Здравље

Здравље

Данас се обележава Светски дан контрацепције са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције у циљу спречавања непланиране и евентуалне нежељене трудноће, али уз одговорно сексуално понашање и спречавање преношења полно преносивих болести, што је основни предуслов за очување репродуктивног здравља.

Светски дан контрацепције обележава се од 2007. године сваког 26. септембра. Ово је прилика да се млади, али и старији, подсете важности коришћења контрацепције, са акцентом на савремене методе заштите од нежељених трудноћа.

''Циљ обележавања Светског дана контрацепције јесте скретање пажње на различите методе контрацепције, уз помоћ којих можемо спречити нежељене, тј. непланиране трудноће, а уз одговорно сексуално понашање и спречавање ширења полно преносивих инфекција, што је у ствари основни предуслов за очување репродуктивног здравља. Уз помоћ контрацепције можемо планирати трудноћу, а самим тим и породицу. Парови могу да планирају жељени број деце, време њиховог рађања, али и размак између две трудноће'', каже др Драган Пешић из Центра за превенцију.

Трудноћа може да се планира уз савремене методе контрацепције где спадају хормонске таблете, фластери, спирале, презервативи и друга слична средства. Традиционални методи контрацепције попут апстиненције и одређивања периода плодних дана нису популарна, нити ефикасна метода за превенцију нежељене трудноће и често резултирају абортусом. Податак Светске здравствене организације је да би применом савремених метода контрацепције број непланираних трудноћа могао да се смањи чак за 308 милиона у свету.

''У Србији тек нешто мање од петине жена из опште популације које су у браку или ванбрачној заједници користи савремену, ефикасну контрацепцију, негде 18, 4 посто жена, за разлику од 40 посто жена које користе традиционалну, недовољно ефикасну контрацепцију и ту је 24, 2 посто које не користе никакву методу контрацепције'', истиче др Пешић.

Поводом Светског дана контрацепције организована је и трибина у Економско-трговинској школи на тему ''Заштита репродуктивног здравља и превенција полно преносивих инфекција.''

 

Последњи пут измењено четвртак, 26 септембар 2019 13:20

Несаница, осећај умора, главобоља, узмениреност најчешћи су проблеми који настају због нагле промене времена. Метеоролошке прилике имају велики утицај на здравље, а од тегоба које изазива промена времена пати готово половина светске популације, показују истраживања.

Високе температуре и летња жега из дана у дан смењују се хладнијим данима и кишом. Иако нам освежење свима прија, наше тело није баш радосно због ових временских разлика.

Наш суграђанин, Србољуб Стојиљковић каже да јако лоше подноси промену времену, час је топло, час хладно. ''Осећам тегобе. Сада сам довео и супругу код лекара,'' каже он. Верица Алексић, такође наша суграђанка каже: ''Лоше се осећам, узнемирена сам. Када је топло притисак ми пада , када се промени време осећам главобољу.''

''Када се мења време, мења се и моје расположење,'' каже Јагода Васић.

Температурне разлике до којих долази последњих дана условиле су повећани број пацијената у Служби хитне помоћи.

Интересовало нас је каква је ситуација у овој служби ових дана с обзиром да се лето баш и не предаје, а са друге стране  и јесен из дана у дан покушава да дође до изражаја, тако да  температурне разлике итекако утичу на све нас а првенствено на хроничне и срчане болеснике. Доктор Алмир Ајановић из Службе хитне помоћи истиче: '' Морам да кажем да је био повећан обим посла у нашој служби у ноћној смени. Било је 46 амбулантних прегледа и 9 кућних посета. Углавном се ради о хроничним болесницима који болују од хроничних кардиоваскуларних и респираторних болести, јављају се  бубрежни болесници као и пацијенти са обољењима дисајних путева. Ми првенствено саветујемо да се придржавају прописане терапије, да воде рачуна о исхрани , да узимају доста течности и да без преке потребе не излазе из куће. ''

Стручњаци кажу да нагла промена времена и прелазак из топлог у хладно није безазлен ни за здраве, а камоли ли болесне људе. И сасвим здрави људи могу да осете главобољу при наглој промени температуре, да постану раздражљиви, да пате од несанице, да буду узнемирени или да им се спава, да сеосећају стално уморним. Метеоропатска стања углавном трају онолико колико и неповољни временски периоди.

 

Последњи пут измењено уторак, 24 септембар 2019 13:15

Још један круг бесплатних превентивних прегледа обављен је у Здрвственом центру Врање. Основни циљ ових прегледа је рана дијагностика. Зато је пожељно да сви који могу

Добар је одзив био на још једни бесплатним превентивним прегледима у Здравственом центру Врање, каже управница Дома здравља докторка Јадранка Ајановић. Јавило се 193-оје грађана, а извршено је 248 прегледа. Мерење крвог притиска, ЕКГ, ниво гликемије и специјалисти прегледи на Одељену ОРЛ су били понуђени грађанима.

"Што се тиче ОРЛ прегледа, јавило се 66 пацијената. Углавном се радило о хроничним  пацијентима, али смо у оквиру прегледа открили 3-оје пацијената са смањеним слухом. Они су одмах упућени на даљу опсервацију и дијагностику у Ниш", каже Ајановићева.

Ниво шећера у крви проверило је 89-оро пацијената. Анализе су показале да 10 пацијената има виши ниво шећера у крви од нормалног. Оно на шта опомиње докторка Ајановић је да на прегледе углавном долазе хронични пацијенти и људи старијег животног доба.

"Волела бих да у другим акцијама, а ово је и апел ка свим грађанима, који се до сада нису прегледали, да дођу. Увек су им отворена врата, када су превентивни прегледи у питању."

Током јучерашње акције, Здравствени центар и Одељења на којима су се вршили прегледи, обишао је помоћник министра здравља и похвалио рад запослених.

Обављени су бесплатни превентивни здравствени прегледи у Здравственом центру Врање. Грађани су могли да ураде ЕГК налаз, да провере ниво шећера и крвни притисак  и да се прегледају на ОРЛ одељењу.

Бесплатни превентивни прегледи су се обављали до 16 сати.

 

Болести срца и крвних судова су убица број један у свету. Статистика је забрињавајућа, рекла је  др Марина Златковић интерниста, гостујући на нашој телевизији. Детаљније о факторима ризика али о лечењу срчаних обољења можете погледати у емисији ''Ординација'' која је на нашем програму у уторак у 17.05.

Статистички подаци показују да је 2018. године на територији града Врања највећи проценат смртности  био од болести срца, далеко више и од малигнитета који је на другом месту.

''У Врању се највише умире од васкуларних болести, тачније од кардиоваскуларних. Интерно одељење има око 120 постеља , годишње прође око 5000 пацијената . Наше одељење је најоптерећеније у јесен и зими, растерећенији смо с пролећа и током лета. Међутим ,ове године то није био случај. Наше одељење је током целог лета било пуно.Има много болесних људи. То се генерално повезује са продужењем животног века људи. То су углавном хронични пацијенти који нам се враћају, али има и нових . Пацијенти који се годинама лече ,живе дуже захваљујући квалитету лечења и усавршавању лекара. Кампање имају важну улогу да се људи освестеи воде рачуна о сопственом здрављу, јер је најважније не дозволити  да се болест деси'', каже др Марина Златковић, интерниста.

Инфаркт  је честа појава, а у последње време све је више младих људи који су склони срчаном удару. Има много фактора ризика који могу довести до појаве кардиоваскуларних обољења, каже Златковићева.

''Непроменљиви фактори ризика су генетика, оно што смо наследили од родитеља, пол, животна доб, мала порођајна тежина. На њих не можемо утицати. Уколико је неко од родитеља или из фамилије  имао неки од кардиоваскуларних догађаја, шлог, инфаркт или неки други догађај који је довео до трајног оштећења ткива, претпоставка је да ће потомци једнога дана добити исто. Што се тиче пола, жене су поштеђеније кардиоваскуларних болести у генеративном периоду'', истиче др Златковић.

Са друге стране постоје фактори ризика које можемо променити и на које може да се утиче. То су животне навике попут пушења, физичка неактивност и начин исхране. Наизглед, то су небитни фактори, међутим стручњаци су дошли до закључка да хигијенско дијатетески режим, здрави стилови живота и превентива итекако могу да предупреде појаву кардиоваскуларних обољења, наглашава др Златковић.

 

Последњи пут измењено петак, 20 септембар 2019 16:31

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter