Здравље

Здравље

Светски дан хране ове године обележава се под слоганом ''Правилна исхрана доступна и приступачна свима, за свет без глади.'' Циљ је да се скрене пажња на правилну исхрану, али и укаже на проблем великог броја гладних у свету. У свету никада није било више гојазних, а у исто време и гладних људи. Статистика каже да је чак 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце гојазно, а скоро је 1 милијарда гладних. На Светски дан хране стручњаци подсећају на основне принципе здраве исхране.

„Пре свега рационалност, да са храном унесемо онолико хранљивих материја и енергије колико нам је довољно и да то што смо унели и потрошимо. Због непоштовања овог принципа правилне исхране имамо 56 посто становништва у Србији са проблемом вишка килограма, и то 23% одраслих и чак 13 % деце. Уколико се гојазност јави у дечјем узрасту и периоду адолесценције за 5 до 6 пута је већи ризик за појаву неке од масовних хроничних незаразних болести пре 65 године живота”, каже др Драган Пешић.

На данашњи дан Пољопривредна школа у Врању традиционално је припремила базар здраве хране и угостила ученике свих основних школа из Врања. Ученици ове школе стичу неопходна знања и вештине потребне за савремени начин производње, прераде и контролу квалитета прехрамбених производа, а та знања данас су представили гостима.

„Ми смо припремили ову храну за наше госте. То је углавном воће и поврће. Важно је да се хранимо здраво и да што мање уносимо слаткише и брзу храну.”

Низ акција организован је поводом данашњег дана, а цео месец октобар биће у знаку здраве хране.

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 15:54

Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.

„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.

За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона  динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.

„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”

Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.

„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
 
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар. 

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 15:38

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању уручила је данас 15 специјализација и једну субспецијализацију будућим специјализантима. Она је рекла да је ово велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско Поморавље и цео југ Србије, с обзиром да се очекује да за пет година око 60 одсто лекара специјалиста оде у пензију. Министарство здравља је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анестезију, психијатрију и интерну медицину и две за неурологију. Доктори који су данас добили специјализације дочекали су их са радошћу након више од десет година.

„Добио сам субспецијализацију из гастроентерологије. Ја сам две године на ВМА учио да радим гастроскопију. Идеја директорке  др Љиљане Антић је  била да се она ради на вишем, субспецијалистичком нивоу, тако да сам јој неизмерно захвалан на субспецијализацији коју сам добио. Могу да обећам да ћу оправдати поверење које ми је указано и сматрам да ће то бити добра ствар првенствено за пацијенте”, каже др Милан Младеновић.

„Добио сам специјализацију из урологије и на њу сам чекао пуних 12 година. У Здравствени центар долазе пацијенти не само из Пчињског округа већ и из Косовског Поморавља тако да сматрам да су ове специјализације биле неопходне”, каже др Горан Стаменковић.

„Добила сам специјализацију из неурологије. Чекала сам је 13 година. То је оно што ја волим и чиме желим да се бавим. Уписаћу је у Нишу, због близине и породице”, каже др Иванка Стајић.

Неки од будућих специјализаната ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати, а неки ће остати у Врању јер постоје ментори који ће их обучавати у Здравственом центру.

„Нови Хируршки блок и реконструкција старе Болнице не би могли да функционишу без специјалиста који би радили у њима. Надам се да ће доктори којима су додељене специјализације оправдати наше поверење, како Здравственог центра у Врању тако и Министарства здравља. Држава је на овај начин још једном доказала да води рачуна о југу Србије. Ове специјализација нису важне само за докторе који су их добили, за Здравствени центар и за запослене већ и за  пацијенте Пчињског округа и Косовског Поморавља”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравстевног центра.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже  Антићева. У плану је додељивање нових специјализација у наредном периоду јер су нам потребни гинеколози, интернисти, радиолози, хирурзи, ортопеди, рекла је директорка Здравственог центра Антићева.

 

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 14:51

Што мање транспорта пацијената треба да иде према терцијалним установама, а свако слање је неопходно најавити, обезбедитри место за пацијента и све уз неопходну документацију. Ову препоруку из Нишког Клиничког центра пренела је на данашњем састанку организованом са директорима Домова здравља из округа  и Сурдуличке болнице, директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић.

"Циљ састанка је никако не слати пацијента без предходне најаве, јер тамо треба организовату, како би се договорило и видело да ли има места за тог пацијента. Обавезно пацијент треба да оде са отпусном листом у којој ће бити написан апотпуна дијагностика која може д ас еуради Уу Здравственом центру, не слати пацијенте непрегледаног. Тако сам дошла на идеју да и ми направимо сатснак са околним здравственим установама, јер и ми у сарадњи са њима имамо проблеме.

Оно што ми имамо примедбу, да такође немамо најаву пацијената и они ће добити од нас бројеве телефона где би разне службе биле спремне да приме хитног пацијента и да пруже дијагнозу. Нама често пацијент дође без медицинске пратње и то није добро. Уколико је потребан транспорт даље, онда ми морамо да организујемо нашу медицинску пратњу",  каже директорка ЗЦ докторка Љиљана Антић.

Вакцинација против сезонског грипа почеће сутра у свим градовима у Србији, самим тим и у Врању, информација је која долази из Института за јавно здравље ''Милан Јовановић Батут''. Ове године набављено је 290.400 доза вакцине, а за Пчињски округ је предвиђено 6.600 доза, стотинак доза више него претходне године, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање епидемиолог др Слађан Станковић. Ове године набављено је 50.000 доза вакцине више него претходне године зато што је уочена велика заинтересованост грађана када је у питању ова вакцина али је порасла и свест о значају вакцинације. Први пут ове године обезбеђена је и најсавременија четворовалентна вакцина против грипа, која обухвата два типа А вируса и два типа Б вируса. Вирус грипа је активан од октобра до марта али је могућност епидемиолошког јављања најизраженија крајем године. Стога је препоручљиво да се на време прими вакцина. Анкетирани суграђани су углавном заинтересовани и желе да се вакционишу.

''Раније сам примала вакцину против грипа и заиста сам се осећала добро током целе године. Ако је препоручљиво, вакцинисаћу се и ове године. Мислим да држава неће да дозволи да се дају вакцине које нису добре'', каже Дивна Митић.

''И моја супруга и ја примамо вакцину протиив грипа. Она је дијабетичар и мислим да је првенствено за ту категорију болесника вакцина препоручљива'', каже Петар Јовановић.

''Сматрам да су те вакцине против грипа итекако добре као превентива. Примићу је сигурно", каже Јордан Новковић.

Епидемиолог др Слађан Станковић  каже да је држава обезбедила довољне количина бесплатних вакцина и да би требало да се вакцинишу све ризичне групе, пре свега хронични болесници.

"Подручје Пчињског округа је добио 6.600 доза вакцине, за задравствене раднике намењено је 550 доза. Вакцинација почиње сутра на свим вакциналним пунктовима . Ради се о  Домовима здравља у службама опште медицине као и у здравственим станицама које су удаљене од градских средина, тачније у сеоским амбулантима. Значај вакцинације против грипа је да  заштитимо  себе, чланове своје породице и колектива у коме радимо. Штитимо особе које из неких разлога не би смеле да приме вакцину. Примањем вакцине предупредиће се појава тешких форми болести, упале плућа пре свега  а у неким ситуација се може спречити и смртни исход'', каже др Слађан Станковић, епидемиолог.

Вакцину би првенствено требало да приме хронични болесници који имају кардиоваскуларна обољења, метаболичке поремећаје, дијабетес, астму. Могу да се вакцинишу и труднице од шестог до деветог месеца трудноће, затим деца старија од шест месеци која имају неко хронично обољење , каже Станковић.

Страна 1 од 90

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter