Култура

Култура

Врање ће вечерас и сутра бити домаћин фестивала „Врањска градска песма“ који се под покровитељством града одржава другу годину за редом. Прво вече резервисано је за наступ врањских вокалних солиста, а друго ће обележити песмом Мерима Његомир, Данка Стојиљковић и врањски певачи. Фестивал се одржава у сали позоришта са почетком у 20 сати. Радио телевизија Врање директно ће преносити ток фестивала.

Прво вече ће бити програмско. Тема овогодишњег фестивала је „Врањска градска песма део светског музичког и културног наслеђа".

"Кроз програм ће нас водити Раде Радивојевић и Драган Стојановић. У току вечери ће наступити Ивана Тасић. Бранимир Стошић, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. Биће то једна ретроспектива врањске градске песме на наш начин. Припремљен је и краћи филм", рекла је Зорица Јовић, градска већница.

Друго вече је концертно и резервисано за естрадне уметнике Мериму Његомир и Данку Стојиљковић и домаће извођаче.

"Друге вечери ће наступити Мерима Његомир, која је врхунски познавалац врањске градске песме, Данка Стојиљковић, врањски солисти и међу њима млада Ивана Вучковић", додала је већница Јовић.

Град посебну пажњу поклања овом фестивалу јер смо по градској песми специфични и препознатљиви, каже већница Јовић. Многи музички стручњаци и уметници из земље и иностранства се годинама баве врањском градском песмом, зато је важно да се фестивал одржи, обогати садржајима и прошири учешћем најмлађих. За то имамо и подршку Министарства културе, али и Министарства спољних послова које нам је веза са УНЕСКО-м

"Веома смо поносни на овај фестивал. Врањска градска песма од раније има статус нематеријалног културног блага што се тиче Србије, међутим она је и део активности које град реализује у оквиру мреже креативних градова при УНЕСК-у", истакла је већница.

Фестивал се одржава у позоришту „Бора Станковић“ са почетком од 20 сати. Улаз је бесплатан. Радио телевизија Врање уживо ће преносити обе вечери фестивала.

Последњи пут измењено петак, 21 фебруар 2020 14:51

Млади врањски песник Стеван Милошевић добио је чак три значајна признања у овом месецу. Сва три су награда за његове сонете, које је, како каже, почео да пише тек прошле године.

За ''Сонет Богородици'' награда је песнику Стевану Милошевићу стигла из Бања Луке, док је за скуп љубавних сонета добио књижевну награду у Мркоњић Граду. Треће признање стигло је из Крушевца, такође за љубавни, ''Безболни сонет.''

''Веома ми је драго што су сонети отворили ову годину, ја волим сонете, почетком прошле године сам кренуо са писањем истих и драго ми је што их је стручни жири препознао и у Бања Луци и у Мркоњић Граду и у Крушевцу. Сонети могу да се баве било чиме, ови које сам ја писао се баве љубављу као вечитим питањем сваког човека, али и духовношћу, један од њих је посвећен Богородици, а исти је и освојио друго место у Бања Луци, а ови остали су били љубавни.''

Милошевић каже да док пише не размишља о потенцијалним наградама, али свака коју добије ствара нову радост и потврђује да је оно што ради добро. Најављује и збирку песама за одрасле под називом ''Поетска микрофонија'' за коју је већ добио рецензије академика Матије Бећковића и Благоја Баковића.

''Поетска микрофонија има у себи око 35 песама, сасвим довољно за збирку, не треба претеривати. Када ће она угледати светлост дана, заиста не знам, преговарам са неким издавачима, али оно што мене посебно радује око ове збирке је да су о њој заиста писали наши велики уметници, песници, почевши од Матије Бећковића, који је искрено написао оно што је написао у вези те збирке, а ту је и Благоје Баковић.''

Стеван Милошевић јавности је познат, пре свега, као песник за децу, а овога пута решио је да и одраслима дарује збирку песама. У новој збирци наћи ће се мисаона, духовна, љубавна, али и родољубива поезија.

Изложбом у Дому културе у Бујановцу почело је обележавање 950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски.

Поштоваоци духовности биће у прилици да током недеље погледају неколико десетина икона, реликвија манастирских рукописа.

Иначе током читаве године у целој Србији и иностранству низом манифестација биће указивано на изузетан значај који ова светиња има за православље и државу Србију.

 

Последњи пут измењено уторак, 18 фебруар 2020 14:59

Меморијална рестроспективна изложба „Трагови у бескрају“,посвећена врањском сликару Горану Станковићу, отворена је у Галерији Народног Универзитета. Представља његово стваралаштво од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до слика насталих 2018. године.

Постхумна изложба слика Врањанца Горана Станковића, дугогодишњег управника Галерије Народног Универзитета подсетила је на његов стваралашки пут на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио индустријски дизајн у класи професора Богољуба Теофановића. Једноставност његовог стваралаштва, где је тежио да једним јединим потезом искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.

Ликовни сарадник Галерије, Дина Томић подсетила је да је Горан Станковић последњу изложбу приредио  2015. године. Припремао се за ретроспективну изложбу а сада је пред нама његова постхумна ретроспективна изложба радова насталих од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до оних насталих 2018. године. Станковићеве  слике су експресионистичке, грађене жестоким гестом у једном даху, у јаким ритмовима. Изложбу је отворио близак пријатељ овог сликара Жикица  Димитријевић, писац и песник.

Жикица Димитријевић  из Удружења књижевника Врања и близак пријатељ Станковића, истакао је да је овај сликар  досегао  савршенство у једноставности. Да гледајући ове његове трагове, он нас може да посматра некуд из бескраја. На сваке две године оваква изложба биће бијенална  са радовима  стваралаца потеклих  из Ликовне радионице коју су покренули он и његова супруга, сликарка Весна Маринковић Станковић. Биће то  прилика  да млади ствараоци поникли у Ликовној радионици буду представљени јавности, као и они који су већ  пронашли свој сликарски израз и остварили се као уметници. 

Сликарка Весна Маринковић Станковић истакла је да уколико би поредили сликарство и књижевност, Горанов сликарски израз био би најближи Хаику поезији. Његовог стваралаштва карактерише једноставност, јер је тежио да пронађе тај један, једини потез четке, којим ће да искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.

Сензибилно и страствено, Станковић је својом палетом оставио трагове у бескрају.

Последњи пут измењено уторак, 18 фебруар 2020 14:18

У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter