Чувају грнчарство од заборава

Грнчар је једно од најстаријих занимања, а грнчарство међу најстаријим занатима и данас је важан део културне баштине једног народа. Породица Стевановић из Врања годинама уназад чува и негује грнчарство, један од најстаријих заната.

Александар Стевановић је након завршене средње школе одлучио да се посвети послу којим се његов отац бави годинама. Грнчарство је  стари занат занимљив по много чему, специфичан и помало заборављен. Ипак,у нашем граду опстаје захваљујући одлучношћу и упорношћу овог предузетника и осталих чланова његове породице.

''Одлучио сам да не завршавам факултет зато што нема неке гаранције након тога,те сам одмах прешао на занат. Никада се нисам покајао. Имам потпуну слободу у раду, сам креирам радно време. Зарађивање није претерано велико али је солидно. Зарада зависи од тога колико си вредан. Још као дете сам волео да се играм глином и да обликујем фигуре. Данас је то посао као створен за мене'', каже Александар Стевановић, грнчар.

Није неопходно поседовати одређено искуство и вештине да би се бавили овим занатом , интересовање и мотив су на првом месту, каже Александар и додаје да је много тога научио од свог оца који га је заправо и увео у свет грнчарства.

'' Назе родно село Шапранце је својевремно имало 42 грнчарске радње. То је итекако утицало на нас и наше опредељење. Са друге стране , индустрија је почела да тоне, није било посла, те смо дошли на идеју да се бавимо грнчарством. Ово је мукотрпан посао, потребно је  седам, осам операција да би настао суд. Још тежи део посла је продаја'', Александар Стевановић, грнчар.

Грнчарски занат изискује целодневни рад. Када је ова породица у питању укључени су сви чланови и свако има своју улогу.

'' Доста сам укључења, помажем колико могу. Окрећем посуде када се суше, да би све било равномерно и да не би долазило до пуцања. Често мељем и глину када је то потребно. И задужена сам за продају'', каже Светлана Стевановић, мајка.

'' Посао није тежак. Одлучила сам тиме да се бавим поред свог брата. За сада учим, надам се да ћу ускоро савладати процес израде предмета и да ћу временом моћи да отворим своју грнчарску радњу'', каже Кристина Стевановић, сестра.

Стевановићи кажу да стари занати изумиру али да они дају све од себе да грнчарство сачувају од заборава и да бављење овим послом пренесу својим покољењима. Грнчарски занат је не само један од најстаријих већ својевремено и најзаступљенијих.

Данас су грнчарски производи све траженији. Традиционални специјалитети, подварак, кувани кисео купус али и савремени као што су лазање припремају су у овим грнчарским посудама, а да је јело далеко укусније ако се припреми у њима потврђују многи. Своје производе Стевановићи  пласирају на вашарима и пијацама у Србији.

 

 

 

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 14:12

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

''Зидни записи'' Наташе Дејановић Димитријевић - Радио Телевизија Врање https://t.co/49WWRfhqJM via @tripplesworld
Уплата за земљиште легла у градску касу - Радио Телевизија Врање https://t.co/x9F5RtPGeP via @tripplesworld
Данас је летњи Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/e10UulsWLk via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter