Здравље
Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа. Повећана влажност ваздуха, падавине и драстичне разлике у температури највише утичу на хроничне пацијенте, каже начелник Хитне помоћи др Слађан Станисављевић. Температуре које претходних дана нису уобичајене за ово доба године и киша која je падала, утичу на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.
„Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе, осећам апсолутну ослабљеност организма”, каже Љубомир Дојчиновић.
„Главобољу осећам, боле ме руке и ноге. Сунчано време ми више прија”, каже Сунчица Стошић.
„Веома лоше подносим температутрне разлике. Осећам малаксалост и бол у кичми”, каже Руса Маринковић.
Темепратурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи и кажу да је последњих дана повећан број пацијената у овој служби.
„Дневно имамо по 60 прегледа, од тога је десетак кућних посета. Јављају се пацијенти и са физичким али и са психичким тегобама. Пацијенти имају промену расположења, пад концентрације, главобоље, мигрене. Код срчаних пацијената јавља се убрзан рад срца и повећање крвног притиска. Са друге стране, доста грађана има снижени крвни протисак и препорука је да се узима доста течности. Ово време утиче на повећан број можданих, срчаних и астматичних напада”.
У таквим ситуацијама др Станисављевић саветује редовно узимање терапије, да се обрати пажња на исхрану, облачење и кретање.
Мукама са алергијама никад краја. Према речима технолога из Завода за јавно здравље у Врању тренутно је у ваздуху повећана концентрација полена коприве и тако ће бити до краја јула када на сцену ступа највећи непријатељ свих алергичних грађана-амброзија. Миодраг Недељковић, технолог у Заводу за јавно здравље каже да је у ваздуху тренутно присутна повећана концентрација поленових зрна коприве и то изнад 100 зрна по метру кубном ваздуху.
„Очекујемо да током наредне две недеље коприва буде најдоминантији коров чији је полен присутан у ваздуху. Такође је присутан и полен боквице и киселице али у мањим количинама и не очекује се пораст у наредном периоду. И даље је присутан полен трава. Концентрације се крећу од 50 зрна по метру кубном ваздуху. Прошле недеље је у ниским концентрацијама био присутан полен амброзије и очекује се да он буде повећан августа”, каже Миодраг Недељковић технолог.
Амброзија задаје главобоље грађанима од друге декаде августа, па све до средине новембра. Амброзија припада групи највећих алергена те би уз савет лекара са коришћењем одређених ''одбрамбених средстава'' требало да почну већ сада, дакле месец дана пре почетка цветања, каже Недељковић.
Високе дневне температуре могу довести до различитих здравствених тегоба. О томе сведочи и повећан број пацијената у служби Хитне помоћи у Здравственом центру Врање. Од сутра нас очекују мало ниже температуре, а у петак је могућа и киша.
„Како су метеоролози најавили овај талас тропских врућина се наставља и данас, минимална дневна температура је 19 степени, а максимална 34. У Пчињском округу најтоплији су Сурдулица и Владичин Хан где ће температура ићи и до 37 подеока. Наши суграђани кажу да тешко подносе врућину, труде се да пију што више течности и да поштују савете лекара. „Врућине су као и сваке године, само што ми још нисмо припремљени за тако екстремно високе температуре, али навикавамо се, купање, расхладни уређаји и то помаже”, каже суграђанин Томислав.
Лекари кажу да би се требало придржавати устаљених летњих савета, а најважнији је да се избегава излагање сунцу у најтоплијем делу дана.
„У задњих неколико дана, па и недеља, откако су ове високе температуре јавља се повећан број пацијената. Ноћас је било око 60 прегледа, јуче 20 кућних посета смо имали и могу да кажем да су то пацијенти пре свега са тегобама у виду гушења. То значи да се првенствено јављају срчани болесници и астматичари код којих се јављају ове тегобе. Такође дешавају се и разни колапси, услед велике врућине када је повећана и влажност ваздуха. Наши суграђани треба да избегавају излагање суневим зрацима, макар од 12 до 17 сати, да бораве у затвореним, добро проветреним просторијама и да узимају доста течности. Такође је битно да они који имају терапију исту и узимају”, каже Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи.
На шеталишту је ових дана стационирана и цестерна Водовода, тако да сви они који, ипак морају напоље по овој врућини могу да се расхладе и на овај начин.
Број пацијената на Ортопедском одељењу током летњих месеци је много већи него зими, с обзиром да су у том периоду људи активнији. Долази до честих повреда грађевинских радника, људи који раде на пољу и у шуми, повређују се спортисти, деца која возе ролере, бицикле. Недовољан број лекара у овој Служби је константан проблем али добром организацијом, четворица ортопеда са техничким особљем успевају да збрину све пацијенте којима је помоћ неопходна. Кроз амбуланту Ортопедског одељења врањске Болнице дневно прође око стотинак пацијената. Добра вест је да нема више заказивања и чекања када је уградња вештачког кука у питању, као што је то био случај претходних година.
„Од почетка године у Врању је уграђено преко 60 протеза вештачког кука, што је заиста велики број. У ранијем периоду ми смо на годишњем нивоу уграђивали много мање протеза од тог броја. Не зато што нисмо хтели, већ зато што их није било. Министарство здравља је крајем прошле и почетком ове године омогућило да се набаве протезе за Ортопедско одељење здравственог центра у Врању. Интензивније смо почели да радимо и да недељно уграђујемо по три, четири вештачка кука. То је резултирало тиме да смо угасили листу чекања. Пацијенти су раније чекали и по две године, сада тога нема, јер пацијенти одмах улазе у процедуру за оперативно лечење”, каже др Душан Алексић, начелник Ортопедије.
Обезбеђено је још стотинак протеза за ову годину, тако да пацијенти не би требало да брину, објашњава др Алексић и додаје да постоје различите протезе које се постављају у зависности од дијагнозе али и од старосне доби пацијената.
„Постоје бесцементне, тоталне протезе које се уграђују код особа испод 65 година. Затим, хибридне које су комбинација цементне и бесцементне компоненте и намењене су особама до 75 година, док се цементне протезе уграђују код пацијената који имају преко 75 година. Поред тоталних , постоје и субтоталне протезе које се уграђују код прелома и то код старијих особа. Оне се лако и брзо уграде, за 15 до 20 минута. Опоравак је изненађујуће брз након уградње протезе. Пацијент може већ сутрадан да устане и гази том ногом што је предност за хроничне, срчане болеснике који су се отежано кретали”, каже др Душан Алексић, начелник Ортопедије.
Захваљујући менаџменту Здравственог центра и Министарства здравља ортопедско одељење је добило савремену опрему, тачније два моторна система вредности 50 хиљада евра, што ће омогућити 24-очасовни рад са пацијентима без прекида и паузе за стерилизацију, наглашава др Алексић. Ортопедија још увек није пребачена у новоотворену зграду Хируршког блока, али се то очекује у наредном периоду.
С обзиром да је пред нама лето, актуелна је прича о УВ зрачењу, јер је кожа права одбрана од њега , као и од превелике радијације која потиче од сунца. Здравље коже лети може да угрози претерано сунчање. О томе смо у емисији „Право на здраво” разговарали са дерматологом, доктором Срђаном Томићем. Највећа вредност сунчевих зрака је стварање витамина Д у кожи, који нас штити од много тога, а нарочито од малигнитета унутрашњих органа. Такође, он је важан за добробит костију али и за регулисање холестерола у крви. Са друге стране, претерано и неопрезно излагање сунцу може довести до нежељиних последица, у појединим случајевима и до фаталних по здравље, објашњава дерматолог др Срђан Томић.
„Пошто морска вода и песак делују по принципу огледала, повећава се ниво УВ зрака који продиру у нашу кожу и који имају задатак да по систему огледала одбијају штетне зраке. У зависности од угла под којим падају, од тога које доба дана је у питању, колики је индекс зрачења, зраци продиру у наше ћелије и оно што је најгоре је да је њихов ефекат кумулативан. Гомила се годинама и онда настају тзв.спонтане експлозије у ћелијама. Тако се на телу човека, неприметно и безболно појављује најподмуклији карцином, а то је малигни меланом”, каже др Срђан Томић дерматолог.
Деца до годину дана не би требало уопште да се излажу директном сунцу.Сасвим је довољно да буду у хладовини. Дечју кожу треба чувати и касније , све до пубертета, каже Томић.
„Малу децу треба држати што даље од извора сунчевих зрака зато што је дечја кожа мекана, много влажнија од коже одраслог човека, са мање заштите и може да прими много већу количину УВ зрачења. Због свега што се дешава у дечјем периоду услед непажње и прекомерног излагања сунцу последице се јављају тек касније, после много година”.
Када је изложена сунцу, кожа губи више течности, масноће и свих других елемената који су јој потребни. Да би се то повратило, а посебно влажност, морају да се користе одређени препарати и креме са заштитним фактором, објашњава др Томић.
Опширније...
Град Врање ангажоваће 12 лекара и 12 медицинских сестара, како би обезбедио примарну здравствену заштиту за становништво. Они ће врло брзо почети да раде и то највише у здравственим амбулантама у селима и тамо где недостаје медицинско особље у службама Здравственог центра. Њихов рад финансираће се из буџета града, издвојено је око 12 милиона динара, рекао је гостујући у емисији Дан пред нама Александар Стајић, помоћник градоначелника. Ово је друга година како град из својих средстава обезбеђује здравствену заштиту становништву, након што је прошле године први пут установљен правни оквир и било ангажовано 17 лекара. Већници града Врања донели су одлуку о измени акционог плана, што им је омогућило да и ове године запосле 12 лекара и 12 сестара. То је начин да се помогне грађанима да добију бољу здравствену услугу, али и Здравственом центру да организују бољи рад и бољи пријем пацијената. Да бели мантили фале и недостају уочено је и раније, нарочито када се зна колико годишње нашег медицинског особља оде на рад у иностранство. Локално руководство је уочило овај проблем и пронашло начин како да то надокнади.
„Ми ћемо парама из буџета града Врања да исфинансирамо тај недостатак у Здрaвственом центру, јер сматрамо да је здравствена нега на првом месту што се тиче људи и једне одговорне власти и зато смо све то и урадили. Издвојен је новац у те сврхе, негде око 12 милиона динара и ту нема никаквих правних проблема”, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника.
Сарадња града и Здравственог центра по овом основу почела је прошле године. Било је и другачијих мишљења тада када је ангажовано 17 лекара, али за оне којима је здрaвствена нега дошла до кућног прага није било дилеме.
„Од када су ти лекари престали да раде има много људи који долазе и зову и питају када ће ти лекари поново да се врате, када ће сеоске амбуланте да заживе. Веома је тешко из једног села, на пример из Ратаја или Жапског, људима да дођу, да узимају картоне, да чекају бројеве да буду прегледани, а да онда иду по рецепте. Овако ћемо све то да приближимо грађанима. Моћи ће одмах у свом селу да заврше комплетну здравствену заштиту. И то је веома битно градском руководству и тиме показујемо да је ово заиста једна одговорна власт”.
Већ од понедељка почиње одабир лекара и сестара како каже Стајић, биће испоштована и листа чекања, просек и дужина студирања. Настојаће се да најбољи добију шансу, каже помоћник.
На наше здравље директно се рефлектује то каква нам је животна, па и радна средина. Акценат данашњег Светског дана животне средине је на чистом ваздуху, што је повезано и са временским приликама, које остављају последице како на наше физичко, тако и на психичко здравље. Највише брине што се и старосна структура болесних мења ка млађем добу. Животна средина, као и радна и те како остављају трага на наше здравље. Још када се све то повеже са константним температурним осцилација, временским приликама и неприликама и приличном дозом свакодневног стреса, све млађи људи обољевају од болести, које смо пре 20 година везивали за старију популацију.
„Много тога се променило. У почетку мог рада углавном су били шлогови и то код старије популације. Данас је и тај термин дискутабилан. Задњих година се то драстично мења, при том и број оболелих расте. Оно што је интересантно помера се старосна граница, обољевају млађи људи”, каже докторка неуропсихијатар Верица Мишић.
Ради се о кадриоваскуларним обољењима од којих је и смртност највећа, каже докторка. Микроклиматски услови утичу и на физичко и психичко здарвље. Физички највише утичу на крвне судове.
„Нагле промене времена узрокују теже прилагођавање, тако да озбиљнији пацијенти који имају проблема са срцем, са крвотоком, са можданим крвотоком имају проблема. Морају да воде рачуна о регулацији крвног притиска, да чешће мере притисак, да подешавају дозе, лека, не треба да буде исто. У том смислу метеоролошке прилике имају утицај”.
На душевно здравље и те како се овакво време одражава јер се може назвати депресивним. Готово свакодневно се јављају пацијенти који не могу да дефинишу свој проблем.
„Имају неке неодређене тегобе, по типу стезање у грудима које није посебно кардиолошке природе, главобоље су честе, слабост организма и исцрпљеност без узрока. Тегобе се јављају нарочито код лабилних људи, чији нерви систем тако реагује на овакво време”.
И не треба се увек плашити да се ради о озбиљној болести, поручује докторка. Није сваки симптом опасан, нарочито ако се сами потрудимо да позитивно реагујемо. Може се шетати и по киши.
Поремећај штитне жлезде је све учесталије обољење и својствено је углавном женама али у последње време све је више мушкараца и деце који се јављају ендокринологу. О томе смо разговарали са др Данијелом Цветковић, интернистом ендокринологом која је гостовала у емисији наше телевизије „Право на здраво”. Ендокринологија је грана медицине која се бави радом жлезда са унутрашњим лучењем. То су, пре свега жлезде хипофиза, хипоталамус, штитна жлезда, надбубрежна, полне жлезде и панкреас као основна жлезда у регулацији шећера. Поремећај штитне жлезде доминира у односу на остала поменута обољења, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.
„Пацијенти прво примете промену расположења код себе. Што се тиче метаболичке активности, слаби су и малаксали. Узимају превише хране, а губе на телесној тежини. Нервозни су, напети, примећују опадање косе, ломљивост ноктију. Врло често примећују деформацију на врату у виду, тумора, чворића и лоптице на врату која се креће док гутају. То су први симптоми због којих се јављају доктору опште праксе који их усмеравају ка нама, ендокринолозима”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.
Што се тиче штитне жлезде, постоје два поремећаја, појачано и смањено лучење хормона штитне жлезде. Шта је критичније и када треба више бринути, објашњава др Цветковићева.
„Драматичнији је почетак појачаног лучења штитне жлезде. Обично испупченост очних јабучица код пацијента изазива страх и панику, слабост организма. Лупање срца и презнојавање су изражени. У таквим ситуацијама ми укључујемо терапију, лекове који смањују производњу хормона штитне жлезде и на тај начин метаболизам се врло брзо регулише. За месец дана од терапије пацијенти уђу у стабилно стање. Међутим, код појачаног лучења штитне жлезде, излечење не може бити краткорочно. Лечење лековима траје до две године.”
Након тог периода од две године у 95 % случајева стање буде добро. Међутим, постоје и критичнији случајеви када уз помоћ двогодишње терапије не успе да се стабилизује функција штитне жлезде. Тада се прибегава оперативном лечењу или лечењу радиоактивним јодом, каже Цветковићева и наглашава да је превенција веома битна како би се избегла појава обољења штитне жлезде. Избегавање стресних ситуација, свакодневна физичка активност и прилагођена исхрана су нешто на шта би требало да се обрати пажња.
Извор насловне фотографије: Курир
Све је више пацијената који имају тегобе са ухом, грлом или носем и који се јављају код оториноларинголога у Здравственом центру. Гостујући у емисији ''Право на здраво'' начелница ове службе говорила је о томе ко су најчешћи пацијенти, како изгледају прегледи, да ли су болни и непријатни и какви су услови за рад. У Служби за оториноларингологију Здравственог центра у Врању дневно има око 90 амбулантних прегледа а на годишњем нивоу обави се око 25.000 специјалистичких прегледа и око 900 хируршких интервенција. На одељењу има око 500 лежећих пацијената.
„Поред тих прегледа ми се бавимо и дијагностиком, испитивање слуха код одраслих и деце и тимпанометријом, то је метода којом се откривају обољења средњег ува. Годишње обавимо око 1500 до 2000 тих дијагностичких прегледа. Дошло је до повећања броја пацијената, око 20% у односу на неколико последњих година. Људи долазе када год примете неки симптом и то говори да је њихова свест о сопственом здрављу подигнута на већи ниво, што је јако добро”, каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.
Пацијенти на ОРЛ одељење долазе због прегледа грла, носа и ува. Да ли ће прегледи бити непријатни и успешни зависи од односа пацијената и лекара и међусобне сарадње.
„Један наш преглед обухвата преглед ушију који није болан, затим преглед носних шупљина као и преглед грла. Преглед гркљана може бити непријатан јер треба да се погледају гласници и гласне жице. Правилним дисањем пацијента и смиреношћу, преглед може да се обави лако и брзо. Што се тиче амбулантних прегледа, патологија је велика. Јављају се пацијенти са зујањем у ушима, пацијенти са слушним апаратом, проблемима у грлу, гљивичним обољењима језика , усне дупље, отежаним гутањем и слично”.
На ОРЛ Одељењу Здравственог центра ради 7 лекара специјалиста и око 16 медицинских сестара и техничара, каже начелница др Марија Стефановић. Што се тиче опрема за рад у овој служби задовољни су оним чиме располажу. Очекује се прелазак ове службе у зграду Очног одељења након реконструкције где ће бити смештене амбуланте, док се сале за операције налазе у Хируршком блоку.
У Здравственом центру у Врању одржана је још једна акција превентивних прегледа које иницира Министарство здравља на нивоу целе државе. И овога пута интересовање грађана је било велико, а пацијенти су били у прилици да се подвргну офталмолошком прегледу, да тестирају хормон штитне злезде и да обаве ултразвук абдомена. Ово је 14. акција превентивних прегледа која се спроводи са циљем да грађани контролишу своје здравствено стање на време, без обзира да ли осећају неке симптоме или не.
„Велики је значај превентивних прегледа, пре свега као превенција здравља а и као благовремено откривање евентуалних болести јер се на овај начин може спречити и предупредити њихова појава. У оквиру ових акција прегледа се од 300 до 500 пацијената. У свим досадашњим акцијама превентивних прегледа прегледали смо око 5000 пацијената и око 20% пацијената је упућено на даљу дијагностику и лечење”, изјавила је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Министарство здравља овога пута акценат ставља на офталмолошки преглед јер око 100.000 грађана на нивоу земље имају повишени очни притисак. То је болест која може довести до слепила.
„У склопу прегледа вршимо испитивање видне оштрине, очног дна и обављамо преглед предњег сегмента. Интересовање је изузетно добро, драго ми је због тога. Гужве су велике. Наша популација јесте старија, ми се трудимо свима да изађемо у сусрет. Драго ми је што грађани имају развијену свест када је превентива у питању. Ми смо ту да им укажемо на евентуалне проблеме које ће касније решавати у даљем току лечења”, каже др Мирјана Илић Стошић, офталмолог.
„Нисам раније долазила. Ово је први пут после 40 година да сам дошла код очног лекара. Желим да проверим вид јер сам добила дијабетес. Сматрам да су превентивни прегледи од велике важности”, каже Душанка Итић, пацијенткиња.
Доста пацијената желело је данас да уради ултразвук абдомена. Начелник радиологије др Небојша Милосављевић сматра да оваквих акција треба да буде и убудуће.
„Треба радити овакве превентивне прегледе и треба водити рачуна о свом здрављу. Уколико се неки сигнали болести открију на време, лечење је касније ефикасније и успешније”, др Небојша Милосављевић начелник радиологије.
Последњих година поремаћај и штитне жлезде су све учесталија појава, тако да је сасвим оправдана гужва испред болничке лабораторије где су грађани могли да провере хормон штитне жлезде.
„Доста жена има поремаћај штитне жлезде али у последње време и мушкарци су подложни појави ове болести. Начин живота утиче на неправилно функционисање штитне жлезде. Из дана у дана повећава се број оболелих. Интересовање за ову акцију је велико као и увек до сада”, др Станиша Станојев, начелник болничке лабраторије.
Према подацима које смо добили из Здравственог центра, током јучерашње акције прегледано је 349 пацијената. Обављено је 60 офталмолошких прегледа, хормон штитне жлезде контролисало је 190 пацијената, а на ултразвуку абдомена било је 99 грађана. У акцији бесплатних превентивних прегледа учествовало је укупно 26 здравствених радника и сарадника.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
