Здравље
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „Боље спречити него лечити – редовном контролом победићемо карцином грлића материце” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одво је дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације.
На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније.
Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија,
вакцинацију против хуманог папилома вируса, као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку,социјалну и духовну подршку.
У недељи која је пред нама интензивираће се активности прилагођене тренутној епидемиолошкој ситуацији на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце на територији Пчињског округа.
У Служби ургентног пријема врањске болнице током празника није забележен већи број пацијената у алкохолисаном или стању прекомерног уноса хране. Интервенисало се због повреда од петарди, али и уобичајених повреда у кућним условима.
Из Службе апелују да се сада обрати пажња на кретање по снегу.
Новогодишња ноћ и Божићни празници протекли су релативно мирно што се броја пацијената у служби тиче, каже начелник др Љубиша Стојилковић. Онима који су задобили повреде или имали неких здравствених проблема нова година није сјајно почела, али генерално није било већих проблема.
„Из прве руке могу да потврдим, пошто сам дежурао у новогодишњој ноћи, да смо имали само двојицу старијих мушкараца који су због токсичних елемената алкохола пали и било је потребно урадити шивење сутуре на глави. Био је и један случај експлозивне повреде од велике петарде коју је човек у Прешеву држао у руци. Он је морао да буде оперисан. Других дана празника је било ситних повреда и благо напитих стања. Што се повреда тиче, имали смо много више оне чешће везане за свакодневну активност, падови у купатилу, колапси код хроничних болесника. Имамо информацију да је било опијања, али нису потражили помоћ у Здравственом центру у Врању“, каже др Љубиша Стојилковић, начелник Службе за ургентан пријем.
Доктор још једном подсећа да повреде од петарди могу бити изузетно опасне, баш као што је то био случај са поменутим пацијентом, коме је ампутирано неколико прстију и остаће инвалид.
Пошто су се промениле временске прилике грађани треба да обрате пажњу и на кретање по снегу.
„Снег је изузетно добар када су у питању вирусне инфекције, одмор, зимски распусти, али тражи додатну опрезност у смислу кретања због клизаве подлоге, поготову када су у питању особе од којих се у старту очекује неспретност. То су суграђани који су имали операције на куковима, разни инвалидитети, пацијенти са вртоглавицом, они итекако морају да буду опрезни. Зато потенцирам да, иако је лепо што је снег пао, морамо да будемо пажљиви како би избегли последице падова“, објашњава др Стојилковић.
Прошлу, као и годину пре тога обележила је корона. На жалост вирус је још увек присутан и најновији бројеви упозоравају. Све се то одразило и на рад ове службе јер се пацијенти са другим болестима плаше да оду код лекара и најчешће чекају последњи тренутак, што може бити опасно. Доктор подсећа да је вакцина цицилизацијско достигнуће и да је једина превенција од озбиљних компликација изазваних корона вирусом.
Традиционално, током новогодишњих празника глумци врањског позоришта изводе представу на Дечјем одељењу врањске Болнице за малишане који су на болничком лечењу.
Овога пута, пред најмлађом публиком је изведена представа под називом ''Пакетић за малог принца'' .Реч је о новој представи која је први пут одиграна неколико дана пре Нове године у сали позоришта, а прилику да уживају у њој, данас су имали и малишани на овом одељењу.
Др Никола Поповић, управник Болнице каже да се наставља са праксом са којом се кренуло 2016. године да глумци врањског Позоришта одиграју новогодишњу представу за болесну децу. Прошле године је представа изостала због короне, али сада се опет изводи пред малишанима. Доктор додаје да је сваки гест, који помаже деци да се осећају боље, добродошао.
-Новогодишња ноћ на овом одељењу је била у знаку великог броја малишана који су били хоспитализовани. Дневно буде до 30-ак деце на болничком лечењу. Сезона је респираторних и стомачних инфекција, тако да је уобичајено да имамо оволики број деце на болничком лечењу, наглашава др Поповић.
-Надам се да ћемо извођењем ове представе олакшати деци њихово стање због којег су смештени овде на Одељењу. С обзиром да нисмо први пут овде, знамо како малишани реагују и срећни смо што можемо да им, колико толико, улепшамо новогодишње празнике, каже директор Позоришта Ненад Јовић.
-На овај начин излазимо у сусрет деци која су , стицајем околности овде на Одељењу. Представа је врло занимљива и за родитеље и за децу и надам се да ће се допасти малишанима и да ће уживати. Имамо позитивце, негативце и Деда Мраза, каже редитељ ове представе Драган Живковић.
Представа је трајала тридесетак минута и, судећи по реакцијама малишана, поправила је њихово расположење, а задовољство нису крили ни родитељи а ни глумци.
За време празника у Дому здравља радиће само дежурне службе, од 8 до 18 часова и то: Службе за здравствену заштиту одраслих, радника, деце школског узрастa, предшколског узраста, кућног лечења, стоматолошка и Хитне помоћи.
Ковид амбуланта у АТД-у, радиће за време празника од 7 до 20 сати.
Ковид амбуланте у Дечијем и Школском диспанзеру радиће од 8 до 18 сати.
Лабораторија у Дому здравља, радиће за време празника од 8 до14 сати.
Вакцинални пункт неће радити 1.и 2.јануара.
У Општој болници рад је организован према распореду у режиму дежурстава и радиће се 24 часа, без прекида.
Реконструкција опште болнице у Врању је у току и радови се одвијају према плану. Радује што ће скоро сви објекти у кругу, изузев старе Хирургије, захваљујући помоћи републике бити реконструисани. На тај начин Врање ће добити репрезентативни Здравствени центар. О томе шта је до сада урађено и шта још треба да се уради у емисији ''Реч више'' која је на нашем програму сутра у 20 сати, говориће градоначелник Врања Слободан Миленковић, по вокацији специјалиста ортопед-трауматолог.
Ове бело-зелене зграде су врањска општа болница. За многе још увек непрепознатљиве, у новом руху, након скоро пола века. Реконструкција је у току и за сада се све одвија по плану, каже градоначелник Слободан Миленковић и иницијатор реконструкције старог дела болнице.
-Први павиљони су саграђени 70-их година прошлог века, 80-их део Гинекологије, а потом и Дечијег одељења. Заиста је све било дотрајало и руинирано и услови рада су били веома лоши. То је стварало и негативну атмосферу, због услова рада и нехигије и код пацијената и код запослених. Након мукотрпних преговора успели смо да и наша Болница буде обухваћена реконструкцијом, каже градоначелник.
Реконструкцијом је обухваћено 13 хиљада квадрата, а најпре се радило на старом Интерном одељењу, где је осим енергетске сфикасности, надограђен једна спрат.
-Ова надоградња, која је скоро завршена, биће Пулмологија, 12 постеља за плућне болеснике и 10 за Палијативну негу. То је сасвим нови простор. У току су завршни радови. Потпуно је разведена целокупна инсталација. Сада је неопходно да се унесе опрема и да се ова ламела А пусти у функцију, да се особље врати и да крене да ради у новоизграђеном и прелепом објекту.
Радови одмичу и на другом објекту, некадашње Ортопедије, где је такође урађена надоградња. Потпуно нови простор биће пријемница и специјалистичке ординације поред њих. Цео круг затвара се изградњом топлане на био-масу, која ће загревати здравствени комплекс, али и окружење.
Опширније...
Колико је вежбање здраво, колико често можемо вежбати током трудноће, које физичке активности су дозвољене током трудноће, а које не? Одговоре на сва питања везана за активности током трудноће дала је у оквиру нашег јутарњег програма неонатолог др Добрила Шошић.
Спорт је чудесан за тело и ум, посебно током трудноће. Редовно кретање ублажава типичне тегобе као што су умор, грчеви у мишићима и болови у леђима. Физичком активношћу будуће маме помажу не само себи, већ и потомству.
„Да ли треба да вежба, колико и када треба да вежба...тај део треба да препустимо њеном осећају шта у ствари њен организам тражи. Принцип је да жена и пре и након трудноће упозна своје тело и да ради оно што јој прија, зато што су све жене другачије. Трудноћа није болест, већ друго стање. Некоме ће врхунац тренинга бити једна лепа шетња док ће неко отићи на класично вежбање које подразумева јогу, пилатес или нешто што је тренирала али наставља мањим интезитетом, каже др Добрила.
Припрема за порођај, и физичка и умна је веома битна, наглашава др Шошић.
„Та припрема за порођај, укључујући и тренинг, покретање свог организма без страха да ће се нешто десити нашој трудноћи је важна. Неће се ништа десити, уживаће и беба и мајка, онолико колико им прија. Сама припрема за порођај подразумева један спектар активности који значи упознавање жене саме са собом, подршка окружења и прихватање чињенице да смо трудни“, напомиње она.
Оно што је јако важно јесте имати здрав однос према телу и према трудноћи али и едукованог тренера, односно доброг лекара.
Због ситуације са корона вирусом, менаџмент Здравственог центра направио је реорганизацију рада лекара и техничара али и поред тога примарна и секундарна здравствена заштита функционисала је у свим службама од почетка пандемије, каже директор ЗЦ Врање др Саша Ђорђевић. Поред тога, реконструкција болнице приводи се крају.
Број пацијената се из године у годину повећава. Поред становништа Врања и округа, ЗЦ Врање збрињава и оне који се јављају за лекарску помоћ из Косовског Поморавља.
„Примарна здравствена заштита је од почетка године примила 411.390 пацијената. Поред целокупне ситуације урадили смо 3.000 операција, било је 1.275 порођаја, урађено је 13.312 дијализа, 18.221 пацијент је хоспитализован. У болници у ковид систему урађен је 26.641 преглед и 2.871 хосптализација. Ковид прегледа у АТД-у је било 61.140. Радило се у здравственом цетру што показују бројке које су неумољиве и на основу тих показатеља нам је Републички фонд одобрио додатна средства. Тако да ми 2022. годину очекујемо са доста средстава на основу којих ћемо моћи да пружимо адекватнију здравствну заштиту“, каже директор ЗЦ Врање.
Након новог хирушког блока радови на реконструкцији старог дела болнице приводе се крају. Као што је и планирано, цео систем ће бити под једним кровом, истиче др Ђорђевић.
„У реконструкцији је 16.000 квадратних метара и 3.000 квадратних метара нове доградње. Очекује се отварање А и Б блока око Нове године где су биле службе рентгена, ортопедије, офтамологије, урологије, а креће реконструкција и Ц блока. Инфективно одељење је добило кров, сада су у току унутрашњи радови“, каже др Ђорђевић.
По речима директора ЗЦ наредне године ће се улагати и у сеоским срединама како би се побољшали услови и у тим амбулантама, средствима за која је менаџмент обезбедио код ресорног министарства.
Број онколошких пацијената из године у годину је све већи. Превенцијом, односно правовременим јављањем лекару, доприносимо успешнијем лечењу од малигних болести.
Сваке године имамо повећање од пет до десет посто оних који оболевају од неке малигне болести. Сутуација са малигнитетом се погоршала посебно од почетка пандемије, истиче начелник Дневне болнице за хемиотерапију др Коста Здравковић.
„Оно што није добро сада када је корона је да се пацијенти не јаве на време, трпе неке болове и тегобе и онда када нам се обрате, када како се каже „дотерају цара до дувара“ када више нема где, тада је најчешће касно. И најтеже је на конзилијумима написати одлуку да је болест у том стадијуму да не може да се лечи. Толико је болест узнапредовала, да било који цитостатик, а цитостатици су отрови, да ако било који дамо пацијенту, ми ћемо му више нарушити здравље него што ћемо му помоћи“, каже врањски онколог.
Нажалост, веома често се дешава да када се људи обрате за лекарску помоћ већ имају метазтазе.
„У последње време имамо пацијенте који су дошли због главобоље, колапса, завршили на неурологији, урађена дијагностика коју је немогуће излечити, метастазе на мозгу, што је четврти стадијум болести који је од неког органа прешао на мозак, каже онколог Здравковић.
Приоритет је јавити се лекару са првим симптомима.
„Ми смо много трпељив народ. Све нешто трпимо и идемо линијом мањег отпора. Трпимо, навикнемо се на ту бол и када дођер до краја, не ваља“.
Последњих година је све више пацијената млађе доби.
“Долазе све млађе особе, што се раније није дешавало. Имамо пацијенте од педесет година али нажалост и млађе. Граница обољевања сваке године је све нижа. Жене највише оболевају од карцинома дојке. Од свих малигнитета који постоје тај карцином заузима прво место. Затим карцином плућа, гастро интенстиналног тракта. Код мушкараца је карцином простате који је раније био карактеристичан за пацијенте старије од 65 година. Сада имам пацијента који је 1972. годиште. Све се мења“, истиче др Здравковић.
Приступ оболелом је веома битан, напомиње др Здравковић.
„Морамо, прво и основно, да успоставимо контакт са пацијентом. Да задобијемо његово поверење, па тек онда да му кажемо неке битне ствари. На првом, другом нтервјују ми то не можемо. Саопштавамо штуро како иде лечење, а онда временом како успостављамо контакт тако му саоштавамо више информација. Лично сам уверен, не знам да ли сам у праву или не, да неко мора да буде упознат са реалном ситуацијом, било да се ради о пацијенту или најближој родбини“, каже др Здравковић.
По његовим речима веома је битан психички моменат пацијента и на основу њега се саопштава реална слика и стадијум болести, како би се стекло поверење на релацији пацијент – лекар.
Пандемија короне утицала је на пандемију ХИВ-а, у смислу да су се људи мање тестирали и мање пажње обраћали на овај вирус. Ипак, ове године, у односу на прошлу, направљени су неки помаци. На Светски дан борбе против сиде треба истаћи да је најважније благовремено откривање, јер особа са ХИВ вирусом може да живи најнормалније уз примену одговарајуће терапије.
До новембра ове године новодијагностиковано је и пријављено 120 особа инфицираних ХИВ-ом, што је двоструко више него у истом периоду прошле године, али за 31% мање у поређењу са истим периодом 2019. године. ХИВ пандемија суочава се са додатним изазовима током пандемије заразне болести Ковид 19.
''Ако упоредим са 2020. годином где смо имали изузетно мали број особа које су тестиране и нисмо имали ниједну новорегистровану особу која живи са ХИВ-ом, тј. са сидом, у 2021. у Заводу за јавно здравље Врање јавиле су се 54 особе које су самоиницијативно дошле у Завод и рекле да желе да се тестирају, јер сматрају да су у неком ризику. Од та 54 тестирана лица имамо две званично потврђене особе које живе са ХИВ-ом, тј. оне се налазе у фази развијеног AIDS-a, ради се о мушкарцима са територије града Врања,'' каже докторка Биљана Поповић, епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању.
До сада је 29 регистрованих ХИВ позитивних особа у Пчињском округу, од чега је седморо преминуло, док је у Врању регистрована 21 особа за све ове године, а 5 је преминуло.
Како би се епидемиолошка ситуација променила, а ниво стигме и дискриминације смањио пре свега је важно да се знају начини преношења ХИВ-а и начини на које се не може пренети.
''Помаци када је у питању та стигма постоје. Велика је разлика у односу на то каква је била посећеност Саветовалишта пре 20 година и сада, људи су доста отворенији и изузетно отворено разговарају о својим ризицима, желе нормално да њихов идентитет буде сачуван, али нема оноликог страха у смислу ''шта ако се открије да ја заиста живим са ХИВ-ом,'' тако да постоје одређени помаци,'' додаје докторка.
ХИВ вирус може се пренети само сексуалним односом без заштите, са заражене мајке на дете, директним крвним контактима и разменом игала и шприцева.
''Нити треба особе које немају ХИВ да се плаше особа које имају вирус, нити пак особе које живе са ХИВ-ом треба да се плаше нешто посебно за свој живот. Jедноставно ХИВ инфекција, тј. сида као болест, сада је и званично прешла у једну хроничну заразну болест која може ако се сама оболела особа потруди у потпуности да буде под контролом и особе које живе са ХИВ-ом, које користе свакодневно своју прописану терапију, заиста живе један уобичајени, нормални живот, без икаквих проблема,''наглашава докторка Поповић.
Упркос бројним напорима ове године се у Србији десио случај да је беба заражена вертикалном трансмисијом, тј. од мајке која је ХИВ позитивна. У 15 месецу откривено је да дете живи са ХИВ-ом и то је опомена да много већу пажњу треба посветити свим младим људима, а посебно трудницама, апелује докторка.
Нови скенер стигао је у Здравствени центар Врање, од Министарства здравља. Вредност овог апарата је скоро 36 милиона динара. Нови скенер ће бити смештен у партеру Интерног одељења, где ће бити доступан слабије покретним пацијентима и у хитним ситуацијама, каже директор Здравственог центра Врање доктор Саша Ђорђевић.
-То је скенер новије генерације, шездесетчетворослајсни. За нас здравствене раднике значи побољшање основне дијагностике, где ће се прецизније сагледати пацијенти. Бенефит за пацијенте, а нама ће олакшати дијагностику. Ово је тренд старања државе према свим Здравственим центрима онако како треба и доказ да држава размишља о свима једнако.
Предходног дана добили смо ињекторе, где ћемо моћи да радимо контрасно снимање главе, врата, грудног коша, стомака, екстремитета и скелета у целини.
Ово је текућа опрема, зановићемо наш старији скенер, који је на издисају. Неће бити само скенер што се тиче опреме. Код нас је у току реконструкција, добићемо велику површину, па очекујемо још доста тога од опреме, каже др Ђорђевић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
