Култура

Култура

У Галерији Народног музеја у Врању организована је трибина на којој је представљена књига „Пад ноћног сокола“, o акцији обарања такозваног невидљивог авиона, током НATO агресије. О томе је говорио пуковник Војске Србије, Славиша Голубовић, непосредни учесник у тим акцијама и аутор књиге. Скуп је организовало Удружење потомака ратника, уз подршку Народног музеја.

Чувени авион Ф 117,којим се Нато алијанса поноси, оборио је 3. Ракетни дивизион 250. Ракетне бригаде Војске Југославије. И то није био једини такав авион који је ова бригада оборила бранећи небо Београда и Србије, рекао је пуковник Славиша Голубовић описујући детаљно, како је акција изведена.

Пуковник Славиша Голубовић, рекао је да је као један од надређених старешина командовао 250.ракетном бригадом. Авион Ф 117 направљен је тако да је заиста слабо видљив на радарским системима, али има изузетно слабе маневарске способности. Користећи те мањкавости ,уз велику храброст, стручност и обученост ,припадници овог ракетног дивизиона ,оборили су овај и још два таква авиона, што у Нато алијанси не признају.Када имате слабо оружје какво је Војска Југославије тада имала, онда морате уложити срце и храброст, рекао је Голубовић.

О величини војника и официра Војске Југославије у одбрани земље током НАТО агресије говоре и неумољиве чињенице о надмоћности ове војне алијансе.

Представник Удружења потомака ратника Владимир Ловић рекао је да је том приликом НАТО извео 2300 борбених летова над небом Србије, гађао 995 циљева, бацио на нашу земљу 22 000 тона пројектила. Подсетио је да је војни буџет западних  савезника у НАТО-у, 860 пута био већи него буџет тадашње Савезне републике Југославије.

НАТО алијанса и данас скрива податке о обарању такозваних невидљивих авиона због огромних средстава уложених у ову технологију, а која је, показало се, итекако рањива.

 

Последњи пут измењено понедељак, 15 април 2019 14:44

Из штампе је недавно изашла и шеста књига дугогодишњег професора географије у врањској Гимназији, Драгана Тодоровића. Ово је још једно дело које говори о природним и демографским одликама његовог родног краја.

Драган Тодоровић познат је многим генерацијама Врањанаца, јер је свој животни и радни век провео у Врању, радећи четрдесет година као професор географије у врањској Гимназији. То га није омело у истраживању, а највише се бавио својим родним крајем.

'''До сада сам издао шест књига, четири о мом родном месту, то је Љуберађа, а две о Лужници, а то је у ствари бабушничка општина. Циљ мог истраживања је да упознам становнике, првенствено Лужнице, а и становнике Пчињског округа, са овим специфичним крајем, јер има доста сличности, али и доста разноликости. Поједини становници Пчињског округа први пут су чули за овај крај, а има доста чињеница и доста сличности'', каже професор Тодоворић.

Монографија ''Лужница - крашки облици, воде, становништво и насеља'' састоји се из три дела и садржи нове и до сада непознате податке о овом крају. Аутор је књигу наменио Лужничанима који живе на овом простору, као и онима који су давно напустили кућни праг, а у срцу још носе свој завичај, али и стручњацима различитих специјалности, којима би ово била основа за даља истраживања.

Питали смо професора, који близу пола века живи у Врању, да ли истражује и овај крај.

''Врањски крај нисам истраживао, али имам намеру са одређеним колегама да напишемо нешто и о врањском крају'', додаје Тодоровић.

Драган Тодоровић дипломирао је географију на Природно - математичком факултету, а свој радни век провео у гимназији Бора Станковић. Живи у Врању као пензионер. Бави се научним истраживањима и до сада је објавио књиге Љуберађа 1 и 2, Лужница – географски приказ, Знаменити Љуберађани и Природне одлике Љуберађе.

 

Последњи пут измењено уторак, 09 април 2019 14:07

Драмском писцу Синиши Ковачевићу уручена је у Врању књижевна награда "Борисав Станковић" за његов први роман "Године врана". Други добитник ове награде је књижевник Бранимир Шћепановић, један од најзначајнијих српских прозаиста. Шћепановићу ће награда бити накнадно  уручена, због спречености да лично присуствује завршној вечери овогодишње 52.манифестације "Борина недеља". 

Жири 52. манифестације „Борина недеља“ којим је председавао историчар књижевности, професор доктор Миро Ломпар, доделио је ове године награду „Борисав Станковић“ истакнутом драмском писцу Синиши Ковачевићу и једном од најзначајнијих српских књижевника Бранимиру Шћепановићу.

У име "Kњижевне заједнице" награду је Синиши Kовачевићу, на пригодној свечаности у Галерији Народног музеја, уручио Мирослав Цера Михаиловић.

Синиша Ковачевић истакао је да у његовом систему вредновања  српских писаца Борисав Станковић заузима прво место, а следе Милош Црњански, Иво Андрић и Меша Селимовић.Станковићева драма „Коштана“ најбоље је написана драма на српском језику, а његов роман „Нечиста крв“ је најбољи роман на српском језику. Ја сам дакле у граду највећег српског писца, оценио је Ковачевић примајући награду.

Иста награда додељена је Бранимиру Шћепановићу, који  је био спречен да присуствује додели.

Мирослав Цера Михаиловић парафразирао је речи Шћепановића када  му је саопштио да је добитник награде „Борисав Станковић. Шћепановић је рекао да је Бора Станковић учинио да градић попут Врања његовим делом постане престоница страсти, љубави и лепоте.

У образложењу жирија каже се да су дела Ковачевића и Шћепановића снажно обележила српску књижевност, драмску и позоришну уметност.

Чланица жирија Слађана Јаћимовић истакла је да је заокрет Ковачевића ка новом жанру роману, „Године врана“ вишеструко изненађење.Снажне емоције које роман изазива враћа нас на истинску улогу књижевности.Овај роман, кроз причу о судбини једне породице говори о свој трагици окупираног Београда.

Члан жирија Александар Лаковић нагласио је да је Шћепановић истакнути српски романсијер и приповедач, префињени познавалац људске душе, а његов култни роман „Уста пуна земље“ уврштен је у 700 најбољих књига у Француској.

Манифестација „Борина недеља“ ове године реализована је у Врању, Београду, Лесковцу и Власотинцу.

Последњи пут измењено понедељак, 01 април 2019 14:40

Књижевна награда "Борисав Станковић" уручена је у Врању драмском писцу Синиши Ковачевићу за његов први роман "Године врана". Други добитник ове награде је књижевник Бранимир Шћепановић, један од најзначајнијих српских прозаиста. Награда "Борисав Станковић" накнадно ће му бити  уручена,з бог спречености да лично присуствује завршној вечери овогодишње 52. манифестације "Борина недеља". У име "Књижевне заједнице" награду је Синиши Ковачевићу на пригодној свечаности уручио Драгослав Цера Михаиловић.

 

Пред препуном салом Дома војске, глумица врањског позоришта Жетица Дејановић обележила је 20. годишњицу професионалног рада монодрамом „Моји љубавни јади“, у режији и адаптацији Ивана Томашевића. Аплаузима на отвореној сцени, публика је у више наврата наградила Жетицу Дејановић, којој је ово друга монодрама у каријери,током које је одиграла преко 70 улога. Добитница је више награда на престижним  позоришним фестивалима Србије. У матичном позоришту бавила се режијом дечијих представа, као и педагошким радом.

Велика сала Дома војске испуњена до последњег места, аплаузи током саме представе, билo је својеврсно признање публике глумици Жетици Дејановић, коју љубитељи позоришта у Врању имају прилику да на сцени прате већ две деценије. 

Жетица Дејановић истакла је да је публика аплаузима рекла шта мисли о представи, а сама је веома задовољна и част јој је што су и све колеге из ансамбла чији је члан, дошли и бодрили је. Без њих не би могла да свих 20 година ради на сцени.

Директор позоришта Ненад Јовић захвалио гледаоцима на подршци и Жетици Дејановић честитао на јубилеју и доприносу који је дала позоришту и развоју културе у граду.

Комад по мотивима књиге „Белешке једног нежење“ Александра Стојадиновића, режирао је и адаптирао Иван Томашевић, првак шабачког позоришта, писац и редитељ.

На занимљив и духовит начин описан је живот жене у поодмаклим годинама, која је још увек у потрази за мужем. Даје све од себе да га пронађе, али јој стално измиче. Начин на који је то донела Жетица Дејановић показао је да ће и у наредним годинама публика тражити карту више за ову представу.

У две деценије рада на сцени стало је много успона, сумњи, али пре свега напора да се уради више и боље.

Жетица Дејановић је рекла да се са највећом радошћу сећа дечијих представа које је режирала и играла, као и рада са младима из глумачке радионице, који су сада одрасли људи, и онда помисли како је то било добрих 20 година и да је задовољна.

На светски дан позоришта подсетио је глумац Марко Петричевић прочитавши поруке кубанског и светског редитеља Карлоса Селдана. 

 

Последњи пут измењено четвртак, 28 март 2019 15:09

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Више отворених, него затворених фирми у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/2lD4aV6E4f via @tripplesworld
Ученици полагали комбиновани тест - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZWvXjIImpI via @tripplesworld
Нема више листе чекања за уградњу вештачког кука - Радио Телевизија Врање https://t.co/0aQkUEZCk0 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter