Здравствени центар Врање добио је од Министарства здравља нови ЕЕГ апарат за потребе Неуролошког одељења. Са тим апаратом комплетирана је апаратура, истиче директорка Љиљана Антић.

Вредност новог ЕЕГ апарата је 3.200.000 динара.

„Добијањем овог апарата смо сада комплетни, зато што су сада сви апарати  у функцији. Ми смо прошле године од Министарства здравља добили ултразвучни апарат новије генерације, чија је вредност 7 милиона, а ускоро очекујемо и нови скенер. Скенер који имамо ради, нетачне су информације које пласирају поједини медији да није у функцији“, рекла је др Љиљана Антић.

Начелница Неурологије др Гордана Радојчић каже да је потреба за дијагностиком коју спроводе на ЕЕГ апарату велика зато што се збрињава становништво како Пчињског тако и Косовско-поморавског округа.

„Од Предајан до Прешева, па преко Босилеграда до Гњилана је једини апарат. На ЕЕГ апарату се регистује електична функција мозга, која се преко електрода које се стављају интакту на главу, што значи без икаквих повреда и на тај начин се региструју импулси на монитору у виду одређених таласа. На основу чега лекар који чита снимак доноси коначана закључак о дијагнози.

Нови ЕЕГ апарат се користи у дијагностици епилепсија, код свих врста криза свести, код тумора, код поремећаја спавања, код васкуларних обољења, упалних процеса мозга, а може се регистровати и у некој дијагностици у психијатрији“, истакла је Гордана Радојчић, начелница Неуролошког одељења.

Дијагностика се ради и код деце и код одраслих.

С обзиром на узраст детета дијагнстика код њих се ради у току спавања , која је и те како захтевна. Али се ради прецизно захваљујући добрим апаратима који могу много да дијагностицирају

Оно што је битно, по речима надлежних,  је да постоји и видео мониторинг који снима и прати споља, све његове покрете што је веома битно.

Боље спречити, него лечити,  могао би бити слоган за све болести, а не само за карцином грлића материца. Међутим, ради се о изузетно подмуклој болести, која годинама не даје симптоме.

У прилог томе говори и податак да смо по броју оболелих жена од карцинома грлића материце у Европи на петом месту, а нажалост и по броју умрлих жена, од ове болести. Годишње  скоро 1.200  жена оболи од овог карцинома, а око 500 жена и умре, каже докторка Јелена Станковић, 

"У Пчињском округу новооболелих жена је од 20 до 30 годишње. Између 8 до 10 жена умре од ове болетси. Најчешће обољевају жене од 35 година, али се из годину у годину овај проблем јавља и код млађих жена. Наш задатак је да током целе године причамо о карциному грлића материце, због тога што имамо дијагностичке процедуре, којима можемо спречити настанак карцинома грлића материце", каже докторка Станковић.

Докторка истиче да је код  веома малог броја жена развијена свест о значају превентивних прегледа, одласка код лекара, макар једном годишње, пре појаве првих симптома. 

"Жене треба да знају је да ова болест не даје симптоме на почетку. Дуго година може да прође, да се дешавају промене на грлићу, а да жена апсолутно нема симптоме. Када добије симптоме, то значи да је већ узнапредовала болест. То су углавном крварења између менструалног циклуса, пре и после односа, после циклуса, бол у пределу крста, отицање ногу", наглашава др Станковић.

Ради се о подмуклој болести, због чега су превентивни прегледи и најважнији, потенцира докторка. Макар једном годишње преглед би утицао на далеко бољу статистику. Фактори ризика су инфекције, нарочито када су учестале.

Снег, лед и влажне улице већ су почеле да узимају данак, па је повећан и број прелома.

На срећу, на одељењу врањске Ортопедије већ се ради пуном паром, након што су имали великих проблема за заражавањем запослених вирусом корона

Након заражавања вирусом корона више од 50 посто запослених на одељењу врањске Ортопедије и рада са смањеним капацитетима, ово одељење се полако враћа у редован рад.

Како каже начелник доктор Душан Алексић, већ се осећа повећан прилив пацијената, како када је у питању уградња протеза, тако и актуелне повреде.

"Ми смо синоћ баш били у великом послу, целе ноћи. Било је много поврећених. Дошло је 11 акутних траума, прелома костију. Приправни доктор долазио је 11 пута од куће, јер нисмо имали доктора на одељењу. То су повреде, код млађих, старијих, али и особа средњег доба нису заштићене од повреда. То су најчешће преломи доње подлактице у близини ручног зглоба. И то је у ортопедији најчешћи прелом. Имали смо 6 таквих прелома. Углавном деца и једна старија особа", каже начелник доктор Душан Алексић.

Како најављују метеоролози, барице ће се до вечери претворити у лед. Дакле, све ово што под сунцем изгледа лепо и прилично сигурно за ходање, већ вечерас и сутра биће ледени слој. Због тога ортопеди упозоравају на понашање у овим леденим данима и на то како и у каквој обући треба да ходамо.

"Немогуће је забранити деци да се санкају и скијају, они ће да се играју, али пажљиво. Старији људи не треба да излазе из куће, јер они имају слабије  рефлексе и крте кости. За њих је фатално да излазе, савет је да остану у куће и да им неко донесе оно што им је потребно. Никакво излажење на снег. Радно способни морају да носе прикладну обућу", објашњава доктор.

Ситуацију усложњава пандемија вирусом корона, јер се тестирају они који се повреде и уколико су позитивни, операције се најчешће одлажу, истиче доктор. 

Дивна вест из Здравственог центра Врање. Подсећамо, сви здравствени радници запослени у ковид систему априла месеца, добили су уговор за стално. ''Права награда за вишемесечну мукотрпну борбу са ковидом 19,'' кажу они.

Педесет и четири здравствена радника добила су уговор за стално. Реч је о 27 лекара и 27 медицинских техничара који су од априла месеца преко Министарства здравља ангажовани у ковид систему у Врању. Они су са одушевљењем дочекали ову вест, након вишемесечне борбе са короном.

-Ово је најбољи почетак који је млад лекар могао да има, једно невиђено искуство, нешто што није имао прилике свако да искуси, доста смо покупили од старијих колега, што се тиче знања, а сада је на нама да даље радимо и да се даље усавршавамо. Захвалила бих се министарству што је дало прилику младим лекарима да раде, да останемо у својој земљи и наравно менаџменту Здравственог центра који је одабрао, чини ми се, најбоље , каже др Стефана Младеновић, лекар у ковид амбуланти.

-Као некоме ко ради у ковид болници јако ми је драго да сам ту и да могу да помогнем нашим драгим суграђанима и нашим пацијентима. Ово је на крају године дошло, могу слободно да кажем, као вишња на торти, јако ми је драго што се све јако брзо реализовало. Кренули смо априла да радимо, уговоре смо добили на крају године. Можда је ово била јако тешка година, али за мене лично јако успешна. Зато смо се школовали и зато смо ту, да помогнемо и радимо и дамо свој максимум. Велика захвалност директорки која нам је дала прилику да се покажемо и истакнемо, са свим својим старијим колегама који нам пружају несебичну помоћ, каже др Срђана Стајић Ристић, лекар у ковид болници.

Милан Љубеновић, медицински техничар у служби ХМП:

-Ово је велики поклон за мене и моју породицу, најлепши за Нову годину. Захваљујем се менаџменту што нам је омогућио да кренемо напред, да употпунимо претходну годину, надам се да ће се ова пракса наставити и убудуће за наше колеге. Хитна медицинска помоћ, иако није била директно у ковид болницама, дала је свој допринос, наше екипе су излазиле на терен, транспортовале пацијенте за Клинички центар Ниш и активно учествовале у лечењу тих ковид пацијената, рекао је Милан Љубеновић, медицински техничар у служби ХМП.

Директорка Љиљана Антић истакла је да јој је драго што је оваква вест стигла баш пред новогодишње празнике, на крају једне јако тешке, али успешне године за Здравствени центар Врање.

-Могу да кажем да је ова 2020. година била година тешког напорног, несебичног, пожртвованог рада свих запослених у Здравственом центру, везано за инфекцију ковид 19. Ми смо у априлу, због повећаног броја пацијената и потребе добили 54 здравствена радника, од тога 27 медицинских техничара и 27 лекара. Могу да кажем да је ова година била успешна у сваком погледу, без обзира на овај тежак и напоран рад у ковид систему, јер смо добили велики број нових апарата и почели реконструкцију старе болнице, али могу да кажем да је круна овог нашег успеха, овог менаџмента и свих запослених у Здравственом центру уговарање сва 54 здравствена радника, и то је највећи поклон од наше државе и министарства, рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање.

Сви уговорени здравствени радници 9 месеци уназад били су распоређени у ковид систему, амбулантама и болницама и допринели борби против корона вируса, а сложни су да је овакво искуство за њих непроцењиво.

Од августа 2018. године до данас у радни однос на неодређено време примљено је 80 радника, 44 лекара и 36 медицинских техничара, уговорено је 26 радника, а у радни однос на одређено време примљено је 90 радника, 12 лекара, 58 медицинских техничара и 20 техничких радника. У овом периоду додељене су и 23 специјализације.

Здравствени центар у Врању добио је донацију у виду 200 пакета за ковид пацијенте који се налазе на лечењу у болницамма, али и поклоне за запослене. Реч је о пакетима који садрже намирнице и средства за хигијену, а које је Центар за друштвене интеграције обезбедио уз помоћ људи добре воље, појединаца и установа.

Сви они који због борбе са ковидом 19 нису у својим домовима за време новогодишњих празника добили су поклон пакете са основним средствима за хигијену, као и соковима и водом. Сваки од пакета садржи и посебну поруку охрабрења за све оне који воде тешку битку против невидљивог непријатеља. Менаџмент Здравственог центра у Врању преузео је донацију коју је припремио Центар за друштвене интеграције уз помоћ људи добре  воље из Врања, али и целе Србије, након чега су их уручили пацијентима који су на лечењу у ковид болницама.

др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање:

-200 пакета за наше ковид пацијенте и донирају нам поклоне за здравствене раднике који су запослени у ковид систему. Овом приликом они не показују своју хуманост први пут, више пута су то урадили у току године, тако да њима посебну захвалност дугујемо ,каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање.

Директорка Антић искористила је прилику да се захвали и свим Здравственим радницима који су показали велики труд у борби против короне од марта месеца.

-Искористила бих ову прилику да свим запосленима у ковид и нековид систему честитам предстојеће празнике, захвалим се свима њима, заиста искрено, на мукотрпном, тешком раду, на великој пожртвованости и хуманости коју су показали, нарочито ове године, када смо имали поред свих других обавеза и борбу против ковида 19 и да им пожелим личну и породичну срећу и да сви заједно наставимо до краја борбу против ковида и да све радне задатке обављамо на најбољи могући начин и у 2021. години, истиче Антићева.

Директорка је и свим грађанима Пчињског округа честитала предстојеће празнике са најлепшим жељама за добро здравље, срећу и успех, али и медијима који су у току целе године благовремено извештавали грађане.