Здравље
Почела је корона да оставља значајне последице и на ментално здравље људи. У почетку није било тако, јер смо се реорганизовали и мобилисали своје капацитете, а постојала је и нада да ће брзо проћи. Како се пандемија одужила и за сада се не види крај, с обзиром да је све оно што је пре седам месеци било нормално, сада постало опасно, тако све више страда ментално здравље.
О последицама пандемије у сусрет Светском дану посвећеном менталном здрављу за наш програм говорио је неуропсихијатар доктор Слободан Стаменковић, начелник одељења Психијатрије, врањске болницe.
-Све је више људи код којих доминира исцрпљеност, која се огледа у депресивним реаговањима, дисфункционалности, узроковане хроничним страхом и пре свега, феноменом који ми називамо антиципаторни страх, односно стрепља и исчекивање. То представља значајан хронични стрес, а он је на дугим стазама разарајући за човекову психу, за његово ментално здравље и доводи до различитих облика психијатријских болести, каже доктор Стаменковић.
Занемарили смо ментално здравље и бавимо се само ковидом 19, што јесте приоритет, али брига о менталном здрављу мора да буде већа, сматра доктор Стаменковић. При том нема старосне доби код које не страда ментално здравље, сви су подложни.
-Дан уочи дана менталног здравља желим да апелујем, како на локалне заједнице тако и шире, да је потребно размишљати о томе, да ће пандемија проћи, а остаће последице. А свака измена у менталном здрављу производи дугорочне последице у свим сферама живота. Последице могу да буду значајан фактор дисфункционалног друштва у коме живе људи са страховима, незадовољствима, незаинтересовани, раздражљиви људи, па ће се појавити и већа стопа агресивности, преступа, објашњава доктор.
Стално слушамо о насиљу и зато је потребно да будемо солидарнији и емпатичнији једни према другима. Свега тога неће бити ако не будемо психички стабилни, јер су промене менталног здравља, промене на дуге стазе, потенцира неуропсихијатар Стаменковић.
Доктор Игор Стојановић однедавно је нови начелник Хирушког одељења Здравственог центра. Хирургија, по његовим речима, почива на чврстој организацији и хируршкој умешности. Оно што овдашњем Одељењу недостаје, како он каже, је стручан кадар, односно хирурзи.
Хирурзи су рационални, конкретни и прецизни. Уз све то у хирургији мора да постоји безмало дупло већа хијерархија ,јер ако не постоји ред од постављања дијагнозе до завршетка хируршког лечења, могу настати велики проблеми. Ја ћу се трудити, а надам се да ћу и моћи да применим управо ту рационалност, практичност и оштар ум, каже др Стојановић.
„Увек постоји начин да се нешто промени и да се уведу неке новине. Постоје планови. Али то не може преко ноћи. Потребно је време за све. Заједно са новим координатором др Михајловић и са менаџментом у плану су нека дешавања“, каже др Стојановић.
Едукација лекара, такође је важна. Иако лекару пуно значи положен специјалистички испит, он није осамостаљен у свом раду и потребно је да још неко време буде уз ментора, тамо где се раде праве ствари, лече тешке болести. Потребно је успоставити континуитет у едукацији нових специјалиста и у усавршавању, а тренутно Хирургији недостаје стручни кадар.
“На жалост врањска Хирургија уназад годину и по дана остала је без четири хирурга. То су људи који су у пензији. Нажалост, један од њих, изузетна човек и учитељ др Вукашин Антић нас је напустио. То се поприлично осетило. Мање нас је. Дошли су нови људи, међутим они нису оспособљени да раде посао хирурга, они су на специјализацији, на учењу. Поприлично нам помажу, али не могу да надоместе недостатак наших старијих колега. Али радимо на томе, помажемо ми да што пре науче посао хирурга онако како то доликује“,истиче нови начелник Хирургије.
Све те савремене дијагностичке апаратуре апсолутно не могу да значе пуно ако немамо и одговарајући лекарски и средњемедицински кадар. Што се тиче апаратуре, са отварањем новог Хирушког блока ми смо подкрепњени оним што нам је потребно.
"Имамо, поред старог, и нови апарат за лапароскопску хирургију тако да радимо и лапароскопску операцију жучне кесе што је новина. Добијамо још један скенер. Што се тиче дијагностике, пре свега, ми смо у узмаку", наглашава врањски хирург.
Отварање Хирушког блока је и те како позитивно утицало на пружање медицинских услуга. Битно је и што смо сви под истим кровом, пацијенти се више не шетају везано за дијагностику што поједностављује процедуру припреме пацијента за евентуални пријем, посебно када су ургентна стања у питању, истиче нови начелник хирургије др Игор Стојановић.
Велико интересовање влада за вакцинисање против сезонског грипа у Дому здравља у Врању. Иако је вакцинација почела у петак, запослени кажу да је већ првог дана дана 150 људи вакцинисано у једној смени.
Испред ординације у којој се примају вакцине против сезонског грипа, дочекао нас је велики број пацијената, углавном, старијих. Кажу да се редовно вакцинишу и да имају добра искуства са овом вакцином.
"Сваке године се вакцинишем. Има помоћи и ако дође вакцина против короне и тада ћу се вакцинисати", каже наша старија суграђанка.
"Од прошле године сам почела да се вакцинишем. Има ефекта, прошле године нисам уопште била прехлађена и ево ме опет", потврђује друга.
"Примам вакцину сваке године и ваљда помаже. Супер се осећам и после вакцине, с обзиром на то да сам дијабетичар, 20 година, добро сам", истиче сугрђанка која је хронични пацијент.
"Дошла сам први пут, нисам се до сада вакцинисала и нисам имала проблема са грипом. Одлучила сам да се вакцинишем, јер сам стара и бојим се болести", каже једна осамдесетогодишњакиња.
Да је велико интересовање за вакцинацију против сезонског грипа старијих и хроничних пацијената, али и млађих људи, потврђује нам и медицинска сестра која је на вакцинацији, Светлана Смиљковић. Она потенцира да пре доласка на вакцинацију морају да се јаве изабраном лекару.
"Очекујемо велики прилив пацијената, јер смо у петак имали око 150 пацијената у једној смени, а данас до 10 сати, прошло је 50 пацијената. До краја дана очекујемо још 100 до 150 пацијената. Успевамо да постигнемо све уз добру организацију и добру вољу", каже медицинска сестра.
Осим на Одељењу опште праксе Дома здравља, вакцинација се обавља и у Медицини рада. Здравствени центар је организовао вакцинацију и на четири пункта у здравственим станицама у окружењу.
Добар број пацијента који су ризична категорија и који сваке године редовно примају вакцину против сезонскосг грипа јавли су првог дана свом изабраном лекару и вакцинисали се.
У Пчињском округу стигао је довољан број вакцина, тако да ће сви бити благовремено вакцинисани.
„Од 7.800 доза у Пчињском округу 2.500 је дистрибуирано врањском Дому зравља, 500 вакцина је намењено здравственим радницима, 1.600 доза за Прешево, 1.400 за Бујановац, 300 за Босилеград, 350 за Трговиште, 600 за Сурдулицу и 550 доза за Владичи Хан“, каже др Слађан Станковић.
Пре вакцинације је неопходан преглед изабраног лекара да не постоји контраиндикација.
„Контраидникације су: алергија на јаја, на састојке вакцине као што су Гентамицин и Формалдехин. Након тог прегледа се прима вакцина нормално", додаје др Станковић.
Након примљене вакцине, за стицање имунитета је потребно да прође три недеље до месец дана тако да је право време да се вакцина проти сезнског грипа прими до краја октобра, најкасније почетком новембра с обзиром да је вирус сезонског грипа активан већ почетком децембра.
Почела је вакцинација против сезонског грипа. Надлежни кажу да је вакцинација најефикаснији начин заштите од грипа. Против вируса грипа нико није заштићен. Тај вирус сваке године покушава да нас превари тако што мења своје облике и зато се сваке године прави нова вакцина како бисмо му стали на пут, објашњава врањски епидемиолог др Слђан Станковић.Он додаје да од вируса грипа нико није заштићен, али да постоје одређене групе људи које су у већем ризику да добију компликације, које могу да се заврше и смртним исходом, уколико оболе од грипа.
Данас је у целом Пчињском округу почела је вакцинација против грипа. „Стигло је 7800 доза за Пчињски округ. Све старије особе преко 63 године и они који имају неко хронично обољење ће примити вакцину. Као и особе запослене у установама социјалне заштите и здравствени радници за које је вакцина обавезна", каже др Станковић.
Довољно је доћи код изабраног лекара, који након прегледа и уверавања да је пацијент здрав и да нема акутних тегоба, даје налог за добијање вакцине. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику, истиче др Станковић.
Опширније...
Људи оболели од астме и хроничних опструктивних болести, моћи ће од данас да се прегледају у амбуланти Грудног одељења, која је премештена поред болничке кухиње.
Радиће се у две смене, каже начелница докторка Јелена Андонов. Интенција је, да сада када је ситуација са короном стабилна, што више раде нековид амбуланте, како би сви пацијенти били сагледани.
Због ангажовања свих пнеумофтизиолога у ковид систему, пацијенти који су везани за Грудно одељење нису имали редовне контроле. Тренутне временске прилике им не иду на руку, па је неопходно да посете лекара.
"Због свега овога, јер имамо мали број лекара инфектолога, ми пнеумофтизиолози смо се прикључили од првог дана тако да су наши пацијенти трпели, јер није било лекара који би радио само нашу амбуланту. С обзиром да је сада ситуација боља, од данас креће са нормалним радом пнеумофтизиолошка амбуланта које ће бити поред болничке кухиње, јер је при нашем одељењу још увек ковид амбуланта и радиће у обе смене. Пацијенти ће моћи да буду прегледани током целог дана", каже докторка Андонов.
Др Андонов, од почетка до данас је буквално на првој линији фронта, у борби против вируса корона. Протеклих месеци провела је у ковид болници 1, у скафандеру, прошла кроз најтеже ситуације, па са таквим искуством и може да говори о последицама.
"Један број пацијента прође без икаквих последица, код одређеног броја приметила сам да дуго, дуго траје малаксалост, замор, иако немају никакве друге промене.
Не стављајте славља испред здравља, у овом тренутку", поручује докторка Андонов. Да се не би нашли у ситуацији горој него што смо били, јер креће и период респиративних инфекција.
"Није било лако, и не мислим само физички, већ и психички, нарочито у јулу. Било је ту младих особа, било је заиста тешких тренутака. Не бих волела да о томе причам, а понекада помислим да би требало, да би грађани схватили шта се тамо дешавало, јер један део људи, не само у Врању, него у целој земљи, прича да је то непостојећи вирус, да је измишљен. Можда некада и треба да се исприча прича", каже др Андонов.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић и саветник градоначелника за здравство др Мирољуб Станковић одржали су састанак са начелницима и главним сестрама свих одељења болничких павиљона, коjи ће бити обухваћени реконструкциjом.
Том приликом, одржана jе и видео презентациjа проjекта реконструкциjе, адаптациjе и доградње дела Здравственог центра Врање.
Реконструкциjа павиљонског дела врањске болнице обухвата око 14 хиљада метара квадратних простора, а вредност уговора jе милиjарду и 391 милион динара.
Оваj проjекат финансира Влада Републике Србиjе преко Канцелариjе за управљање jавним набавкама.
Наш Здравствени центар једна је од 11 установа, која ће одлуком Министарства здравља добити нови скенер, најновије генерације, рекла је у изјави за нашу кућу, директорка центра докторка Љиљана Антић. Биће кадровски појачана и Служба радиологије, која је у предходном периоду урадила чак 12 хиљада рендген снимака.
Директорка Здравственог центра Врање докторка Антић са лепом вешћу јавила се из Министарства здравља из Београда, како каже, да обрадује све грађане.
-Задовољство ми је да могу да обрадујем све грађане Врања, округа и Косовског поморавља, који се лече код нас. Наша здравствена установа једна је од 11, која је одлуком Министарства здравља добила нови скенер апарат, најновије генерације са најбољим могућим перформансама. Подсећам да је постојећи скенер у функцији и да нема листи чекања.Служба радиологије је кадровски појачана. До недавно је имала 7 специјалиста радиологије, а сада је добила још 3, што омогућује несметано одвијање повећаног обима посла због пандемије висрусом корона, каже директорка.
Већи број специјалиста омогућиће рад на оба апарата. Управо су лекари Службе радиологије хероји нашег доба, истиче директорка, јер су све време ангажовани, најпре у масовним акцијама бесплатних превентивних прегледа, а непрекидно раде и од почетка пандемије, у служби и у ковид систему.
Урадили су око 12 хиљада радиографија, односно рендген снимака плућа. Дешавало се да у једном дану прегледају 200 до 250 пацијената. Дуго се број кретао око 170 пацијената дневно.
Директорка истиче да је поносна на све медицинске и остале раднике. Каже и да уз овакву помоћ министарства и државе не постоји здратвствени изазов пред којим ће устукнути и у будућем периоду.
Током целе године Центар за промоцију здравља при Заводу за јавно здравље, прати све важне датуме везане за здравље и његово очување.
Труде се да кроз информисање и васпитно-здравствени рад утичу превентивно на становништво у броби за очување здравља. Данас су посвећени срцу, а целе недеље - дојењу.
Промовишу позитивне облике понашања, физичку активност, здраву исхрану и живот без зависности.
Циљ је да се унапреди здравље људи и смање ризици за настанак најчешћих обољења. Опомињу и делују превентивну, јер су показатељи катастрофални, нарочито када су у питању наше срце и крви судови.
Ове године кажу ''Свим срцем за здраво срце'', јер му чак и корона није дорасла.
"2018. године, 52 хиљаде 663 особе су умрле од болести срца. У структури умирања то је 51, 8 посто. На првом месту су умирања од болести срца и крвних судова. Ситуација је слична и у Пчињском округу, 2 316 особа јe умрло 2018. године, а од тога, више од половине од болести срца и крвних судова", каже докторка Марија Накић, начелница Центра за промоцију здравља.
Много тога потиче и од начина живота од рођења, од тога како је беба чувана и храњена.
И овде нису добри показатељи, чак се може рећи и забрињавајући. Само 13, 7 посто мајки искључиво доји своју децу у првих пет месеци живота.
''Подржи дојење – за здравију планету'', поручују лекари ове године.
Тај податак се узео као полазна тачка приликом израде програма и урађен је Национални програм подршке дојењу. Циљ је да се тај број повећа до 20 посто до 2021. године. Програм подразумева одређене едукације, како стручне, тако и едукације будућих мајки", каже др Накић.
Можда нам се чини да у нашем окружењу није тако, али како каже доктор Несторовић, формуле које се дају деци - јесу млеко у праху.
Добро звуче маркетиншки, али су сигурно лошије за здравље детета од дојења.
Да ли тако треба радити, ако знамо да је природно мајка предодређена за дојење и да та прва храна одређује и здравље сваке особе, па и њеног срца током целог живота?
Вакцинација против сезонског грипа почиње на време, баш онако како је планирано 1. октобра, саопштило је Министарство здравља. Ове године, због ситуације са корона вирусом набављено је 20 одсто вакцина више у односу на прошлу годину.
У Србију је стигао први контигент од 344.000 доза вакцина. У односу на прошлу годину набављено је 20 одсто више вакцина, а имунизација ће почети након свих законски предвиђених активности у погледу сертификације и доставе вакцине здравственим установама. Целокупна количина биће испоручена до среде, а након тога и ка здравственим установама.
„Ми ћемо данас добити 7.800 доза за Пчињски округ. 20 посто више него прошле године због сложене епидемиолошке ситуације. Вакцина је обавезна за ризичне групе, односно хроничне болеснике, за лица смештена у установама социјалне заштите и за њихове запослене као и за здравстене раднике који су стално у контакту са пацијентима“, каже епидемилог др Слађан Станковић.
Прозвођач вакцине је из Холандије. Ради се о четворовалентним вакцинама против грипа, а набавку је спровео Републички фонд за здравствено осигурање, наводи др Станкови и додаје:
„Биће потребно три недеље до месец дана да се створи имунитет. Вакцина је стигла у право време, нешто раније него прошле године“.
Вакцинација против сезонског грипа почеће 1. октобра.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
