Мештани 22 планинска села у пољаничком крају, од данас ће сваког четвртка имати специјалистичке прегледе у својој здравственој станици. Долазиће интерниста, педијатар и гинеколог

Мештани пољаначких села имали су прилику данас, да их скоро па на кућном прагу прегледају интерниста, педијатар и стоматолог. Ова праска ће убудуће бити стална, каже директорка Здарвственог центра докторка Љиљана Антић.

Данас започиње рад интерниста, данас ћу ја у Здравственој станици Власе радити као интерниста, докторка Јадранка Ајановић радиће прегледе деце, а доктор Драган Ђошић радиће стоматолошке прегледе. После 15 година ми желимо да људима пруужимо сву могућу здравствену заштиту и приближимо је становницима. Није им лако да одлазе у Врање, да заказује своје прегледе. Прегледи ће им  бити доступни овде и наш план је да сваког четврта специјалисти буду доступни, каже директорка.

Ординација није радила 12 година. Мени је задовољство да смо дошли, опремили амбуланту и донели сву опрему, каже доктор Драган Ђошић.

Већ 26 година на овим просторима ради доктор Душан Новковић, шеф ове здравствене станице. За њега директорка каже да нема радно време и да је доступан мештанима 24 сата. Новковић ситиче да је ово велика ствар становнике, који су до сада имали само примарну здравствену заштиту, а од данас ће имати и секундарну.

То пуно значи за ове људе, јер неће морати да путују до града, да заказују да чекају да губе много времена, Ови људи то знају да цене и биће задовољни и надам се да ће ово потрајати дуго, каже Новковић.

Здравствена станица је и реновирана, а долазак лекара заиста је наишао на одушевљење мештана.

Морао би у Врање да идем, па цео дан  да изгубим  да ли ћу уопште доћи на ред. Ово је много хумано.

Значи нам лепо је кад има доктор. Значи ми ово да се прегледам јер сам сама. Супруг је умро, деца отишла,  значи ми, кажу мештани.  

Велики број становника је старија популација, која се бори са кардиоваскуларним и онколошким болестима. Има и око стотинак деце и она су здрава популација, али су лекари свакако потребни, кажу надлежни.

Најчешћи узрок упале средњег ува, која мучи децу предшколског и раног школског узраста јесте повећање трећег крајника, рекла је гостујући на нашој телевизи докторка Наташа Стоиљковић. Проблем се решава адекватном терапијом и oперацијом, али може да изазове и наглувост код деце.

Родитељи малишана одлично знају шта значи када дете има увећан трећи крајник и када дете не може да дише на нос. Већину времена у току дана дишу отврених уста. Нарочито је проблем дисање у сну. То узрокује многе проблеме, између осталог и упалу ува, каже оториноларинглог Наташа Стојиљковић.

Дисање на нос је једино природно. Дисање на уста није природна појава и узрокује лоше развијање самих плућа код деце лошије снабдевање кисеоником до можданих ћелија. Изазива и лошији психофизички равоја код деце у неко дужем периоду, каже др Стојиљковић.

По њеним речима, врло брзо, већ у другој години креће бујање трећег крајника код малишана због социјализације када крену у вртић. У том узрасту долази до учесталих упала носа, ждрела и увећања, најчешће трећег а код деце до пете године увећања и сва три крајника.

Самом препреком, увећаним трећим крајником, долази до запушења канала који се налази између средњег ува и горњег дела ждрела. Тај канал Еустахијева туба, мора да буде увек проходан и отворен. Ту долази до накупљања течности у средњем уху. Та секреторна упала ува иде у хроничну причу. Повремено је  акутна, када деца имају и болове и сливање секрета и јако цурење из носа, цурење секрета из ува. Уколико тај хронични процес траје дужи период може да узрокује стечени губитак слуха односно смањену проводљивост слуха. Што значи да се стварају прираслице између слушних кошчица  и дете слабије чује, каже врањски оториноларинголог.

Како она каже, да не би процес постао хроничан креће се са антибиотком ако је клиничка слика бактеријска, али се у већини случајева препоручује операција трећег крајника.

Алергијска астма је врло често повезана, скоро увек удружена са алергијским ринитисом, рекла је гостујући у јурањем програму др Наташа Стојиљковић, специјалста оториноларингологије. По њеним речима, у овом периоду нас муче поленски ринитиси, али су много озбиљнији целогодишњи чији се узроци понекад и не могу открити.

У последњих пар деценија број људи који пате, а не болују, од алергијских кијавица, алергијске астме, али и од дерматитиса, односно алергијских промена на кожи и различитих видова алергија је повећан, истиче докторка Стојиљковић и додаје:

Велики број становника на земаљској кугли болује од тога. Може се рећи да једна трећина становништва, па и више у неком делу живота имају проблем са алергијама. Најчешће са чиме ми на одељењу долазимо у контакт су алергијски ринитиси. То су најчешће у овом периоду поленски ринитиси. Оно што треба напоменути јесу целогодишњи ринитиси, односно алергије који се не везују нити са поленом нити са конкретним алергенима.

По речима докторке Стојиљковић најлакше је када уз помоћ алерго теста успоставимо на шта сте алергични конкретно, на гриње, прашину или на полен. Како она каже већи је проблем када је алергијски ринитис удружен са алергијском астмом. 

То је стање, више није болест, као што је хипертензија схваћена као стање. И не треба прибегавати терапији самоиницијативно.Када се пацијент који болује од алергијског ринитиса или алергијске астме добро едукује, и када прође ту причу са својим лекаром од неких пар година, он одлично зна у ком моменту како да се понаша, истиче докторка.

Основни лекови код алергија зависе од саме врсте алергије и од тежине алергијских симптома. Алергисјки симптоми су врло непријатни, који нас паралишу и губимо концентрацију. Нисмо способни за рад, а то и естетски делује на све нас, наглашава оториноларинголог.

Превенција је ако се ради о алергијском ринитису, заштита носне слузокоже од контакта са алергеном. Постоје данас спрејеви који су на бази хијелуронске киселине, који облажу комплетну слузокожу носа и на тај начин онемогућавају контакт алергена са слузокожом. Па је и сама алергијска реакција смањена, а при том ти спрејеви не ометају функцију слузокоже.

Не треба користити остале спрејеве које користимо да отпушимо нос и тренутно олакшамо дисање. Они нису корисни, напротив. После дуготрајне употребе уништавау слузокожу и што је важније стварају зависност и неповратне промене на слузокожи, истиче др Наташа Стојиљковић.

Почела је сезона током које се најчешће дешавају уједи крпеља. Боравак у природи или у градским шумовитим срединама повећава ризик  од уједа ових паразитских инсеката и код људи и животиња. Ове године примећен је повећани број оних који траже помоћ ради одстрањивања паразита.

Из године у годину евидентно је да се број крпеља повећава. Чешће него раније крпељи се закаче на људе. Један од могућих разлога  због којег ови паразити траже уточиште на људима је и прекомерна употреба средстава за заштиту животиња од ових опасних буба.  

Доктор Слађан Станковић из ЗЗЈЗ  каже да се највећи број људи са убодом крпеља региструју у мају и јуну. До сада је регистрована  двадесетак случајева. Најчешће су се јављале особе из сеоских средина којима је ова опасна буба одстрањена у Служби за пријем и збрињавање ургнтних стања. То је и најбитније, одстрањивање паразита што је пре могуће. Ради превенције потребно је, приликом боравка у природи, носити одећу са дугим рукавима и дугим ногавицама .

Крпељ приликом убода у ткиво човека или животиње убацује и пљувачку како би спречио згрушавање крви како би несметано могао сисати крв. Тада у крвоток домаћина убацује разне агенсе које је успут покупио. То је најчешће Лајмска болест код људи и низ других бактерија и вируса, које могу проузроковати разна обољења.

Лајмска болест манифестује појавом локалног отока и црвенила и то 3-32 дана након инцидента. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима. Ако се и у овој фази болест не лечи, након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи, па може довести и до смртног исхода каже доктор Станковић.

Животиње се могу заштитити механичким чишћењем од крпеља, али такође постоје и разне огрлице и препарати које на дуже или краће време штите животињу од присуства крпеља.

Са доласком лепшег времена и попуштања мера, све је више људи у природи. Лекари и ветеринари ових дана упозоравају: чувајте се крпеља. Те ситне напасти вребају у сваком кутку окруженом травом и дрвећем, а обично су закачени за високе влати траве.

До сада смо их се плашили због убода, али је последњих година већина њих и заражена. Сам ујед опасан је због тога што крпељ може бити заражен лајмском болешћу, тачније бактеријом борелија, која напада срце, зглобове и централни нервни систем. 

Доктор Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију рекао је, гостујући на РТС-у да су се крпељи активирали током фебруара и марта, јер је била блага зима.

Природно станиште крпеља су шуме и жбуње уз шуму, на отвореним травнатим површинама нема крпеља, као ни у градским парковима, каже Алкесић. Он додаје да различито изгледа убодно место, чак до 48 сати нема опасности да крпељ пренесе бактерију која изазива Лајмску болест, најбоље га је извадити у здравственој установи.

У случају да је бактерија ушла у тело појављује се црвне и печат који се шири концентрично и лекар ће преписати одговарајуће антибиотике, истиче др Алексић.

Према његовим речима, могуће се компликације као и код других вирусних болести.

Говорећи о мерама заштита, указује да када боравимо у природи репаленти су одлична заштита а можемо и покривати главу, носити дугачке рукаве и извршити компектан преглад када се вратите са излетишта.

Истиче да не треба сами да вадимо крпеља. Не треба узимати антибиотике на своју руку, каже он.

Крпељ се качи на места која су мање приступачна прегледу, тражи мека места на кожи испод пазуха, на прегибу коленам иза ушију, на врату.

Исте мере важи и за кућне љубимце, каже Алексић Они су за сада најугроженији.

Он указује да за кућне љубимце постоји велики број препарата којима се штите - у питању су хемијски препарати у виду огрлица, или који се директно нанесу на кожу, а постоје и препарати који се кроз храну уносе и штите и од комараца, бува.

Ових дана су актуелне осе, мање стршљени, матице оснивају колоније. И комарци ће почети да се појављују у већем броју, пратићемо распрострањеност комараца заражених вирусом Западног нила, закључио је Алексић.