Здравље
Несаница, осећај умора, главобоља, узмениреност најчешћи су проблеми који настају због нагле промене времена. Метеоролошке прилике имају велики утицај на здравље, а од тегоба које изазива промена времена пати готово половина светске популације, показују истраживања.
Високе температуре и летња жега из дана у дан смењују се хладнијим данима и кишом. Иако нам освежење свима прија, наше тело није баш радосно због ових временских разлика.
Наш суграђанин, Србољуб Стојиљковић каже да јако лоше подноси промену времену, час је топло, час хладно. ''Осећам тегобе. Сада сам довео и супругу код лекара,'' каже он. Верица Алексић, такође наша суграђанка каже: ''Лоше се осећам, узнемирена сам. Када је топло притисак ми пада , када се промени време осећам главобољу.''
''Када се мења време, мења се и моје расположење,'' каже Јагода Васић.
Температурне разлике до којих долази последњих дана условиле су повећани број пацијената у Служби хитне помоћи.
Интересовало нас је каква је ситуација у овој служби ових дана с обзиром да се лето баш и не предаје, а са друге стране и јесен из дана у дан покушава да дође до изражаја, тако да температурне разлике итекако утичу на све нас а првенствено на хроничне и срчане болеснике. Доктор Алмир Ајановић из Службе хитне помоћи истиче: '' Морам да кажем да је био повећан обим посла у нашој служби у ноћној смени. Било је 46 амбулантних прегледа и 9 кућних посета. Углавном се ради о хроничним болесницима који болују од хроничних кардиоваскуларних и респираторних болести, јављају се бубрежни болесници као и пацијенти са обољењима дисајних путева. Ми првенствено саветујемо да се придржавају прописане терапије, да воде рачуна о исхрани , да узимају доста течности и да без преке потребе не излазе из куће. ''
Стручњаци кажу да нагла промена времена и прелазак из топлог у хладно није безазлен ни за здраве, а камоли ли болесне људе. И сасвим здрави људи могу да осете главобољу при наглој промени температуре, да постану раздражљиви, да пате од несанице, да буду узнемирени или да им се спава, да сеосећају стално уморним. Метеоропатска стања углавном трају онолико колико и неповољни временски периоди.
Још један круг бесплатних превентивних прегледа обављен је у Здрвственом центру Врање. Основни циљ ових прегледа је рана дијагностика. Зато је пожељно да сви који могу
Добар је одзив био на још једни бесплатним превентивним прегледима у Здравственом центру Врање, каже управница Дома здравља докторка Јадранка Ајановић. Јавило се 193-оје грађана, а извршено је 248 прегледа. Мерење крвог притиска, ЕКГ, ниво гликемије и специјалисти прегледи на Одељену ОРЛ су били понуђени грађанима.
"Што се тиче ОРЛ прегледа, јавило се 66 пацијената. Углавном се радило о хроничним пацијентима, али смо у оквиру прегледа открили 3-оје пацијената са смањеним слухом. Они су одмах упућени на даљу опсервацију и дијагностику у Ниш", каже Ајановићева.
Ниво шећера у крви проверило је 89-оро пацијената. Анализе су показале да 10 пацијената има виши ниво шећера у крви од нормалног. Оно на шта опомиње докторка Ајановић је да на прегледе углавном долазе хронични пацијенти и људи старијег животног доба.
"Волела бих да у другим акцијама, а ово је и апел ка свим грађанима, који се до сада нису прегледали, да дођу. Увек су им отворена врата, када су превентивни прегледи у питању."
Током јучерашње акције, Здравствени центар и Одељења на којима су се вршили прегледи, обишао је помоћник министра здравља и похвалио рад запослених.
Обављени су бесплатни превентивни здравствени прегледи у Здравственом центру Врање. Грађани су могли да ураде ЕГК налаз, да провере ниво шећера и крвни притисак и да се прегледају на ОРЛ одељењу.
Бесплатни превентивни прегледи су се обављали до 16 сати.
Болести срца и крвних судова су убица број један у свету. Статистика је забрињавајућа, рекла је др Марина Златковић интерниста, гостујући на нашој телевизији. Детаљније о факторима ризика али о лечењу срчаних обољења можете погледати у емисији ''Ординација'' која је на нашем програму у уторак у 17.05.
Статистички подаци показују да је 2018. године на територији града Врања највећи проценат смртности био од болести срца, далеко више и од малигнитета који је на другом месту.
''У Врању се највише умире од васкуларних болести, тачније од кардиоваскуларних. Интерно одељење има око 120 постеља , годишње прође око 5000 пацијената . Наше одељење је најоптерећеније у јесен и зими, растерећенији смо с пролећа и током лета. Међутим ,ове године то није био случај. Наше одељење је током целог лета било пуно.Има много болесних људи. То се генерално повезује са продужењем животног века људи. То су углавном хронични пацијенти који нам се враћају, али има и нових . Пацијенти који се годинама лече ,живе дуже захваљујући квалитету лечења и усавршавању лекара. Кампање имају важну улогу да се људи освестеи воде рачуна о сопственом здрављу, јер је најважније не дозволити да се болест деси'', каже др Марина Златковић, интерниста.
Инфаркт је честа појава, а у последње време све је више младих људи који су склони срчаном удару. Има много фактора ризика који могу довести до појаве кардиоваскуларних обољења, каже Златковићева.
''Непроменљиви фактори ризика су генетика, оно што смо наследили од родитеља, пол, животна доб, мала порођајна тежина. На њих не можемо утицати. Уколико је неко од родитеља или из фамилије имао неки од кардиоваскуларних догађаја, шлог, инфаркт или неки други догађај који је довео до трајног оштећења ткива, претпоставка је да ће потомци једнога дана добити исто. Што се тиче пола, жене су поштеђеније кардиоваскуларних болести у генеративном периоду'', истиче др Златковић.
Са друге стране постоје фактори ризика које можемо променити и на које може да се утиче. То су животне навике попут пушења, физичка неактивност и начин исхране. Наизглед, то су небитни фактори, међутим стручњаци су дошли до закључка да хигијенско дијатетески режим, здрави стилови живота и превентива итекако могу да предупреде појаву кардиоваскуларних обољења, наглашава др Златковић.
Почиње нови циклус бесплатних превентивних прегледа без заказивања на које могу да дођу и грађани без здравствене књижице. У више од сто здравствених установа широм Србије, међу којима су и Дом здравља и Општа болница ЗЦ Врање, радиће се неколико врста превентивних прегледа. Што се Врања тиче, у недељу 22. септембра, од 8 до 16 сати грађани ће моћи да провере ЕКГ, измере крвни притисак, ураде контролу гликемије и ОРЛ прегледе. Циљ ових акција Министарства здравља је повећање јавне свести о значају превенције као основе очувања здравља у нашем друштву.
Опширније...
Полицијска управа Врање у сарадњи са Холдинг компанијом Јумко организовала је акцију доборовољног давалаштва крви. Као и увек до сада и ова акција била је веома успешна.
Гордана Станковић,ПР менаџер ХК ''Јумко'' каже: ''Први пут се ова акција организује у овом облику. До сада смо били њихови партнери, овога пута је организујемо заједно. Са нама је велики број добровољних давалаца крви из наше компаније, затим из Полиицијске управе Врање. Очекујемо да пристигну даваоци крви из 4. бригаде Копнене војске Србије, бројних удружења, али и предузећа , установа и државних институција као и из ''Симпа''. Они су наши стални партнери.''
Међу добровољним даваоцима крви данас је било и мушкараца и жена. Многи од њих нису први пут дали допринос овој хуманој акцији. Питали смо их који је њихов основни мотив што су се одлучили на овак корак.
'' Хуманост је мој основни мотив да дам крв. Желим да помажем људима и ово је мој допринос да помогнем некоме коме крв живот значи. До сада сам крв дала седам пута.Наставићу са тим и убудуће,'' каже Маријана Станковић, добровољни давалац крви.
Давалац Драган Лазаревић додаје: '' Крв дајем већ 13 година, до сада сам дао 28 пута. Имам нулту РХ позитивну крвну групу и кажу да она може да одговара свима. Хуманост ме мотивише, и препоручујем свима да дају крв . Ја се лепше осећан када то учиним.''
Горан Ранђеловић, секретар Удружења добровољних давалаца крви ПУ Врање каже да је ово традиционална акција Удружења добровољних давалаца крви ПУ Врање коју организују сваке године. ''Удружење постоји већ 13 година и до сада смо прикупили 13.000 јединица крва. Испланирана је још једна акција до краја године. Годишње организујемо шест до седам акција добровољног двалаштва крви.''
Акције добровољног давалаштва крви које се организују у компанији ''Јумко'' су из године у годину све масовније и све је већи број заинтересованих грађана који желе да учествују у овој хуманој мисији што се могло видети и током данашњег дана.
Рак дојке је излечива болест уколико се жена на време обрати лекару, подсетили су доктор Коста Здравковић, начелник Дневне болнице за хемиотерапију и др Вукашин Антић, специјалиста опште хиирургије гостујући у емисији наше телевизије ''Ординација''. У наредном прилогу говоримо о томе колико је важно обављати самопрегледе и како тече процес лечења ове опаке болести. Рак дојке је главни узрок смерти од рака међу женама. У Србији од карцинома дојке оболи 10, а умру четири жене, то је према подацима Института за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' за годину дана нових 3.700 оболелих и 1.650 смртних случајева, упозоравају стручњаци.
''Рак дојке је нема болест. Не постоје никакви болови, не постоје никакви опомињући знаци и сиптоми . То је опипљив тумор у дојци. Напипавање сваког отока у дојци не значу одмах да се ради о раку дојке. Постоје многе друге болести које се клинички понашају као тумор али не ради се о томе. Жена може при сваком самопрегледу да опипа тај тумор. Самопреглед треба да се ради једном месечно и то приликом туширања испред огледала. Потребно је и пратити спољне промене на дојкама'', каже др Вукашин Антић, специјалиста опште хирургије.
''Први преглед се ради у превентивној медицини, у Дому здрваља. Око 80 % пацијенткиња су саме приметиле нешто на грудима па су реаговале. Око 30 % њих се плашило да то каже некоме и нису се јавиле одмах доктору. Дошле су код лекара са закашњењем што је грешка. Процес лечења почиње код куће. Најбитније у свему је подршка и оптимизам породице'', каже прим.субспец онкологије Коста Здравковић, начелник Дневне болнице за хемиотерапију.
Мамографске прегледе неопходно је радити превентивно после 40.године живота , каже Антић подсећајући да је здрав начин живота прекопотребан како би се предупредила појава ове опаке болести и додао да је правовремена реакција од пресудне важности како би се спречила појава рака дојке.
Након обележавања Светске недеље дојења у току су припреме за Националну недељу промоције дојења, под слоганом „Подржи дојење-оснажи родитеље сада и убудуће’’. Уз подршку Министарства здравља, а у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, многобројне предшколске установе, школе, запослени у просвети, предшколска деца, ученици и њихови родитељи, као и здравствени радници и сарадници из Центара за промоцију здравља окружних и Завода за јавно здравље организују бројне активности и тиме дају велики допринос успеху кампање.
Циљ активности кампање је скретање пажње здравственој и широј јавности колики је значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке.
„Дојење је наставак хране која иде кроз пупчану врпцу. Кроз пупчану врпцу храна иде кап по кап. Не знам одакле идеја свима нама да одједном дете добије више милилитара, један или више шприцева, када све иде кап по кап. Поента је само узети своје дете ставити га на дојку и те капи које крену су сасвим довољне’’, каже неонатолог Добрила Шошић.
Млади брачни парови дају свој допринос времену у коме живимо и ниској стопи прирордног прираштаја. Све више мајки се одлучују да доји своје бебе, а не да користе вештачку храну.’
„Мени се чини да постајемо свесни да оно што наше тело може, да је једино то право и то треба пренети детету - беби’’.
Уз заједничким ангажовање здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија друштвено-хуманитарних, спортских,рекреативних, културних и других организација и удружења, реализују се бројне активности на промоцији дојења. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, преко мреже института завода за јавно здравље међу њима и Завода за јавно здравље Врање, расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа.
Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ОСНАЖИ РОДИТЕЉЕ САДА И УБУДУЋЕ”. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
Ближи се крај годишњих одмора и треба се вратити свакодневици пуној радних обавеза. Будући да сте до сада уживали у одмору и заслужено се забављали, бесмислено је очекивати да ћете одмах бити у пуној снази. Како се пребацити у други колосек? На ову тему разговарали смо са психијатром. Већина нас већ пред крај годишњег одмора полако размишља о повратку на посао а неретко и завиримо у мејлове који су нам стизали преходних дана како би проверили шта нас чека. Већ тада постајемо нервозни а првих дана на послу након одмора чини нам се као да ништа нема смисла. Када смо питали стручњака за мишљење о тој теми, добили смо супротно од увреженог начина размишљања и савет да би требало променити став по том питању.
''Оног тренутка када схватимо да је одмор при крају и да треба да се вратимо у колотечину, може да дође не само до разочарања већ и до неких депресивних реакција. Људи одмах размишљају шта их све чека, нагомилане обавезе, нови радни задаци и све то изазива реакцију која се објашњава као треба ми одмор од одмора. Савет је да људи који треба да крену по завршетку одмора дају себи један дан предаха када ће се психички али и физичку припрему, као и за организацију свега онога што их очекује првог радног дана. Важно је на тај начин организовати почетак и онда је лакше ухватити се у коштац са свим дешавањима која нас очекују'', каже Нела Станојев, психијатар.
Позитиван став ће све променити на боље. Повратак на посао никако није смак света, као што се често чини. Након што сте се одморили присетите се шта волите у свом послу и зашто вам је важан, а тако одморни можете да будете спремнији за нове изазове и ситуације, каже др Станојева.
Присуство полена амброзије у ваздуху на подручју Врања средњег је интензитета. У наредних месец дана полен ове и других коровских биљака, код осетљивијих особа изазваће алергијске реакције, углавном дисајних органа. Од свих поленских алергија, полен амброзије изазива алергијске реакције код људи у 50 до 70 одсто случајева. Највећа концентрација полена у ваздуху је у преподневним сатима, због чега се осетљивим особама не препоручује боравак на отвореном. Инжењер Миодраг Недељковић каже да је у ваздуху на територији Врања измерено 30 до 100 зрна полена у кубном метру ваздуха. То је средњи интензитет концентрације. У ваздуху је евидентирано присуство и других поленових зрна коровских биљака као што су штир, конопља, односно канабис, коприва. Особе које имају алергију, а и оне осетљивије, требало би да прате информације о кретању полена у ваздуху, да примењују савете лекара и узимају прописану терапију. Поленске алергије најчешће изазивају упале дисајних органа. Др Слађан Станковић подсећа да се јавља сузење очију, носа, разне врсте бронхитиса, промене на кожи, а уколико се више година не лечи може се јавити хронични бронхитис или астма. Најбитније је узимати превентивну терапију пре него што се јави полен у ваздуху. Осетљиве особе требало би да чешће перу косу, да се туширају, да перу одећу али да је не суше на отвореном. Полен амброзије и других коровских трава биће интензивније присутни све до средине септембра.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
