Здравље
Докторка Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања на конференцији за новинаре говорила је о резултатима рада у претходних годину дана колико се налази на овој позицији. Она је изразила задовољство пословањем ове установе али и финансијском ситуацијом у којој се Специјална болница за рехабилитацију тренутно налази. Доласком на место директорке Специјалне болнице за рехабилитацију у Врањској Бањи, докторка Слађана Стошић се, како каже суочила са тешком финансијском ситуацијом. Много тога је требало променити и урадити како би смештајни капацитет овог лечилишта, које постоји скоро 100 година и које има своју традицију, са 50% попуњености био повећан на 90 до 100% колико је забележено ове године.
„Јуна месеца прошле године када сам дошла на чело ове установе суочила сам се са два велика проблема. Установа је била на ивици финансијске пропасти али је била и лоша заступљеност капацитета болнице. Имамо око 119 лежајева од чега јер у функцији 115. Тридесет лежајева је у мрежи и уколико их попунимо добијамо новац од РФЗО-а. Уколико се кревети не попуне, не можемо да рачунамо на те дохотке. Практично могу да кажем да је установа самофинансирајућа”, каже др Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања.
Стошићева је нагласила да се током претходних годину дана урадило доста тога и да је финансијска ситуација побољшана у односу на ранији период. Максималан број пацијената је 110 док тренутно у болници борави око 100 пацијената што је задовољавајуће за овај период.
„Имали смо доста улагања претходних годину дана , око 5 милиона динара из сопствених средстава. Прво што је требало заменити је измењивач топлоте који је био дотрајао. Набављена је лифт столица за полупокретне и непокретне пацијенте тако да није више морало да се чека да се ослободе собе на приземљу већ су такви пацијенти могли да се сместе и на спрат”, каже др Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања.
У потпуности је реновирано десетак соба, оспособљена је када за подводну масажу која није била у функцији. У појединим кадама је био лош доток воде тако да је тај проблем решен и сада је притисак воде добар. Направљена је и тзв. када Краљице Драге што је искорак у раду ове установе, каже Стошићева. Столарија је замењена на најруиниранијим прозорима а набављене су и професионалне машине за прање веша и суђа. Министарство туризма је одобрило средства од око 4 милиона динара за изградњу десет нових апартмана, што ће омогућити повећање броја пацијената у Специјалној болници за рехабилитацију.
Вакцинација против сезонског грипа траје већ три недеље и у Заводу за јавно здравље су презадовољни одзивом грађана. Ове године за Пчињски округ је предвиђено 6.600 доза, стотинак доза више него претходне године а до сада је вакцину примило 4.420 грађана, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање епидемиолог др Слађан Станковић. Ове године набављено је 50.000 доза вакцине више него претходне године зато што је уочена велика заинтересованост грађана када је у питању ова вакцина али је порасла и свест о значају вакцинације. Први пут ове године обезбеђена је и најсавременија четворовалентна вакцина против грипа, која обухвата два типа А вируса и два типа Б вируса. Вирус грипа је активан од октобра до марта али је могућност епидемиолошког јављања најизраженија крајем године. Стога је препоручљиво да се на време прими вакцина. Анкетирани суграђани су углавном заинтересовани и желе да се вакцинишу.
„Раније сам примала вакцину против грипа и заиста сам се осећала добро током целе године. Ако је препоручљиво, вакцинисаћу се и ове године. Мислим да држава неће да дозволи да се дају вакцине које нису добре”, каже Дивна Митић.
„И моја супруга и ја примамо вакцину против грипа. Она је дијабетичар и мислим да је првенствено за ту категорију болесника вакцина препоручљива”, каже Петар Јовановић.
„Сматрам да су те вакцине против грипа итекако добре као превентива. Примићу је сигурно”, каже Јордан Новковић.
Епидемиолог др Слађан Станковић каже да је држава обезбедила довољне количина бесплатних вакцина и да би требало да се вакцинишу све ризичне групе, пре свега хронични болесници.
„Вакцинација против сезонског грипа траје већ три недеље и примљено је око две трећине предвиђених вакцина, од 6.600 доза 4.420 доза је искоришћено. Прилика је да се до краја новембра имунизује становништво. Вакцину би првенствено требало да приме хронични болесници који имају кардиоваскуларна обољења, метаболичке поремећаје, дијабетес, астму. Препоручљиво је да особе старије од 65 година приме ову вакцину како би се смањила могућност трансмисије вируса грипа у колективу. Значај вакцинације против грипа је да заштитимо себе, чланове своје породице и колектива у коме радимо. Штитимо особе које из неких разлога не би смеле да приме вакцину. Примањем вакцине предупредиће се појава тешких форми болести, упале плућа пре свега а у неким ситуацијама се може спречити и смртни исход”, каже др Слађан Станковић, епидемиолог.
Станковић апелује на грађане да се вакцинишу до краја новембра јер је сада период када може да се добије вирус грипа. Наилазак хладног времена фаворизује појаву грипа. Стога је важно проветравати просторије у којима се свакодневно борави, да се врше мере влажног чишћења и дезинфекције али и да се узима богата витаминска исхрана, каже Станковић.
На иницијативу Министарства здравља јуче су у многим градовима у Србији, међу којима је и Врање , обављени бесплатни превентивни прегледи. Одзив је био задовољавајући и очекује се да и у наредном кругу изазове још већу пажњу грађанства, рекла је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању. Грађани су у оквиру бесплатних превентивних прегледа овога пута могли да се подвргну мамографском, офталмолошком и неуролошком прегледу. Обављено је укупно 163 прегледа.
„Јуче је као и увек до сада одзив грађана био велики . Међутим, није могло да се уради много прегледа из разлога што мамографски прегледи трају дуго, чак 20-ак минута. Прегледане су 33 жене старости од 50 до 69 година које подлежу скринингу дојки. Било је и млађих жена које су имале неке сумње. Поред мамографије обављени су офталмолошки али и неуролошки прегледи први пут до сада и врло сам задовољна и надам се да ће их бити још. Укупно је обављено 163 прегледа”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Антићева каже да је значај превентивних прегледа велики и она је апеловала на грађане да воде рачуна о превентиви и да мисле на своје здравље док су здрави.
„На овај начин путем превентивних прегледа подижемо свест о превентиви и спречавамо продубљивање неких болести и компликација. Откривањем болести на време, пацијент добија терапију и може да води квалитетан живот. Уколико дође до компликација због касне реакције могу се јавити проблеми који могу бити велики и ризични по живот”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Иначе током последње две године колико се организују превентивни прегледи, у Здравственом центру у Врању обављено је преко 5.000 прегледа од чега је 15 до 20% упућено на даљу дијагностику, рекла је Антићева.
Промена временских прилика условљава појаву респираторних инфекција и других здравствених тегоба. У Заводу за јавно здравље кажу да је у Врању и округу стање уобичајено, нема повећаног броја оболелих, али је неопходно применити мере заштите. Почела је и вакцинација против сезонског грипа која тече задовољавајуће. У овом периоду године много се више борави у кући па је зато појава и пренос респираторних инфекција уобичајена. Грађани треба да знају да је у циљу заштите неопходно често проветравати просторије у којима се борави, узимати више витамина, топлих напитака, прилагодити исхрану и јављати се лекару на појаву првих симптома респираторних инфекција.
„Код нас за сада није детектован грип, али број респираторних инфекција је уобичајен за овај период године и стога је потребно предузети неопходне мере и у породици и у колективима. Потребно је избегавати рад са сликом акутних респираторних инфекција, одлазак у вртић или школу уколико се ради о деци или на посао, како би се смањила трансмисија респираторних вирусних инфекција”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог ЗЗЈЗ.
У колективним срединама неопходно је да се енергично спроводе мере дезинфекције, ту се пре свега мисли на предшколске установе и школе истиче др Станковић. Он такође саветује оне које вирус савлада да ипак остану код куће и одлеже, јер без мировања само продужавају болест.
„Мировање организма у таквом стању уз узимање симптоматске терапије доприноси што бржем оздрављењу. Смањује се могућност настајања компликација код респираторних инфекција које могу да буду значајне као што је обољевање од грипа, вирусне или бактеријске упале плућа. Нелечење може довести чак и до смртног исхода”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог ЗЗЈЗ.
Поред поменутих, мера заштите је и вакцинација против сезонског грипа. Тренутне анализе показују да је одзив грађана добар.
Значај вакцинације је озбиљно схваћен и до сада је две трећине планираних доза за Пчињски округ потрошено. Надамо се да ће у новембру бити утрошене и преостале количине. Вакцину треба да приме хронични болесници, особе старије од 65 година и здравствени радници како би се смањило ширење вируса грипа”.
А грип уобичајено треба очекивати у децембру, па све до фебруара. Зато мере заштите треба предузети на време, поручују здравствени радници.
Акција превентивних прегледа наставља се у недељу 3. новембра. У периоду од 8 до 16 сати у врањском Дому здравља и Болници заинтересовани грађани могу да се јаве ради неуролошког, мамографског и офталмолошког прегледа. То што се осећате добро не значи да сте здрави, поручују стручњаци и позивају да преконтролишите своје здравље пре него што Вас нешто заболи. Бесплатне превентивне прегледе грађани ће моћи да обаве без заказивања и без здравствене књижице. Статистика каже да око 80 одсто болести могу да се спрече или да се излече ако се открију на време.
Опширније...
Проценат брачне неплодности је данас у развијеном свету врло висок што је и озбиљан проблем данашњег друштва, извор бројних мука и незадовољства. Једна од метода решавања брачне неплодности је вантелесна оплодња. О овој теми разговарали смо са начелницом Гинекологије докторком Горданом Ђорђевић у емисији „Ординација”. Брачна неплодност је тешка тема, емотивна, дубоко лична, глобална. Иако оптимизам помаже, треба имати у виду да је вантелесна оплодња процес стрпљења, велике узајамне подршке партнера и разумевања. У корену је огромна жеља за породицом али пре него што се брачни партнери упусте у процедуре које знају бити исцрпљујуће, како емотивно, физички па и финансијски, треба имати на уму да процес вантелесне оплодње ретко успева из прве, али да је то процес на крају којег почиње нови живот препун оптимизма и радости, каже докторка Гордана Ђорђевић.
„Жене су много храбрије када је вантелесна оплодња у питању и много су одлучније и одважније и предузимљивије када треба ступити у тај процес. Мушкарци су другачији, они су неодлучни и због тога се изгуби доста времена. Иако су код жене болне методе којима се она подвргава у поступку вантелесне оплодње, оне не одустају. Прави тренутак за доношење одлуке је након годину дана брака. Уколико за то време жена не остане у друго стање, треба одмах реаговати. До 40.године старости жена има право на два покушаја вантелесне оплодње. Уколико су оба неуспешна има право да конкурише још једном”, каже др Горданом Ђорђевић, начелница Гинекологије.
Сматра се да године старости имају великог утицаја на успех ове методе. Стопа трудноће код жена млађих од 30 година је 30% и више, а код жена старијих од 40 година је чак мања од 5%. Ово не треба да буде обесхрабрујуће јер је шанса и даље ту а и наука и технологија напредују и константно се развијају, тако да се одустајање не препоручује, саветује Ђорђевићева.
Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције, у сарадњи са Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, ухапсили су пет особа због постојања основа сумње да су малверзацијама са лекарским рецептима оштетили Републички фонд за здравствено осигурање за 9,8 милиона динара. Због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја ухапшени су здравствени радници у Дому здравља Прешево Ф.Н. (1976), А.Б. (1977) и К.А. (1964), као и пензионисани здравствени радник Р. Ј. (1952), док се осумњиченом А.М. (1975) одговорном лицу у једној апотеци у Прешеву, на терет ставља да је починио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Сумња се да су они од јануара 2016. до краја 2017. године пацијентима прописивали рецепте за лекове без извештаја лекара специјалисте у количини већој од дозвољене на месечном нивоу, супротно Правилнику о листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања и Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији. Осумњичени Ф.Н. је, како се сумња, са тим рецептима подизао лекове у апотекама у Прешеву и продавао их на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.Такође, како се сумња, А.М. је од јануара 2016. до јула 2018. године ручно преправио 5.274 лекарска рецепта на којима је дописивао већу количину лекова него што је прописано. Осумњиченима Ф.Н. и А.М. је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, док су А.Б., Р.Ј. и К.А већ приведени надлежном тужилаштву.
Полагањем венаца и цвећа на споменик „Жене Шкотске” испред Дома здравља, одата је почаст хероинама Великог рата. Др Изабел Емсли Хатон учествовала jе у лечењу ратника у Врању, али и овдашњег становништва. Сматра се да jе управо она поставила основе здравствене заштите у Врању. Свечаност је почела химном ''Боже правде'' у извођењу Хора музичке школе „Стеван Мокрањац”. Присутнима се потом обратила др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља која је подсетила на улогу хероина и значај болнице „Жене шкотске” у Великом рату.
„Било је 11 докторки и 40 медицинских сестара које су дошле овде у време најтежих битки. Поред ратног вихора, било је и разних болести и епидемија у то време. Др Изабел Емсли Хатон није била само хуманиста ,она је била велики човек, продала је своје имање у Шкотској да би опремила прву болницу у Врању. Оне су годину дана боравиле у Врању. Отишле су у октобру 1919. године и за тих годину дана дале су немaрљив допринос не само у лечењу болесника и ратника него и у лечењу грађана Врања и околине”, каже др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља.
Са дужним пијететом евоцирамо сећање на пожртвованост и немерљив допринос припадница „Жене Шкотске” на очувању српске нације у неописивој голготи Првог светског рата, рекао је градоначелник.
„Најмање што можемо да урадимо је да овај дан не буде само сећање на одважне хероине већ повод да љубоморно чувамо оно што нам је кроз историју завештано,пријатељство, мир и слободу. Одлука да не напусте наш град и становништво и по окончању рата верна је слика високих моралних и људских начела којим су се водиле здравствене хероине великог рата. Њихова жртва симбол је рађања нових хероја и хероина , истинских хуманиста чија имена причају легенду и чијим заслугама имамо привелигију да живимо у слободи”, каже Слободан Миленковић, градоначелник.
Цвеће су крај споменика положили: градоначелник са сарадницима, делегације Гарнизона Врање, начелник Пчињског управног округа, Здравственог центра, средње Медицинске школе, бројна удружења. У програму су учествовали и ученици Медицинске школе „др Изабел Емсли Хатон”.
Светски дан хране ове године обележава се под слоганом ''Правилна исхрана доступна и приступачна свима, за свет без глади.'' Циљ је да се скрене пажња на правилну исхрану, али и укаже на проблем великог броја гладних у свету. У свету никада није било више гојазних, а у исто време и гладних људи. Статистика каже да је чак 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце гојазно, а скоро је 1 милијарда гладних. На Светски дан хране стручњаци подсећају на основне принципе здраве исхране.
„Пре свега рационалност, да са храном унесемо онолико хранљивих материја и енергије колико нам је довољно и да то што смо унели и потрошимо. Због непоштовања овог принципа правилне исхране имамо 56 посто становништва у Србији са проблемом вишка килограма, и то 23% одраслих и чак 13 % деце. Уколико се гојазност јави у дечјем узрасту и периоду адолесценције за 5 до 6 пута је већи ризик за појаву неке од масовних хроничних незаразних болести пре 65 године живота”, каже др Драган Пешић.
На данашњи дан Пољопривредна школа у Врању традиционално је припремила базар здраве хране и угостила ученике свих основних школа из Врања. Ученици ове школе стичу неопходна знања и вештине потребне за савремени начин производње, прераде и контролу квалитета прехрамбених производа, а та знања данас су представили гостима.
„Ми смо припремили ову храну за наше госте. То је углавном воће и поврће. Важно је да се хранимо здраво и да што мање уносимо слаткише и брзу храну.”
Низ акција организован је поводом данашњег дана, а цео месец октобар биће у знаку здраве хране.
Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.
У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.
„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.
За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.
„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”
Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.
„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
