Према најновијим подацима, у Србији је у последња 24 сата тестирано 5513 особа, а на ковид 19 позитивне су 74 особе.

На респираторима су 22 пацијента, а преминулих нема.

 

Последњи пут измењено субота, 26 септембар 2020 15:11

Научни скуп "Преподобни Прохор Пчињски - 950 година у српском народу" данас је настављен онлајн у Свеправославном центру Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски. Излагачи из иностранства обратили су се скупу путем онлајн видео платформе, а међу истраживачима који су данас говорили уживо у кући оца Јустина је и свештеник Бобан Стојковић из Призренске богословије у Нишу.


Епископ врањски Пахомије истакао је овом приликом да је реч о врло значајном научном скупу који је донео многа нова сазнања о Светом Прохору и самом манастиру, а која ће бити обједињена у зборнику радова који ће из штампе изаћи почетком наредне године.

Последњи пут измењено субота, 26 септембар 2020 11:09

У ковид болници Здравственог центра у Врању смештено је 11 пацијената, од којих су три позитивна на корона вирус. Отпуштена су два пацијента, док је један примљен на лечење.

У ковид амбуланти АТД јуче је обављено 100 прегледа, од чега је број првих прегледа 44. Узоркована је крв код 49 пацијената и сачињено 40 РТГ плућа. Такође, урађено је 13 ПЦР и 45 брзих тестова. Дијагностиковано је седам бронхопнеумонија. 

У Позоришту ,,Бора Станковић“, вечерас са почетком у 20 сати, биће одиграна представа ,,Настојник“, коју је режирао Трајче Гјоргиев.

За најмлађе посетиоце врањски ансамбл ће у недељу, 27. септембра, од 12 сати, одиграти представу ,,Чаробњак из оза”.

Међународни научни скуп ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу'' одржава се у манастиру Светог Прохора, а у суботу ће бити настављен у кући Оца Јустина, када ће се учесници из иностранства који нису били у могућности да присуствују данашњем скупу, обратити онлајн.

Двадесет и пет излагача говорило је данас у манастиру Преподобног Прохора Пчињског на теме које се тичу ове велике светиње и великог светитеља, Светог Прохора.  Професори и истраживачи су у оквиру области свог деловања и рада дали разматрања на теме попут монашког подвига Прохора, народних предања Пчињског краја, медијске слике српске духовности, ослобођења манастира, обнове манастира, житија Светог Прохора, летописа манастира и слично.

''Организациони одбор који је основан на манастирску славу изабрао је и Програмски савет који је припремио овај Међународни научни скуп, одржао четири седнице, имао око 50 пријављених излагача. Због ситуације у којој се налазимо дошло је око 25 излагача. Први дан је овде, а други у Свеправославном центру Преподобни Јустин врањски и ћелијски, онлајн ће бити излагања, а опет они који не могу да дођу и не могу да учествују ни сутра, радове ће доставити, тако да, надамо се, да ће овај научни скуп да осветли ову нашу светињу, а самим тим и историју српскога народа на овим просторима око 1000 година и то је и први научни скуп такве природе,'' рекао је епископ врањски Пахомије.

Професор доктор Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду, који је и потпредседник програмског савета истакао је да је циљ да укажемо на значај ове светиње у српској историји, на непрекинути значај и на једно од централних места које би манастир Светог Прохора Пчињског требало да има у српској култури, српској историји и духовности. ''Ја ћу се у свом обраћању бавити својом струком, средњим веком, и самим манастиром у време средњевековних ктитора,'' додао је он.

Аутори су били у прилици да изложе своје радове који ће, како се у више наврата чуло, у великом мери осветлити историју овог краја и самог манастира, тим пре што је први научни скуп овакве природе и са овом тематиком.

''Тема мог научног рада је Свети отац и четири брата у путописној прози Григорија Божовића, писца који је деценијама након Другог Светског рата био запостављен, који је негде двадесетих година посетио 3 велики светиње од 4 које је желео да посети. Међу њима је и манастир Свети Прохор Пчињски. Ти путописи које је оставио говоре о великом континуитету православног живота на овим просторима, изнад свега истичући улогу духовника, игумана овог манастира који су сачували овај манастир да бисмо ми данас били у прилици да обележимо 950 година његовог постојања,'' рекао је проф. др Драгиша Бојовић са Филозофског факултета у Нишу.

Проф. др Јелена Ердељан, редовни професор Филозофског факултета у Београду истакла је:

''У свом раду ја ћу се осврнути на поступак сакрализације простора везаног за манастир Светог Прохора Пчињског и за важне топосе који сежу уназад до позне Антике, а живи су током читавог средњег века и у српском народу, захваљујући управо непрекинутим и сталним везама и утемељености српске културе у византијској цивилизацији и култури, и с тим у вези биће речи о сликарству ове цркве.''

Професор доктор Сунчица Денић, која је такође у Организационом одбору за обележавање великих јубилеја, 950 година манастира и 700 од велике обнове, бавила се у оквиру научног скупа темом Народне умотворине и предања из Пчињског краја у записима Јована Хаџи Васиљевића.

''Народна песма, народна прича, предање и легенда је заправо највећи бележник и он је баштинио вредност и Светог Прохора и самог народа који је овде опстао,'' рекла је она.

Научни скуп наставља се сутра када ће се путем видео бима у кући оца Јустина обратити учесници из иностранства, и то из Грчке, Бугарске, Русије, Чешке и Македоније. Они ће излагати онлајн, а они који немају овакве могућности своје радове ће послати у електронској форми како би били уврштени у велики зборник, који ће изаћи из штампе почетком 2021. године.

 

 

Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2020 18:38

Према последњем пресеку, у Србији je за 24 сата од ковида 19 преминулa још једна особа. Потврђено је 75 нових случајева заразе коронавирусом.

Заменица Института „Батут", Дарија Кисић Тепавчевић, рекла је на конференцији за новинаре да је епидемиолошка ситуација стабилна и да је Србија са најмањим степеном оболевања од ковида 19 у Европи."То нам се није десило случајно, то је заслуга свих нас, придржавањем мера успели смо да држимо стабилну епидемиолошку ситуацију", рекла је докторка.

Становници махале Шаварика у насељу Полом у Владичином Хану годинама имају проблема са канализацијом. Због конфигурације терена веома је тешко било урадити мрежу, па су прибегли јединој опцији, све отпадне воде спровели су у поток који протиче кроз насеље. О екологији или чистом ваздуху више није било речи. Међутим, дошао је крај њиховим проблемима.

Нису веровали да ће добити канализацију чак ни онда када им је то лично обећао председник општине, почетком године. Кажу да је било за неверицу и када су машине стигле. Како је посао одмицао видели су да ће се заиста решити великог проблема. И њиховој срећи није било краја. Свакодневно су уз извођаче, помажу колико могу, на услузи су за све што треба.

Часлав Стошић је искрен: „Нисам веровао, заиста нисам. Сви смо сумњали, и ја сам сумњао у крајњи исход реализације тог пројекта. Овај део села Полома је без канализације дуго. Поток је био колектор заразе јер су све канализације изведене директно ту“.

 „Право да вам кажем, ја нисам веровао да ће да се оствари, зато што је поток веома неприступачан, има доста корења, шибља, камења. Велики део нас није веровао", искрен је Никола Величковић.

Ово је друга фаза радова на канализационој мрежи у насељу Полом, каже Мирољуб Ђокић, члан Општинског већа. Прву фазу, у другом делу насеља, смо завршили почетком године. За овај посао смо се припремали јер је терен лош, али обећали смо становницима и испуњавамо то.

"Извођач је кренуо са радовима пре 20-так дана. Надамо се да ће главни колектор бити завршен у оптималном року. Неки од мештана су се већ и прикључили на мрежу. Сви су срећни и захвални локалној самоуправи", каже Ђокић.

Након завршетка радова на главном колектору предстоји да Водовод уради појединачне прикључке на мрежу. Све би требало да буде рализовано врло брзо и да Поломчани напокон могу да изађу у своја дворишта.

Удружење књижевника Врања уз подршку града, постхумно је објавило драму Србољуба Аритоновића “Луди Љуба“. Наредне недеље планирана је промоција  овог последњег књижевног дела Аритоновића, а драма у режији Драгана Живковића Дургета биће изведена на сцени врањског позоришта.

Након једне деценије од смрти Србољуба Аритоновића из штампе је постхумно изашло његово последње књижевно остварење, драма „Луди Љуба“ чија је промоција у припреми.   

Председник Удружења књижевника Врања Жикица Димитријевић каже да ће објављена драма „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића бити прави бисер међу делима које је објавило ово Удружење. Сматрају за велику част, поверење које им је указала породица Србољуба Аритоновића да ово дело објаве, а промоција је заказана за 30. септембар.

Димитријевић је и уредник издања, а промоција је планирана у дворишту музеј куће Боре Станковића, где је као кустос, Србољуб Аритоновић провео највећи део живота.

Ова драма писана у шест чинова,биће постављена и на сцену врањског позоришта. Припреме су почеле још пре  проглашења панпидемије, а режисер представе Драган Живковић Дурге, окупио је бројну екипу глумаца врањског позоришног ансамбла.

Живковић открива да ће премијера бити 2. октобра а прва реприза представе 6. октобра. Насловну улогу ће тумачити Душан Томић, поникао у врањском позоришту и ову улогу игра са пуно шарма. То је прича из живота некадашњег Врања. Аритоновић је овом драмом преломио живот, оцена је Живковића.

Као и у бројним другим комадима који се и данас играју у врањском позоришту, а чији је аутор, Аритоновић и у драми „Луди Љуба“ води гледаоце од урнебесног смеха до драмског патоса.

Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2020 16:03

Реконструкција Болнице требало би да почне у понедељак. Због тога ће повремено долазити до премештања служби као што је то случај јуче и данас са болничком лабораторијом.

Због реконструкције Болнице долазиће до премештања служби са једне на другу локацију.

Поред пресељења болничке лабораторије у приземље Интерног одељења, ту ће бити и интернистички кабинети, каже директорка Здравственог центра др Љиљана Антић.

Др Љиљана Антић каже: "Специјалистичка служба ће убудуће радити у интернистичком диспанзеру Дома здравља. Ово је врло важно за све грађане да знају како ће се функционисати током трајања реконструкције и где треба да се јављају за своје прегледе". 

Интернистичка пријемна амбуланта ће убудуће бити исто на приземљу али на супротној страни према неуролошкој амбуланти.

Ту ће такође бити лабораторијска амбуланта где ће се узимати крв свим пацијентима који треба да ураде анализе.  

"Сва одељења старе Болнице, осим психијатрије, биће адаптирана. Како се не би реметио рад са корона пацијентима, радиће се изградња специјалистичког, пријемног и дијагностичког дела Болнице, између болничке лабораторије и зграде где се налазио ПТО", објашњава др Антић.

Запослени спремно дочекују период реконструкције и рад са пацијентима ће бити организован тако да ће им бити пружана адекватна здравствена заштита без обзира што ће круг Здравственог центра постати градилиште.

У претходном периоду је све било подређено корони. Од недавно не-ковид систем је почео да функционише уобичајено тако да, по инструкцијама Министарства здравља, убудуће неће бити заостајања у раду са нековид пацијентима.  

"Неће бити изи система и заказивања прегледа. Сви пацијенти којима је потребан специјалистички преглед или дијагностичка процедура биће сагледани правовремено", каже директорка Здарвственог центра. 

Што се тиче короне, последњих недељу дана на нашем подручју региструје се мали број оболелих, каже епидемиолог др Слађан Станковић и говори о судару коронавируса и сезонског грипа.

"Јуче је регистрован само један оболели на подручју града Врања и за седам дана имамо седам оболелих. Епидемиолошка ситуација је повољна али и даље морамо бити опрезни. Сада је период када становништво треба да прими вакцину против грипа. Важно је да се одржава дистанца од једног метра, јер је то услов за преношење свих респираторних инфекција", наглашава Станковић.

Према најновијим подацима у ковид болници у Врању је 12 пациjената. Од тог броја 3 су ковид позитивна. Нових приjема ниjе било.

У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављена су 73 прегледа. Од тог броjа 26 jе првих. Узоркована jе крв код 29 пациjената и сачињено 30 РТГ снимака плућа.

Такође, урађено jе 9 пи си ар и 39 брзих тестова. Диjагностиковане су 4 бронхопнеумониjе.

 

 

Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2020 13:11

Прилагоди се  је назив серијала који ће наша кућа реализовати до краја године, а сврха информисати о значају развоја женског предузетништва.

У емисијама и прилозима упознаћете успешне жене предузетнице из Пчињског округа, а чућете и са чиме се све сурећу у пословању.

Да ли им и ко помаже у њиховим бизнисима, да ли је лако или тешко и шта им је звезда водиља?

Надлежни ће одговорати на питања како виде развој предузетништва и колико и да ли помажу?

Прву емисију серијала можете погледати већ у понедељак у 18 сати на нашем програму.

Више од тридесетпет година је прошло од песме “Жене и мушкарци” групе “Булдожер”, а мало тога се од тада променило.

Има их више од мушкараца у земљи, али мање у бизнису. Успешније су и брже у школовању. Не и у каријерном напредовању.

Напредак, али до одређене границе. Јер, како објаснити чињеницу да ниједно јавно предузеће у земљи не води жена?

За покретање сопственог посла тешко се одлучују. А, и када се одлуче, то је најчешће из нужде, мање због шансе, а “авантура” не траје дуго.

"Треба најпре жена да се одлучи. Треба мало храбрости, а треба помоћ државе, нека мала помоћ, да би посао кренуо. Када крене, јер је старт врло тежак, после све већ иде лакше", каже Милена Грујић, предузетница из Бујановца.

Чињеница да је сиромаштво највеће на југоистоку Србије. Највећи узрок сиромаштва у Србији јесте незапосленост. Држава је свесна да су општине на југу Србије једне од најсиромашнијих.

"Све што је било до града, до оних могућности које ми имамо као локална самоуправа ми смо урадили, од локалних акционих планова запошљавања до субвенција привреди", каже  градски већник Небојша Зупанчић.

"У овом тренутку реализује се пројекат развој женског иновационог предузетништва у Владичином Хану, вредност је 6 милиона и 100 хиљада динара. Финансирање смо обезбедили захваљујући подршци Министарства за иновације и кабинету министра Поповића, али и средствима из буџета локалне самоуправе", каже  Владимир Костић, заменик председника општине Владичин Хан .

"Верујем да су најмање фирмарине у целој Србији овде код нас у Босилеграду, више су симболичне. Расписујемо конкурсе, ове године имамо два конкурса, заједно са државом. Један је за оснивање нових радњи, један за запошљавање", каже Владимир  Захаријев, председник општине Босилеград.

У намери да сазнамо шта је то иновација у данашње време, наилазимо на изјаву министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића која гласи: Желим да поручим свим женама да нису иновације само високе технологије, иновације су и када Јасминка убаци у свој сок ђумбир па се тај сок боље продаје сутра.

Важност овог пројекта за локалну заједницу огледа се у чињеници да: је размена искустава важна у смањењу родне неравноправности која је евидентна, посебно зато што је женско предузетништво у региону велики потенцијал.

 

 

Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2020 13:23
Страна 1 од 1767

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter