Здравље
Гостујући у емисији ''Интервју'' докторка Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању, истакла је да је доста тога урађено од како је она на овој позицији, а њен циљ управо је био тај, да унесе промене тамо где су оне неопходне. Свакако, најзначајнији пројекат је завршетак Хируршког блока.
Медицинске сестре добиће већу заштиту и могућност напредовања уз помоћ Националне асоцијације удружења здравствених радника. То им је предочено на данас одржаном састанку у Здравственом центру у Врању.
Трећу годину за редом позориште „Бора Станковић“ увесељава малишане који се налазе на врањском Одељењу педијатрије. Извођењем представе „Кад озебе Деда Мраз“ глумци су унели празнично расположење и деци улепшали болничке дане.
Партерно уређење Хируршког блока, коjе подразумева асфалтирање саобраћаjница, постављање jавне расвете и изградње портирнице са рампом, приводи се краjу.
,,Град Врање у ове радове уложио jе 14.830.000,00 динара, а целокупна издваjања локалне самоуправе за реализациjу ове капиталне инвестициjе су око 300.000 евра. Испунили смо обавезе, не само према нашим партнерима, већ и према пациjентима са подручjа Пчињског управног округа и Косовско поморавског. Такође, завршетком Хируршког блока створили смо далеко боље услове за рад здравствених радника. Jедном речjу, квалитет пружања здравствене заштите убудуће ће бити на знатно вишем нивоу, због чега сам изузетно задовољан", каже градоначелник Слободан Миленковић.
Према његовим речима, локална самоуправа jе у реализациjи ове капиталне инвестициjе показала висок степен одговорност jер су у протекле две године предузете интензивне активности како би оваj обjекат био завршен.
Градоначелник Миленковић наjавио jе и реконструкциjу павиљонског дела старе Болнице, у партнерству са Канцелариjом за управљање jавним улагањима. За овај пројекат већ је завршена израда техничке документациjе.
Децембра чешће и гласније говоримо о полно преносивим болестима, ХИВ-у, нежељеним трудноћама и свему ономе што незаштићени сексуални односи носе са собом. Ипак, на ову тему треба чешће скретати пажњу, посебно због младих људи, који све раније ступају у сексуалне односе, и то, најчешће незаштићене.
Опширније...
Сезона вирусних инфекција је у јеку, а све више малишана има респираторне тегобе праћене температуром. Др Никола Поповић, начелник Дечјег одељења врањске Болнице каже да је вирусним инфекцијама сада време и да је неопходна кућна нега, а да дете треба одвести лекару уколико то стање траје дуже од два-три дана и уколико одбија да једе, повраћа или је малаксало.
У оквиру јединственог управног места ‘’еБЕБА’’, родитељи ће од сутра моћи да остваре право на родитељски додатак за све мајке са пребивалиштем у Врању, Владичином Хану, Сурдулици, Трговишту и Босилеграду.
Оптимизација свих административних процедура у вези рођења детета. Значи да родитељи могу да одреде лично име детета, пријаве пребивалиште детета и пријаве дете у здравствено осигурање за време боравка у здравственој установи, а без одласка код матичара, уписаће се и држављанство детета.
Родитељи ће све административне обавезе везане за упис детета у Матичну књигу рођених, пријаву пребивалишта детета и пријаву детета на здравствено осигурање моћи да обаве у здравственој установи, без попуњавања формулара и бесплатно.
Највећи Здравствени центар на југу Србије, ка коме гравитира 250 хиљада становника из округа и 40 хиљада из Косовског поморавља, има проблема са специјалистичким кадром. Директорка центра Љиљана Антић, настоји да овај проблем реши уз помоћ надлежног министарства и очекивања су да ће Врање добити одобрење за запошљавање медицинара.
Млади људи неретко постају конзументи психоактивних супстанци. Упркос сталним апелима и упозорењима да се дрогама одсечно и јасно каже ''не'', чини се да је ова болест модерног доба присутна свуда око нас.
Поводом 90. годишњице основања Завода за јавно здравље у Врању, промовисана је монографија "Трагом доктора Томе М. Јовановића". Аутори монографије доктор Вукашин Антић, доктор Светлана Стојановић и историчар Видан Богдановић говорили су о доктору Томи Јовановићу, оснивачу ове здравствене установе.
Књига је истовремено и значајан документ о историји лекарства и животу и здравственим приликама становника југа Србије,истакао је на промоцији доктор Зоран Вацић, председник Секције за историју Српског лекарског друштва.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
