Здравље

Здравље

У недељу ће у врањском Здравственом центру бити одржана још једна акција превентивних прегледа. Како сазнајемо од менаџмента ове здравствене установе, превентивни прегледи трајаће у периоду од 08 до 16 часова. Предвиђено је да заинтересовани грађани могу да ураде  ултразвук абдомена, хормон штитасте жлезде и офталмолошке прегледе. Подсећамо да су ови прегледи доступни и оним грађанима који немају оверене здравствене књижице, а на прегледе се долази без упута и заказивања.

 

 

Понекад деца могу имати проблем при изговарању одређених слогова, речи или могу имати друге језичко говорне или комуникацијске проблеме.Уколико родитељ уочи да дете има сличне проблеме или је ту сугестију добио од васпитача, учитеља или другог стручњака,препоручује се да са  дететом посети логопеда. О овој теми у емисији ''Право на здраво'' разговарали смо са Љиљаном Јовановић , логопедом у Развојном саветовалишту Дечјег диспанзера Дома здравља у Врању. Велики број деце иде код логопеда. То је одличан начин да деца науче да говоре течно и правилно. Важно је одвести дете код логопеда на време. Aктивно укључивање у третман почиње са три године , док се деца са најлакшим артикулационим поремећајима јављају пред полазак у  школу.

„Највише су заступљени артикулациони поремећаји, то су дислалије. Дислалија је немогућност правилног изговора једног или веће групе гласова. Најфреквентнији гласови која деца лоше изговарају су гласови из групе фрикатива, Ш,Ж, Ч, африката Ц,З,С и латерала, то је глас Л. Поред дислалије постоји поремећај ритма говора , то су муцања , а јавља се и развојна дисфазија. То су деца која имају проблем не само да развију говор већ и језик. Постоје и вишеструко ометена деца са расцепима усана и непца. Последњих неколико година  ту су и деца из спектра аутизма”, изјавила је Љиљана Јовановић, логопед. 

Логопетска терапија се одвија у складу са степеном говорног поремећаја а улога родитеља је од пресудног значаја, објашњава Јовановићева.

„Третман артикулационих поремећаја траје 15 минута, теже патологије 30 минута на дневном нивоу. Деца са лакшим говорним поремећајем долазе једном недељно, а са тежим два пута. Родитељ је активан учесник у логопетском третману. Ми га обучавамо за рад са дететом код куће, јер без вежбања код куће, не можемо очекивати брзу корекцију дислалије.”

Код млађе деце логопедски преглед је фокусиран на игру и начин коришћења играчака. Како би логопед подстакао дете да говори поставља му питања, показује слике или тражи од детета да каже шта види на њима. Препоручује се да током прегледа родитељ не сугерише ништа детету и не даје никакве коментаре, како би се довољно опустило да комуницира са логопедом, објашњава Јовановићева.

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 22 мај 2019 11:24

Људи у ово доба године све више бораве у природи, одлазе на излете, у шетње, на планинарење. Опреза никад довољно, треба пазити да се не повредимо, да не дехидрирамо али и да нам се не придружи једна минијатурна животиња која може створити велике проблеме. То је крпељ. Последњих дана све је више оних који у Службу хитне помоћи долазе управо због уједа крпеља. Са лепим временом ето и крпеља. Након кишовитих дана ускоро нам се смеши право пролећно време које са собом доноси и опасности које вребају у природи. Уживање у природи ће свакако покушати да покваре крпељи који су уз комарце први на листи омражених крвопија. Крпељи живе у зеленилу, обично у трави и на дрвећу. Зато их има већ у пролећним месецима али се најчешће крајем маја и у јуну њихов број знатно повећава. Искуства људи су различита.

„Мене никада није ујео крпељ, док мог супруга јесте. Ја сам покушавала да га отклоним пинцетом. Затим сам ставила сирће на место уједа али на крају је ипак морао код лекара.

Ујео ме крпељ једном. Супруг је покушао да га уклони, али се искомпликовало тако да сам завршила код доктора и примала сам ињекције.

Пре месец дана ме ујео крпељ. Боравила сам на селу. Приметила сам га и ухватила сам га ноктима и на сву срећу скинула. Уколико нога крпеља остане, мора да интервенише лекар”, кажу грађани који су хтели да поделе своја искуства.

Доктор Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи је изричит када је у питању уклањање крпеља. Интервенција лекара је у таквим случајевима неопходна како не би дошло до компликација.

„Ово је период када су крпељи најактивнији, јављају се крајем маја и има их током целог лета. То потврђује и податак да дневно у Службу Хитне помоћи дође око десетак пацијената због уједа крпеља. Пацијенти не би требало сами да уклањају крпеља, јер је он изазивач Лајмске болести. Постоји схватање да се крпељ ошамути бензином или алкохолом. Међутим, у таквој ситуацији он лучи слуз у којој се налазе паразити који преносе ову болест”, каже др Слађан Станисављевић, Хитна помоћ.  

Станисављевић каже да уколико грађани сами одстрањују крпеља може доћи до инфекције и последица.

„Симптоми који се јављају услед неправилног отклањања крпеља су малаксалост, повишена телесна температура, болови у мишићима, повраћање, главобоља. То је инкубациони период који траје 7 до 14 дана. Касније се јавља црвенило око уједа и у другој фази може да захвати централни нервни систем. Када дође до тога пацијент се хоспитализује.”

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 22 мај 2019 08:39

„Боље спречити него лечити“, парола је којом би требало да се руководимо у сваком сегменту  живота. А да ли је баш таква ситуација? Лекари кажу да у већини случајева није тако. Због чега је битна превенција и у којој мери се може спречити појава болести. Обољења срца и крвних судова, повишен крвни притисак, шећерна болест, хронична плућна обољења, карцином плућа, дојке, грлића материце, простате и дебелог црева су само неке од болести које свакодневно односе животе зато што се касно открију. Превенција болести обухвата све активности које се спроводе како би се спречила појава болести, рано открила хронична и малигна обољења и благовремено применила одговарајућа терапија.

„Основни задатак превенције је спречити настанак болести тако што ћемо се ухватити у коштац са изазивачима и узрочницима болести. Ту се, пре свега мисли на направилну исхрану, на недовољну физичку активност. Последица тога је хипертензија која поред тога што представља болест сама по себи, са друге стране је фактор ризика за многа срчана обољења и мождани удар. Као последица недовољног кретања јавља се гојазност,  која такође може да изазове појаву озбиљних обољења. Пушење и злоупотреба алкохола, стрес и аерозагађење се такође сврставају у узрочнике многих обољења“, каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.

Доктор Пешић  наглашава да поред правилне исхране и физичке активности као основних превентивних мера, породица има велику улогу у стварању услова за добро здравствено стање свих чланова.

„Имати хормон среће, бити срећан је важно за очување нашег имуног система. Поред хормона ендорфина који је хормон среће постоје хормони серотонин и мелатонин који су веома битни. Они представљају стуб нашег имуног система. Да ли боравимо у здравој породици, окружени љубављу, пажњом и разумевањем је нешто од чега зависи какво ће бити наше здравствено стање и што ће предодредити да ли ћемо се разболети или не.“

Доктор Пешић објашњава да је врло важно информисати грађане о одговорном понашању према сопственом организму и здрављу. С тим у вези Центар за превенцију организује сусрете са грађанима који се том приликом едукују о здравом начину живота и кориговању штетних навика. Консултације и саветовање о могућностима лечења као и одговоре на сва питања и дилеме које пацијент има, саставни су део добро организованог систематског прегледа.

 

 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 20 мај 2019 14:03

Служба за радиолошку и ултразвучну дијагностику Здравственог центра у Врању почела је са радом шездесетих година и од тада до данас, доста тога се променило, каже начелник др Небојша Милосављевић гостујући у емисији ''Право на здраво''. Он је говорио о функционисању ове службе и нагласио да су запослени увек у служби грађана, што потврђује податак да се сагледа много више пацијената него што је то предвиђено нормативима.

У Служби за радиолошку и ултразвучну дијагностику тренутно ради осморо лекара специјалиста- радиолога и 17 рентген техничара али с обзиром на развој дијагностичких процедура то је недовољан број у односу на број пацијената који долазе, каже начелник др Небојша Милосављевић.

„На нивоу године требало би да урадимо 7.300 пацијената. Међутим, тај број је много већи. Предвиђено је око 10 до 12.000 радиолошких, амбулантних прегледа а прегледамо од 18 до 20.000 пацијената. Скенером је предвиђено 12 пацијената дневно а ми урадимо око 16 прегледа . То значи да је степен искоришћења опреме и радне снаге на највишем нивоу“, каже др Небојша Милосављевић, начелник Службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику.

                                                                     

Што се тиче опреме Милосављевић је задовољан и каже да је у том смислу радиологија медицинска грана која је највише напредовала у протеклом периоду у односу на почетак рада. 

„У Служби имамо савремене апарате, два дигитална ренген апарата нове генерације. Имамо дигитализовани мамограф, два нова ултразвучна апарата која смо добиле пре неколико месеци и који су нам помогли да покријемо вакум због квара других апарата. Такође, имамо и савремени скенер који је у време када смо га добили био најсавремнији апарат али и дан данас има изузетну сврху и намену, тако да можемо да кажемо да располажемо савременом апаратуром која нам олакшава рад са пацијентима“.

Милосављевић подсећа да се у оквиру службе обављају класични радиолошки прегледи, радиографија коштаног зглобног система, кичменог стуба, плућа и срца, урорадиолошка дијагностика као и дијагностика једњака, желуца, танког и дебелог црева. Обављају се и мамографија, као и ултразвучни преглед дојки, штитне жлезде, меких ткива и крвних судова. Заказивање прегледа је обавезно док се у случају хитности преглед обавља одмах, каже начелник радиологије, др Небојша Милосављевић.

 

 

Последњи пут измењено петак, 17 мај 2019 14:17

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врањанац Пeтар Спасић освојио злато у шаху - Радио Телевизија Врање https://t.co/UdJFKYboje via @tripplesworld
Савет са социјална питања СНС-а обишао дечје одељење - Радио Телевизија Врање https://t.co/cGfvYZjcJi via @tripplesworld
Епидурал у консултацији са гинекологом - Радио Телевизија Врање https://t.co/HV9G23P7Vx via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter