Култура
Вечерашњим концертом који је заказан за 19 сати у сали Дома воjске у Врању, Музичка школа „Стеван Мокрањац” прославиће своj дан и 40. година постоjања и успешног рада. У оквиру обележавања овог значаjног jубилеjа биће промовисана и књига о четири децениjе ове образовне установе. Ово jе уjедно и последњи догађаj у оквиру традиционалне манифестациjе „Маj, месец музикe”. Током траjања одржано jе 13 концерата, као и међународно такмичење малих пиjаниста.
Манифестација „Мај месец музике” трајаће до петка, 31. маја, када се обележава и Дан музичке школе „Стеван Мокрањац”. Пред крај манифестације концерт је, традиционално, одржао и хор ове музичке школе. Хор музичке школе "Стеван Мокрањац" под диригентском палицом хоровође Александре Савић наступао је у оквиру манифестације „Мај, месец музике”. На синоћњем концерту су певали сви узрасти, од најмлађег до најстаријег. Неки од ученика наступали су и самостално и са хором. Они су пред концерт били узбуђени, али кажу да нема треме. „Радујемо се концерту, певаћемо и наше и стране песме”, рекла су деца пред почетак концерта.
„Захвалила бих се прво родитељима што су родили ову дивну децу, а затим и свим људима који помажу хор и који су нам омогућили да путујемо и да покажемо оно што знамо и ван града”, каже Александра Савић, хоровођа.
Врањанци су уживали у наступу хора више од сат времена, а репертоар се састојао од дечјих, духовних и етно песама.
„Хор је јако успешан, они не иду на такмичења јер тога има слабо код нас у земљи, али јако су познати у граду, певају на свим свечаностима, певају и ван града, били смо у Руми, Сремским Карловцима, Београду, требало би следеће недеље да хор поново наступи у Вазнесењској цркви у Београду. Доста су активни, доста раде и све похвале за њих”, каже Тања Близнаковски Јовановић, директорка музичке школе.
Наступ хора пратио је бенд музичке школе. Манифестација се сутра наставља концертом у сали музичке школе када ће наступити Јован Богосављевић и „Хибриди”.
„Мај, месец музике, манифестација која ове године дуже траје и мислим да је репертоар био богатији у односу на прошлу годину. Хвала свим запосленима из музичке школе који су дали максимум од себе и велики допринос у реализацији једне овакве манифестације на територији града. Хвала и деци која учествују, не само вечерас, већ на свакој нашој манифестацији и део су сваког нашег програма”, каже Зорица Јовић, већница за културу.
Музичка школа ''Стеван Мокрањац'' ове године слави и велики јубилеј, 40 година рада, те ће на Дан школе, 31. маја, бити одржан концерт у сали Дома војске, чиме ће и манифестација ''Мај, месец музике'' бити завршена.
У оквиру манифестације "Мај, месец музике" вечерас је наступио хор музичке школе "Стеван Мокрањац" под диригентском палицом хоровође Александре Савић. Певали су сви узрасти, од најмлађег до најстаријег, а репертоар се састојао од дечјих, духовних и етно песама. Наступ хора пратио је бенд музичке школе.
У сали Дома војске у 12 сати и 44 минута, симболично у вези са Резолуцијом Савета безбедности 1244, отворена је изложба фотографија под називом „78 фотографија” коју је приредио Душан Миловановић, а организовала 4. бригада Копнене војске Србије.
Изложба садржи 78 фотографија за сваки дан НАТО агресије на Србију. Присутним званицама обратио се бригадни генерал Слободан Стопа, који је подсетио на страдања српског народа за време НАТО бомбардовања. „Током 78 дана агресије извршено је око 2300 ваздушних удара на више од хиљаду објеката широм земље. Било је ангажовано више од хиљаду борбених авиона НАТО снага и лансирано преко 400 хиљада пројектила, укупне тежине 22 хиљаде тона. Употребљено је више од 1300 крстарећих ракета огромне разорне моћи, изручено је 37 хиљада касетних бомби ”, чуло се, између осталог, приликом отварања изложбе.
„Ове фотографије треба да служе као подсетник за незаборав онима који су ова времена преживели, а генерацијама које су рођене, можемо рећи срећом, након ових немилих догађаја, треба да буду опомена за будућност. На хиљаде ратних слика, а камоли ових 78, колико их је на овој изложби, по једна за сваки дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не би било довољно да се сагледају све димензије бруталног напада највеће светске војне силе на једну малу и недужну државу”, каже бригадни генерал Слободан Стопа, командант 4. бригаде КОВ.
Поставка „78 фотографија” биће изложена у Дому војске у Врању до 7. јуна, а отворена за посетиоце свакога дана од 10 до 19 часова. Ову изложбу имали су прилику да виде грађани Чукарице, Бања Луке и Ниша, а након Врања она ће обићи и Краљево, Нови Сад, Крагујевац и многе друге градове.
У сали Дома војске у Врању приређена је промоција књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” аутора Томислава Симоновића, као резултат десетогодишњег истраживања аутора, које је сам финансирао.
Књига „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” доноси нове историјске чињенице и податке о највећем српском добротвору, који је од почетка Првог светског рата па до своје смрти 1935. године користио сопствени утицај и новац да помогне ратом уништеној Србији. Џон Фротингам је основао домове за ратну сирочад, занатске школе и један фудбалски клуб, обезбеђивао ратне болнице, и свеукупно уложио у помоћ између два и три и по државна буџета тадашње Краљевине. Оженио се Српкињом и постао један од најодликованијих људи у историји наше земље, да би на крају сећање на његове заслуге скоро у потпуности било избрисано из српске историје. Захваљујући ентузијазму хемичара из Врања, Томислава Симоновића, Фротингамова прича поново је испричана.
„Радио сам више од 10 година, само на писању. Материјал, фотографије, више од 15 година. Да бих добио комплетну документацију и пронашао само годину рођења, морао сам да отпутујем у Француску. Тамо сам ступио у контакт са унуцима Џона Фротингама, са праунуцима нашег познатог научника Симе Лозанића и потомцима једне од најзначајнијих историјских личности Србије, Томе Вучића Перишића. Они су ми 2015. уступили целокупну документацију, ту су драгоцене фотографије које никада до сада нисам видео ни на једној изложби”, каже Томислав Симоновић, аутор.
„Ми Срби често заборављамо своје добротворе, а Џон Фротингам је био највећи добротвор српског народа током Првог светског рата и у годинама између два светска рата, а онда у годинама иза 1945. под утицајем идеологије његово име је напросто избледело из сећања српског народа и књига Томислава Симоновића Фротингама поново враћа у нашу свест и сведочи о размерама доброчинстава које је Џон Фротингам радио у Србији”, каже Љубодраг Димић, историчар.
„У књижевном смислу највећи квалитет ове књиге је књижевни стил којим је Томислав Симоновић написао ову књигу, читате је као најбољи роман, из поглавља у поглавље, сазнајете много о историји Врања и ти ликови оживљавају као литерарни. Ја бих то најтоплије препоручила Филмском центру Србије да по овој књизи направи један сјајан филм и то у једној светској копродукцији”, каже Славица Гароња Радованац, рецензент.
Издавач књиге је београдски Завод за уџбенике, а промоцију је организовала фондација „Џон Фротингам”.
„Томислав Симоновић, иначе Врањанац по рођењу, је преузео на себе, као што се у српском народу често дешава да оно што не раде институције ради ентузијастични појединац, он је написао ту савршену књигу. Иза ње су такође својим ауторитетом стали неки чланови Српске академије наука, тако да мислим да смо данас на правоме месту да започне живот ова савршена књига која ће нам показати да Срби нису били сами, да Србија ни данас није сама, али да треба неговати те пријатељске везе”, каже Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике.
Аутор, Томислав Симоновић, радио је као технолог у Дуванској индустрији, Памучном комбинату и објављивао научне радове о штетности мангана по људско здравље. У исто време делио је интересовање за историју свога Врања са оцем Ристом, који је давне 1962. године основао Историјски архив.
У оквиру промоције књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” приређена је и изложба фотографија из личне архиве Фротингама под називом „Памтимо добротвора”. Изложбу је приредила Мирослава Симоновић, а пригодну видео презентацију Душан Симоновић.
Опширније...
У сали Дома војске у Врању приређена је промоција књиге ''Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор'' аутора Томислава Симоновића, као резултат десетогодишњег истраживања аутора, које је сам финансирао.
О књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике, Љубодраг Димић, историчар и сам аутор, Симоновић. Модератор промоције била је Љубица Здравковић Џонов, уредница телевизије Врање, а у представљању књиге учествовали су и глумци врањског позоришта Жетица Дејановић и Марко Петричевић.
Џон Фротингам био је амерички богаташ и филантроп који је од почетка Првог светског рата па до своје смрти 1935. године користио сопствени утицај и новац да помогне ратом уништеној Србији. Основао је домове за ратну сирочад, занатске школе и један фудбалски клуб, обезбеђивао ратне болнице, и свеукупно уложио у помоћ између два и три и по државна буџета тадашње Краљевине. Оженио се Српкињом и постао један од најодликованијих људи у историји наше земље, да би на крају сећање на његове заслуге скоро у потпуности било избрисано из српске историје. Захваљујући ентузијазму хемичара из Врања, Томислава Симоновића, Фротингамова прича поново је испричана.
Аутор, Томислав Симоновић, радио је као технолог у Дуванској индустрији, Памучном комбинату и објављивао научне радове о штетности мангана по људско здравље. У исто време делио је интересовање за историју свога Врања са оцем Ристом, који је давне 1962. године основао Историјски архив.
У оквиру промоције књиге ''Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор'' приређена је и изложба фотографија из личне архиве Фротингама под називом ''Памтимо добротвора''. Изложбу је приредила Мирослава Симоновић, а пригодну видео презентацију Душан Симоновић.
Издавач књиге је београдски Завод за уџбенике, а промоцију је организовала фондација''Џон Фротингам.''
„Време радости” за малишане настављено је и данас бројним културно- уметничким и забавним садржајима. Први дан фестивала ''Време радости'' окупио је велики број деце, али и одраслих. Организатори су и више него задовољни, а деца и родитељи пуни позитивних утисака.
„Импресије су заиста фантастичне, и моје и свих наших суграђана, а најмлађих пре свега. Јуче је било све као што смо планирали, време нас је послужило, програм се је реализовао по плану, без икаквих проблема, синоћ је био један фантастичан концерт овде, било је много деце,сви су певали и играли, стварно мислим да смо циљ постигли, оно што смо и хтели - да овај фестивал посветимо најмлађима и да се они најлепше осећају”, каже Зорица Јовић, већница за културу.
Градски парк данас су посетили и ученици сеоских основних школа, који се налазе и међу учесницима програма. Они су одушевљени манифестацијом, а исте утиске поделила су сва присутна деца. Други дан фестивала обележио је наступ фолклорних ансамбала „Севдах” из Врања и „Врелац” из Врањске Бање.
„Драго ми је што се деца окупљају на оваквом месту. Фолклорни ансамбл ''Севдах'' ће се представити са пар игара. Играће сеоске игре из околине Врања, Шумадију и део из Црноречја, то је почетна група, а мало старија група играће српско Црноречје, тако да ћете видети пола сата игре. То су све деца која први пут наступају, лепо је у граду организовати што више оваквих манифестацијама, да на једном месту може да се види све за децу, али и одрасле”, каже Владимир Јанковић, КУД Севдах, Врање.
„Нама је драго што смо учесници оваквог дечјег фестивала, јер било шта што се ради за децу је веома значајно и за омладину и за наш град и земљу. Ми ћемо данас да се представимо играма из околине Врања и играма из Левча, то је најмлађа група нашег фолклора и овом приликом бих да се захвалим организаторима што су нас позвали да будемо део ове манифестације”, каже Милан Костић, КУД Врелац Врањска Бања
Након наступа фолклорних ансамбала одиграна је представа позоришта Бора Станковић „Три прасета”, а затим се, својим перформансима, представљају ученици свих основних школа из Врања и околине. Крај трећег дечјег фестивала „Време радости” обележавају наступ плесног клуба и први беби маратон „Мами у загрљај”.
Врање је од јуче у знаку дечјег фестивала „Време радости“ који се одржава по трећи пут у нашем граду. Тим поводом, малишани су уживали у познатим дечјим песмицама у извођењу Леонтине Вукомановић, Миње Суботе и Тијане Дапчевић, уз пратњу хора Музичке школе „Стеван Мокрањaц“ .
Дечји смех, граја, певање, радост красили су најбољу публику на свету. Родитељи, деке, баке, стрине и тете и сви они који су у души вечито деца подједнако су уживали и певали заједно са најмлађима. Миња, Тијана и Леонтина су деци из публике и хора постављали питања, не би ли им тим питањем и одговором који би добијали наговестили која ће бити следећа песма. Кретали су се у ритму музике и стари и млади. Колико подетињимо када су манифестације оваквог карактера, потврдила је Тијана Дапчевић, поп певач и професор виолончела.
„ Ја сам и даље дете и никада нећу порасти“, рекла је поп певачица, Тијана Дапчевић.
Деца су била одушевљена што су имали прилике да уживо виде Мињу, Леонтину и Тијану јер је тај музички трио за њих симбол безбрижности и искрености. Да се деци допадају фестивали и да би хтели још таквих догађаја, потврдила нам је Николина.
„Лепо је и хтели би да имамо још оваквих манифестација.“
Гости и публика напустили су Градски парк после концерта препуни утисака. Многи су изразили жељу да се фотографишу са музичким извођачима. Испоставило се да је Миња Субота и даље омиљени дечји водитељ. Читаве генерације су расле уз његове емисије. Тако да су многи овај сусрет овековечили фотографијом са њим. На крају смо успели да их испратимо и да им пожелимо срећан пут.
„У Врању је увек дивно. Много нам је било лепо, зато хвала Општини, Туристичкој организацији који су нас звали и угостили за медаљу, тако да једва чекамо да дођемо поново“, изјавила је за крај Тијана Дапчевић.
Отворена је изложба слика „Зидни записи” ауторке Наташе Дејановић Димитријевић, академске сликарке из Врања. Ово је њена десета самостална изложба, а учествовала је и на преко 80 колективних у земљи и иностранству.
Циклус слика „Зидни записи” представља део докторског уметничког пројекта сликарке Наташе Дејановић Димитријевић.
„Зид је у мом сликарству мотив већ више година и некако се провлачи и кроз разне циклусе, али у овом последњем је акценат стављен на зидне технике, којима се ја бавим. Ја сам магистрирала на зидном сликарству и мозаик је већ више година присутан у мом ликовном стваралаштву. То је један од разлога - зато што волим да се бавим зидним техникама и да их комбинујем. На многим сликама и на овој изложби можете видети комбинацију мозаика, сликања на малтеру, графита”, изјавила је Наташа Дејановић Димитријевић.
Рецензију за овај циклус слика написала је Милица Тодоровић, уметничка директорка Галерије савремене уметности у Нишу.
„Сложеним технолошким поступком, уз примену природних и вештачких материјала са енформелистичким приступом у коме се препознаје силовит гест и смишљено нагомилавање материјала, уметница ствара слике вишеслојне и грубе текстуре у коју урезује по неки словни знак или слободно изведену линију”, изјавила је Мирјана Јовановић, кустос Галерије Народног музеја.
Наташа Дејановић Димитријевић рођена је 1979. године у Врању. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, а докторирала на Факултету савремених уметности у класи професора Владимира Величковића. Добитник је неколико награда из области сликарства и мозаика. Ради као професор на Високој школи за васпитаче у Бујановцу.
Њена изложба „Зидни записи” у Галерији Народног музеја биће отворена до 6. јуна.
У току је трећи дечји фестивал ''Време радости.'' Ове године програм је знатно богатији и разноврснији. Организатори фестивала су град Врање, Туристичка организација и ПУ ''Наше дете.'' Дечји фестивал „Време радости” званично је отворио градоначелник Слободан Миленковић у градском парку. „Ово је најлепша и највеселија манифестација у граду, јер призива машту. Каже се да ко има машту има цео свет на длану,” истакао је он приликом отварања и уручио захвалнице свима који су помогли организацију фестивала. У оквиру дводневне манифестације малишани ће бити у прилици да прате позоришне представе, концерте, радионице, промоције, наступе основаца, фолклора, аниматора, плесних и спортских клубова.
Деца кажу да им је најзабавније на штанду полиције, али су им занимљиви и реквизити на којима могу да се играју и забављају. Фестивал су ове године заједнички организовали град Врање, Туристичка организација града и ПУ ''Наше дете.''
„Можемо слободно рећи да је ово најлепша културна манифестација коју Град има. Ове године је доста садржајнија него претходне две године, имамо аниматоре, имамо представе, имамо концерт Леонтине, Тијане Дапчевић и Миње Суботе и заиста сматрам да ће ова два дана бити изузетно лепа за наше малишане,” каже Слободан Миленковић, градоначелник.
„Овакве манифестације су од великог значаја за децу зато што им на овај начин дајемо простора да се што више играју и што више радују. Предшколска установа је активна у реализацији овог трећег по реду дечјег фестивала. Назвали смо га ''Време радости'' зато што знамо да је детињство најбољи период за адекватне подстицаје дечјег развоја и желимо својој деци да им детињство буде време радости”, каже Весна Терзић, директорка ПУ Наше дете.
„Ми смо ту да удовољимо нашим најмлађим суграђанима, нашој деци. Они ће имати прилику да виде различите представе, учествују у играма, да се играју са дворцима, тако да мислим да ће ова два дана бити веома значајна за наше најмлађе суграђане”, каже Весна Петровић, директорка Туристичке организације Врање.
„Позивам све наше суграђане, не само најмлађе, већ и маме, тате, баке, деке да нам се придруже ова два дана у градском парку”, каже Зорица Јовић, градска већница за културу.
Поменути концерт Леонтине, Миње Суботе и Тијане Дапчевић заказан је за 18 сати. У градском парку постављени су и штандови војске, полиције, ватрогасаца, хитне помоћи и Црвеног крста, као и дечји реквизити за играње са дворцима на надувавање, тобоганима и трамболинама, а предвиђено је и дружење најмлађих са животињама.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
