Култура

Култура

У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.

У овом периоду ученици су чести посетиоци библиотеке и због мањих обавеза у прилици су да узму и наслове који нису обавезна школска лектира.

Библиотека годишње набави у просеку око 4 000 наслова што из сопствених средстава, из откупа, односно као поклон од Министарства просвете или од пријатеља који поклањају књиге.

Продужетак распуста добро је дошао ученицима, љубитељима књига који ових дана често посећују библиотеку. Омиљени су им дечји писци, али читају и друге.

Библиотека је на последњем Београдском сајму набавила бројна нова издања, која су већ стигла, тако да имају за сваког по нешто.

"Деца, у зависности од узраста, читају оно што су чули или им је неко препоручио. Школску лектиру читају само онда кад морају. Интересовања су различита", каже Александра Антић- библиотекар.

За децу која се још увек нису одлучила како да корисно искористе слободно време, из библиотеке препоручују роман „Зедси“ Гордане Влајић, дечјег писца, која је недавно гостовала у Врању поводом Светосавске недеље. Изузетно популарну и читану Весну Алексић и њен нови роман „Птица на ветар“, роман „Позив“ Николете Новак који је добио награду на сајму за дечју књигу године, и авантуристички роман „На путу сребра“ Гордане Малетић који читаоца враћа у дешавања у 15. веку.

Одрасли такође имају велики избор. Антић сугерише да обрате пажњу на италијанског аутора Лоренца Маронеа, који је скроз непознат и нов нашим читаоцима, а занимљиво и оригинално пише. Као и на књигу  „Свет по Гарпу, Џона Ирвинга.

"Оно што је мени било посебно занимљиво у последње време је нови роман Синише Ковачевића, „Освајање завичаја“. Ово му је други роман написан по драмском тексту „Велика драма“ који се игра успешно дуго година у Народном позоришту. Задовољан је што су га пријатељи наговорили да напише и књигу", каже Александра Антић- библиотекар.

Из библиотеке апелују на читаоце који су позајмили књиге, да их врате, без обзира на кашњење или неки други разлог, јер и други желе да их читају. У дане празника неће радити, а од уторка функционишу редовно.

У свету се иначе данас обележава Међународни дан даривања књига који је установљен пре 8 година са циљем да се деца, али и сви остали мотивишу да читају. Иницијатива је пробудила велико интересовање код љубитеља књига широм света.

Последњи пут измењено петак, 14 фебруар 2020 15:03

Председник Скупштине града Дејан Тричковић, поводом Дана државности Србије, отворио је у Галерији Народног музеја у Врању изложбу посвећену доктору Владану Ђорђевићу. Овај војни лекар, књижевник, државник и дипломата  с краја 19. и почетка  20.века, оснивач је Војне болнице у Нишу, као и Српског лекарског друштва и  Црвеног крста Србије. О посвећености, знању и стручности, још једног недовољно познатог, свестраног патриоте у историји Србије, говорили су историчари и представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке  Војне болнице.

Изложба под називом "Заборављени јунак доктор Владан Ђорђевић" отворена је као подсећање и признање човеку који је, завршивши медицину у Бечу крајем 19.века, учествовао у ослободилачким ратовима Србије од Турака и основао, као први образовани хирург у Србији, Војну болницу у Нишу.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић, рекао је да доктор Владан Ђорђевић није заборављени јунак, већ недовољно позната личност, поготову младим генерацијама. Његово образовање и све што је учинио за свој народ, могу им бити путоказ у образовању и даљем животу.

Kао политичар-председник српске Владе и министар просвете и привреде, као и црквених питања, доктор Владан Ђорђевић истакао се као патриота у решавању важних националних питања. Доктор Дејан Антић истакао је да је доктор Ђорђевић био дипломата у Атини и Цариграду борећи се подједнако за решавање српског, националног и црквеног питања. Директор Војне болнице доктор Јовица Станојковић истакао је у припреми изложбе да ће нас други утолико више ценити уколико поштујемо своје претходнике. Зато је наша обавеза да поштујемо своје претке.

Личност др Ђорђевића осветлили су и организатори, представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић рекао је да је отварање ове изложбе патриотски чин, и да су се око тога окупили потомци славних предака.

Кустос Народног музеја у Нишу и аутор изложбе Ивана Груден Милентијевић подсетила је да је овај, необично свестран човек, био је не само врстан хирург, већ и лични лекар Милана Обреновића, као и оснивач Српског лекарског друства и Црвеног крста Србије. Подједнако успешно управљао је Београдом. 1905. дао је оставку на место председника Владе и повукао се у Беч. У тешком сиромаштву умро је у санаторијуму у Висбадену.

Портпарол нишке Војне болнице Мила Недељковић подсетила је да је само 11 дана од ослобођења Србије од Турака др Ђорђевић основао Војну болницу у Нишу и да је та болница већ 142 године на том истом месту. У знак захвалности 22. јануара откривена је биста оснивачу. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годином доктора Владана Ђорђевића.

У програму су учествовали камерни оркестар и хор музичке школе "Стеван Мокрањац" и солиста Ненад Смиљковић, припадник 4. бригаде Kопнене војске. Отварању изложбе присуствовали су представници града, војске, епархије врањске, јавних предузећа и установа.

Последњи пут измењено петак, 14 фебруар 2020 15:33

У  Галерији Народног музеја у Врању сутра ће бити отворена изложба  под називом  „Заборављени јунак др Владан Ђорђевић“. На изложби која се организује поводом Дана државности, говориће рецензент изложбе, др Дејан Антић  са Универзитета у Нишу, Ивана Груден Милентијевић, кустос Народног музеја у Нишу  и Саша Стаменковић, директор Народног музеја Врање. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“. Отварање  изложбе заказано је за 18 сати и 30 минута. Организатори су Народни музеј Врање у сарадњи са Народним музејом у Нишу.

По први пут, након више од две деценије професионалног рада, позориште „Бора Станковић“ у Врању биће домаћин престижног међународног фестивала „Јоаким Вујић“. Том одлуком заједница Професионалних позоришта, коју чини 16 театара, одала је признање граду и врањском позоришту. 56. Фестивал “ Јоаким Вујић“ биће традиционално одржан од 11. до 18.маја. Градоначелник Слободан Миленковић подржао је одлуку Заједнице професионалних позоришта да 56. међународни позоришни  фестивал „Јоаким Вујић“, ове године буде  организован у Врању, у позоришту „Бора Станковић“ .

Градска већница Зорица Јовић истакла је да је град прихватио одлуку Заједнице професионалних позоришта, јер се ради о једном престижном фестивалу, на коме се могу видети најбоље представе, осам дана траје што уопште није мало. Ако направимо паралелу, у мају „Јоаким“, у октобру „Борини позоришни дани“, очекујем да ће и сада сала позоришта бити пуна и да ћемо сви уживати у представама које се буду квалификовале да буду игране на овом фестивалу.

Концепт фестивала је евро-регионални и базира се на модерним извођачким позоришним праксама. Негује софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште, које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.  

Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да ће фестивал бити организован од 11. до 18. маја, а Врање ће бити домаћин 8 добрих представа. „Нечиста крв“ врањског позоришта биће у конкуренцији за избор најбоље представе. Селекторка фестивала је Бранислава Илић која ће своју званичну селекцију објавити након 31. марта. Јовић је истакао да је позориште „Бора Станковић“ 2017. године освојило 6 награда, а 2018. две награде. Надам се да ћемо овом представом бити озбиљни конкуренти за добијање награде.

Фестивал „Јоаким Вујић“ финансијски ће подржати министарство културе и град Врање. Иначе, планирано је да, као најава, пре фестивала буду одигране  укупно три представе врањског, као и позоришта из Лесковца и Ниша. “Мали Јоаким“  биће организован  на јесен у Грачаници, а селектор је Спасоје Ж. Миловановић. На том фестивалу представа  за децу, врањско позориште наступиће са  „Чаробњаком из Оза“. Ово је једна од највећих представа за децу које је наше позориште до сада припремило, а премијера је у Врању планирана за 29. фебруар.

Последњи пут измењено среда, 12 фебруар 2020 14:35

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter