Култура
У градску библиотеку у Врању стигло је више од 1600 књига из откупа посредством ресорног министарства. Издавачи су због актуелне епидемиолошке ситуације и одлагања сајма књига понудили попусте и појачали интернет понуду, па се тако очекује још нових наслова у врањској библиотеци.
Љубитељи писане речи са нестрпљењем чекају октобар, месец књиге, попуста и нових наслова. У врањској библиотеци, управо из тог разлога, актуелни су попусти за упис који ће трајати до краја месеца. Међутим интересантније је што управо у ово време стижу и нове књиге. Сваке године одређени број откупи министарство и дистрибуира свим библиотекама, а пошто је у октобру и сајам књига, то је прилика да се дође и до популарних издања. Како је ова година специфична по много чему због короне, то се одразило и на библиотечку делатност. Међународни сајам књига у Београду, за сада је одложен за децембар, а да ли ће бити и одржан, то нико не зна, каже Александра Антић, библиотекар.
Зато су многи издавачи баш у октобру, понудили нова издања путем интернета, па ће и библиотеке искористити то да дођу до нових књига.
"Нема толико нових наслова, као што је то био случај ранијих година, на сајму, али набавићемо оно што се нуди и наравно оно што је прикладно", каже Александра Антић- библиотекар.
Због пооштрених епидемиолошких мера у врањској библиотеци, читаоци могу до књига које желе да читају само преко библиотекара, односно уз договор са њима. Већ извесно време није дозвољена шетња поред полица и самостално бирање књига. Најтраженији наслови изложени су у холу, а остали могу да се узмју уз помоћ библиотекара.
"Морамо се сви прилагодити новим условима. На улазу се мери температура, ради се дезинфекција руку, маске су обавезне за све, и за запослене и за оне који долазе у библиотеку и немамо приступа фонду, односно тренутно није дозвољен приступ књигама, што је највећи проблем нашим читаоцима. Велики број њих воли да прошета поред полица и одабере нешто, али сада смо морали да се прилагодимо новим условима. У том новом простору, који је мало скучен је теже шетати, али сви ми се трудимо да изађемо у сусрет нашим читаоцима", библиотекарка.
Антићева каже да се књиге које се враћају најпре одлажу 2,3 дана и не издају се. Тек након тога се нуде другим читаоцима, односно враћају у фонд. Јасно је свима да је разлог заштита наших читалаца и спречавање ширења вируса.
Заменица градоначелника Зорица Јовић најавила је да се наредне године очекује реализација пројекта којим би Врање добило Kултурно-образовни центар. Она је, гостујући у јутарњем програму, објаснила на које ће све начине овај пројекат допринети нашем граду.
Врање је и даље један од ретких градова који нема Културни центар. Потреба за кровном установом, која би преузела све активности везане за организацију културних дешавања у граду, довела је до идеје да се постојеће установе културе обједине.
„Доћи ће то укрупњавања највероватније три установе културе. Све те установе ће функционисати под једним кровом, односно биће један директор, ради уштеде у буџету, и он ће бити одговоран за функционисање целе установе, а на нижем нивоу, све те установе ће имати своје програмске руководиоце“, рекла је заменица градоначелника.
Она наглашава да, иако је једна од главих идеја уштеда у буџету на свим нивоима, ништа што се тиче рада тих установа и што се тиче ангажовања радника и њихових активности неће укинути.
"Сви запослени прелазе у нову установу. Неће бити смањења броја запослених који су ангажовани на неодређено, неће бити отпуштања, само ће доћи до реорганизације“, додаје заменица градоначелника.
С обзиром да се установе културе у потпуности финансирају из буџета, коначан план и програм би требало да буду готови до усвајања буџета, како би све потребе нове установе биле адекватно покривене.
„Сматрам да ће та нова установа много боље функционисатти, него ове сад исцепкане, свака вуче на своју страну, а опет немамо онај крајњи циљ и резултат који би требало да имамо. Мислим да ћемо квалитетније наступити следеће године када је функционисање установе у питању, а кад кажем квалитетније мислим на програм који ће се наћи“, закључује Зорица Јовић.
У конкуренцији најзначајнијих професионалних позоришних кућа Србије, глумачки ансамбл позоришта „Бора Станковић“ са представом „Нечиста крв“, однео је половину, од укупно осам награда на такмичарском фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу.
Представу „Нечиста крв“ која је покупила половину свих награда на шабачком фестивалу режирао је Југ Ђорђевић, драматургију је урадила Тијана Грумић, а сценографију Андреја Рондовић. Премијером ове представе глумци врањског позоришта су први пут стали на сцену обновљеног позоришта у октобру прошле године.
Директор врањског позоришта Ненад Јовић истиче да су освојене награде за најбољу режију, најбољи драматуршки текст, најбољу сценографију и за најбољи женски ансамбл. Што се тог дела позоришне дружине тиче, Јовић каже да се, без икакве скромности, ради о заиста изузетним глумицама.
Награде су на свечаности додељене синоћ и биће још један доказ преданости врањског театра позоришној уметности. Иначе, фестивал у Шапцу основан је на иницијативу писца Душана Ковачевића који је и председник уметничког савета фестивала, селектор је Зоран Карајић, а међу члановима уметничког савета су и глумци Мира Бањац и Воја Брајовић.
Директор врањског позоришта, каже да је овај успех тим већи ако се зна да су награде освојене у конкуренцији са Битеф театром,Српским народним позориштем из Новог Сада и другим престижним професионалним театрима у Србији. То је резултат озбиљног рада и политике врањског позоришта на ангажовању младих глумаца који су и сада доказали да су најбољи.
Већ вечерас позоришна трупа врањског позоришта гостује у Краљеву са представом „Женски разговори“.Пралалено теку припреме за два фестивала у Врању 40. “Борине позоришне дане“ и 56. Фестивал „Јоаким Вујић“.
Четири од осам награда припало је је ансамблу врањског позоришта на управо завршеном фестивалу “Позоришно пролеће“ у Шапцу.
За представу“Нечиста крв” на овом такмичарском фестивалу, врањски тетар освојио је награде за најбољу режију (Југ Ђорђевић), најбољу сценографију(Андреја Рондовић), најбољи женски ансамбл и најбољу драматизацију (Тијана Грумић).
Проглашење победника и додела награда по категоријамабиће организовани данас. На фестивалу “Позоришно пролеће“ у Шапцунадмећу се најбоље, нове предстаеа институционалних позоришта Србије.
Организатори су Град Шабац и Шабачко позориште, уз подршку Министарства културе и информисања.
Селектор Фестивала је Зоран Kарајић, а председник Уметничког савета Душан Kовачевић.
Позоришна публика Врања и региона моћи ће ове године да прати два фестивала. Најпре ће од 21. до 24. октобра бити организован 40. Фестивал „Борини позоришни дани“ на коме ће бити приказана четири најбоља позоришна остварења из протекле сезоне. По први пут, у Врању ће од 26. октобра до 02. новембра гостовати престижни Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, 56. по реду, под слоганом „Страх, смех, слобода“.
Прави позоришни празник очекује љубитеље позоришта у Врању и региону крајем октобра. Заједница професионалних позоришта Србије недавно је донела одлуку да због свеукупне ситуације, буду обједињени 40. „Борини позоришни дани“ и 56. Фестивал „Јоаким Вујић“. Међутим, на иницијативу града, због значаја ових културних манифестација, оне ће ипак бити организоване самостално, једна за другом од 21. Октобра до 2. новембра. Врањско позориште наставља да на „Борине позоришне дане“ доводи ансамбле са најбољим представама у Србији у протеклој сезони.
Бојан Јовановић уметнички руководилац врањског позоришта истиче да на 40. фестивалу „Борини позоришни дани“ од 21. до 24. октобра гостују представе „Травничка хроника“ Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта из Сомбора, “Калигула“ Народног позоришта из Београда, „Сељачка опера“ Српског народног позоришта из Новог Сада и представа „Пасивно пушење“-„ Звездара театра“. Програм „Бориних позоришних дана“ за децу, биће на сцени врањског позоришта 25. октобра. Селектор фестивала,чији је покровитељ град Врање, је Слободан Савић.
Одмах потом, под слоганом „Страх, смех, слобода“, почиње 56. Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ .
Јовановић каже да фестивал отвара представа „Нечиста крв“ врањског позоришта. Ансамбл Народног позоришта из Лесковца у копродукцији с Народним позориштем из Приштине играће представу„Ако се пробудиш или као да је важно“, а Kњажевско – српски театар из Kрагујевца комад „Женидба и удадба“. Лесковачког позоришта одиграће представу „Свици“, а Шабачко позориште „Два витеза из Вероне“. Фестивал затвара представа „Страх, једна топла људска прича“, Народног позоришта из Пирота.
Представа „Лавина“ урађена је у копродукцији Регионалног позоришта из Новог Пазара и Пулс Театра из Лазаревца. Последњег дана фестивала, у част награђених, биће одиграна представа “Власт и њена опозиција” Народног позоришта из Ниша.
Фестивал организује Заједница професионалних позоришта Србије уз подршку Града Врања и Министарства културе Републике Србије. Селектор фестивала је Бранислава Илић.
Опширније...
На састанку Организационог одбора манифестациjе ,,Златни пуж 2020'', коjом jе председавала заменица градоначелника Зорица Jовић, договорен jе начин њене реализациjе. Директор JУ ,,Школа анимираног филма'', Мирослав Ђерић, известио jе чланове Одбора да ће ове године због ситуациjе изазване епидемиjом коронавируса, изостати 13. Интернационална дечjа радионица анимираног филма, као и долазак гостиjу из иностранства.
На састанку Одбора договорено jе да манифестациjа ,,Златни пуж 2020.'' буде одржана 16. октобра и то онлине, на Yоутубу каналу ШАФ-а. Тога дана од 19 сати, путем линка, љубитељи анимираног филма, моћи ће да погледаjу ретроспективу претходних 12 дечjих радионица анимираног филма.
Ово jе наjбезбедниjи начин да се ,,Златни пуж'' одржи, а накнадно, када то буду дозволили епидемиолошки услови, члановима ШАФ-а, потенциjалним учесницима 13. Интернационалне дечjе радионице анимираног филма биће уручени материjали коjи су припремљени за ову манифестациjу.
Премијеру представе „Луди Љуба“ у режији Драгана Живковића публика је примила са одушевљењем, које није само израз потребе да, након дуже паузе поново оживи магија позоришта. Још једном се потврдило да текстови Србољуба Аритоновића, проткани смехом и сузама, чини представе овог аутора и данас најгледанијим у врањском позоришту.
Ред смеха, ред суза и нада да ће се породична лоза ипак наставити, основа је комада „Луди Љуба", који је свих 90 минута држао пажњу публике. Топлину и емоције, „преко рампе“ је пребацило 20-ак глумаца, који су у осам чинова испричали драматичну породичну причу, са срећним крајем. Дијалози на дијалекту са реским хумором, зналачка подела улога, жеља глумаца да након дуже паузе заиграју пред публиком и вешто искоришћене сценске могућности и ову ће представу уврстити у неке од најгледанијих у врањском театру.
Носилац главне женске улоге Кристина Јањић Стојановић каже да је очекивано интересовање публике, јер се ради о аутору текста који је увек пунио салу позоришта. Очигледно да су хумор и оптимизам, упркос животиним тешкоћама, оно што све нас покреће и у чему проналазимо снаге за неко ново сутра.
Заменица градоначелника Зорица Јовић указала је посебну пажњу породици аутора текста Србољуба Аритоновића.
Зорица Јовић честитала је глумцима и редитељу представе на одличној представи и оценила да су поново доказали да су врхунски професионалци, a Душан Аритоновић каже да је представу пратио са помешаним осећањима туге и поноса, али да је осећао и да дух Србе Аритоновића све време представе некако лебди у позоришту.
Др Биљана Поповић истиче да су јој изузетно позитивни утисци након представе, глумци су публику провело кроз дужи временски период, а све је зачињено хумором.
Доказ да је публика жељно очекивала повратак у позориште, а посебно на представу у којој и поред драматичне основе има тако много хумора, је да је представа распродата, дан након премијере. Већ сутра је друга реприза представе за коју су, како сазнајемо, карте готово разграбљене.
Усвојен је програм јубиларних, 40. Бориних позоришних дана, који ће бити одржани од 21. до 24. октобра под слоганом Садашње у прошлости''. Састанком Организационог одбора фестивала председавао је градоначелник, Слободан Миленковић.
Селектор фестивала, позоришни критичар Слободан Савић, одабрао је четири представе, и то: „Травничка хроника“ Иве Андрића, у режији Никите Миливојевића, која ће и отворити овогодишњу манифестацију, затим комад ''Сељачка опера" писца Беле Пинтера, у режији Атиле Керестеша, која ће се играти наредног дана фестивала, ,,Калигула” Албера Камија, у режији Снежане Тришић, која ће на вечерњој сцени бити у петак, 23. октобра, као и "Пасивно пушење”, по тексту Небојше Ромчевића, редитеља Егона Савина, која ће бити изведена последњег дана фестивала, у суботу.
У оквиру пратећег програма 40. ,,Бориних позоришних дана“, публика ће моћи да погледа изложбу слика под називом „Позориште у фотографској уметности“, Стеријиног позорја, промоцију романа „Црна птица“, младе драматуршкиње, Врањанке, Александре Јовановић, као и дечију представу врањског тетра „Чаробњак из Оза“.
Улазнице ће бити у продаји од 15. октобра.
Удружење књижевника Врања објавило је драму „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића, једног од најплоднијих стваралаца драмских комада, који су играни и данас се играју на сцени позоришта „Бора Станковић“.
На књижевној вечери у врањском театру о књизи и самом аутору говорили су представници Удружења и рецензенти. Публика је могла да види и део представе, настале по овој драми, која ће у режији Драгана Живковића сутра бити премијерно одиграна.
Уз подршку града Врања постхумно је објављен последњи рукопис Србољуба Аритоновића у издању Удружења књижевника Врања, коме је породица аутора указала поверење. Уредник овог издања је Жикица Димитријевић. Димитријевић каже да је ово дело школски пример како би требало писати драму. Посебно је истакао да је прича коју је Аритоновић драматизовао истинита, а како је је својевремено рекао Данило Киш, прича има ту несрећу, али и срећу да је истинита.
Својевремено је прву лектуру и рецензију драме „Луди Љуба“ још у рукопису урадио професор доктор Момчило Златановић. Рецензенти Бојан Јовановић, уметнички директор врањског позоришта и Горан М. Антић говорили су не само о драми, већ и о самом аутору чији су књижевни рад, али и сама личност оставили трајни утисак на културни живот града.
Јовановић je истакао да има велико поштовање према њему и прва асоцијација коју код њега изазива је ведрина и позитиван дух. Што се тиче драме, није било дилеме да ће је поставити на сцену позоришта.
Горан М. Антић оценио је да је Аритоновић знао све људске пороке и мане, али их није осуђивао,није их бранио али их је разумео и тумачио на свој начин и то је највећа вредност овог дела.
Редитељ представе Драган Живковић Дурге рекао је да је представа обојена атмосфером Врања из 60-тих година прошлог века. и он је, тврди, одмах по читању комада знао да то мора бити постављено на сцену, што није било нимало лако. Публици је обећао веома динамичну представу.
Посетиоци књижевне вечери добили су бесплатан примерак књиге, а глумци врањског позоришта одиграли су мали сегмент представе „Луди Љуба“.
Поводом премијере представе „Луди Љуба“ врањског театра заказане за 2. октобар, глумачки ансамбл комада одржао је конгференцију за новинаре. Топлина и емоција, то је оно што ће публика доживе кроз причу о обичним људима, која се догађа у Врању средином прошлог века. Драму „Луди Љуба“ на дијалекту написао је Србољуб Аритоновић, а у улози режисера нашао се Драган Живковић Дурге, глумац врањског позоришта.
Постављање на сцену комада „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића, још један је од начина да му се врањско позориште одужи за све што је урадио и као глумац који је одиграо 40-так улога и као писац најгледанијих представа.Ово је оцена и руководства врањског театра и ансамбла који игра у представи.
Режисер Драган Живковић Дурге каже да је познавајући Србољуба Аритоновића стекао утисак да је овом драмом „преломио живот“ у смислу да је показао да би проблеме које живот носи, требало решавати разговором са пријатељима и породицом, хумором и љубављу.
Насловну улогу тумачи Душан Томић, а главну женску улогу Кристина Јањић Стојановић.
Носилац главне улоге Душан Томић говорио је о лику који тумачи и нагласио да „ луди Љуба“ током представе пролази кроз три животне фазе, најпре као здраво 7-огодишње дете, потом као младић од 19 година на менталном нивоу детета и на крају као здрав млади човек.
Кристина Јањић Стојановић наглашава да је тема обрађена у драми и данас веома актуелна. Поред тога сматра да ће пажњу публике привући и атмосфера старог Врања коју је редитељ успео да оживи у представи.
Са пуно сете и емоција о Аритоновићу су говорили глумци који су са њим играли и дружили се.
Радмила Ђорђевић нагласила је да је сета и емоције вежу за Србу Аритоновића који је био одличан познавалац руралног света, њиховог менталитета.
Ненад Недељковић истиче да је ова драма таква да би је требало екранизовати.
Нинослав Трајковић каже да га обузима сета јер је много радио са Аритоновићем.
Занимљиво је да једну од улога тумачи Анђела Аритоновић, унука писца овог комада.
Анђела Аритоновић истакла је да је Аритоновић писао ову драму када је она бил а мала девојчица која се играла поред њега и он у том тренутку није могао ни да слути да ће она играти у тој представи. То ову драму чини посебном.
Музику је компоновао Влада Станкулић, сценографију је урадио Мирослав Илић, а костиме Јованка Михајловић и Драган Живковић.
Премијере представе заказана је за 2. октобар у 20 сати.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
