Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана ,од јесени гиманзијалка у Врању , од самих почетака књижевног стваралаштва привлачи пажњу јавности.

Прву књигу издала је са свега 12 година, а недавно је из штампе изашла њена друга књига   „Жубор јужних рима“.

Теодора чита део родољубиве песме „Оловко не ћути“.

 Песма „Оловко не ћути“  из родољубивог је опуса у новој књизи Теодоре Илић. Занимљиво је да  управо ова тема заокупља пажњу младе песникиње, чиме се и на тај начин издваја у својој генерацији.

Теодора Илић сматра да сваки човек у једном тренутку мора да препозна  родољубље у себи. Тај тренутак је код ње наступио веома рано и најчешће пише песме на ту тему, али и на дијалекту који се, каже, често користи у подсмешљивом маниру.

Теодора Илић  је вишеструко награђивана песникиња.

Њена поезија је зрела, а њен таленат препознат у стручним круговима.

Ипак, она пуно ради на свом образовању, доста чита, али и ослушкује препоруке признатих српских песника са којима се среће на такмичењима и књижевним колонијама.

Теодора Илић каже да ће се руководити и препорукама угледних песника да  не пише на задате теме, већ пре свега о ономе што њу интересује и привлачи.

А писање на дијалекту остаје њена велика љубав јер, сматра да морамо да чувамо и негујемо ову особеност нашег језика која представља право богатство.