Здравље

Здравље

У просторијама рудника олова и цинка ''Грот'' у Кривој Феји организовани су превентивни прегледи за све заинтересоване службенике и раднике, али и локално становништво.

Бесплатне прегледе у руднику ''Грот'' организовао је Центар за превенцију Дома здравља уз подршку здравствених радника са примарног и секундарног нивоа здравствене заштите а у оквиру кампање ''Здравље за све.''

Прегледи су подразумевали мерење нивоа шећера из капиларне крви, крвног притиска и ЕКГ прегледе уз поделу здравствено-едукативног материјала и савета од стране здравствених радника у вези здравих стилова живота. Осим радника Грота, могли су да се прегледају и мештани Криве Феје.

Мештани и запослени су врло задовољни оваквом акцијом, а посебно старији људи који кажу да не могу често да оду до Врања на преглед, и да им то што су лекари дошли код њих много значи.

Примарна превенција је најмоћније оружје, а подразумева пре свега, препознавање фактора ризика, њихово модификовање и елиминацију како би се спречио настанак бројних болести. Поред тога, од велике важности су превентивни прегледи, како би се благовремено откриле здравствене промене које могу бити узрок многих болести.

''Врло сам задовољна да смо данас у Кривој Феји у руднику Грот у акцији превентивних прегледа. Ова акција је први пут овде у руднику. Иначе, наш Центар за превенцију при Здравственом центру акције превентивних прегледа има стално, бар једном годишње долазимо и овде и радимо превентивне прегледе. Мишљења смо да овај народ који живи овде нема много могућности за овакву врсту прегледа, они имају амбуланту имамо и доктора, од скоро са упошљавањем нових лекара добили смо и могућност да појачамо рад амбуланте у Кривој Феји која сада ради 5 дана у току недеље, тако да запослени из Грота као и сви мештани овог краја могу редовно да се јаве лекару'', рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању.

Овакве акције наставиће се и убудуће, а наредна је већ следеће недеље за запослене у врањском ''ХИВ''-у.

Последњи пут измењено петак, 21 фебруар 2020 16:20

У Врању и округу  бележи се опадање броја оболелих од  вирусних и респираторних инспекција. Према подацима Завода за јавно здравље , од почетка године на територији града евидентирано је две хиљаде 400 оболелих.

Превентивне мере, вакцинација против грипа и продужени школски распуст, мере су које су дале резултате у смањењу броја оболелих од респираторних инфекција и грипа, процене су у Заводу за јавно здравље у Врању.

Доктор Слађан Станковић епидемиолог ЗЗЈЗ  каже да није било оболелих са тежом клиничком сликом, нити хоспитализованих на инфективном одељењу. У јануару је број оболелих доминирао међу школском и предшколском децом, али је сада присутан у свим категоријама становништва. Међутим, у другој недељи фебруара број новооткривених оболелих је 40 одсто мањи у односу на прву недељу фебруара.

Школски распуст продужен је  како би се смањило ширење вируса,  и то је заиста и дало ефекте пре свега међу школском децом.Настава у школама  почеће,како је и планирано, у понедељак 24. фебруара. Када је реч о старијим суграђанима, били су у праву сви они који су се  вакцинисали.

Др Станковић напомиње да ће за наредну сезону бити повећан број вакцина које ће доћи у наш округ јер имају ефеката, поготову што је ове године била четворовалентна,тако да код старије популације није било регистровано оболелих   као ранијих година.

И даље важи препорука  о проветравању просторија,узимању  више топлих напитака и течности у целини, а најважнија мера  је да хронични болесници,  деца и труднице, избегавају ближи контакт са оболелима. У Здравственом центру и даље је на снази забрана посета хоспитализованим болесницима.

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 фебруар 2020 14:08

Број пацијената који се јављају са респираторним тегобама и даље је у порасту, кажу у Служби хитне медицинске помоћи. Са порастом дневних температура очекује се да се овакав тренд настави. У току ноћи у Службу хитне медицинске помоћи јави се од 60 до 100 људи, каже докторка Александра Ристић.

''То су пацијенти са респираторним тегобама, пре свега кашаљ, повишена телесна температура, искашљавање, бол у грлу, малаксалост, све оно што прати инфекције респираторних путева'', каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.

Као што је добро познато, свака нагла промена времена посебно смета хроничним пацијентима, те су управо они углавном на удару респираторних инфекција.

''Углавном су то старији пацијенти са хроничним болестима, мада нема правила, ту су и млађи пацијенти наравно, осетљива популација", каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.

Велике промене температуре између јутра и поподнева, или из дана у дан, представљају стрес за наш организам, а последице се огледају управо у паду имунитета и појави типичних симптома прехладе. Најбољи начин заштите је управо, превенција, здрава храна, здраве животне навике и, наравно, слојевито облачење.

''То су неки универзални савети, значи избегавање просторија где борави велики број људи, само дакле ако сте приморани да будете у некој већој гужви, чешће прање руку, што већи унос топлих напитака, чајева, супа, течне хране, витамина, витаминска терапија", каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.

До сада су у Пчињском округу регистровани случајеви грипа типа АХ1Н1, АХ2Н2 и вирус Б типа. Епидемиолог Слађан Станковић истиче да је тренутно на Инфективном одељењу врањске болнице хоспитализовано 6 пацијената, а код једног од њих је утврђено присуство грипа. Једна пацијенткиња са тежом клиничком сликом налази се на лечењу у Нишу. До сада је укупно код 5 пацијената на територији Пчињског округа лабораторијски утврђено присуство вируса грипа, од тога 3 амбулантно.

Последњи пут измењено понедељак, 10 фебруар 2020 15:08

Највећи број пацијената у Дому здравља у Врању тражи помоћ због симптома вирусне инфекције и прехладе. Очекивања су да ће пад температуре ваздуха смањити број вируса, а самим тиме и број оболелих, којих има од најмлађих до времешнијих суграђана.

Висока температура, дуготрајан кашаљ и општа малаксалост, најчешћи су симптоми због којих се пацијенти јављају лекару у претходних месец дана. Неуобичајено топло време за ово доба године подстакло је број вирусних инфекција. Данијел Миловановић начелник службе Хитне медицинске помоћи процењује да је број пацијената утростручен те се током 24 сата јави и до сто оболелих са симптомима прехладе. Ако остане овакво време у наредним данима очекује опадање броја ново оболелих.

До краја ове недеље метеоролози предвиђају да ће бити снега и ниских температура. Када је реч о превенцији, они који су здрави требало би да поштују опште хигијенско здравствене мере. Доктор Миловановић препоручује чешће проветравање просторија, прање руку, боравак на чистом ваздуху, узимање витамина. Они који су оболели морају да узимају терапију, али не на своју руку, поготову антибиотике, који на вирусе не делују.

Вирусне инфекције десетковале су и предшколце, али знатно теже ефекте имају на најстарије суграђане. Због тога лекари препоручују да се пре свега, избегава боравак у просторијама са више особа, уколико је то могуће. Од понедељка се предвиђа раст спољних температура, што може опет представљати повољан период за настанак и деловање вируса.

Последњи пут измењено среда, 05 фебруар 2020 15:19

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Водеће локализације рака у свету 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%).

Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40.241 особа( 21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9.273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и  умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2016. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6.546 особа (4.519 мушкараца и 2.027 жена) и умрло је 5.335 особа оба пола (3.848 мушкараца и 1.507 жена).

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2016. године од малигних тумора дојке оболело је 4.395 и умрло 1.713 жена.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.373 особе (2.733 мушкарца и 1.640 жена) и умрло је 2.587 особа оба пола (1.600 мушкараца и 987 жена).

Рак грлића материце је током 2016. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.239 жена, док је 453 жене умрло од ове врсте малигног тумора.

Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2016. године од рака простате новооболело је 2.214 мушкараца и умро је 981 мушкарац.

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Препорука је да се промотивно едукативне активности усмере ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

Последњи пут измењено среда, 05 фебруар 2020 11:34

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Помоћ колегеници из ОЕБС-а - Радио Телевизија Врање https://t.co/uQT8w5rd4Y via @tripplesworld https://t.co/p4ZT1vVoVr
На подручју Пчињског округа епидемиолошка ситуација и даље ванредна - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zm4lPpHdH9
Сутра Скупштина града само са једном тачком - Радио Телевизија Врање https://t.co/FihWfS7LO0 via @tripplesworld https://t.co/QxvNyO0kl9
Follow RTV Vranje on Twitter