Здравље
Све је више пацијената који имају тегобе са ухом, грлом или носем и који се јављају код оториноларинголога у Здравственом центру. Гостујући у емисији ''Право на здраво'' начелница ове службе говорила је о томе ко су најчешћи пацијенти, како изгледају прегледи, да ли су болни и непријатни и какви су услови за рад. У Служби за оториноларингологију Здравственог центра у Врању дневно има око 90 амбулантних прегледа а на годишњем нивоу обави се око 25.000 специјалистичких прегледа и око 900 хируршких интервенција. На одељењу има око 500 лежећих пацијената.
„Поред тих прегледа ми се бавимо и дијагностиком, испитивање слуха код одраслих и деце и тимпанометријом, то је метода којом се откривају обољења средњег ува. Годишње обавимо око 1500 до 2000 тих дијагностичких прегледа. Дошло је до повећања броја пацијената, око 20% у односу на неколико последњих година. Људи долазе када год примете неки симптом и то говори да је њихова свест о сопственом здрављу подигнута на већи ниво, што је јако добро”, каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.
Пацијенти на ОРЛ одељење долазе због прегледа грла, носа и ува. Да ли ће прегледи бити непријатни и успешни зависи од односа пацијената и лекара и међусобне сарадње.
„Један наш преглед обухвата преглед ушију који није болан, затим преглед носних шупљина као и преглед грла. Преглед гркљана може бити непријатан јер треба да се погледају гласници и гласне жице. Правилним дисањем пацијента и смиреношћу, преглед може да се обави лако и брзо. Што се тиче амбулантних прегледа, патологија је велика. Јављају се пацијенти са зујањем у ушима, пацијенти са слушним апаратом, проблемима у грлу, гљивичним обољењима језика , усне дупље, отежаним гутањем и слично”.
На ОРЛ Одељењу Здравственог центра ради 7 лекара специјалиста и око 16 медицинских сестара и техничара, каже начелница др Марија Стефановић. Што се тиче опрема за рад у овој служби задовољни су оним чиме располажу. Очекује се прелазак ове службе у зграду Очног одељења након реконструкције где ће бити смештене амбуланте, док се сале за операције налазе у Хируршком блоку.
У Здравственом центру у Врању одржана је још једна акција превентивних прегледа које иницира Министарство здравља на нивоу целе државе. И овога пута интересовање грађана је било велико, а пацијенти су били у прилици да се подвргну офталмолошком прегледу, да тестирају хормон штитне злезде и да обаве ултразвук абдомена. Ово је 14. акција превентивних прегледа која се спроводи са циљем да грађани контролишу своје здравствено стање на време, без обзира да ли осећају неке симптоме или не.
„Велики је значај превентивних прегледа, пре свега као превенција здравља а и као благовремено откривање евентуалних болести јер се на овај начин може спречити и предупредити њихова појава. У оквиру ових акција прегледа се од 300 до 500 пацијената. У свим досадашњим акцијама превентивних прегледа прегледали смо око 5000 пацијената и око 20% пацијената је упућено на даљу дијагностику и лечење”, изјавила је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Министарство здравља овога пута акценат ставља на офталмолошки преглед јер око 100.000 грађана на нивоу земље имају повишени очни притисак. То је болест која може довести до слепила.
„У склопу прегледа вршимо испитивање видне оштрине, очног дна и обављамо преглед предњег сегмента. Интересовање је изузетно добро, драго ми је због тога. Гужве су велике. Наша популација јесте старија, ми се трудимо свима да изађемо у сусрет. Драго ми је што грађани имају развијену свест када је превентива у питању. Ми смо ту да им укажемо на евентуалне проблеме које ће касније решавати у даљем току лечења”, каже др Мирјана Илић Стошић, офталмолог.
„Нисам раније долазила. Ово је први пут после 40 година да сам дошла код очног лекара. Желим да проверим вид јер сам добила дијабетес. Сматрам да су превентивни прегледи од велике важности”, каже Душанка Итић, пацијенткиња.
Доста пацијената желело је данас да уради ултразвук абдомена. Начелник радиологије др Небојша Милосављевић сматра да оваквих акција треба да буде и убудуће.
„Треба радити овакве превентивне прегледе и треба водити рачуна о свом здрављу. Уколико се неки сигнали болести открију на време, лечење је касније ефикасније и успешније”, др Небојша Милосављевић начелник радиологије.
Последњих година поремаћај и штитне жлезде су све учесталија појава, тако да је сасвим оправдана гужва испред болничке лабораторије где су грађани могли да провере хормон штитне жлезде.
„Доста жена има поремаћај штитне жлезде али у последње време и мушкарци су подложни појави ове болести. Начин живота утиче на неправилно функционисање штитне жлезде. Из дана у дана повећава се број оболелих. Интересовање за ову акцију је велико као и увек до сада”, др Станиша Станојев, начелник болничке лабраторије.
Према подацима које смо добили из Здравственог центра, током јучерашње акције прегледано је 349 пацијената. Обављено је 60 офталмолошких прегледа, хормон штитне жлезде контролисало је 190 пацијената, а на ултразвуку абдомена било је 99 грађана. У акцији бесплатних превентивних прегледа учествовало је укупно 26 здравствених радника и сарадника.
У недељу ће у врањском Здравственом центру бити одржана још једна акција превентивних прегледа. Како сазнајемо од менаџмента ове здравствене установе, превентивни прегледи трајаће у периоду од 08 до 16 часова. Предвиђено је да заинтересовани грађани могу да ураде ултразвук абдомена, хормон штитасте жлезде и офталмолошке прегледе. Подсећамо да су ови прегледи доступни и оним грађанима који немају оверене здравствене књижице, а на прегледе се долази без упута и заказивања.
Понекад деца могу имати проблем при изговарању одређених слогова, речи или могу имати друге језичко говорне или комуникацијске проблеме.Уколико родитељ уочи да дете има сличне проблеме или је ту сугестију добио од васпитача, учитеља или другог стручњака,препоручује се да са дететом посети логопеда. О овој теми у емисији ''Право на здраво'' разговарали смо са Љиљаном Јовановић , логопедом у Развојном саветовалишту Дечјег диспанзера Дома здравља у Врању. Велики број деце иде код логопеда. То је одличан начин да деца науче да говоре течно и правилно. Важно је одвести дете код логопеда на време. Aктивно укључивање у третман почиње са три године , док се деца са најлакшим артикулационим поремећајима јављају пред полазак у школу.
„Највише су заступљени артикулациони поремећаји, то су дислалије. Дислалија је немогућност правилног изговора једног или веће групе гласова. Најфреквентнији гласови која деца лоше изговарају су гласови из групе фрикатива, Ш,Ж, Ч, африката Ц,З,С и латерала, то је глас Л. Поред дислалије постоји поремећај ритма говора , то су муцања , а јавља се и развојна дисфазија. То су деца која имају проблем не само да развију говор већ и језик. Постоје и вишеструко ометена деца са расцепима усана и непца. Последњих неколико година ту су и деца из спектра аутизма”, изјавила је Љиљана Јовановић, логопед.
Логопетска терапија се одвија у складу са степеном говорног поремећаја а улога родитеља је од пресудног значаја, објашњава Јовановићева.
„Третман артикулационих поремећаја траје 15 минута, теже патологије 30 минута на дневном нивоу. Деца са лакшим говорним поремећајем долазе једном недељно, а са тежим два пута. Родитељ је активан учесник у логопетском третману. Ми га обучавамо за рад са дететом код куће, јер без вежбања код куће, не можемо очекивати брзу корекцију дислалије.”
Код млађе деце логопедски преглед је фокусиран на игру и начин коришћења играчака. Како би логопед подстакао дете да говори поставља му питања, показује слике или тражи од детета да каже шта види на њима. Препоручује се да током прегледа родитељ не сугерише ништа детету и не даје никакве коментаре, како би се довољно опустило да комуницира са логопедом, објашњава Јовановићева.
Људи у ово доба године све више бораве у природи, одлазе на излете, у шетње, на планинарење. Опреза никад довољно, треба пазити да се не повредимо, да не дехидрирамо али и да нам се не придружи једна минијатурна животиња која може створити велике проблеме. То је крпељ. Последњих дана све је више оних који у Службу хитне помоћи долазе управо због уједа крпеља. Са лепим временом ето и крпеља. Након кишовитих дана ускоро нам се смеши право пролећно време које са собом доноси и опасности које вребају у природи. Уживање у природи ће свакако покушати да покваре крпељи који су уз комарце први на листи омражених крвопија. Крпељи живе у зеленилу, обично у трави и на дрвећу. Зато их има већ у пролећним месецима али се најчешће крајем маја и у јуну њихов број знатно повећава. Искуства људи су различита.
„Мене никада није ујео крпељ, док мог супруга јесте. Ја сам покушавала да га отклоним пинцетом. Затим сам ставила сирће на место уједа али на крају је ипак морао код лекара.
Ујео ме крпељ једном. Супруг је покушао да га уклони, али се искомпликовало тако да сам завршила код доктора и примала сам ињекције.
Пре месец дана ме ујео крпељ. Боравила сам на селу. Приметила сам га и ухватила сам га ноктима и на сву срећу скинула. Уколико нога крпеља остане, мора да интервенише лекар”, кажу грађани који су хтели да поделе своја искуства.
Доктор Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи је изричит када је у питању уклањање крпеља. Интервенција лекара је у таквим случајевима неопходна како не би дошло до компликација.
„Ово је период када су крпељи најактивнији, јављају се крајем маја и има их током целог лета. То потврђује и податак да дневно у Службу Хитне помоћи дође око десетак пацијената због уједа крпеља. Пацијенти не би требало сами да уклањају крпеља, јер је он изазивач Лајмске болести. Постоји схватање да се крпељ ошамути бензином или алкохолом. Међутим, у таквој ситуацији он лучи слуз у којој се налазе паразити који преносе ову болест”, каже др Слађан Станисављевић, Хитна помоћ.
Станисављевић каже да уколико грађани сами одстрањују крпеља може доћи до инфекције и последица.
„Симптоми који се јављају услед неправилног отклањања крпеља су малаксалост, повишена телесна температура, болови у мишићима, повраћање, главобоља. То је инкубациони период који траје 7 до 14 дана. Касније се јавља црвенило око уједа и у другој фази може да захвати централни нервни систем. Када дође до тога пацијент се хоспитализује.”
Опширније...
„Боље спречити него лечити“, парола је којом би требало да се руководимо у сваком сегменту живота. А да ли је баш таква ситуација? Лекари кажу да у већини случајева није тако. Због чега је битна превенција и у којој мери се може спречити појава болести. Обољења срца и крвних судова, повишен крвни притисак, шећерна болест, хронична плућна обољења, карцином плућа, дојке, грлића материце, простате и дебелог црева су само неке од болести које свакодневно односе животе зато што се касно открију. Превенција болести обухвата све активности које се спроводе како би се спречила појава болести, рано открила хронична и малигна обољења и благовремено применила одговарајућа терапија.
„Основни задатак превенције је спречити настанак болести тако што ћемо се ухватити у коштац са изазивачима и узрочницима болести. Ту се, пре свега мисли на направилну исхрану, на недовољну физичку активност. Последица тога је хипертензија која поред тога што представља болест сама по себи, са друге стране је фактор ризика за многа срчана обољења и мождани удар. Као последица недовољног кретања јавља се гојазност, која такође може да изазове појаву озбиљних обољења. Пушење и злоупотреба алкохола, стрес и аерозагађење се такође сврставају у узрочнике многих обољења“, каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.
Доктор Пешић наглашава да поред правилне исхране и физичке активности као основних превентивних мера, породица има велику улогу у стварању услова за добро здравствено стање свих чланова.
„Имати хормон среће, бити срећан је важно за очување нашег имуног система. Поред хормона ендорфина који је хормон среће постоје хормони серотонин и мелатонин који су веома битни. Они представљају стуб нашег имуног система. Да ли боравимо у здравој породици, окружени љубављу, пажњом и разумевањем је нешто од чега зависи какво ће бити наше здравствено стање и што ће предодредити да ли ћемо се разболети или не.“
Доктор Пешић објашњава да је врло важно информисати грађане о одговорном понашању према сопственом организму и здрављу. С тим у вези Центар за превенцију организује сусрете са грађанима који се том приликом едукују о здравом начину живота и кориговању штетних навика. Консултације и саветовање о могућностима лечења као и одговоре на сва питања и дилеме које пацијент има, саставни су део добро организованог систематског прегледа.
Служба за радиолошку и ултразвучну дијагностику Здравственог центра у Врању почела је са радом шездесетих година и од тада до данас, доста тога се променило, каже начелник др Небојша Милосављевић гостујући у емисији ''Право на здраво''. Он је говорио о функционисању ове службе и нагласио да су запослени увек у служби грађана, што потврђује податак да се сагледа много више пацијената него што је то предвиђено нормативима.
У Служби за радиолошку и ултразвучну дијагностику тренутно ради осморо лекара специјалиста- радиолога и 17 рентген техничара али с обзиром на развој дијагностичких процедура то је недовољан број у односу на број пацијената који долазе, каже начелник др Небојша Милосављевић.
„На нивоу године требало би да урадимо 7.300 пацијената. Међутим, тај број је много већи. Предвиђено је око 10 до 12.000 радиолошких, амбулантних прегледа а прегледамо од 18 до 20.000 пацијената. Скенером је предвиђено 12 пацијената дневно а ми урадимо око 16 прегледа . То значи да је степен искоришћења опреме и радне снаге на највишем нивоу“, каже др Небојша Милосављевић, начелник Службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику.
Што се тиче опреме Милосављевић је задовољан и каже да је у том смислу радиологија медицинска грана која је највише напредовала у протеклом периоду у односу на почетак рада.
„У Служби имамо савремене апарате, два дигитална ренген апарата нове генерације. Имамо дигитализовани мамограф, два нова ултразвучна апарата која смо добиле пре неколико месеци и који су нам помогли да покријемо вакум због квара других апарата. Такође, имамо и савремени скенер који је у време када смо га добили био најсавремнији апарат али и дан данас има изузетну сврху и намену, тако да можемо да кажемо да располажемо савременом апаратуром која нам олакшава рад са пацијентима“.
Милосављевић подсећа да се у оквиру службе обављају класични радиолошки прегледи, радиографија коштаног зглобног система, кичменог стуба, плућа и срца, урорадиолошка дијагностика као и дијагностика једњака, желуца, танког и дебелог црева. Обављају се и мамографија, као и ултразвучни преглед дојки, штитне жлезде, меких ткива и крвних судова. Заказивање прегледа је обавезно док се у случају хитности преглед обавља одмах, каже начелник радиологије, др Небојша Милосављевић.
О значају превенције и раном откривању болести често се говори у последњих неколико година. Превенцијом се могу предупредити многе болести, а уколико и дође до њих, важно је у раној фази препознати проблем. Трећа недеља у мају посвећена је сећању на умрле од сиде. Тим поводом Саветовалиште за добровољно поверљиво саветовање и тестирање Завода за јавно здравље Врање обавиће бесплатно тестирање на ХИВ 18. маја од 8 до 12 сати у канцеларији број 1 у Заводу.
''Циљ ове кампање није само сећање на преминуле особе од АИДС-а, него и да се едукује становништво, да се подигне свест грађана како на локалном, тако и на националном нивоу, да се пружи подршка особама које живе са овим вирусом, да се оне укључе у сустем лечења, а оно што је најбитније да се створи једно друштвено окружење без стигматизације, дискриминације, које управо главни фактор због чега се мањи број особа јавља на тестирање" , каже др Бранислав Стојнев, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.
Процедура тестирања састоји се од пресаветовања, узорковања капиларне крви из прста, дељења информативно едукативног материјала и постсаветовања. Резултати теста добијају се за десетак минута, након чега се особе са вирусом уводе у званични систем лечења ХИВ инфекције.
''На територији Пчињског округа у 2018. години према званичним подацима тестирано је 4890 узорака крви. Од тога имамо 3 реактивне особе, односно 3 особе које су званично откривене са ХИВ-ом. Од тога 2 особе су укључене у званични систем лечења и код њих је постигнут изузетно добар терапијски одговор. На жалост имамо још једну особу коју нисмо успели да укључимо у званични систем лечења'', каже др Биљана Поповић, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.
Званично је регистровано 26 људи на територији Пчињског округа, од тога је седморо умрло, те се свакодневно ради са 17-оро људи, кажу у Саветовалишту. Лекари апелују да је најважније благовремено откривање ХИВ статуса, што доприноси и правовременом укључивању у систем лечења, како би особа могла да живи уобичајеним животом без икаквих проблема.
Правовремена реакција подједнако је важна и када говоримо о малигнитетима, те сличне апеле шаљу и лекари из Дома здравља у Владичином Хану, који позивају пацијенткиње да обаве превентивне прегледе на покретном мамографу који је у наредних месец дана стациониран у ханском Дому здравља. Превентивни прегледи ће се обављати сваког дана, осим недељом и то у периоду од 9 до 15 сати. Њиме су обухваћене жене старости од 49 до 69 година живота које преглед могу обавити уз обавезну личну карту, без обзира на здравствено осигурање.
Служба за физикалну медицину и рехабилитацију пресељена је у нове просторије у којима су до скоро биле Службе за трaнсфузију и патологију. Директорка Здравственог центра у Врању др Љиљана Антић са сарадницима обишла је реновиране просторије и изразила задовољство што ће бити олакшан рад запосленима у овој служби, а истовремено ће пацијенти бити задовољнији. Након 40 година рада Служба за физикалну медицину коначно је добила нове просторије, а самим тим боље и савремeније услове за рад што ће свакако утицати на бољу рехабилитацију пацијената.
''Услови за пресељење у нове просторије створили су се одласком Службе за трансфузију и патологију у зграду Хируршког блока. На иницијативну запослених и начелника Службе за физикалну медицину да ове просторије искористе и адаптирају, кренуло се у реализацију те идеје и уз помоћ донатопра и пријатеља успело се у томе. Сваки пацијент овде добија терапије после саобраћајних несрећа, после шлога, многи пацијенти са интерног одељења као и дијабетичари своје тегобе решавају овде. Такође, пацијенти са спортским повредама долазе овде на рехабилитацију, тако да је значај ове Службе итекако велики'', каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
''Реновирање нових просторија је унапредило услове рада нама у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију али и свим осигураницима који долазе да се лече код нас. Просторије су веће и терапије се могу несметано одвијати. Посебно сам задовољан што смо после 40 година рада добили посебну просторију која је намењена искључиво бебама и деци до 3 године'', каже Драгиша Михајловић, начелник Службе за физикалну медицину.
''Овде, у овој просторији која је савремено опремљена раде се вежбе са бебама и децом до три године са разним дијагнозама, урођеним или стеченим, са неким аномалијама у току трудноће или уколико је дошло до повреда на порођају. Радићемо вежбе са бебама, масаже и све што је неопходно'', каже Костић Гордана, главни физиотерапеут.
''Битно је да су запослени у овој служби добили нове просторије и важно је да ће пацијенти лакше моћи да остваре своју здравствену заштиту. Свака част запосленима што су успели да се својим ангажовањем изборе за боље услове рада'', каже др Саша Ђорђевић, управник Опште болнице.
Простор у коме се сада налази ова Служба је три пута већи у односу на претходни. У Служби за физикалну медицину и рехабилитацију има 22 запослена здравствена радника, од тога четворо лекара а остало су виши техничари и средњи терапеути. Дневно се у овој служби обави око 120 прегледа, док терапеути имају и по 200 пацијената у току дана.
Монографија "Пуне руке живота", гинекологија и акушерство Врања у матици времена, ауторке докторке Марине Ј. Јањић промовисана је у Галерији Народног музеја. На промоцији су, поред ауторке, говорили и др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију врањског Здравственог центра и председница подружнице Српског лекарског друштва у Врању, које је и издавач ове монографије, затим др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, рецензенти проф. др Радмила Гудовић и др Вукашин Антић. ''Монографија ''Пуне руке живота'' ауторке примаријуса доктора Марине Ј. Јањић отргла је од заборава многе догађаје и људе,'' чуло се на промоцији овог издања. У присуству великог броја колега, лекара, поштоваоца рада докторке Јањић и љубитеља писане речи причало се о гинекологији у Врању некад и сад, а како су истакли стручњаци ова монографија пуна фактографских чињеница допринеће проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.
''Она је својим радом отргла од заборава многе људе, многе догађаје, много тога што је везано за нашу гинеколошко-акушерску службу у Врању и врањском крају. Ја бих вас подсетила на чувену изреку која каже ''да само онај који не поштује своју прошлост, не заслужује да има ни будућност'', изјавила је др Гордана Ђорђевић, председница подружнице СЛД у Врању.
''Ова књига је веома значајна књига, она спада у област историје завичајне медицине с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства. На жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана'', рекао је др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД.
''Оно што је мене пријатно изненадило је велики труд да се истражи сва та документација, да се осмисли како ће се урадити те биографије колега, а да се нико не нађе повређен, да се прикаже оно што је најважније. Веровали или не ми у Новом Саду таквих података немамо. Оно што се у Врању сачувало је за сваку похвалу'', изјавила је проф. др Радмила Гудовић, рецензент.
''Потпуно је разумљиво за све оне који макар и мало познају аутора ове књиге да све што је написано дубоко је проживљено и документовано. На таквим основама саздана је ова књига у целини. Тако су гинеколози врањске болнице насликани топлим и јасним бојама, пуним љубави и разумевања за њихове личности и дела'', изјавио је др Вукашин Антић, рецензент.
Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана. "Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић.
''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.
Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса. Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
