Од почетка пандемије и онако напоран посао запослених у Служби хитне помоћи, постао је још напорнији. Ту предњаче викенди, када се нарочито ноћу обави много прегледа, као и транспорта. Имају за сада довољоно људи, али им је дотрајали возни парк велики проблем.
Претходне ноћи било је 47 прегледа, а од тога 11 кућних посета. Повећао се број амбулантних прегледа, а осим уобичајених пацијената, има доста и оних са респираторним инфекцијама. Има позива и ковид пацијената.
''Препоручила бих пацијентима и људима из њиховог окружења да не чекају ноћ, да се благовремено јаве надлежним службама, како би се одрадила дијагностика. Ако чекају ноћ само продужавају агонију пацијената. Неке дијагностичке методе су резервисане за дан, као што су лабораторијске анализе, рендгенографије, без којих не можемо да кренемо са терапијом,'' каже начелница др Лидија Стевановић.
Ту су и транспорти. До 10 сати јутрос Служба хитне помоћи обавила је већ два транспорта ка Крушевцу. Запослених има довољно, али су проблем стара и дотрајала возила. У транспорт иду комплетне екипе и све је напорније.
''Пацијенти су нам све млађи, трећа и четврта деценија живота. Клиничке слике су све теже. Имамо пацијенте у врло тешком општем стању, које током транспорта треба стабилизовати, треба одржавати одговарајућом терапијом,'' додаје докторка.
Транспортују се и други пацијенти, оболели од интернистичких болести, хируршки, онколошки пацијенти, а повећан је и број транспорта психијатријских пацијената.
Светски дан здравља ове године обележава се под слоганом „Градимо правичнији, здравији свет за све“. Од великог значаја је да сваком појединцу буду омугућени животни и радни услови који подржавају здравље, кажу из Завода за јавно здравље у Врању.
„Веома је битно да нагласим да је сваком појединцу неопходно пружити здравствену заштиту без обзира на пол, вероисповест, социјално и економско стање, као и политичко уверење. Неопходно је да свака особа има доступну здравствену заштиту“, каже докторка Јелена Станковић из Завода за јавно здравље.
Један од главних проблема који се јавља и код нас као и у свету, каже докторка Станковић, је неједнакост у примању здравствених услуга, а као последице тога је сиромаштво.
„Последњих годину дана, читаву планету погидила је пандемија Корона вируса, где додатно долази до изражаја та неједнакост у здрављу а где су више погођене сиромашније земље, управо због недостатка новца немају адекватну здравствену заштиту коју могу да пруже свим грађанима“, додаје докторка.
Докторка Станковић каже, да је код сиромашнијих земаља проблем што чак 60 посто становништва не може да приушти здравствену заштиту.
Све жене имају право на редовне и превентивне гинеколошке прегледе. Нема места за дискриминацију или поделу на здраве и жене са неким обликом хендикепа. Разлика је само у томе што жене које имају здравствени проблем у виду непокретности ногу или руку нису у стању да саме оду до здравствене установе већ им је неопходна помоћ најближих. Али тек када дођу код гинеколога креће низ проблема, а један од њих је како се попети на столицу и обавити гинеколошки преглед. Зато је пре две године Здравствени центар у Врању, тачније 2017. године добио гинеколошку столицу прилагођену женама са инвалидитетом.
У региону јужне Србије ово је једино такво помагало.
Особе са инвалидитетом нису асексуална бића и зато се подразумева да се редовно јављају свом изабраном гинекологу и увек имају оправдану предност када дођу у посету свом лекару због њихове осетљиве ситуације.
У време пандемије корона вирусом до сада су овакви, превентивни прегледи организовани у два наврата, у време викенда. Ово је трећа таква акција. Предвиђено је да преглед ураде 6 жена из Удружења оболелих од мултипле склерозе из Пчињског округа, уз поштовање и примену свих епидемиолошких мера.
" Здравствени центар Врање је препознатљив по доброј организацији превентивних прегледа, неколико година уназад како у организацији Министарства здравља тако и сопственој организацији у руралним срединама, установама и организацијама. Превентивни прегледи су од непроцењивог значаја пре свега за рано откривање болести и значе продужење и спашавање живота. Изузетно је тешко организовати превентивне прегледе и иначе, а посебно је то изазов у време пандемије Ковида - 19. Свакако, када говоримо о превентивним прегледима не треба занемарити ни економски фактор. Гинеколошки органи су доступни и постоје многобројне дијагностичке процедуре. Са друге стране симптоматологија гинеколошкоих обољења је оскудна те је значај ових преветивних гинеколошких прегледа самим тим још већи. Карцином грлића материце је други по заступљености у Европи, после карцинома дојке, а карцином јајника је шести по заступљености и то је показатељ оправданости гинеколошких превентивних прегледа. Данас смо посебно срећни зато што радимо превентивне прегледе у сарадњи са Одбором за људска - програма СОС Телефона Врање и Удружења милтипле склерозе, управо за жене које отежано крећу и којима је проблем да дођу и чекају на овакву врсту прегледа", каже директорка Здравственог центра Врање, др Љиљана Антић.
"Од огромног је значаја што смо у могућности да у континуитету пратимо здравствено стање жена које су чланице Удржења мултипле склероза на превентиван начин и у време пандемије корона висрусом и не запоставимо добру праксу коју имамо већ 5 година уназад", рекла је начелница Службе за гинекологију и акушерство др Гордана Ђорђевић.
Неке од жена које су данас урадиле гинеколошки превентивни преглед 30 година уназад нису биле у могућности да се прегледају на овај начин.
"Кад се на овакав начин организују прегледи је веома значајно за нас, не чекамо, јер нам и иначе то тешко пада. Дошла данас искључиво да обавим превентивни преглед“, каже једна пацијенткиња.
Хидраулична гинеколошка столица са подешавањем висине је од великог значаја за очување и унапређење полног и репродуктивног здравља жена. Пацијенткиња се лакше смести, тако да се без проблема можете обавити преглед. Столица је удобна и не јавља се нелагода приликом седења или вршења прегледа. Не врши притисак на кичму и на тај начин се остварује комфор. Намењена је параплегичарима, особама оболеле од мултиплесклерозе, хемиплегичарима и деци са посебним потребама. Могу да је користе труднице, старије жене, слабије покретне жене... Класична столица је компликована јер не могу да се попну без помоћи или да легну на сто да се обави рутински преглед или папа тест.
Жене које су имале прилику да се сусретну са овом столицом кажу да је преглед био безболан и лак. Тако да су искуства позитивна.
Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у изјави за Радио телевизију Врање рекла је да пожар који је јуче избио у приземљу Интерног одељења , при чему је оштећена болничка лабораторија, ни у ком случају неће утицати на пацијенте који треба да узоркују крв. Од данас ће грађани анализе моћи да раде у лаборатији Дома здравља.
-У приземљу Интерног одељења јуче око 6 сати и 30 минута избио је пожар и то у магацину болничке лабораторије. Захваљујући раду ватрогасних екипа пожар је брзо локализован. У току поподнева ми смо преместили пријемну амбуланту лабораторије у просторије Дома здравља.
Нашли смо решење тако да ће се узорковање крви пацијената, који имају упут за болничку лабораторију, од данас одвијати у лабораторији која се налази изнад Хитне помоћи. С обзиром да приликом пожара није оштећен ниједан апарат у болничкој лабораторији, анализе ће се радити и даље на првом спрату Интерног одељења, с тим што ће се узорковање крви ради искључиво у лабораторији Дома здравља, наглашава докторка Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Она је додала да је планирано да се са реконструкцијом приземља Интерног одељења крене за петнаестак дана али да је сплет околности довео до тога да се крене раније.
Након избијања пожара због старих инсталација у магацинском простору у приземљу Интерног одељења, брзом реакцијом руководства и запослених Здравственог центра Врање,, пријемни део болничке лабораторије измештен је и узорковање крви за све пацијенте радиће се у Лабораторији Дома здравља Врање почев од сутра.
Магацински простор у делу где је просторија у којој је избио пожар је и иначе планом за 15 дана требало да уђе у процес реконструкције.
Из Здравственог центра наглашавају да су сви апарати и медицинска опрема у болничкој лабораторији у функцији и сви грађани ће добити све потребне здравствене услуге на време и без кашњења.
У ламели А Здравственог центра у приземљу, где се тренутно налази пријемна амбуланта интерног одељења и лабораторија јутрос рано је избио пожар.
Као разлог се наводи лоша инсталација.
Пожар је угашен брзом интервенцијом ватрогасаца, а када ће ове просторије бити оспособљене за рад још увек није познато. За сада лабораторија не ради.
Од почетка године рођено је више беба у односу на исти период прошле године, каже начелница врањског Одељења гинекологије, докторка Гордана Ђорђевић. Она додаје да су рад прилагодили овој ситуацији, да није било компликација са ковид породиљама, нити са њиховим бебама.
''На данашњи дан имамо 274 бебе рођене од почетка године, што је за исти дан прошле године десетак беба више. Бележимо благи пораст рођења беба. Као што знате, већ годину дана радимо у ковид систему, имамо ковид породилиште и црвену зону, где су се порађале труднице које су на порођај дошле позитивне, шест њих се породило ковид позитивних од почетка године, оне су одмах биле издвојене, имају посебну просторију и њихове бебе су збринуте адекватно, отишле су кући са здравим бебама и лепо се опоравиле после порођаја,'' каже докторка.
Бебе ковид позитивних породиља тестирају се у зависности од њихове клиничке слике. До сада није било ковид позитивних беба, што показује да оне већ имају неки имунитет.
''Имали смо достра трудница које се сад порађају, а које су у раној трудноћи имале ковид, дакле прележале, рађале су здраве бебе, одлазиле са њима кући. Код тих беба је можда мало продужена жутица била, али то је та физиолошка жутица коју ми решавамо овде на нашем Неонатолошком одељењу веома ефикасно,'' додаје начелница Гинекологије.
Питали смо докторку и када ковид позитивна породиља остварује контакт са својом бебом.
Докторка Ђорђевић објашњава:
''Ако је породиља позитивна, по препоруци Светске здравствене организације, ако је беба здрава, онда се препоручује чак и дојење тих беба. Све зависи каква је клиничка слика породиље, да ли је она само ковид позитивна или има неке симптоме, да ли има температуру. Ако породиља нема симптоме онда са маском нормално може своју бебу да доји, то је и препорука.''
Бебе се нормално вакцинишу уобичајеним вакцинама за новорођенчад, иако је мајка позитивна, наравно под условом да су физиолошки добро, а консултација се врши са педијатрима и неонатолозима.
Посете на Одељењу гинекологије и даље су забрањене.
''Ради се и реконструкција Здравственог центра, те смо ми један део нашег првог спрата уступили одељењима која су морала целу ламелу да напусте. Успели смо комплетно да одвојимо та два дела и да и даље несметано радимо. Збрињавамо труднице којима је то потребно - патологију трудноће, жене за операцију, преоперативу и постоперативу, као и жене које траже само конзервативно лечење.''
Компликација са ковид позитивним трудницама и породиљама није било, а наука ће тек показати да ли ће и какве последице оставити корона на све, па и на труднице.
Многи већ осећају полен у ваздуху, а он је све већи проблем, према неким проценама за чак четвртину становништва на планети. Због глобалног повећања просечних температура и период цветања је продужен, па је проблем дугорочан.
Почетак пролећа је и почетак проблема за оне које муче поленске алергије. Тренутно је присустан полен леске, бреста, тисе, чемпреса, јове и јасена на територији Србије. Концентрација полена у ваздуху зависи од спољне температуре.
''Са већим температурама креће и полинација и она ће у другој половини марта, као и крајем марта и нарочито у априлу и мају бити изузетно висока, јер тада почиње код нас цветање свих врста дрвећа које изазива алергију и очекивања су да у наредном периоду буде знатно већа,'' каже Миодраг Недељковић из Завода за јавно здравље у Врању.)
Период цветања последњих година је продужен, због повећања просечне температуре. Полен је свеприсустан, разноси га ветар, па је заштита готово немогућа, а превентива ограничена.
''Препоручује се боравак у затвореном простору, у стану, кући, да се не отварају прозори, редовно туширање и узимање терапије. Ми смо ту да кажемо која врста полена је у којој концентрацији присутна, да би људи знали унапред шта их очекује у ваздуху. На основу тога да се на време јаве лекарима, уколико имају теже симптоме, да на време укључе терапију,'' додаје Недељковић.
Концентрација полена је највећа у јутарњим сатима, па се зато тада и не препоручује проветравање, што свакако не значи да током дана не треба ветрити. Полен се задржава у коси, па би је требало свакодневно прати, а заштита за њу је капа, за очи су наочаре, а за уста и нос маска.
Докторка Јадрака Ајановић, управница Дома здравља смењена је због пропуста у организацији вакцинације, потврдили су надлежни из врањског Здравственог центра.
До постављања новог управника ту функцију ће обављати њен досадашњи помоћник доктор Драган Ђошић.
Данас се обележава Међународни Дан ретких болести. Ове године због пандемије короне заједница оболелих од ретких болести суочавала се са још већим изазовима. И поред тога, прошла година је била круна свих заједничких напора, тиме што је усвојен Национални програм за ретке болести, а сама дефиниција ретке болести наћи ће своје место у закону.
Овогодишње активности везане за ретке болести биле су углавном у форми онлајн догађаја. Кампања “Поклони реткима” траје цео фебруар месец, а идеја јесте да оболели добију поклоне у виду нематеријалних ствари (предавања, радионице, рукотворине, часове страног језика, лепу реч, фотографију или смс поруку на 5105). Дана 26. фебруара одржан је округли сто под називом “Ретке болести”, и том приликом се разговарало о стратегијама за унапређење положаја оболелих од ретких болести. Паљењем декоративног осветљења на неколико објеката, Београд се први пут придружио светском таласу осветљавања грађевина у склопу обежавања међународног Дана ретких болести.
Ретке болести су према дефиницији оне болести које се јављају на мање од 5 особа на 10 000 становника, али унутар саме групе ретких болести постоје и оне које су "врло ретке", те погађају једну особу на 100 000 или једну особу на милион становника. У свету постоји 6-8 000 до сада препознатих ретких болести, од којих у Европи и Америци болује више од 60 милиона људи. Тачних података за свет нема, јер се у многим земљама ретка болест не препознаје и не лечи на време, управо због своје реткости. Према неким проценама, од ретких болести у Србији болује око пола милиона људи, што је око шест одсто становништва и међу њима има највише деце. Они који имају неку ретку болест, суочавају се са бројним проблемима, а два су најзначајнија: дијагностика пре свега, а након што лекар утврди болест и лечење које следи до краја живота и које је сложено. У многим државама високе трошкове лечења сносе саме породице. Карактеристични симптоми за ретке болести су различити и они варирају не само од болести до болести унутар групе, већ варирају и унутар одређене болести током времена. Другим речима ретке болести се разликују када се ради о тежини поједине болести, али је код већине оболелих очекивано трајање живота знатно краће него код здравих особа. Постоје и оне ретке болести које проузрокују смрт врло брзо по рођењу, али и оне са којима се може релативно нормално живети – услов је да се дијагностикују на време и на одговарајући начин лече. Своју пету годину не доживи 30% оболелих. Први симптоми ових болести се у 50 - 75% случајева јављају још на рођењу, или у раном детињству, али постоје и оне које су специфичне за одрасле и старије (касније се манифестују). Има болести код којих се први симптоми испољавају од рођења и погоршавају се током старења.
Етиолошки узрочници нису познати за велики број ретких болести, али у 80% случајева обољење је генетски условљено.