Здравље
Из Опште болнице врањског Здравственог центра стигао је распоред рада у дане предстојећих празника. Они подсећају да су у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији нерадни дани 1. 2 и 7. јануар 2021. године:
За време празника, радиће само дежурне службе у Дому здравља Врање и то по следећем распореду:
- Служба за здравствену заштиту одраслих 07-19h
- Служба за здравствену заштиту радника 07-19h
- Служба за здравствену заштиту деце школског узрастa 07-19h
- Служба за здравствену заштиту предшколске деце 07-19h
- Служба за кућно лечење и негу 07-19h
- Стоматолошка служба 07-19h
- Лабораторија ДЗ 07-13h
Служба хитне медицинске помоћи, радиће 24 часа.
COVID амбуланта у АТД ради за време празника од 07-20h.
Дечија COVID амбуланта радиће од 07-20h.
Рад у Општој болници Врање биће организован по систему дежурстава 24 часа дневно.
Први децембар обележава се као Светски дан борбе против сиде од 1988. године. У врањском Заводу за јавно здравље овај датум из календара јавног здравља обележава се 22 године, а овога пута због пандемије корона вируса, знатно скромније.
Циљ обележавања 1. децембра је промовисање важности превенције и лечења ХИВ позитивних особа, као и њиховог права на достојанствен и живот пун поштовања.
Ове године због корона вируса мање особа се јавило на тестирање на ХИВ, кажу у врањском Заводу за јавно здравље. Од јануара је тестирано 11 лица и то углавном до марта месеца, а није било позитивних.
др Биљана Поповић, епидемиолог:
-Што се тиче Пчињског округа број званично регистрованих особа са ХИВ-ом је и даље 27. У 2020. нисмо регистровали ниједно новооболело лице. Од ових 27, карактеристично је што смо прошле године регистровали прву жену која живи са ХИВ-ом, каже др Биљана Поповић, епидемиолог.
У Србији је регистровано 55 новооболелих, каже докторка и истиче да је однос мушкараца према женама – 17:1. Највећи број новооболелих је у урасту од 29 до 49 година, мада је значајан и проценат особа преко 50 година старости које живе са ХИВ-ом. У нашој земљи, према званичној статистици, укупно је 2840 позитивних, а према проценама епидемиолога има и оних који не знају да живе са овим вирусом. Најмлађа регистрована особа има 19 година.
-Званично су регистроване 4 особе које су умрле од АИДС-а. Најмлађа особа имала је 29, а најстарија 44 године, каже Поповићева.
Светски дан борбе против сиде обележава се у свету већ 32 године са сталним апелом да је благовремена реакција најважнија у побољшању квалитета живота ХИВ позитивних лица.
-Проблем је у томе што се особе које живе са ХИВ-ом не јаве на време, а ако се особа јави на време која је била у ризику, уради се тест, сазна се рецимо ХИВ позитиван статус и ако се та особа укључи одмах у терапијски процес и крене се са њеним лечењем имамо вишеструке добитке, та особа добија на квалитету свог здравља и укупног живота, смањује се могућност трансмисије вируса у људску популацију, додаје наша саговорница.
Најчешћи пут преношења су незаштићени сексуални контакти, честа промена сексуалних партнера, интравенско коришћење психоактивних супстанци и крвни контакти.
У врањском породилишту у овој години рођено 1 258 беба. Од почетка пандемије на свет је дошло 1000 малишана.
На одељењу су предузете све епидемиолошке мере како би се заштитиле труднице и новорођенчад.
Актуелна ситуација утицала је на то да се режим рада на одељењу промени. Докторка Гордана Ђорђевић, начелница каже да се прате упуства ресорног министарства и кризног штаба како би овај период што лакше пребродили.
-Радимо у таквим условима да смо успели да одвојимо зелену и црвену зону. Имамо, посебан део,односно ковид породилиште за брзе порођаје, али и договор са нишком клиником да све ковид породиље и труднице које могу да поднесу транспорт шаљемо код њих. Јутрос смо добили упутство од министарства да свакој трудници или пацијенткињи коју спремамо за царски рез, можемо да одрадимо антигенски тест који има високу прецизност. До пре неки дан имали смо проблем у тријажи тих пацијенткиња јер су брзи тестови приликом доласка показивали негативан налаз, а касније на одељењу развију симптоме и буду ковид позитивне, каже др Гордана Ђорђевић начелница Одељења гинекологије.
Антигенским тестовима се у кратком року утврђује да ли је пацијенткиња позитивна или не и на тај начин се смањује могућност ширења вируса, објашњава др Ђорђевић.
Каже да им је на првом месту здравље трудница и беба. Радује чињеница да се у овој установи свакодневно слави живот.
- Привилегија је бити присутан када се рађа нови живот, за све нас који учествујемо у порођају. Број рођених беба је нешто мањи него прошле године, али зна се и због чега. Велики број трудница и породиља смо, због ове ситуације послали за Ниш, нисмо радили неколико дана. Али смо касније све то надокнадили, додаје докторка.
Према актуелним подацима највише беба је из Врања, и ако се у врањском породилишту смештају труднице из целог округа и косовског поморавља. Тренутно су у благој предности девојчице, али се не зна како ће бити до краја године. Додаје да је једно од најчешћих имена Новак, по нашем прослављеном спортисти. То име симболизује победу и очекивања су и родитеља, а и свих на одељењу да ће живот и овога пута победити.
Поред редовних, најчешће хроничних болесника, велики број који позивају хитну помоћ су потенцијални ковид пацијенти.
То су непокретни пацијенти или они који имају симптоме короне, а још увек се не зна да ли су позитивни.
Екипе стижу до свих, али су проблем дотрајала санитетска возила.
Чујемо њихове сирене врло често дању, понекад и ноћу и права нам је помисао ''некоме је лоше".
Сада у време пандемије, звук сирене хитне помоћи нам дупло теже пада.
И запослени у овој служби нејчешће не знају шта ће затећи на адреси, са које је у глуво доба ноћи, упућен позив.
У време епидемије, сви смо у опасности, сви здавствени радници, где год да радимо, јер никада не знате о каквом се пацијенту ради.
"Изађемо на терен са једном проблематиком, а сачека нас нешто друго. Пацијенти или не пријаве праве тегобе или не умеју да препознају тегобе. Тако да смо свакако у ризику. У обавези смо да увек будемо опремљени да не изложимо прво себе ризику, а затим и људе око нас и породице", каже др Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи.
Било је много случајева да се се након пружене прве помоћи, касније утврди да је пацијент позитиван на вирус корона.
Све то утицало је и на заражавање запослених у овој служби.
С обзиром на размере епидемије, мислим да смо чак и добро прошли, што вероватно говори о томе да смо предузимали адекватне мере заштите.
У овом тренутку имају довољно лекара, сестара и возача, иако и даље има заражених међу запосленима.
Успевају да покрију све и сви иду у транспорт где год је потребно, иако имају проблема.
"Ми смо у великом проблему, јер нам је возни парк доста стар, имамо мање возила него што нам је реално потребно. У време короне транспорти су појачани. Возила су нам истрошена, остарела, доста смо ослабљени. Надамо се појачању возног парка у скоријем периоду", објашњава др Стевановић.
Не смемо да дозволимо да немамо екипу када је потребно, зато се дешава и да запослени долазе од куће или остану из ноћне смене, каже начелница.
Некада је и до пет, шест транспорта дневно, али за сада успевају да се организују и све заврше.
Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра.
Иницијативу за његово обележавање покренула су Међународна дијабетолошка федерација и Светска здравствена организација 1991. године, као одговор на све већи број оболелих од шећерне болести широм света.
У Србији је 700.000 људи оболело од дијабетеса нажалост, све већи број деце је међу оболелима. Оно што претставља опасност када је ова болест у питању је то, да многи не знају да је болест присутна у нашем телу.
У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
Институт за јавно здравље Србије процењује да око (12,4%) одраслог становништва Србије има дијабетес.
Половину оболелих чини радно способно становништво. Колико је дијабетес опасна и подмукла болест говори чињеница да уколико бисмо све људе који болују од дијабетеса сместили у једну државу која би се звала ДИЈАБЕТЕС, била би на трећем месту у свету по броју становника, одмах иза Кине и Индије па онда после ње би следиле САД и Бразил.
Опширније...
За све респираторне инфекције и вирусе, па самим тим и за корона вирус, најважније је да је наш организам спреман за одбрану, тј. да је имуни систем довољно ојачан како би се што успешније изборио са вирусом.
Одбрамбена моћ организма врло је значајна у борби против вируса, кажу лекари. Зато је важно очување и јачање имуног система, посебно у зимским месецима, када смо на удару респираторних инфекција.
(ИЗЈАВА: др Драган Пешић, Центар за превенцију:
-Стање нашег имуног система, односно борбена готовост наших борбених ћелија зависи од нас самих. Како се хранимо, које ресурсе им дајемо, какве протеине стварамо у току нашег живота, зависиће да ли ћемо бити здрави или болесни. Правилна исхрана, редовна физичка активност, избегавати пушење, конзумирање алкохола и у том случају имаћемо једну количину ресурса у нама који ће омогућити имуном систему да делује како треба, каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.
Важно је витамине уносити кроз исхрану, саветује доктор Пешић, а не кроз суплементе.
-У једној биљци постоји синергетско, значи заједничко дејство витамина, минерала и тако даље, чега нема у флашици коју можете да купите у апотеци где је изолован, на пример, само један витамин. На пример витамин Ц у једној биљци се налази заједно са безброј витамина, минерала, што не може да се обезбеди у флашици која је на вештачки начин произведена, истиче доктор.
Он додаје да је витамин Д посебно значајан у заштити и превенцији од корона вируса. Овај витамин, тачније хормон, како објашњава Пешић, може да се унесе из хране, али у врло малој количини. Он се највише апсорбује из сунчевих зрака, а у зимским месецима потребно је уносити га и кроз витаминске суплементе. Гојазним људима потребно је троструко више времена да апсорбују витамин Д, због чега су за њих препоручене и веће дозе.
У зимским месецима уобичајено долази до повећане концентрације загађујућих материја у ваздуху због сагоревања фосилних горива за загревање, која се најчешће користе у нашим крајевима.
На Светски дан чистог ваздуха ваља подсетити како ове материје утичу на здравље људи и које су мере превенције.
Према статистици Завода за јавно здравље у зимским месецима почетком године било је од 5 до 11 дана са повећаним концентрацијама појединих штетних материја на два мерна места у Врању, али такви подаци нису алармантни, посебно ако упоредимо са стањем у већим градовима у нашој земљи.
Др Невенка Станојковић, специјалиста хигијене каже:''С обзиром да је потрошња фосилних горива повећана, а она се користе и за загревање просторија, осим за покретање моторних возила, очекујемо у овим зимским месецима поново повећање концентрације штетних материја, поготово чађи".
У нашим крајевима углавном се за загревање просторија користе угаљ и дрва, који највише емитују загађујуће материје.
Препорука су да се пређе на централни систем грејања и да се уради гасификација града, јер је гас гориво избора.
Наравно, основна препорука је да користимо обновљиве изворе енергије.
''Сваки појединац, као и организација и установа треба да воде рачуна о томе да што мање загађују човекову средину. Гасификација града је једна од мера која треба да се предузме, затим је потребно приликом изградње зграда да се граде штедљиве зграде такозване, односно да се води рачуна о термоизолацији како би се што мање енергената користило за загревање просторија. Потребно је вршити пошумљавање, знамо да постоји криза кисеоника у свету, односно саобраћај за годину дана потроши више кисеоника него цела једна људска популација", објашњава др Станојковић.
Загађен ваздух не кошта само животну средину. Цена аерозагађења се исказује у готово свим друштвено - економским областима кошта и друштво и државу.
С обзиром да због вируса ковид 19 углавном носимо маске, питали смо докторку да ли нас оне штите и од аерозагађења.
''Маске не штите довољно од загађујућих материја. Постоје маске микропорне које 95 посто штите од загађујућих материја које су испод 0,03 микрона величине, међутим за сада још увек нема тих маски које ће 100 посто да заштите од загађујућих материја, јер су оне врло ситне, а што су ситније оне дубље продиру до алвеола, из алвеола прелазе у крвоток и тако у ствари оштећују организам", напомиње др Станојковић.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, која води национални регистар загађења, проблем са квалитетом ваздуха имају скоро све веће урбане средине у Србији.
У зимским месецима највећа концентрација штетних материја у ваздуху је ујутру, затим када је ниска температура, повећана влажност ваздуха и атмосферски притисак.
Тада би старија лица, хронични пацијенти и деца требало да избегавају боравак напољу и физичке активности на отвореном.
Светски дан хране у Србији и свету обележава се у тренутку када се све државе на планети боре са пандемијом Ковида-19 и њеним последицама. Истовремено влада и права пандемија гојазности, јер је преко 670 милиона одраслих у свету гојазно, као и 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година. Са друге стране, преко 820 милиона људи на планети је гладно.
Србија у стопу прати глобални светски тренд повећања броја гојазних и међу одраслима али и децом. Унос хране високе енергетске, а мале нутритивне вредности и минимална физичка активност показатељ су неправилног начина живота који ће узимати све већи данак у годинама које долазе.
Др Драган Пешић из Центра за превенцију изнео је податак да у Србији 56 одсто одраслих има вишак килограма, а 23 процента је гојазних. Посебно забрињава чињеница да је све више деце са прекомерном телесном тежином, а проценат се из године у годину увећава.
Из медицинских кругова стиже упозорење да гојазност у дечијем узрасту и у периоду адолесценције за три до пет пута повећава ризик од појаве хроничних болести пре 65. године. Ради се пре свега о дијабетесу, болестима кардиоваскуларног система, као и малигнитету.
Др Пешић подсећа да је једини начин превенције гојазности а тиме и зачетка тешких болести. Баланс намирница и рационалност у конзумирању намирница у свакодневној исхрани, уз неопходну физичку активност, једини је начин да се ови проблеми превазиђу.
И док део човечанства брине како смањити број гојазних, према најновијим подацима 820 милиона људи у свету је гладно, од којих 60 одсто чине жене. Застрашујућа је чињеница да 20 хиљада људи умре од глади за 24 сата, а међу њима је и око пет до осам хиљада деце школског узраста. За то време трећина хране која се произведе у свету се баци а трошкови који се тиме изазову већи су од два и по трилиона долара годишње.Зато је право питање на светски дан хране- како нахранити гладне. Зато је слоган овогодишње кампање „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције су наша будућност.“
Иако корона инфекција и данас прети, одељења врањске болнице раде пуним капацитетом. Пацијенти долазе и на амбулантне прегледе, као и на стационарно лечење, како би поново успоставили редовне контроле и лечење. Последице короне су још увек непознаница, али сада већ са сигурношћу може да се каже да оставља последице и на нервни систем.
Одељење неурологије врањске Болнице ради пуним капацитетом.
Неуропсихијатар др Верица Мишић каже да је притисак на ово одељење велики, како оних који долазе на преглед, тако и оних који су за стационарно лечење. Све то је последица периода када је одељење радило у ванредним условима, када пацијенти нису обављали редовне контроле.
"Нису успели ни тај један или два контролна прегледа да обаве и долазе сада. Међутим, много је и нових пацијената, јер ковид је стресно стање за цео организам, а стрес је потенцијални узрок за све болести. Одељење неурологије је пуно, ради се пуном паром. Ушли смо у један, чак и не нормалан, него виши степен рада, оптерећење је веће", каже докторка Мишић.
Да епидемија вирусом корона утиче и на нерви систем потврдило је већ око 300 студија, каже докторка. Ковид 19 је вирус делује на све органе, иако се сматра да је првонствено респираторна инфекција и да напада плућни систем.
Велике последице оставља и на централни нервни систем.
"У истраживањима стоји да 50 посто пацијената који су оболели од ковида који су били у интензивној нези, имали су неуролошку симптоматологију.Она се кретала од промене стања свести, конфузије, дезорјентисаности, па чак до коме. Било је доста и епилептичних напада код ковид пацијената, постоје и оштећења мозга позната као шлогови", каже др Мишић.
Велика је непознаница корона инфекција, а оно што ми сами можемо да урадимо је да побољшамо наш имунитет. Не само декларативно, потенцира докторка, већ у правом смислу те речи, здраво се хранити, примењивати физичку аквивност, за старије обавезан одмор,одрећи се лоших навика и имати добре мисли.
"Мислите да се нећете разболети, придржавајте се свега. Па чак и ако помислите да ћете се разболети, следећа мисао нека буде, можда ће то бити блага клиничка слика, која ће ми оставити имунитет", истиче врањси неуропсихијатар.
Велико је интересовање за вакцинацију против сезонског грипа, рекла је у директном укључењу у наш програм управница Дома здравља др Јадранка Ајановић.
Прва транша од 2 и по хиљаде вакцина са данашњим даном ће највероватније бити утрошена, јер је преостало нешто више од 300. Од сутра ће почети вакцинација са новом количином, од око хиљаду доза.
Не чуди оваква ситуација, јер су грађани у страху од корона вируса.Струка каже да симптоми инфекције вирусом корона, могу бити мањи, уколико се, нарочите ризичне категорије становништва вакцинишу против грипа.
- Интересовање за вакцину против сезонског грипа је изузетно. Одазивају се хронични пацијенти, оболели од кардиваскуларних обољења и бубрежни пацијенти. Такође се одазивају и здарвствени радници, као и труднице.Вакцинација се обавља и у здравственим станицама у окружењу.Ми смо испланирали даље потребе и упутили захтев Заводу за јавно здравље, каже др Ајановић.
Већ сутра ће стићи нове дозе вакцина у Здарвствени центар, око хиљаду, тако да неће бити прекида у вакцинацији. Период респираторних инфекција је почео, каже докторка и то се види по броју пацијената.
- Повећан је број респираторних инфекција, због промене времена, као и због целокупне ситуације, али нема још увек регистрованог грипа. У приправности смо, очекујемо, јер ово је период вирусних инфекција и појаве грипа, каже др Ајановић.
Прате се сви параметри и по питању Ковида 19, а они показују да је од 24 пацијента у ковид болницама 10 позитивно на корона вирус. Према пристиглим резултатима, од 34 узорка, шест је позитивно на вирус корона и сви су из Врања.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
