Здравље

Здравље

Из Опште болнице врањског Здравственог центра стигао је распоред рада у дане предстојећих празника. Они подсећају да су у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији нерадни дани 1. 2 и 7. јануар 2021. године:

 За време празника, радиће само дежурне службе у Дому здравља Врање и то по следећем распореду:

- Служба за здравствену заштиту одраслих   07-19h

- Служба за здравствену заштиту радника     07-19h

- Служба за здравствену заштиту деце школског узрастa   07-19h

- Служба за здравствену заштиту предшколске деце          07-19h

- Служба за кућно лечење и негу       07-19h

- Стоматолошка служба                      07-19h

- Лабораторија ДЗ                              07-13h

Служба хитне медицинске помоћи, радиће 24 часа.

 COVID амбуланта у АТД ради за време празника од 07-20h.

Дечија COVID амбуланта радиће од 07-20h.

 Рад у Општој болници Врање биће организован по систему дежурстава 24 часа дневно.

 

Први децембар обележава се као Светски дан борбе против сиде од 1988. године. У врањском Заводу за јавно здравље овај датум из календара јавног здравља обележава се 22 године, а овога пута због пандемије корона вируса, знатно скромније.

Циљ обележавања 1. децембра је промовисање важности превенције и лечења ХИВ позитивних особа, као и њиховог права на достојанствен и живот пун поштовања.

Ове године због корона вируса мање особа се јавило на тестирање на ХИВ, кажу у врањском Заводу за јавно здравље. Од јануара је тестирано 11 лица и то углавном до марта месеца, а није било позитивних.

 др Биљана Поповић, епидемиолог:

-Што се тиче Пчињског округа број званично регистрованих  особа са ХИВ-ом је и даље 27. У 2020. нисмо регистровали ниједно новооболело лице. Од ових 27, карактеристично је што смо прошле године регистровали прву жену која живи са ХИВ-ом, каже др Биљана Поповић, епидемиолог.

У Србији је регистровано 55 новооболелих, каже докторка и истиче да је однос мушкараца према женама – 17:1. Највећи број новооболелих је у урасту од 29 до 49 година, мада је значајан и проценат особа преко 50 година старости које живе са ХИВ-ом. У нашој земљи, према званичној статистици, укупно је 2840 позитивних, а према проценама епидемиолога има и оних који не знају да живе са овим вирусом. Најмлађа регистрована особа има 19 година.

-Званично су регистроване 4 особе које су умрле од АИДС-а. Најмлађа особа имала је 29, а најстарија 44 године, каже Поповићева.

Светски дан борбе против сиде обележава се у свету већ 32 године са сталним апелом да је благовремена реакција најважнија у побољшању квалитета живота ХИВ позитивних лица.

-Проблем је у томе што се особе које живе са ХИВ-ом не јаве на време, а ако се особа јави на време која је била у ризику, уради се тест, сазна се рецимо ХИВ позитиван статус и ако се та особа укључи одмах у терапијски процес и крене се са њеним лечењем имамо вишеструке добитке, та особа добија на квалитету свог здравља и укупног живота, смањује се могућност трансмисије вируса у људску популацију, додаје наша саговорница.

Најчешћи пут преношења су незаштићени сексуални контакти, честа промена сексуалних партнера, интравенско коришћење психоактивних супстанци и крвни контакти.

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 01 децембар 2020 14:01

У врањском породилишту у овој години рођено 1 258 беба. Од почетка пандемије на свет је дошло 1000 малишана.

На одељењу су предузете све епидемиолошке мере како би се заштитиле труднице и новорођенчад.

Актуелна ситуација утицала је на то да се режим рада на одељењу промени. Докторка Гордана Ђорђевић, начелница каже да се прате упуства ресорног министарства и кризног штаба како би овај период што лакше пребродили. 

-Радимо у таквим условима да смо успели да одвојимо зелену и црвену зону. Имамо, посебан део,односно ковид породилиште за брзе порођаје, али и договор са нишком клиником да све ковид породиље и труднице које могу да поднесу транспорт шаљемо код њих. Јутрос смо добили упутство од министарства да свакој трудници или пацијенткињи коју спремамо за царски рез, можемо да одрадимо антигенски тест који има високу прецизност. До пре неки дан имали смо проблем у тријажи тих пацијенткиња јер су брзи тестови приликом доласка показивали негативан налаз, а касније на одељењу развију симптоме и буду ковид позитивне, каже др Гордана Ђорђевић начелница Одељења гинекологије.

Антигенским тестовима се у кратком року утврђује да ли је пацијенткиња позитивна или не и на тај начин се смањује могућност ширења вируса, објашњава др Ђорђевић.

Каже да им је на првом месту здравље трудница и беба. Радује чињеница да се у овој установи свакодневно слави живот.

- Привилегија је бити присутан када се рађа нови живот, за све нас који учествујемо у порођају. Број рођених беба је нешто мањи него прошле године, али зна се и због чега. Велики број трудница и породиља смо, због ове ситуације послали за Ниш, нисмо радили неколико дана. Али смо касније све то надокнадили, додаје докторка.

Према актуелним подацима највише беба је из Врања, и ако се у врањском породилишту смештају труднице из целог округа и косовског поморавља. Тренутно су у благој предности девојчице, али се не зна како ће бити до краја године. Додаје да је једно од најчешћих имена Новак, по нашем прослављеном спортисти. То име симболизује победу и очекивања су и родитеља, а и свих на одељењу да ће живот и овога пута победити. 

Последњи пут измењено четвртак, 26 новембар 2020 14:23

Поред редовних, најчешће хроничних болесника, велики број који позивају хитну помоћ су потенцијални ковид пацијенти.

То су непокретни пацијенти или они који имају симптоме короне, а још увек се не зна да ли су позитивни.

Екипе стижу до свих, али су проблем дотрајала санитетска возила.

Чујемо њихове сирене врло често дању, понекад и ноћу и права нам је помисао ''некоме је лоше".

Сада у време пандемије, звук сирене хитне помоћи нам дупло теже пада.

И запослени у овој служби нејчешће не знају шта ће затећи на адреси, са које је у глуво доба ноћи, упућен позив.

У време епидемије, сви смо у опасности, сви здавствени радници, где год да радимо, јер никада не знате о каквом се пацијенту ради.

"Изађемо на терен са једном проблематиком, а сачека нас нешто друго. Пацијенти или не пријаве праве тегобе или не умеју да препознају тегобе. Тако да смо свакако у ризику. У обавези смо да увек будемо опремљени да не изложимо прво себе ризику, а затим и људе око нас и породице", каже др Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи.

Било је много случајева да се се након пружене прве помоћи, касније утврди да је пацијент позитиван на вирус корона.

Све то утицало је и на заражавање запослених у овој служби.

С обзиром на размере епидемије, мислим да смо чак и добро прошли, што вероватно говори о томе да смо предузимали адекватне мере заштите.

У овом тренутку имају довољно лекара, сестара и возача, иако и даље има заражених међу запосленима.

Успевају да покрију све и сви иду у транспорт где год је потребно, иако имају проблема.

"Ми смо у великом проблему, јер нам је возни парк доста стар, имамо мање возила него што нам је реално потребно. У време короне транспорти су појачани. Возила су нам истрошена, остарела, доста смо ослабљени. Надамо се појачању возног парка у скоријем периоду", објашњава др Стевановић.

Не смемо да дозволимо да немамо екипу када је потребно, зато се дешава и да запослени долазе од куће или остану из ноћне смене, каже начелница.

Некада је и до пет, шест транспорта дневно, али за сада успевају да се организују и све заврше. 

Последњи пут измењено петак, 20 новембар 2020 14:57

Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра.

Иницијативу за његово обележавање покренула су Међународна дијабетолошка федерација и Светска здравствена организација 1991. године, као одговор на све већи број оболелих од шећерне болести широм света.

У Србији је 700.000 људи оболело од дијабетеса нажалост, све већи број деце је међу оболелима. Оно што претставља опасност када је ова болест у питању је то, да многи не знају да је болест присутна у нашем телу.

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.

Институт за јавно здравље Србије процењује да око (12,4%) одраслог становништва Србије има дијабетес.

Половину оболелих чини радно способно становништво. Колико је дијабетес опасна и подмукла болест говори чињеница да уколико бисмо све људе који болују од дијабетеса сместили у једну државу која би се звала ДИЈАБЕТЕС, била би на трећем месту у свету по броју становника, одмах иза Кине и Индије па онда после ње би следиле САД и Бразил.

Последњи пут измењено недеља, 15 новембар 2020 01:11

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Помоћ колегеници из ОЕБС-а - Радио Телевизија Врање https://t.co/uQT8w5rd4Y via @tripplesworld https://t.co/p4ZT1vVoVr
На подручју Пчињског округа епидемиолошка ситуација и даље ванредна - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zm4lPpHdH9
Сутра Скупштина града само са једном тачком - Радио Телевизија Врање https://t.co/FihWfS7LO0 via @tripplesworld https://t.co/QxvNyO0kl9
Follow RTV Vranje on Twitter