Обележавање Дана Библиотеке настављено је у дворишту Музеј куће Боре Станковића промоцијом дела Ивана Миленковића и Дамира Каракаша.

Иван Миленковић дипломирао је филозофију у Београду, а магистрирао на Факултету политичких наука у Београду. Заменик је главног и одговорног уредника Трећег програма Радио Београда. Бави се савременом француском и политичком филозофијом. Објавио је двадесетак текстова у домаћој и страној стручној периодици и близу 150 приказа, осврта и рецензија у домаћој недељној и дневној штампи. Сам, или у сарадњи са колегама, приредио је пет зборника текстова: о избеглиштву, Канту, суверености и политичком представљању. Преводи са француског и италијанског.

Каракаш је рођен 1967. године у селу Плашћица код Бриња у Лици. У Загребу је студирао агрономију, право, новинарство. Неколико година радио је као новинар, а још као тинејџер објављује карикатуре и цртеже, који су награђивани. Што се тиче књижевног рада објавио је књигу путописа ''Босанци су добри људи'', романе ''Комбетари'',  ''Како сам ушао у Еуропу'', ''Сјајно мјесто за несрећу'', ''Blue Moon''; збиркe прича ''Кино Лика'', ''Ескими'', ''Пуковник Бетовен.'' По књизи ''Кино Лика'' редитељ Далибор Матанић снимио је истоимени филм, вишеструко награђиван у Хрватској и иностранству. 

Вечерашњим програмом завршено је тродневно обележавање Дана библиотеке Бора Станковић у Врању и 143. годишњице постојања и рада. 

Mузичка школа Стеван Мокрањац приредила је концерт за све љубитеље доброг звука поводом Светског дана музике.

Поред певања и добре свирке, чули су се и стихови које су говорили ученици Музичке школе, а ово је била и прилика да се прикаже промо филм који описује начин рада у самој школи. 

Светски дан музике обележава се у 120 земаља, међу којима је и Србија. Окупљају се музичари, славе га професионалци и аматери.

Већина људи, током летњих дана, слободно време проводи са породицом и пријатељима на отвореном простору. Они пак који воле да читају, у тренуцима опуштања  најчешће потраже књигу. Без обзира на савремене електронске уређаје који омогућавају читање, ипак држање књиге у руци, окретање страница и мирис папира, изазивају другачији доживљај. То знају они којима је књига свакодневно при руци.   

Књига  је била и остала највернији пријатељ. У летњим месецима када имамо мање времена  за читање, обично одаберемо „лакше“ штиво за тренутке када се осамимо. Тако су трилери и романи најчитанији током летњег периода, а то препоручују и у библиотеци „Бора Станковић“.

Александра Антић, библиотекарка, препоручујe да се у обавезној литератури за ово лето нађу и писци, Дејан Тиаго Стаковић чији је роман „Замалек“, био проглашен за један од најбољих европских романа када је изашао , Фредрик Бакман – сви наслови, као и други скандинавски писци, још увек  је најчитанија и Елена Феранте, Лусинда Рајли, Викторија Хислоп.

Још који дан остао је до краја школске године, па ће за њих бити и мање обавеза. А када не морају да читају обавезну лектиру и за њих има литературе за опуштање.

Александра  Антић каже да су на дечијем одељењу најчитаније књиге, „Штреберке“, „Мале блогерке“, “Шуњавко“, „Лоши момци“. Ове књиге излазе у  наставцима и показало се да их млађе генерације радо читају.

Редовни, вишегодишњи читаоци верују у препоруке библиотекара.

''Узимам књиге по препоруци библиотекара, тако је и ова Викторије Хислоп, а једна је и од најчитанијих. Углавном узимам  по три књиге, прочитам их за 15 дана и то ми је увече за опуштање,'' кажу читаоци.

Иначе, библиотека ће и у наредном  периоду радити од 8 до 19 сати радним данима, а суботом од 8 до 13 часова.

Лука Трипковић, књижевник из Ваљева спада у млађу генерацију српских писаца. Његов рукопис романа ''Осмех под гором маслиновом''  је 2016. године уврштен у ужи избор за НИН-ову награду и одабран од српског селектора Владимира Арсенића за регионалну награду „Меша Селимовић“. 

''Драго ми је што сам у вашем граду и што ћу представити свој опус врањској публици. На вечерашњој промоцији представићемо моја два романа ''Осмех под гором маслиновом'' и ''Црна књига''. Са књижевним критичарем Иваном Миленковићем разговараћемо о мојим делима, о књижевности уопште, као и о друштвеним темама у најширем смислу,'' рекао је пре промоције  Трипковић.

Трипковић објављује теоријске текстове од 2015. године. Есеј ''Руине – споменици из нехата'' објављен је у зборнику „Уметност и теорија” одсека за теорију уметности Факултета ликовних уметности у Београду.  Разговор са Трипковићем водио је књижевни критичар Иван Миленковић који је у својој досадашњој каријери објавио двадесетак текстова у домаћој и страној стручној периодици и близу 150 приказа, осврта и рецензија у домаћој недељној и дневној штампи.

''Драго ми је што баш у Врању можемо да промовишемо дела Луке Трипковића. Дубоко верујем да он представља будућност српске књижевности и сматрам да се о њему много мање говори него што  то заслужују његове књиге. Изванредна је ствар што о његовим књигама можемо да говоримо овде,'' рекао је о овом младом писцу књижевни критичар Иван Миленковић.

У оквиру обележавања Дана Библиотеке''Бора Станковић'' вечерас је на програму промоција  дела Дамира Каракаша, вишеструко награђиваног писца у Хрватској и иностранству. 

Библиотека „Бора Станковић“ свечано је отворила Одељење за дигитализацију којим је започео Дан установе. Овим пројектом се обележава 143. годишњица од оснивања Читаонице врањске и 95 година од смрти Боре Станковића.

У фокусу дигитализације ће бити књиге, списи, сведочења, фотографије и све оно што показује историју и културу Врања. Циљ је да дигитална грађа буде представљена и доступна свим заинтересованим грађанима.

Директор Јавне библиотеке, захвалио се на подршци Министарству културе, и управи Града на помоћи у опремању Одељења дигитализације.

„Идемо корак даље са унапређењем, промоцијом и афирмацијом културног стваралаштва. Рад новоотвореног одељења ће се ослањати на рад завичајног одељења, и користиће се грађом која поредставља богатство овог краја и сведочи о бурним временима која су за нама. Серије фотографија, разгледница и осталог материјала који одељење поседује, аутентични рукописи Ђорђа Тасића, Јована Хаџивасиљевића и Боре Станковића“ објашњава директор Јавне библиотеке Зоран Најдић.

Библиотека је већ припремила просторију од 40 м2 у којој се налази сва неопходна опрема. Компјутер са јаким графичким способностима, софтвер за дигитализацију и скенер.

„Улога библиотеке је развијање писмености и ширење културе читања и као таква је јединствена и незаменљива у овом крају.На први поглед изгледа као да многи традиционални видови комуникације и стицања знања падају у други план. Али упркос масовности информација и инстант садржају, суштински моћ књиге није избледела, нити ће икада. Дигитализација је жив процес који има своји почетак и она је данас неминовност у свим сверама али и вид културне баштине. У библиотекама се она редовно спроводи последњих година. Циљ је стварање културне базе наше земље да се сручњацима различитих профила омогуће што потпунија истраживања“ обратила се овим речима Алма Ризвановић, посебни саветник потпредседнице владе и министарке културе и информисања Маје Гојковић.

Град Врање обезбедио је средства којим ће бити набављена опрема неопходна за оптимизацију простора, како би се оспособило ново одељење за сам технички процес дигитализације,

„Јавна библиотека константно се развија увођењем иновација. Тако се омогућава опстанак и развој читалачке културе. Кроз дигитализацију библиотеке иду у корак са савременим трендовима и новим технологијама. Надам се да ће и у наредном периоду локална самоуправа пружити помоћ и подршку овој установи“ поручује заменица управника и руководилац Сектора за библиотечку и информациону делатност Народне библиотеке Србије, Драгана Милуновић.

Током претходне две године, библиотека је забележила пораст броја чланова и читалаца за 15 процената. А верујемо да ће након дигитализације успети да магију која се крије између корица подели са још већим бројем људи.