Култура
Музичку традицију Врања обогатили су звуци „Пиано самер фестивала” и унели мерак и севдах у новој форми. Ово је на отварању 5. пијанистичког фестивала у Врању, рекао градоначелник Слободан Миленковић. „Пијанисткиња са новчанице”, мото је овогодишњег фестивала посвећеног немачкој пијанисткињи, педагогу и композиторки Kлари Шуман. До 8. Августа у сали Дома војске наступиће признати европски и светски пијанисти. Врањској публици музицирали су Гулсин Онај из Турске и Мајкл Лесли, пореклом из Аустралије. Вечерас наступа пијанисткиња Нино Гуревич из Грузије.
Врање је по пети пут домаћин музичке светсковине „Пиано самер” фестивала. У граду коме музика даје особени печат, звуци овог фестивала укрстили су се са традицијом, чуло се на свечаности отварања. Градоначелник Слободан Миленковић рекао је да музика не познаје границе. Врање оправдано носи епитет летње престонице класичне музике, не само у Србији, већ и на Балкану. Ова светковина озбиљних нота налази се на европској мапи културних дешавања, а сама чињеница да сваке године на фестивалу учествују музички виртуози са свих меридијана додатно потврђује њен квалитет. Јединствена концепција фестивала доноси мерак и севдах у новој форми. Поводом 200. годишњице рођења Кларе Шуман велике немачке пијанисткиње, композоторке и педагога, тема овогодишњег фестивала је њено стваралаштво. Она је била једна од првих дама која је јавно наступала, те су организатори желели да нагласе значај жена у болати музичког стваралаштва.
Председница Удружења уметника „Пиано самер” Марија Динов Васић нагласила је да је тема фестивала интернационална, као и сама манифестација. У склопу фестивала највећи број пијаниста су управо жене, а саму манифестацију отвара прослављена уметница из Турске Гулсин Онај. Оснивач и уметнички директор фестивала Зоран Имшировић нагласио је да посебну захвалност организатори дугују локалној самоуправи. Градско руководство, а пре свега градоначелник препознали су значај фестивала за град, регион и Балкан. Пијанисткиња Гулсин Онај музицирала је дела Шопена, а уместо најављеног Луиса Карваља, публику је поново одушевио Мајкл Лесли, професор са Универзитета у Минхену.
Пиjанисткиња грузиjског порекла Нино Гуревич као угледни солиста и признати камерни музичар наступа широм света. Ту спадаjу учешћа на многоброjним фестивалима међу коjима су и Интернационални музички фестивал у Телавиjу (Грузиjа), Олег Каган фестивал у Кроjту (Немачка), Клавирски фестивал Рур у Дортмунду, Пиано Суммер у Врању, Шопен фест у Београду итд. Посебно би требало да се издвоjи наступ са Филхармониjом из Новосибирска под диригентском палицом Арнолда Каца. Остварила jе многоброjне снимке за Грузиjски национални радио и телевизиjу.
Рођена jе у Тбилисиjу, главном граду Грузиjе. Одрасла jе у музичкоj породици – маjка jоj jе наставник клавира, а отац угледни професор Вили Гуревич, диригент, музиколог и дугогодишњи шеф Одсека за композициjу и теориjу музике на Државном конзерваториjуму у Тбилисиjу.
Као четворогодишњакиња стиче прва знања из свирања клавира, а дипломирала jе на Државном конзерваториjуму у Тбилисиjу. Од наjмлађих дана до дипломе на академиjи, њен развоj прати познати педагог Едишер Русишвили, професор на Конзерваториjуму у Тбилисиjу. Студирала jе и на Високоj школи за музику у Минхену под вођством професора Елисо Вирсаладзе. Похађала jе и мастер студиjе за пратњу лида у класи Хелмута Доjча.
Редовно наступа као солиста и са разним камерним саставима широм Европе и Азиjе. Листа националних и интернационалних такмичења на коjима осваjа награде jе импресивна.
Концерт почиње вечерас, 5.08. у 20 сати у Дому воjске у Врању, а улаз jе бесплатан.
Звуци класике „Пиано самер” фестивала уносе у богату музичку традицију Врања севдах и мерак у новој форми. Ово је на отварању клавирског фестивала рекао градоначелник Слободан Миленковић. „Пијанисткиња са новчанице” мото је овогодишњег фестивала који је посвећен великој пијанисткињи Клари Шуман. Највећи део музичког програма део су из опуса њеног стваралаштва. Прве вечери ове музичке светковине пред врањском публиком у Дому војске музицирала славна турска пијанисткиња Гусин Онај. Друге фестивалске вечери сутра од 20 сати, наступиће Мајкл Лесли.
У Врању ће сутра бити отворен пети „Пиано самер“ фестивал класичне музике .Ове године посвећен је стваралаштву немачке пијанисткиње,композиторке и педагога Кларе Шуман.Овај фестивал превазишао је оквире града и региона речено је у градској кући на конференцији за новинаре поводом отварања фестивала, који ће трајати до 8.августа. Светски признати пијанисти концертираће у наредних шест дана у Врању на „Пиано самер“ фестивалу.Ова јединствена културна манифестација у Врању постаје традиција ,јер има све бројнију публику.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић оценио је да град Врање има срећу да је управо овде поникао фестивал који за кратко време превазишао оквире града и региона.Сада већ обележавамо 5. годишњицу, један мали јубилеј, а сведоци смо да је све више љубитеља класичне музике.
Иако је Врање пре свега препознатљиво по другачијој врсти музике ,овдашња публика зна да слуша и класичну музику.
Већница за културу Зорица Јовић истакла је да ће бити домаћин не само извођачима већ и све бројнијим гостима који долазе због овог фестивала. То потврђују и уметници који се радо враћају да музицирају овде. Фестивал финансира град по основу конкурса.
Ове године фестивал је посвећен Клари Шуман, пијанисткињи, композиторки и педагогу, чији се лик нашао и на некадашњој новчаници од 100 немачких марака.Сада се навршава и 200 година од њеног рођења . Уметници који наступају ,поред осталог класичног репертоара свираће дела из опуса Кларе Шуман.
Оснивач и уметнички директор фестивала Зоран Имшировић рекао је да ће фестивал својим музицирањем отворити уметница светског реномеа Гулцин Онај,следеће вечери наступиће Мајкл Лесли,,а у наредним данима две пијанисткиње из Грузије,Нино Гуревић и Ани Такидзе. Наступиће и наша млада пијанисткиња Драгана Тепарић.
Концертом на коме ће свирати дела Шуберта и Чајковског, Зоран Имшировић затвориће фестивал. Сви концерти, као поклон грађанима Врања и гостима града, биће организовани у здању Дома војске, са почетком од 20 сати.
Народни музеј у Врању конкурисао је ове године код ресорног министарства за средства за нову сталну поставку у музеју. У септембру се у Галерији музеја припрема реализација планиране изложбе из серијала „Великани у Врању“, где ће бити представљене слике једног од најзначајнијих српских уметника Паје Јовановића. Након санације објекта Народног музеја, следећа фаза је уређење ентеријера и припрема за инсталирање нове сталне поставке. Представници ресорног министарства и стручњаци, до сада су у те сврхе боравили у Врању у више наврата.
Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић истакао је да је урађен идејни и музеј је конкурисао код министарства. Од почетне суме од два милиона динара сада се изашло са цифром од 20 милиона колико ће бити неопходно за конзервацију простора, таванице, дрвенарије, замену унутрашњих прозора, као и машинске инсталације.
Поред обнове најзначајнијих културно историјских објеката Народног музеја и музеј куће Боре Станковића, запослени у музеју велику пажњу посвећују и изложбеној делатности.Тако се у оквиру циклуса „Великани у Врању“ припремају и за изложбу слика Паје Јовановића, једног од најзначајнијих српскиг сликара.
Стаменковић каже да би ова изложба требало да буде отворена у септембру, што ће свакако представљати догађај сезоне. За ову, као и сличне изложбе, највећи проблем представљају средства предвиђена за осигурање и та ставка је често камен спотицања у органзацији оваквих догађаја.
Љубитељи уметности- грађани Врања, као и гости града током сезоне одмора, свакако очекују да уз остале културне догађаје могу да уживају и поставкама овако значајних изложби. Прошле године врањској публици представљене су слике Саве Шумановића из последњих 10 година његовог богатог стваралаштва.
Опширније...
Бисту Светог оца Јустина Поповића, изливену у гипсу, извајао је и поклонио граду, истакнути српски вајар из Београда, Велимир Каравелић, учесник овогодишње интернационалне Ликовне колоније у Врању. Иако је ретки учесник колонија, јер стварање доживљава као интимни чин, готово као молитву, Велимир Каравелић је прихватио позив да дође у Врање. По природи интровертан, сетио се да је након студија далеке 1983. године био учесник колоније у Прохору Пчињском. Отац Јустин Поповић је иначе личност чије је дело проучавао и које му је помогло да до краја схвати хришћанство и православље. Стога није имао дилему зашто долази у Врање .
Каравелић истиче да је пожелео да направи нешто што је везано за овај град, а у томе је наишао на изузетну подршку врањског сликара Мите Ристића, коју је ту идеју изнео на пријему у Скупштини града. Он је одмах препознао о каквој се вредности ради за нашу културу, град и југ Србије у целини.То је наишло и на подршку руководства града. Инспирисан, бисту, висине око 60 сантиметара урадио је за свега два дана, мада би за такав посао било потребно и месец дана.
Модел је најпре извајао у глини, а потом одлио у гипсу, и како наглашава у томе је велику помоћ имао у младом вајару из Врања, Марјану Станковићу. Овај врсни, реномирани вајар углавном ради у мермеру и бронзи. Његове изведене скулптуре налазе се у многим репрезентативним просторима почев од Македоније, до Словеније, као и у иностранству. Духовност је база из које црпи инспирацију и енергију.
Каравелић каже да верује да и Врањанци знају да је Ава Јустин велики мислилац, филозоф, и свакако један од највећих духовника хришћанске цивилизације. Зато је препоручио свим љубитељима филозофске мисли да читају дела Јустина Поповића.
Каравелић је најавио да ће до наредне године ово дело овековечити у мермеру. Тржишна вредност овог дела процењује се на око 10.000 евра. Постамент у дуборезу на коме ће бити биста, урадиће дуборезац, пореклом из Врања, Зоран Ђорђевић, такође учесник овогодишње Ликовне колоније „Врање 2019”.
На 32. сабору фрулаша Србије „Ој Мораво”, који је одржан у Прислоници екипе које су се на претакмичењу у Врањској Бањи пласирале за сабор постигле су значајне резултате. Радуле Јовановић и Никола Пауновић освојили су друго место у категорији дуети, изворно свирање. Димитрије Николов и Вељко Михајловић, освојили су треће месту у категорији дуети, савремено свирање.
У Врању је отворена интернационална ликовна колонија „Врање 2019” на којој учествује седморо уметника из Србије, Македоније, Хрватске, Бугарске и Француске. Током седмодневног трајања уметници ће стварати дела која ће остати као поклон граду. Покровитељ колоније је град Врање. У Ликовној радионици у Врању отворена је овогодишња колонија која ће трајати наредних седам дана. На затварању ће бити организована колективна изложба дела насталих у Врању. Ликовна колонија овде има дугу традицију. Весна Маринковић Станковић – водитељ Ликовне радионице подсетила је да колонија у Врању датира од 1974. године, тада под називом „Прохор Пчињски”. Од 2002. године је обновљена у Врању. За то време уметници су створили више од 120 дела. Поред сликара из Србије, Македоније, Хрватске, Бугарске и Француске, учесницима колоније придружили су се сликари из Врања, Слађана Аризановић, Никола Николић и Мита Ристић. Јована Настић, управница Галерије Народног Универзитета истакла је да ће дела настала током ликовне колоније бити приказана публици на колективној изложби, а након тога остаће као поклон граду. Неки од уметника су сада први пут у Врању, а поједини се Граду враћају годинама, јер их како кажу инспиришу људи и дух Врања. Уметници Душка Радуновић из Француске, Велимир Каравелић из Београда, Александар Радовић са КиМ и Ева Мештровић из Хрватске, истичу да их је водила жеља да дођу у овај град. Неки су се изненадили јер су мислили да је град много мањи, а највише их је већ при првом сусрету опчинила срдачност домаћина. Покровитељ колоније која се завршава у недељу је град Врање.
Миле Костић Дубница објавио је нову књигу пословица, изрека и израза врањског краја под називом „Ступни ву на ступку”. Ово је четврта у низу оваквих књига на којој је аутор предано радио годинама уназад са циљем да oтргне од заборава изворне речи нашег краја. Завичајни говор је уткан у корене нашег постојања и идентитета тако да су пословице, изреке и изрази врањског краја још од малена привлачиле аутора књиге „Ступни ву на ступку”. Током свог досадашњег рада, Костић је прикупио око 5000 старих речи и израза, а од тога у овој књизи нашло се око 1200 изрека, пословица и израза које су преузете директно из уста њихових казивача, каже аутор ове књиге.
„Одувек су ме интересовале старе речи јер сам одрастао на селу, где живим и дан данас. Наш дијалекат ми је био занимљив одувек тако да сам 2000.године почео да бележим све оне речи које бих чуо од људи око себе. Видео сам да се те речи, изрази и пословице све више гомилају. Прикупљао сам речи тако што сам почео да обилазим села на нашем подручју и да разговарам са старим људима. Сваку реч сам бележио и тако је настала ова књига. Покушао сам да сачувам од заборава све то што је постојала у народу. Желео сам да чувајући старе речи, сачувам наше корене, порекло и идентитет. Ако се не успе у томе, ми онда не постојимо”, каже Миле Костић, аутор књиге.
Аутор ове књиге је успео да оживи значајно народно стваралаштво и дарује га читаоцу у изворном облику. Као кратка форма доступна је и драга савременом читаоцу јер је сажета и радознали је радо читају, препричавају и памте, рекао је о књизи рецензент Слободан Симоновић. Костић каже да на овоме неће стати. Он увелико наставља са радом и увелико ради на припреми нових књига прича и поезије за које верује да ће бронаћи пут до читалаца.
У склопу тринаестог Меморијала у част једног од најпознатијих Врањанаца, Бакији Бакићу, у Градској кући приређен је пријем за трубачке оркестре. Након дефилеа оркестара шеталиштем, у великој сали Скупштине града учеснике манифестације дочекали су председник Скупштине града Дејан Тричковић, заменик градоначелника Ненад Антић и градска већница Зорица Јовић. Вече је настављено концертом у Горњој Чаршији.
То је човек који је је направио не један оркестар, него музичаре од читаве фамилије. И да није било њега, не би било ни нас - рекао је Ненад Младеновић, потомак Бакије Бакића у свом обраћању.
„Бакија Бакић је свирао трубу најбоље другари! Он је могао човека да развесели, да истопи. То је био један велики човек и трубач који је свирао маестрално, и ми морамо да га памтимо као таквог и поштујемо“.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић у свом обраћању потенцирао је значај ове манифестације и човека који је пронео врањску музику широм некадашње Југославије и широм света.
„О његовом музицирању чули смо много тога, али увек требамо да се подсетимо на то, да и млађе генерације знају ко је био Бакија Бакић, какав је уметник био. Град ће увек подржати све ваше предлоге и идеје како би се врањска музика и врањска труба и даље чули далеко“.
Заменик градоначелника Ненад Антић подсетио је на чињеницу да је ово уједно и година када се навршава 30 година од смрти овог великог виртуоза, и да је наша обавеза да наставимо музички пут који је он утабао.
„Виртуоз музике, виртуоз трубе, велики амбасадор и Врања и Србије, и пре све аутентичне врањске музике и аутентичног врањског музичког израза. Ми смо можда били млади да доживимо оне понедељке у башти Хотела Врање о којима прича стара СФРЈ, када су се људи окупљали да би слушали овог уметника на труби“.
Вече је настављено у Горњој Чаршији концертом на коме су наступили оркестри Екрема Мамутовића, Ненада Младеновића, Дејана Авдића из Врањске бање, Бојана Ристића из Владичиног Хана и Роберта Демировића из Павловца.
Добривоје Мамутовић, отац Екрема Мамутовића и члан истоименог оркестра открива нам да у Врању имамо 500 регистрованих врањских песама.
„Нико није могао да свира тако лепо као Бакија Бакић. Он је има другачији тон од свих, мекши. Мислим да неко треба да се роди овде у Врању да би имао у души врањски мелос“.
Од првих звука трубе до краја концерта играло се коло на месту где се налази споменик Бакији Бакићу. Велики број Рома окупио се да ода почаст овом барду.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
