Постоји мишљење да су улични графити угрожавање имовине а неки их сматрају вандализмом. Ипак, графити постају прихваћена уметност па за цртаче и љубитеље они представљају уметничко дело.Оваква улична уметност обухвата распон од минијатурних фигура спрејем на саобраћајном знаку до политичких порука на зидовима зграда. Иако са једне стране влада мишљење да графити стварају утисак запуштености фасада, умањују вредност некретнина, изазивају нелагодност, с друге стране, графит је опште прихваћена урбана, културна појава са особеним стиловима, језиком, жаргоном, правилима и хијерархијом међу цртачима. И као и свака уметност одликује се тежњом ка оригиналности.

Графити настају брзо, тајно и обично на недозвољеним местима. Њихови аутори су под притиском полиције, грађана, јавног мњења и коначно закона који каже да у нашој земљи лице које израђује графит може бити новчано кажњено. Да ли је реч о шкработинама или уметничким делима свеједно је. Графити су постали културни феномен који својом присутношћу побуђује интересовање и захтева објашњење.

Стилови писања графита су различити. Познаваоци ове уметности мисле да су графити код нас ружни, без реда, писани на брзину а што је најгоре писани и где треба и где не треба. Графомани истичу да није довољно имати спреј већ је потребно бити писмен и научен, јер постоји преко хиљаду фонтова и није свеједно шта ће се користити. Поруке могу бити духовите, провокативне, агресивне. Неке су критичке а има и приземних и вулгарних.Како год , графити представљају слање поруке на јавним површинама у писаној или ликовној форми. Социолог Ратко Божовић сматра да је прави графит удар на конвенционално, на стереотип и малограђански уврежени начин мишљења, тако да је писање графита задовољство тајног учествовања, док су исходишта јавна.