После велике и значајне годишњице, после пандемије која је покорила свет без трунке барута, и још увек у сред жестоке и неизвесне борбе с протејском природом вируса Ковид-19, “Борини позоришни дани” улазе у пету деценију обогаћени новим искуствима и здравим амбицијама. Те амбиције су реалне и оствариве, а темеље се на оним постулатима које сам апострофирао прошле године када сам се прихватио одговорне дужности селектора, а која се не састоји само у томе да одаберете предвиђени број представа и тиме сматрате посао завршеним. Наиме, релевантан позоришни фестивал није тек ревија насумично одабраних представа, него је улога позоришног фестивала да проширује видике и образује публику, да је упознаје са савременим позоришним праксама, да приказује представе које се храбро хватају у коштац с проблемима и дилемама савременог човека, притиснутог и обезглављеног мукама и искушењима невеселе свакодневице.

 Упркос невеселим околностима, пандемији која је отварала и затварала позоришта, упркос смањеној продукцији, представе нису изабране насумично, него су одраз јасног тематског, естетског и поетичког концепта који није унапред и напамет задат, него је проистекао из  представа које сам гледао, а наметнуо се као тематски, естетски, поетички, друштвено и социјално релевантан, рецентан и актуелан. Златна нит, или најмањи заједнички именитељи који повезују изабране представе недвосмислени су и јасно видљиви: позоришно ангажована, савременим позоришним праксама посвећена тематизација, естетизација и промишљање мушко-женских односа унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву, критичко-феноменолошко преиспитивање положаја жене (од Софке до њене двадесетпрвовековне посестриме и близнакиње по страдању, „нечистој крви“ и усуду Нејре), тематизовање основних осећања љубави и емпатије као потиснутих, унижених, заборављених категорија људскости и човечности, наднетост над смислом убоге људске егзистенције, контекстуализација и реконтекстуализација свих ових, и других, питања у светлу социјалне и родне неравноправности, накарадног друштвеног и политичког система вредности, каријеризма, новог капитализма и неоробовласништва.

Као да се, од Софке до Нејре, ништа није променило у положају и статусу жене у породици и друштву, а толике их деценије деле, више од једног века. Као да су друштвени и социјални развој остали на истом ступњу као у време Борисава Станковића, с приметном тенденцијом регресије. У две представе које опкружују овогодишњу селекцију (Нечиста крв и Ако дуго гледаш у понор) у првом плану је насиље над женама у свим појавним облицима: од психолошког до физичког, од насиља у породици и браку до насиља изван брака, на радном месту на пример, и злоупотребе позиције моћи. Ако је Станковићева Нечиста крв студија случаја Софке, односно прича о суспрегнутој, неослобођеној страсти, пркосу и поносу, снатрењу о слободи и високим идеалима, предавању и препуштању трагичној линији живота, онда је представа Ако дуго гледаш у понор студија случаја Нејре, коју као и Софку прати „породична клетва“, и њене трагичне судбине од детињства до ране младости. А, опет, обе су представе огледало друштва и његових наопаких норми које се огледају у социјалној, економској и класној раслојености.

Као да је Толстојева реченица с почетка Ане Карењине, написана пре безмало 150 година (“Све срећне породице налик су једна другој, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.”), и данас парадигма и необориви пустулат времена и друштва у којем живимо, у којем је породица као основна ћелија девастирана и угрожена до крајњих граница. И ову представу можемо разумети као студију случаја Карењинове супруге Ане чија појединачна судбина имплицира читав низ друштвених и социјалних питања.

Нагриженост и угроженост породице, брака, љубави, емаптије, али и егзистенције као такве препознајемо и у представама Пучина, 64 и Иваново самоубиство, наравно у контексту различитих мотивацијских и тематских чворишта. Поред браколомства, каријеризма, свеопштег неморала, социјалног раслојавања и тривија у којима се купа такозвано јавно мнење, ово читање Пучине, децентно и ненаметљиво, указује и на оно чега у оригиналном драмском предлошку нема: на свеопшту корупцију и партократију у којима је огрезло грађанско друштво у повоју. Комадом 64 Тена Штивичић се заправо „враћа“ једној од доминантнијих тема свог драмског писма – преиспитивању мушко-женских односа у контексту устаљених стереотипа о браку, љубави, друштвеном и социјалном статусу, каријери, пријатељству, слободи, еманципацији, односу родитеља и деце, сукобу генерација...Радикална, у овом случају и легитимна адаптација првог Чеховљевог комада Иванов, представа Иваново самоубиство, студија је случаја безнадежне егзистенцијалне празнине и чемера насловног јунака иза које зјапи један неуспели, промашени брак, једна неостварена, несрећна љубав и неизбежни сплин малограђанске, паланачке средине.

Најзад, ни представа у част награђених, Плацебо, није насумично изабрана. Њен рески, црнохуморни проседе у форми горке комедије нуди прочишћење од свих афеката с којима ћемо се срести у представама Главног програма. То прочишћење призива и преко потребно ослобађање од свих менталитетских заблуда и атавистичког наслеђа чему смо, и као народ и као људи, склони и пријемчиви.

Политичност свих изабраних представа огледа се пре свега у начину приступа, третмана и сценске експликације свих ових, и других, комплексних питања и тема што на сцени резултира употребом искустава модерних, савремених позоришних пракси.

Да бисте један позоришни фестивал устоличили на долично место, да бисте га учинили референтним за локалну, али и за ширу позоришну заједницу, да бисте га позиционирали у позоришне и културне оквире матичне државе, али и шире, потребна су одговарајућа материјална подршка, јасна визија и чврст концепт. Фестивал од ове године има одлучну финансијску подршку Градске управе и Министарства културе, домаћини су вољни и одлучни да спроведу све предложене промене, а мој концепт је увек јасан и непоколебљив: високи уметнички стандарди у славу естетски, поетички и тематски софистицираног позоришта.

На крају, али не и на последњем месту, захваљујем свим члановима Организационог одбора јер су прихватили све моје идеје и иницијативе за унапређење Фестивала: уведене су награде Стручног жирија, унапређени су и обогаћени каталог и промотивни материјал, урађен је нови визуелни идентитет Фестивала. Све то доприноси високом позиционирању и учвршћивању „Бориних позоришних дана“ у заједници најзначајнијих позоришних фестивала у Србији и региону, написао је селектор овогодишњих Бориних позоришних дана, Слободан Савић.

 

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 14:57

Месец књиге у библиотеци „Вук Караџић“ у Владичином Хану и издвојеном одељењу у селу Стубал тече другачије него иначе. Дружење са читаоцима је ограничено, због епидемиолошке ситуације, али се настоји да имају у понуди нове и актуелне наслове. Чланарина за упис у октобру је 50 посто нижа.

Нема дечје граје у библиотеци, питања, смеха, корона је све променила. У централном објекту у Владичином Хану кажу да им то веома недостаје. Навикли су да се током целе године друже са својим читаоцима, а у октобру посебно са ђацима првацима и онима који тек улазе у свет књига. Сада најчешће комуницирају преко друштвених мрежа, телефоном, а они који дођу у библиотеку на импровизованом пулту морају да сачекају да им се донесе одабрана књига. И поред тих нежељених новина, запослени настоје да интернет страницу искористе како би им указали на занимљиве наслове, заборављене јунаке, новитете.

„С обзиром на месец књиге, на Сајам књига, на активности које су везане за промоцију, куповину, набавку књига, ове године смо одлучили да пошто ништа од тога неће бити могуће, макар не на начин како је то било до сада, омогућимо читаоцима да се учлане у библиотеку са попустом од 50 посто до краја октобра. Надам се да ће то нешто значити људима који све мање имају времена за куповину књига, као и за кућни буџет", каже Јасмина Митић библиотекар.

Пошто је отказан и београдски Сајам, књиге ће бити набављене путем онлајн сајмова и понуда издавача, али читаоци неће бити ускраћени за нове наслове. Један део нових књига стигао је у библиотеку и из откупа, истиче Митић.

А у огранку у Стублу мало другачија атмосфера. Годинама се неговао дух дружења са књигом. Летос су читали на отвореном, на тераси библиотеке, а сада у мањим групама долазе по књиге. Гордана Стојановић, радник библиотеке, каже да у установи желе да остану у контакту са својим читаоцима. Посебно им је важно да их одвоје од телефона и компјутера и укажу на лепоту књиге у рукама.

"Дете које чита временом ће постати човек који мисли. Од читања имамо много добробити. Ако читамо изграђујемо своју језичку културу, повећавамо фонд речи, постајемо свестранији. Свака књига нас одведе на једно путовање. Они који читају живе много живота и то је можда најлепше са књигама. Свака књига је исечак из стварности. Препишите један живот ваш, мој, његов и ви сте добили књигу. Зaто је важно да се чита. У књигама се налази сва мудрост света, сва знања. Наше је само да та знања усвојимо што више можемо и уживамо у плодовима читања“, објашњава Гордана Стојановић радник библиотеке.

Борба између друштвених мрежа и књиге у овој установи се наставља. Једва чекају да се стекну бољи услови, па да наставе са својим дружењима. Сигурни су да ће кад тад, књига бити занимљивији „пријатељ“ од телефона.

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 15:30

Самозапошљавање је најбржи и највидљиви облик запошљавања, те се из тог разлога град Врање одлучио за ову меру, каже већник Небојша Зупанчић. У току је јавни позив града на који незапослени могу да се јаве за субвенцију за самозапошљавање.

Ми смо расписали нови јавни позив, везан за самозапошњавање. То је мера коју први пут покушавамо да спроведемо. Надам се да ће бити успешна, јер сматрамо да она може да да конкретне и брзе резулате, каже већник задужен за привреду Небојша Зупанчић.

"Очекујемо да да брзи ефекат јер је намењена дирекно људима који покрећу неки свој посао, мали бизнис, да на тај начин упослимо једну породицу. Није то једно радно место, нити су то огромна средства, али је за почетак довољно. Да људи купе неку машину, проширили смо и на услужне делатности. Да дамо шансу да свака породица има неки извор прихода у наредном периоду. Из тога може да се прошири њихов посао, да запосле или неког из куће или ван куће. То би било добро и то би било најздравије ткиво што се тиче предузетништва", каже Небојша Зупанчић, градски већник.

Субвенциjа за самозапошљавање намењена jе незапосленима коjи се воде на евиденциjи Националне службе за запошљавање, а додељуjе се у jеднократном износу до 250.000 динара, ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Неће се стати само на овој мери, истиче већник.

"Чекамо споразум и са Филијалом за запошавање за стручну праксу. Зато смо у првој фази самозапошљавања извдојили 2 и по милиона динара. Надам се да ћемо у следећој години и те како повећати, јер би ова мера морала да да праве ефекте за грађане, у односу на неке претходне које смо покушавали да спроведемо", додаје Зупанчић.

Када буде потписан споразум са Националном службом за запошљавање град ће доделити субвенције и за меру стручна пракса, а план је да буде обухваћено око 40 људи и не само са високим већ и са вишим и средњим образовањем. Искуства су показала да су људи са средњом стручном спремом неправедно запостављени, објашњава Зупанчић.

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 15:16

Четрдесет и први Борини позоришни дани почињу у петак, 22. октобра. Селектор, Слободан Савић, одабрао је седам представа које ће се наћи пред врањском публиком, и како каже директор позоришта, ради се о најбољим представама тренутно. О томе вероватно сведочи и податак да су четири већ потпуно распродате. Поред главног, публику очекује и богат пратећи програм.

Слоган овогодишњег фестивала Борини позоришни дани је ''Од Софке до Нејре'' а тема фестивала женска судбина.

''Седам је представа овогодишњег фестивала у званичном програму, шест представа у такмичарском делу и једна представа у част награђених. Што се тиче пратећег програма имамо промоцију књиге о Милени Дравић, промоцију часописа Стеријиног позорја и отварамо првог дана, 22. октобра, изложбу у 18:30 ''125 година позоришног рада у Врању'', каже директор позоришта Ненад Јовић.

Бориним позоришним данима је коначно враћен стари сјај, додаје директор позоришта и наглашава да ће награде најбољим представама бити уручене на крају фестивала.

''Ми смо ове године вратили публику да одлучује о најбољој представи и од ове године ће се та награда звати и иде у част преминулог Радивоја Радивојевића, који је један од најзаслужнијих за овакво позориште,'' додаје Јовић.

Четири представе су већ распродате, што говори о интересовању Врањанаца, али и самом квалитету програма.

''Интересовање је велико, чињеница да смо за непуна два и по сата продали четири од седам представа говори о квалитету представа, о самој селекцији и о буџету, а карте за још три карте су у продаји од 13 часова. Дефинитивно да смо нашој публици приуштили да види најбоље представе. Шестог дана у такмичарском делу програма је представа која је победник Стеријиног позорја, победник Јоакима Вујића'', наглашава директор.

Цена појединачне карте је 800, а комплета карата кошта 4000 динара. Након сваке представе предвиђен је округли сто, где ће публика бити у прилици да пита све што их интересује у вези са представама.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 15:05

АСТРА

У заштити жртава трговине људима истакла се невладина организација Астра, која од 2002. године води „СОС телефон“ доступан 24 часа, седам дана у недељи и „Дневни центар“ у коме се реализују различите активности, сваког радног дана од 12-18 часова. Услуге које се пружају у оквиру програма АСТРА СОС телефон као и услуге које се нуде у оквиру директне помоћи жртвама које су преживеле искуство трговине људима и њиховим породицама, обухватају: подршку породици укључујући и потраге за децом чији је нестанак пријављен путем броја 011 116 000; психолошку, медицинску, техничку помоћ и активности којима је циљ побољшање економског потенцијала, запошљивости и едукације. Осим тога, путем АСТРА СОС телефона грађани могу да добију информације о могућностима за легално школовање и рад у иностранству и правне савете везане за запошљавање у Србији и иностранству, тј. проверу легитимитета послодавца, дестинација и понуђених уговора.

‘’Систем се споро мења, али има помака, нарочито када се сетимо како је било пре 20 година, каже Христина Пискулидис, менаџер за сарадњу са медијима Астре. Помак је направљен 2006. године када је трговина људима призната као посебно кривично дело. Пандемија је утицала на токове трговине људима, јер су границе биле затворене. У Србији се развила трговина људима ради радне експлоатације, јер је много људи остало без посла, па су самим тим и били у већем ризику да постану жртве. За чак 90 посто се повећала трговина људима ради радне експлоатације, такозвана интерна трговина из града у град. Имали смо пример у Шапцу у једном ресторану, такође у Новом Саду, а најегзакнији је откриће радне експлоатације код једног угледног домаћина у Војводини, где су људи били 10 година затворени, без основних услова за живот и та прича је само загребана. Сигурно је да има још таквих случајевима у неким забитим крајевима. Трговина људима треба да се посматра као системски проблем, јер је треће најпрофитабилније кривично дело, које подразумева и криминал и корупцију. Жртве нарочитo жене, показало је истраживање, које живе у средини пуној насиља, бежећи од тог насиља опет заврше у другом насиљу, где не препознају да су жртве трговаца људима, јер релативизују тај проблем, с обзиром на предходно искуство. Мора да се ради системски, на превенцији и едукацију у школама, са младима са наставницима.

Кровна организација Центар за заштиту жртва у свом Прихватилишту има капацитете за 6 одраслих особа и 3 детета, што је недовољно, а и оно је затворено. Зато је неопходно да држава издвоји више пара, ако жели да се заиста бори са овим злом, иако нисмо најгори на свету. Пример Холандије показује да сарадња цивилног сектора и државе даје резултате, јер је тамо у прошлој години евидентирано 1.000 жртва трговаца људима, не зато што их тамо више има, него се више системски ради на откривању,’’ објашњава менаџерка.

‘’Астра се конкретно бави конкретним проблемима годинама и то је оно што нас издваја, истиче Пискулидисова. Ми бринемо о жртвама и када изађу из ланца трговине људима, да се не осете сами и да им пружимо сваку врсту помоћи. Казна за кривично дело трговине људима је од 3 до 12 година, нажалост, скоро 50 посто жртава одустане током процеса и све се заврши као посредовање у проституцији са далеко мањим казнама, чето само наногица, јер то више одговара нашем правосудном систему. Астра дирекно комуницира са жртвама, путем директног СОС телефона и наставља рад са њима и после процеса. Преко 300 пакета помоћи смо прошле године упутили жртвама, јер немају од чега да живе. Ми извештавамо и међународну заједницу преко Стејт Депатмента и Савета Европе, јер се у овом кривичном делу крше основна људска права. Системска помоћ и рад у свим сферама друштава су пут изласка из трговине људима. Међутим, ти људи су истинске жртве и ту има доста посла. Ми ћемо ове године добити и Националног известиоца за трговину људима.  

Опаснос је интернет, где је процес врбовања мање видљив , где се највише жене и девојке уцењују снимцима и сликама и где су присустни лажни огласи за посао. Постоје и портали који се баве оглашавањем и на њима је велика одговорност, јер би требало сваки оглас да провере и то треба да контролише полиција. Људи треба да знају да могу да се јаве Астри и када желе да провере неки оглас за посао, да провере да ли та фирма уопште постоји у АПР-у, да провере уговор. Људи могу да се јаве Астри и онда када мисле да постају жртве, али не препознају ситуацији. Астра помаже  и да се након проласка кроз ланац трговине, да се жргве школују, запосле, да њихови ближњи превазиђу ситуацију. У Астри ради 10-оро запослених, али имају правне тимове, адвокате, лекаре који са њима сарађују и пружају сву неопходну помоћ. Астра гарантује да су сви позиви анонимни и да нико неће доћи до података о којима говоре грађани када позову СОС телефон, каже менаџерка.’’

Подаци које нам је Астра предочила су заиста поражавајући. У првој половини ове године, 26 људи је регистровано као жртве трговаца људима, 21 жена и 5 мушкараца. Сексуално је експлоатисано 15 људи, 13 жена и два мушкарца. Прошле године било је 59 жртава, међу њима 24 детета, 16 су била жртве сексуалне експлоатације, 50 посто млађе од 18 година, имале су 12, 13 и 15 година.

АТИНА

НВО Атина је организација ангажована на програмима свеобухватног социјалног укључивања жртава трговине људима и других видова екплоатације кроз приступ заснован на поштовању људских права, уз пуну партиципацију, сагласност и сарадњу корисника и активно укључивање државних институција како би систем помоћи постао одрживо решење за потпун опоравак и пуну интеграцију.

Kроз програме подршке корисницима обезбеђују различите програме подршке укључујући и медицинску, психолошку, правна, подршку у образовању и решавању грађанско-правног статуса, привремени смештај, породично саветовање и медијацију, програме економског оснаживања, рад при групи самоподршке као и едукативне и друге радионице.

"Пандемија је доста утицала на трговину људима генерално,’’ каже Андријана Радојчић Недељковић, координаторка АТИНЕ.  Поред тога што су се променили начини на који трговци врбују своје жртве и преселили у дигитални простор, променили су се и облици трговине људима по заступљености. Није дошло до нових облика трговине људима, већ је економска криза, која се догодила са самим почетком пандемије, довела до тога да радна експлоатација достигне можда и највеће размере, да угрози велики број становника, не само Србије, већ и других земаља, поготову земље које су у економски неповољнијем положају у односу на развијене земље, као што је Србија. Њени грађани и грађанке посебно су у ризику да постану жртве радне експлоатације у будућности, тражећи начин  да се опораве од економских последица пандемије’’, објашњава координаторка. 

''Највећи препреке у искорењавању трговине људима леже у непрепознавању узрока трговине људима. Један од најчешћих узрока трговине људима, јесу дискриминација одређених друштвених група, непрепознавање рањивости, које одређене друштвене групе имају и сиромаштво и други економски изазазови који погађају управо те друштвене групе. Ако желимо да говоримо о искорењавању трговине људима ми морамо да таргетирамо узроке, да се бавимо узроцима и да смањујемо шансе и могућности да било ко постане жртва трговине људима. Да радимо на превенцији ризика, а та превенција ризика креће од тога да се са децом и са најмлађима разговара о овом феномену, да се не избегава разговор на ову тему, да се не негира постојање трговине људима. Ми доста улажемо и сматрамо важним рад са најмлађима и рад са децом, не само на тему тога како да се они заштите од трговине људима, већ и како да препознају и како да раде на разбијању стереотипа и предрасуда који доводе до тога да нема довољно препознавања.

Атина се годинама залаже да је потребно бавити се кореном овог проблема, односно да је потребно радити на разбијању предрасуда и стереотипа, како о жртвама, тако о самом кривичном делу. Ово није кривичне дело које се дешава тамо негде, већ се дешава овде. Ово није кривично дело које се са једнаким шансама може десити свакоме, ово кривично дело се чешће дешава женама, девојчицама, нарочито женама и девојчицама које долазе из угрожених, маргинализованих и невидљивих друштвених група, а то су свакако жене и девојчице са искуством насиља, жене из руралних, изолованих подручја, без образовања, које живе у сиромаштву, оне које немају једнаке шансе за проналажење запослења, за интеграцију и за напредовање.

Атина се издваја по напорима које улаже у економско осамостављивање и оснаживање жена, не само које су жртве трговине људима, већ и оне које су у ризику да постану жртве трговине људима. Један део тога чинимо кроз наше социјално предузеће Багел Бејгл, други део се односи на повезивање и са другим компанијама из приватног сектора и са одговорним предузећима. Имамо и дугорочне програме подршке који се спроводе и којима је циљ да им се у потпуности пружи подршка за укључивање у редовне токове.

Удружење Атина препознаје значај рада са младима, са младима на локалу посебно. Спроводимо различите акције и активности, и израдили смо платформу којој је циљ да се млади информишу о томе на који начин могу препознати жртве трговине људима, на који начин се могу заштити и шта треба да знају о самој трговини људима. Платформа је настала уз подршку Савета Европе и ЕУ. Израђен је видео промотивни материјал који су млади сачинили за своје вршњаке говорећи о томе  шта је за њих трговина људима, ко су жртве и како се може помоћи младима и свим жртвама трговине људима“, каже координаторка.

 

 


Проценат новозаражених у претходна 24 сата у Пчињском округу је и даље висок 32,70%. Добро је да се број хоспитализованих са средње тешком клиничком сликом смањује. Вакцинација је једини спас у борби против короне, опомињу лекари.

Број новооболелих лица у последње две до три недеље се не мења, каже епидемилог Слађан Станковић и додаје да се једино променило на боље то што се број хоспитализованих смањио.

„108 новооболелих лица од 330 тестираних узорака. Врање има највећи број новозаражених 74, Сурдулица 10, Владичин Хан 11, 9 у Трговишту, 3 у Босилеграду и 1 особа у Прешеву. Оно што је добро је да је почео да пада број хоспитализованих пацијената, као и оних са средње тешким клиничким сликама. Са 20 процената тај број је спао на 10 посто, са упалама плућа. Мада је још увек ситуација ванредна, управо због регистровања смртних исхода те последње две у Пчињском округу. Период је респираторних инфекција што додатно компликује ситуацију зато што морамо разлучити да ли се ради о ковиду или респираторним инфекцијама“, истиче врањски епидемилог.

По његовим речима има короне и код деце. 12 новозаражених је међу школском децом, као и код два предшколца. Мере морамо поштовати, али је вакцинација спас како бисмо победили корону, истиче др Станковић.  Поред имунизације против корона вируса, почела ја и вакцинацја против сезонског грипа.

„270 доза током протеклог викенда, прве друге и треће дозе ваквцине против ковида 19. Имамо пораст броја вакцинисаних од 18 до 30 година. Од петка је почела иминизација и против сезонског грипа и дато је до сада више од сто доза. Имамо и тровалентне и четворовалентне вакцине на располагању. Тровалентне су за грађане од 18 до 65 година док је четворовалента за старије од 65 година и децу млађу од 18 година, каже координатор за вакцинацију др Никола Трајковић.

Вакцинација против ковида није препрека да се прими и вакцина против сезоснског грипа, истичу лекари.

„Истог дана могу примити вакцину и против короне и против сезонског грипа, с тим да то буде у различите руке.  Било је таквих случаје, у петак и суботу смо имали десетак случајева. Грађани су дошли да приме трећу дозу. Знају да имамо и вакцине против сезонског грипа и одлучили су се да исти дан приме и вакцину против грипа“, каже Трајковић.

У Врању имамо и труднице које се вакцинишу, напомиње др Трајковић и додаје да скоро сваког дана бар по једна трудница прими вакцину против ковида. Иначе, труднице и дојиље примају искључиво Фајзер вакцину.

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 15:01

Грејна сезона званично је почела 15.октобра, мада су радијатори у свим стамбеним и пословним објектима, који су повезани на систем грејања Новог дома, били топли и пре тога. Директор Горан Петровић каже да су све припреме обављене на време, тако да корисници услуга овог предузећа не треба да брину. Он додаје да до краја грејне сезоне неће бити повећања цена услуга грејања.

"Пре 1.октобра смо кренули са хладним пробама, ремонт је урађен на време до 25.септембра. Покренуто је постројење и кренули смо са топлим пробама. Грејали смо стамбене и пословне просторије у преподневним сатима, поподне нисмо јер није било потребе тих дана, док није постало хладно. Након тога се кренуло са грејањем пуним капацитетом. Школе су топле, немамо ниједну примедбу за сада, корисници наших услуга су задовољни и драго ми је што је тако", каже Петровић.

Тежња је да се повећа број корисника и на томе се ради свакодневно, каже директор Новог дома.

"На наш систем грејање ставили смо Филијалу Националне службе за запошљавање, ради се о површини од 2.200 квадрата. Потписали смо уговор и са Вишом пословном школом, тамо смо урадили топловод. Настављамо са повезивањем на наш систем грејања зграда за припаднике снага безбедности. Добили смо специјални задатак да повежемо на систем грејања Новог дома Регионални центра за ванредне ситуације у Врању. Припремни радови су у току и ускоро би требало да се приведу крају", истиче Петровић.

Директор Новог дома  додаје да цене  грејања неће бити мењане до краја грејне сезоне. Тренутно, грејање  кошта 89 динара по метру квадратном стамбеног и 170 динара пословног простора.

"Покушавамо проширењем система и довођењем нових корисника да задржимо исте цене и то је добра вест за грађане. Цене нису мењане од 2013. године", додаје наш саговорник.

Петровић истиче да Нови дом тренутно има преко 3.000 корисника међу физичким и правним лицима и загрева око 200.000 метара квадратних површине стамбеног и пословног простора.   

 

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 15:03

Припадници Министарства унутрашњих послова у Врању, по налогу Основног јавног тужилаштва у Врању, поднеће кривичну пријаву у редовном поступку против двадесетдеветогодишњег мушкарца из Врања, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. Полиција је на тераси породичне куће осумњиченог, у кутији, пронашла 27,5 грама материје за коју се сумња да је марихуана, док је на радном столу пронашла мању количину ове материје.

Саобраћајна полиција у Владичином Хану, током редовне контроле, зауставила је  тридесетседмогодишњег возача „опела“ који је управљао аутомобилом са 1,51 промила алкохола у организму. Одређено му је задржавање до 12 сати и против њега је поднета прекршајна пријава из Закона о безбедности саобраћаја.

На ковид 19 тестирано jе 330 особа са териториjе Пчињског округа, према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе.

108 лица је заражено коронавирусом, 74  су из Врања, 11 из Владичиног Хана, 10 из Сурдулице 9 из Трговишта, 3 из Босилеграда и 1 из Прешева.

 

У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављено jе 218 прегледа, од чега jе 125 првих.

Урађено jе 5 ПЦР  и 137 антигенских тестова. 64 су позитивна на коронавирус.

 

Хоспитализована су 102 пациjента у врањским ковид болницама. Сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа.

На кисеонику је 57 пациjената.

На болничко лечење примљена су 3 пациjента, а отпуштено 7.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва радна искуства на пучини тржишта рада за младе људе - Радио Телевизија Врање https://t.co/cNw6cRcfOH via… https://t.co/MB9QI6MJgF
,,Ана Карењина''наjбоља представа 41. Бориних позоришних дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/HzbSUyvlTu via… https://t.co/KxH6hGr13w
''64'' – савремена прича о породици која се ломи под теретом очекивања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/kXTmkCME4q
Follow RTV Vranje on Twitter