Kомедија "Женидба и удадба" Јована Стерије Поповића, у изведби глумаца Kњажевско-српског театра из Крагујевца, одиграна je на сцени врањског позоришта, у оквиру фестивала "Јоаким Вујић".
Црнохуморна комедија Стеријиног дела у режији Јане Маричић, добила је на актуелности данас - када су старосне границе за ступање у брак померене.
У условима немаштине, где су одрасли људи још увек зависни од онемоћалих стараца, пакао удаје и женидбе се продубљује до гротеске.
Публика је наградила глумце аплаузима на отвореној сцени.
Позоришна трупа Народног позоришта Лесковац одигралa је представу „Свици“ на сцени врањског позоришта, у оквиру фесривала „Јоаким Вујић“. Текст реномиране драматуршкиње Тене Штивичић, постављен је на сцену још 2007. године, али је готово савршено одговорио актуелном тренутку ванредних околности у којима живимо.
Цео комад у коме игра десетак глумаца, одиграва се на неком од светских аеродрома, у ванредним околностима које су узроковале временске неприлике. Позорница у Врању била је довољно пространа да се на њу постави сценографија, која је уз звучне ефекте донела атмосферу ваздушне луке.
Директор Народног позоришта Лесковац, Драган Божа Марјановић, каже да је реч о савременој драми која у овим оконостима са пандемијом још више добија на актуелности. Група путника остаје заробљена на аеродрому услед неких околности са неизвесним тренутком када могу да отпутују. И онда пратимо судбине неких учесника ове драме.
Публика је и сама могла да пројектује и осети, како би таква неизвесност у сваком од нас могла да узрокује немир и емоционални потрес. Сагледавање дотадашњег животног пута и неизвесне будућности и промашени животни тренуци, повремено на тренутак осветле, као свици, животе појединаца. Текст веома признате Тене Штивичић режирала је Ксенија Крнајски, а драматизовао Жељко Хубач, који је својевремено и предложио да се овај комад постави на сцену лесковачког позоришта.
Глумац Mарко Петричевић оценио је да је ова представа подстакла сваког од нас да се запита над сопственим животом и над приоритетима које пред себе постављамо.
Вечерас је на репертоару фестивала комад „Женидба и удадба“ Јована Стерије Поповића, многи би рекли класик, али у новом „читању“ редитељке Јане Маричић, у извођењу Књажевско српског театра у Крагујевцу.
Петричевић каже да је ово „класик“, јер је тема „брака из интереса“ актуелна и данас и код нас и у свету.
И ова, као и све представе, одвијају се у складу са превентивним мерама, уз наду да ће фестивал бити у потпуности реализован, с обзиром на најаву евентуалних нових мера.
Народно позориште Лесковац одиграло је представу "Свици" на сцени врањског театра, а у оквиру фестивала "Јоаким Вујић".
Комад по тексту Тене Штивичић режирала је Ксенија Крнајски, а постављен је најпре 2007. на сцену Загребачког казалишта младих, а касније и Атељеа 212.
Бави се судбинама и суочавањем људи, који сплетом неочекиваних околности, заглављени морају да проведу на аеродрому 12 сати.
Врање је од синоћ домаћин 56. Фестивала „Јоаким Вујић“, једног од најзначајнијих театарских догађаја у Србији, ван Београда. Градоначелник Миленковић отворио је фестивал уз наду да ће град и театар оправдати поверење Заједнице професионалних позоришта Србије, која им је поверила организацију фестивала. Представа врањског театра „Нечиста крв“ отворила је фестивал и у званичној је такмичарској конкуренцији.
Фестивал „Јоаким Вујић“ под слоганом „Страх, смех, слобода“ отворио је градоначелник Миленковић. Поздрављајући присутне он се осврнуо на историјат Врања, као раскрснице цивилизације и култура, истовремено бринући о очувању традиције, није заостајао за савременим тенденцијама, у свим сегментима живота.
„Ове године Врање је престоница позоришне уметности, јер се на јубиларне 40. „Борине позоришне дане“ надовезао фестивал „Јоаким Вујић“. А ми ћемо као град све учеснике пригрлити онако како умемо, топло и снажно, гостољубиво и срдачно, да ће сви заједно пожелети да се поново врате“, рекао је Миленковић.
Директор врањског позоришта, Ненад Јовић, рекао је да је ово велики дан за културу града и добро је да смо као заједница имали снаге и спремности да организујемо овакав фестивал.
Част да отворе фестивал имајали су глумци града домаћина, представом „Нечиста крв“,по роману Боре Станковић, за који је адаптацију урадила Тијане Грумић, а режију Југ Ђорђевић.
Глумац врањског позоришта Марко Петричевић рекао је да представу „Нечиста крв“ играју растерећено не само као домаћини фестивала, већ и због тога што су сигурни у квалитет представе.
У званичној селекцији у такмичарском делу је седам представа.
Селекторка Фестивала Бранислава Илић истакла је да је бирала представе по томе да оне у позоришту, али и код гледалаца, могу да покрену неку промену, да начине искорак.
Вечерас гостује позоришна трупа из Лесковца која на овогодишњем фестивалу игра две представе.
Уметнички директор Бојан Јовановић најавио је да вечерас гостује ансамбл Нродног позоришта Лесковац са представом „Свици“ по тексту Тене Штивичић у режији Ксеније Крнајски. Ради се о савременој драми чија је ауторка реномирани драматург и у европским размерама
Иначе, фестивал траје до 2. новембра, а на крају ће бити додељено осам награда; за најбољу представу, режију, глумачко остварење, сцеографију, костимографију, оригиналну музику, за најбољег младог глумца , као и награда округлог стола критике.
56. фестивал професионалних позоришта Србије ,,Јоаким Вујић'' под слоганом „Страх, смех, слобода“ отворио је градоначелник Слободан Миленковић.
,,Велика нам је част што нам је Заједница професионалних позоришта Србије указала поверење да будемо домаћини једног од најзначајнијих позоришних фестивала у земљи. Верујем да ћемо оправдати то поверење и успети да одговоримо свим захтевима које организовање оваквог фестивала подразумева. Искрено се надам да ће амбијент новог позоришног здања врањског театра, као и сам град, допринети доброј фестивалској атмосфери“, истакао је Миленковић.
Фестивал је почео представом „Нечиста крв“, врањског позоришта, у режији Југа Ђорђевића. Трајаће до 2. новембра, а у главном такмичарском програму биће изведено седам представа.
Под слоганом „Страх,смех,слобода“ 56. фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ вечерас ће по први пут бити отворен у Врању.
Овај престижни фестивал отвара представа „ Нечиста крв“ врањског позоришта. Публика ће до 2. новембра бити у прилици да види седам представа, у селекцији Браниславе Илић.
Организовање фестивала „Јоаким Вујић“ у Врању, својеврсно је признање Заједнице професионалних позоришта Србије, руководству града и колективу врањског позоришта у обнови позоришта и на свим професионалним успесима. Домаћини и отварају фестивал извођењем представе „Нечиста крв“, која је добила четири награде на недавном фестивалу у Шапцу.
Директор врањског позоришта Ненад Јовић каже да се у званичном такмичарском делу фестивала у селекцији Браниславе Илић нашло седам представа.
Ради се о респектабилним представа театара из Крагујевца, Лазаревца, Ниша, Шапца, Лесковца и Пирота.
Народно позориште Лесковац игра представе „Свици“ и „Ако се пробудиш или као да је важно“ . Књажевско српски театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац одиграће представу „Женидба и удадба“, док Шабачко позориште наступа са комадом “Два витеза из Вероне“. Народно позориште из Пирота игра представу „Страх, једна топла људска прича“, Пулс театар из Лазаревца долази са представом „Лавина“. Фестивал, 2. новембра, затвара „Власт и њена опозиција“, Народног позоришта из Ниша.
И над овим фестивалом лебди стрепња да ли ће све представе бити одигране због погоршања епидемиолошке ситуације.
Тим пре што ће 40. јубиларни „Борини позоришни дани“ можда остати упамћени и по томе да су половично реализовани.
Од четири селектоване представе, позоришна публика видела је само две. Отказане су представе „Калигула“ београдског Народног позоришта и „Пасивно пушење“ Звездара театра.
Јовић истиче да иако глумци у ове две представе нису оболели од корона вируса, већ су били у контакту са оболелима, због безбедности су представе отказане.
Верује да ће се до краја године ове представе наћи на репертоару врањског позоришта. Публика може да се определи да врати карте и да им у том случају буде враћен новац, или да сачувају карте.
У оквиру фестивала Јоаким Вујић, све представе почињу у 20 сати, а карата још увек има.
Представа „Пасивно пушење’’, Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и извођењу Звездара Театра, која је требало да буде одиграна вечерас у оквиру „Бориних позоришних дана“, отказује се због болести глумца.
Љубитеље позоришне уметности, који су купили карте за вечерашњу представу, контактираће надлежни из Позоришта „Бора Станковић“.
Роман младе Врањанке, драматуршкиње Александре Јовановић, "Црна птица" промовисан је на Малој сцени позоришта " Бора Станковић".
Роман се бави проблемима одрастања 12-огодишње девојчице, која је изгубила оца.
Ово је књига за децу, али и за одрасле, за све оне који пролазе кроз трауматично искуство, чуло се на промоцији.
Осим ауторке, о књизи су говорили књижевна критичарка Марија Божић, драматуршкиња Нада Гојковић, педагог Милица Трајковић и професорка Милица Митић.
Издавач је Креативни центар у Београду.
Монографија "ШОСО Вуле Антић 1970-2020" промовисана је у Галерији Народног музеја у Врању.
Ово значајно дело објављено је поводом великог јубилеја, пола века постојања ове васпитно образовне установе која образује ученике по посебном плану и програму.
У Монографији су обједињени подаци и фотографије о свим директорима, запосленима, али и о постигнуцима и успесима уценика који су се посебно истицали у овом периоду.
Аутори дела су Боривоје Поповић, Верица Стевановић, Маја и Мира Ристић, а рецензент проф. др Стана Смиљковић.
Монографија је штампана уз подршку града Врања и Министарства културе.
У оквиру промоције приредјена је и излозба радова ученика школе Вуле Антић.
Трагична породична прича са певањем и плакањем, уоквирена у музичко сценско дело "Сељачка опера" у режији Атиле Керестеша, оставила је без даха публику на другој фестивалској вечери у Врању. Изузетна глумачка дружина Новосадског позоришта свих 80 минута пленила је даром за игру и вокалним могућностима.
Прича мађарског текстописца и режисера Беле Пинтера, праћена је музиком, која се заснива на мешавини мађарских народних песама, барокног призвука, класицизма и рока. Архетипска тема почиње припремама за свадбу богате породице на селу, да би ствари кренуле крвавим током због инцеста и чедоморства.
Директор Новосадског позоришта Валентин Венцел каже да је комад такав да ће многи гледаоци имати утисак да га је писао Бора Станковић.Установити да се у друши једног човека или етничке групе одиграва исто оно што и у души другог човека, то је оно што би позориште требало да потенцира, те сличности у свим нашим различитостим.
Током целе представе глумци певају текст на мађарском, а превод је титлован, тако да је публици било потребно неколико тренутака да се прилагоде. Међутим, радња приче, музика у којој се преплићу фолклорни елементи мађарског мелоса, са рок тактовима, уз разиграност ансамбла, донели су очекивану магију позоришта.
Уметнички руководилац Новосадског позоришта Роберт Ленард рекао је да је ово јако необичан комад, пародија опере са мађарским народним мелосом, а прича је прави хорор, који се на крају претвара у праву грчку трагедију.
Глумица Новосадског позоришта Емина Салај Ерор оцењује да има у тој причи нешто што није везано за само један народ, за нешто строго локално, већ је нешто што делује и у другим срединама.
То потврђују и импресије гледалаца непосредно након што се спустила завеса.