Култура

Култура

У оквиру обележавања Дана града вокална солисткиња Ивана Тасић одржала је свој први солистички концерт. ''Изузетно ми је драго што сам први солистички концерт одржала у свом родном граду,'' рекла је Ивана пред препуном салом. Двочасовним солистичким концертом, интерпретаторка изворних песама Ивана Тасић, уз пратњу Народног оркестра РТС-а, приредила је Врањанцима вече за памћење. Ово је њен први солистички концерт а организован је у оквиру обележавања Дана града.

''Велико ми је задовољство што сам свој први солистички концерт вечерас одржала у свом родном граду, за своје драге Врањанце, мада поуздано знам да је било људи и из неких других градова, можда чак из Македоније. Веома сам срећна што ме је пратио велики народни оркестар под управом Владе Пановића, то је огромна привилегија за сваког вокалног солисту који изводи ову врсту музике. Моји утисци после концерта – не знам како бих своја осећања описала, не постоји једна реч којом бих могла да изразим своја осећања, али могу само да кажем да ми је срце пуно, да сам јако срећна што је сала вечерас била пуна, што су дошли мени јако драги људи", каже Ивана Тасић, вокална солисткиња.

У препуној сали позоришта Ивана Тасић певала је најпознатије врањске градске песме, као и изворне песме Шумадије, Македоније и Босне.

''Ивана је један од талената који може све да пева, то могу да кажем сигурно, по регионима, од централне Србије до суседних балканских земаља, чак и да се прошета мало кроз Војводину и Босну, али ужа специјалност је, као и свима нама који носимо ову генетику, Врање. Ивана Тасић је један од бисера који је оставила преко 20 снимака до сада Радио Београду и те снимке ће сигурно у аманет добити следеће генерације које долазе'', каже Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а.

Гости на концерту били су Слободан Јовановић Цоби и Бранимир Стошић Каце.

ИЗЈАВА: Бранимир Стошић Каце, вокални солиста:

''Дивно, предивно вече, иако сам вечерас био гост на Иванином концерту са једном песмом, ја сам буквално цео концерт, осим песме коју сам певао, провео у ложи, јер нисам хтео да будем цео концерт иза сцене, да тако слушам и гледам Ивану, него сам хтео да будем у публици. 2007. године када сам имао солистички концерт овде, само у старој згради позоришта, Ивана ми је била гост, као и Слободан Јовановић. Хоћу да кажем да Врање као град песме заиста има чиме да се представи и мало је градова који овако аутентично чувају изворну песму'', каже Бранимир Стошић Каце, вокални солиста.

У публици су били градоначелник Слободан Миленковић, већница Зорица Јовић, као и гости из региона.

''Пуни емоција, свака част, Ивана је изазвала сузе на лицима многих од нас присутних у публици. Ја сам пресрећна и презадовољна, с обзиром да је Иванин први солистички концерт организован у оквиру обележавања Дана града. Музика за мене, што и доказују ових дана дешавања у Врању, много значи, да не значи не бисмо ни конкурисали на конкурсу Унеска и ево кажем опет, хвала Ивани, хвала градоначелнику на комплетној подршци и хвала оркестру РТС-а који је приуштио да уживамо у вечерашњем концерту'', каже Зорица Јовић, већница за културу.

Врањанце у оквиру обележавања Дана града очекују још и концерти Сергеја Ћетковића и Нелета Карајлића који се одржавају данас и сутра у Спортској хали.

 

Последњи пут измењено четвртак, 30 јануар 2020 11:53

Врањанац Драган Мининчић-Цига дугогодишњи директор Антикваријата  „ Политике “ даровао је библиотеци „Бора Станковић“  у Врању збирку вредних књижевних дела из личне библиотеке. Легат садржи 873 књиге са посветама аутора. Мининчић је поклонио и 6 уметничких слика.

Више од три деценије Драган Мининчић Цига био је директор Антикваријат „Политике“, а у изузетно тешком времену, не само за издаваштво, био  је генерални директор „Просвете“ од 1991. до 1994. године. Вредну личну збирку књига које су све са посветом аутора поклонио је родном граду, као и шест уметничких слика.

Драган Мининчић  је истакао да су у легату прва издања књига Боре Станковића, прва издања Јована Хаџивасиљевића, књиге о гајењу кудеље у Врању, у граду у коме је рођен и одрастао, и даровање га чини посебно срећним.

На пригодној свечаности, дародавцу су захвалили представници библиотеке и града. Заменик градоначелника Ненад Антић рекао је да град припрема рубрику на новом сајту града о познатим и успешним Врањанцима. Ту ће бити објављивани текстови са њиховим биографијама, чиме ће их промовисати и подсећати јавност на њихов значај. Међу њима ће се свакако наћи и име Драгана Мининчића Циге.

Директор библиотеке Зоран Најдић истакао је да је ова донација највреднија коју је библиотека добила до сада. Број од 873 књиге свакако је за поштовање. Њихова вредност је тим већа што је на свакој посвета аутора.

О значају легата и самом Драгану Мининчићу говорили су некадашњи уредник културног додатка „Политике“ Радован Поповић и песник Љубивоје Ршумовић. Радован Поповић је подсетио да је велики Иво Андрић говорио да је сваки човек дужан завичају. Драган Мининчић му се оваквим даром великодушно одужио. Он је како је Поповић рекао последња легенда београдских антикваријата, последњи човек који је откривао и откупљивао ретке књиге и који је окупљао интелектуалце угледајући се на своје славне претке.

Љубивоје Ршумовић истакао је да је вредност овог легата новцем немерљива и да би то град и библиотека морали да имају у виду прихватајући овако вредан дар који нема цену. Ово је иначе само део легата, који садржи и друге књиге, од којих неке немају посвету аутора. Такође има и бројних комплета часописа.

Последњи пут измењено среда, 29 јануар 2020 16:27

У склопу обележавања Дана града, гост Врања је Љубивоје Ршумовић, познати дечји песник. Он је са малишанима из врањских вртића и ученицима школа у позоришту "Бора Станковић" разговарао о Светом Сави и свакодневним стварима везаним за њихов узраст. Читао им је своју поезију, а малишани су, на себи својствен начин, спонтано, постављали и одговарали на његова питања.

Љубивоје Ршумовић, писац за све узрасте и генерације. Малишани у сали, али и њихови васпитачи и учитељи, уживали су у његовим песмама и занимљивим досеткама. Неки су знали за његово име, а неки се први пут сусрећу са његовим стваралаштвом. У својој богатој каријери Љубивоје Ршумовић написао је 15 хиљада песама. Почео је са 12 година. Цео живот посветио је деци и љубави према њима.

"Осећам се као љубимац деце. Деца поред маме и тате, васпитача, учитеља, морају да имају некога из ове професије, да га воле. Ја знам да та нека моја слава потиче од тога што сам дуго радио на телевизији. То остаје", каже Љубивоје Ршумовић. 

Написао је велики број књига, каже да им не зна број. Ствара и даље. Ускоро треба да изађе нова, трећа по реду „Фазони и форе“. Издаје и у Републици српској. Награде више не броји. Тренутно је ангажован на писању једног занимљивог драмског текста.

У Врање је долазио много пута. Обилазио тадашње културне и образовне институције и велике привредна предузећа. Поклањали су књиге фабрикама у намери да формирају мини библиотеке. Што је наишло на добар одзив. Воли да дође овде, јер се увек пријатно осећа. Разговор завршавамо песмом..А како би друго.

Једног зеленог дана, оног зеленог лета, када је бела рада одлучила да цвета, неко је неком рекао, најлепши сан сам стекао, поделимо га на двоје. Сад пола сна је твоје. Спавајмо, сањајмо и довиђења...

Последњи пут измењено среда, 29 јануар 2020 17:10

Поводом обележавања Дана града, библиотека „Бора Станковић“   организовала је књижевно вече на коме је представљена књига  „Бити рокенрол“  чији су коаутори  угледни рок критичар Предраг  Пеца Поповића и књижевник Михајло Пантић. Пред врањском публиком у кабаре сали позоришта, они су говорили о феномену рокенрола у другој половини 20. века.  

Рокенрол као музички правац имао је планетарни утицај не само на друге уметничке форме, већ и на начин живота многих генерација. Можда то и објашњава чињеницу да за књигом „Бити рокенрол“ и даље влада интересовање, иако је изашла пре девет година, а до данас доживела три издања.

Михајло Пантић је истакао да они као аутори то нису очекивали јер је књига писана из најдубље страсти без икаквих калкулација. Чињеница је такође да је највећи планетарни рок песник Боб Дилан добио Нобелову награду те је и на тај начин то потврђено таквим интернационалним признањем.

Рок критичар, Предраг Пеца Поповић говори из средишта ствари, као непосредни, не само сведок, већ и учесник многих важних догађаја и свега онога што је тај феномен рокенрола пратило у другој половини 20. века на нашој музичкој сцени. Потпуно посвећен музици, био је уредник најпрестижнијих музичких часописа на југословенским просторима. У књизи је обухватио период од 1964. до 1996. године.

Пеца Поповић је оценио да  је та музика била нераздвојни део живота генерације 60-тих, уз ту музику освајали су неке слободе и права, захваљујући тој музици добили су неку врсту слободе коју пре нису имали, а данас то уз музику не можете.

Данас живимо у свету који је сасвим другачији, али је зато нарасло схватање феномена рокенрола.  То потврђује и чињеница да су књигу промовисали у 48 градова, између осталог и у Бечу и у Паризу и мада је писана на ћирилици продаје се чак и на оним просторима за које се мислило да на том писму више нико не чита.  

Последњи пут измењено среда, 29 јануар 2020 14:04

У оквиру обележавања Дана града, у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба под називом „Тимочка Крајина и средње Поморавље у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године“.

Документи и фотографије о биткама и људима који су учествовали у српско турским ратовима за ослобођење Србије од Турака на подручју Тимочке крајине и средњег Поморавља изложени су на 26 паноа. Изложбу су припремили Историјски архив у Врању у сарадњи са Завичајним музејом Јагодине и Народним музејом Зајечар.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић  рекао је да можда на први поглед неко не налази везу измећу српско турских ратова у Тимочкој Крајини са ослобођењем Врања. Међутим ти догађаји итекако су утицали на касније борбе за слободу Врањанаца. Зато се ми са поштовањем и незаборавом сећамо предака који су у томе учествовали.

Директор Историјског архива у Врању Боривоје Манасијевић истакао је да је важно да покажемо какав је значај ових ратова за ослобођење Врања. Овај период је и у самој Тимочкој крајини недовољно документован и народ тога краја доживео је велико страдање.

Јелица Илић кустос Народног музеја у Зајечару рекла је да је у то доба, 1876. године Зајечар у рату био потпуно уништен. Уништена је и архивска грађа, тако да је малтене избегава у историографији да се о томе говори, јер се најчешће величају победе.

Многе личности пореклом из Врања учествовале су у раду Завичајног музеја Јагодине те су и на тај начин блиске везе два града. Душко Грбовић из Завичајног музеја Јагодине прочитао је запис непосредног учесника у борбама за ослобођење Врања Алексе Ђорђевића из Шумадијског корпуса.

Ова изложба постављена је у Зајечару, потом је обишла Неготин и Мајданпек, а сада је у Врању.

Последњи пут измењено уторак, 28 јануар 2020 15:25

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter