Изложба поводом 25 година постојања Ликовне радионице, отворена је у галерији Народног универзитета.

Ликовна радионица почела је са радом 1997. године. Пружила је прилику великом броју талентоване деце, али и одраслима да се упознају са свим видовима ликовног изражавања. Од оснивања, па до данас, била је учитељ, а 231 полазник уписао је жељену школу и факултет.

Успели су да у свој рад од 2013. године, укључе и децу са развојним потешкоћама из дневног боравка Маштоленд, која заједно излажу своје радове са осталим полазницима. Препознатљиви су по Ликовној колонији, Дечијој ликовној колонији и Летњем атељеу.

''Заједно стварамо један лепши и отворенији свет љубави'' поручују из Ликовне радионице.

Поводом 25. година постоjања Ликовне радионице данас у 19 часова, у Галериjи Народног универзитета биће приређена изложба полазника школе сликања.

Отварањем Ликовне радионице, сада већ давне 1997. године, великом броjу талентоване деце, али и одраслих, пружена jе прилика да се на jедном месту упознаjу са свим видовима ликовног изражавања сходно своjим склоностима и потребама. Отуд jе од оснивања па све до данас жељене школе и факултете уписао 231 полазник.

Од 2013. године заjедно са полазницима радионице своjе радове излажу и деца са развоjним потешкоћама из дневног боравка „Маштоленд“.

Велики и мали уметници ствараjу на Ликовноj колониjи, Дечиjоj ликовноj колониjи, Летњем атељеу коjи се, такође, одржаваjу у просториjама Ликовне радионице. „Заjедно стварамо jедан лепши и отворениjи свет љубави“ поручуjу из Ликовне радионице.

Љубитељи ликовне уметности у Врању изложбу поводом jубилеjа моћи ће да разгледаjу наредних пар недеља.

Монодрама ''Ненаписана писма'' која говори о животу познате сликарке Надежде Петровић нашла се пред врањском публиком. Лик уметнице која је оставила дубок траг у нашој, али и у европској култури и друштву тумачи глумица Вања Милачић. 

Вања Милачић спретно је водила публику кроз лик, размишљања,  емотивне и уметничке недоумице Надежде Петровић чији је лик тумачила у монодрами ''Ненаписана писма''. Милачић каже да јој није било тешко да ради монодраму, напротив одувек је прижељкивала да буде сама на сцени. Интеракција са публиком почела је при самом уласку у салу, с обзиром да је глумица већ била на сцени. 

''Ја волим кад улази публика да сам на сцени некако ми се чини да их дочекујем и правим атмосферу за све оно што ће да буде, тако и себи олакшам.

О положају уметника некад и данас такође је говорила глумица Милачић, која је истакла да много разлика од некада до данас нема, да су уметници подједнако несхваћени и у савременом добу.

''Све ово што говорим у представи су Надеждине речи, сигурна сам да тај положај уметника није се покренуо од тада до данас, да ми имамо исте проблеме, иста питања, исти третман, што је жалосно, али мени је ова представа и била у једном сегменту неки мој глас против свега, и то сам ја, уз помоћ Надежде Петровић успела да кажем, додаје глумица.

Монодрама почиње сценом закивања, а завршава се раскивањем рама за слику. Глумица каже да је то симболика сталног прављења, склапања и расклапања дела, а уједно симболише и само стварање и креативност.

 ''После Чачка и Београда, Врање је први град у коме гостујемо, због чега ми је посебно драго,'' рекао је продуцент ове представе.

''Ова представа је посебно значајна зато што долази од градског позоришта Чачак, где је потреба да подршка уметнику крене од малог места. Дакле, очекивало би се да се крене од метрополе, али метрополе једноставно имају веће приче за причање и мени је било велико задовољство да као део тима тог градског позоришта, поготову што је то мој град, урадимо једну овакву представу. Ово је један женски пројекат, ја сам ту инкогнито, ово је пројекат иза којег стоји осам талентованих жена. Ја мислим да се та женска енергија осећа, а мени је посебно задовољство што је прво гостовање ово позориште, јер сам био део тима који је радио отварање позоришта после пожара,'' каже Марко Чкоњевић, извршни продуцент.

Ненаписана писма рађена су по истоименом тексту Милкице Милетић, док адаптацију текста и режију потписује Наташа Радуловић. Сценографију је урадила Марија Лукић, костим Марта Чкоњевић, а оригиналну музику написала је Ана Крстајић. За дизајн постера и пратећих елемента задужена је Ана Крбањевић.

''Искрено се надам да је на основу реакција ова представа стигла до срца врањске публике, сваког месеца имамо гостујуће представе, а ово је омаж стваралаштва једне велике уметнице која је стварала и радила у неком најтежем периоду. До краја месеца имамо три представе, Жоржа Дандена, у четвртак Лудог Љубу и 29. априла је  хуманитарна представа за Вукана,'' додаје Ненад Јовић, директор позоришта. 

За Вукана ће бити играна монодрама под називом ''Најгори до сада'', а ово је други пут да позориште Бора Станковић организује хуманитарну представу за помоћ Вукану Стоиљковићу из Врања.

Вечерас је на програму реприза представе Жорж Данден.