Чоколада има дугу историју која траје све до Маја, старог народа из средишње Америке. Маје су први употребљавали плодове какаовог стабла које расте у тропским кишовитим шумама Амазона за израду укусног напитка званог chokolatl. Ту густу богату течност добијали су кувањем и млевењем плодова какаа које су затим мешали у води са сојом, ванилом и чилијем. Маје су плодове какаа употребљавали и као валуту и поклоне за прославе. И кад су њихови богати трговци однели плодове какаа у Мексико и продали их Астецима, како је и тамо постао прави хит.

У време кад је Кристофор Колумбо донео вест о чоколади и какау у Европу током 15. века, Астеци су chokolatl пили већ стотинама година. Међутим, тек кад је 1528. године Дон Кортес у Шпанију донео какао и опрему за прављење чоколаде, Европљани су почели ценити његову вредност. Шпанци су измешали своју верзију chokolatla тако што су додали цимет шећер а изоставили чили паприку. То је врло

брзо постало главна посластица на шпанском двору. Али, како је дошло до несташице какаа, рецепт за чоколаду остајо је тајна неколико векова.

Иначе, ботаничко име за дрво, Theobroma cacao, значи «храна за богове» и нема ко се не би сложио са тим.