Култура
Удружење књижевника Врања објавило је драму „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића, једног од најплоднијих стваралаца драмских комада, који су играни и данас се играју на сцени позоришта „Бора Станковић“.
На књижевној вечери у врањском театру о књизи и самом аутору говорили су представници Удружења и рецензенти. Публика је могла да види и део представе, настале по овој драми, која ће у режији Драгана Живковића сутра бити премијерно одиграна.
Уз подршку града Врања постхумно је објављен последњи рукопис Србољуба Аритоновића у издању Удружења књижевника Врања, коме је породица аутора указала поверење. Уредник овог издања је Жикица Димитријевић. Димитријевић каже да је ово дело школски пример како би требало писати драму. Посебно је истакао да је прича коју је Аритоновић драматизовао истинита, а како је је својевремено рекао Данило Киш, прича има ту несрећу, али и срећу да је истинита.
Својевремено је прву лектуру и рецензију драме „Луди Љуба“ још у рукопису урадио професор доктор Момчило Златановић. Рецензенти Бојан Јовановић, уметнички директор врањског позоришта и Горан М. Антић говорили су не само о драми, већ и о самом аутору чији су књижевни рад, али и сама личност оставили трајни утисак на културни живот града.
Јовановић je истакао да има велико поштовање према њему и прва асоцијација коју код њега изазива је ведрина и позитиван дух. Што се тиче драме, није било дилеме да ће је поставити на сцену позоришта.
Горан М. Антић оценио је да је Аритоновић знао све људске пороке и мане, али их није осуђивао,није их бранио али их је разумео и тумачио на свој начин и то је највећа вредност овог дела.
Редитељ представе Драган Живковић Дурге рекао је да је представа обојена атмосфером Врања из 60-тих година прошлог века. и он је, тврди, одмах по читању комада знао да то мора бити постављено на сцену, што није било нимало лако. Публици је обећао веома динамичну представу.
Посетиоци књижевне вечери добили су бесплатан примерак књиге, а глумци врањског позоришта одиграли су мали сегмент представе „Луди Љуба“.
Поводом премијере представе „Луди Љуба“ врањског театра заказане за 2. октобар, глумачки ансамбл комада одржао је конгференцију за новинаре. Топлина и емоција, то је оно што ће публика доживе кроз причу о обичним људима, која се догађа у Врању средином прошлог века. Драму „Луди Љуба“ на дијалекту написао је Србољуб Аритоновић, а у улози режисера нашао се Драган Живковић Дурге, глумац врањског позоришта.
Постављање на сцену комада „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића, још један је од начина да му се врањско позориште одужи за све што је урадио и као глумац који је одиграо 40-так улога и као писац најгледанијих представа.Ово је оцена и руководства врањског театра и ансамбла који игра у представи.
Режисер Драган Живковић Дурге каже да је познавајући Србољуба Аритоновића стекао утисак да је овом драмом „преломио живот“ у смислу да је показао да би проблеме које живот носи, требало решавати разговором са пријатељима и породицом, хумором и љубављу.
Насловну улогу тумачи Душан Томић, а главну женску улогу Кристина Јањић Стојановић.
Носилац главне улоге Душан Томић говорио је о лику који тумачи и нагласио да „ луди Љуба“ током представе пролази кроз три животне фазе, најпре као здраво 7-огодишње дете, потом као младић од 19 година на менталном нивоу детета и на крају као здрав млади човек.
Кристина Јањић Стојановић наглашава да је тема обрађена у драми и данас веома актуелна. Поред тога сматра да ће пажњу публике привући и атмосфера старог Врања коју је редитељ успео да оживи у представи.
Са пуно сете и емоција о Аритоновићу су говорили глумци који су са њим играли и дружили се.
Радмила Ђорђевић нагласила је да је сета и емоције вежу за Србу Аритоновића који је био одличан познавалац руралног света, њиховог менталитета.
Ненад Недељковић истиче да је ова драма таква да би је требало екранизовати.
Нинослав Трајковић каже да га обузима сета јер је много радио са Аритоновићем.
Занимљиво је да једну од улога тумачи Анђела Аритоновић, унука писца овог комада.
Анђела Аритоновић истакла је да је Аритоновић писао ову драму када је она бил а мала девојчица која се играла поред њега и он у том тренутку није могао ни да слути да ће она играти у тој представи. То ову драму чини посебном.
Музику је компоновао Влада Станкулић, сценографију је урадио Мирослав Илић, а костиме Јованка Михајловић и Драган Живковић.
Премијере представе заказана је за 2. октобар у 20 сати.
Сутра почиње 14. стручно-научни скуп Заjедница матичних библиотека Србиjе ,,Библионет 2020’’, чиjи ће домаћини до 3.октобра бити Jавна библиотека ,,Бора Станковић’’ и Град Врање.
Тема овогодишњег скупа jе ,,Сарадња и партнерства: креирање нове заjедничке визиjе за библиотеке’’. За учеснике ће бити приређен уметнички програм, биће додељена и награда ,,Ђура Даничић’’ за 2019. годину, а осим радног дела планиран jе и пратећи програм, као и обилазак знаменитости града.
Заjедница матичних библиотека Србиjе представља удружење директора свих матичних библиотека Србиjе.Суштина постоjања Заjеднице jе развоj библиотекарства у Србиjи, пре свега ширење и надограђивање струке кроз мрежу jавних библиотека.
Сваке године скуп се одржава у другом месту, са другом темом информисања и ово jе први пут да се Библионет одржава jужниjе од Ниша.Покровитељи скупа су републичко Министарство културе и информисања и Град Врање.
У малоj сали Галериjе Народног музеjа Врање, вечерас, од 19 сати биће отворена изложба слика и колажа ,,Обоjени дневник”, Милице Лилић, дипломиране графичарке из Беле Паланке. Ауторка jе рођена у Нишу 1985. године. Средњу уметничку школу у Нишу завршила jе 2005. године. Дипломирала jе на Факултету уметности Приштина (Звечане) у класи професора Томислава Трифића 2009. године. Члан jе УЛУС-а и Нове Арт Сцене. Организовала 10 самосталних изложби и излагала на броjним колективним изложбама у земљи и иностранству (Бугарска, Мађарска, Словениjа, БиХ, Северна Македониjа, Кина).
Изложба ће бити отворена до средине октобра, а посетиоци jе могу погледати уз поштовање свих предвиђених мера заштите. Галериjа Народног музеjа Врање ради сваког дана од 8 до 20 сати, осим понедељком када ниjе отворена за посетиоце и викендом у термину од 10 до 14 сати.
Ово jе пета изложба у оквиру проjекта ''Годишњи програм Галериjе Народног музеjа у Врању за 2020. годину''.
Kњига Србољуба Аритоновића „Луди Љуба“ биће промовисана у среду, 30. септембра, у сали Позоришта „Бора Станковић“ у 17 сати и 30 минута. Реч је о драми коју је постхумно објавило Удружење књижевника Врања. На промоцији ће говорити уредник књиге Жикица Димитријевић, рецензенти Бојан Јовановић и Горан М. Антић, као и глумац Драган Живковић Дурге, који режира представу по овој драми, а чија је премијера заказана за 2. октобар.
Првобитно, промоција је требало да буде одржана у дворишту Музеј куће Боре Станковића, али је због нестабилних временских прилика премештена у салу врањског театра.
Опширније...
У Позоришту ,,Бора Станковић“, вечерас са почетком у 20 сати, биће одиграна представа ,,Настојник“, коју је режирао Трајче Гјоргиев.
За најмлађе посетиоце врањски ансамбл ће у недељу, 27. септембра, од 12 сати, одиграти представу ,,Чаробњак из оза”.
Удружење књижевника Врања уз подршку града, постхумно је објавило драму Србољуба Аритоновића “Луди Љуба“. Наредне недеље планирана је промоција овог последњег књижевног дела Аритоновића, а драма у режији Драгана Живковића Дургета биће изведена на сцени врањског позоришта.
Након једне деценије од смрти Србољуба Аритоновића из штампе је постхумно изашло његово последње књижевно остварење, драма „Луди Љуба“ чија је промоција у припреми.
Председник Удружења књижевника Врања Жикица Димитријевић каже да ће објављена драма „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића бити прави бисер међу делима које је објавило ово Удружење. Сматрају за велику част, поверење које им је указала породица Србољуба Аритоновића да ово дело објаве, а промоција је заказана за 30. септембар.
Димитријевић је и уредник издања, а промоција је планирана у дворишту музеј куће Боре Станковића, где је као кустос, Србољуб Аритоновић провео највећи део живота.
Ова драма писана у шест чинова,биће постављена и на сцену врањског позоришта. Припреме су почеле још пре проглашења панпидемије, а режисер представе Драган Живковић Дурге, окупио је бројну екипу глумаца врањског позоришног ансамбла.
Живковић открива да ће премијера бити 2. октобра а прва реприза представе 6. октобра. Насловну улогу ће тумачити Душан Томић, поникао у врањском позоришту и ову улогу игра са пуно шарма. То је прича из живота некадашњег Врања. Аритоновић је овом драмом преломио живот, оцена је Живковића.
Као и у бројним другим комадима који се и данас играју у врањском позоришту, а чији је аутор, Аритоновић и у драми „Луди Љуба“ води гледаоце од урнебесног смеха до драмског патоса.
Колажи, слике на стаклу, инсталације у простору, цртежи, као и фотографије и видео пројекције, чине изложбу „Међупростор“ отворену у Галерији Народног музеја у Врању.
Поставку под истим називом од прошле године реализује група од осам уметника који живе и стварају у Београду и Новом Саду.
Потреба да уметност ствара фини међупростор универзалних вредности, изнедрила је је циклус заједничког излагања најпре четири уметнице сличних сензибилитета, којима су се касније придружили и други ликовни ствараоци.
Концепт „Међупростора“ осмишљен је тако да се изложбе реализују у различитим градовима Србије, с тим да им се придружују и други уметници.
Сликарка Мирјана Одић појаснила је да свако од уметника који учествује у просецу стварања има право да у припремама самостално ствара, без консултација са другим члановима.
Тек када се нађу у простору у коме се организује изложба у међусобној интеракцији осмишљавају тај међупростор.
У непосредном контакту са публиком о свом стваралаштву говорили су Милена Путник, Мира Одић, Ана Пиљић Митровић и Невена Поповић. Колажи, слике на стаклу, инсталације у простору, као и цртежи били су део стваралаштва и гостујућих уметника на изложби, Милице Дукић и Владимира Илића.
Сликарка Невена Поповић истакла је да је концепт изложби под називом „Међупростор“ један процес где у коме откривају и себе и публику.
Сликарка Милена Путник каже да им је и постављање инсталација и креирање целокупног простора Галерије открило много тога о њима као људима и уметницима , а потом и шта у том простору и са чиме комуницира.
У сталној егзистенцијалној нужности уметници су приморани да траже и проналазе простор за исказивање својих уметничких тежњи.
Изложба ових уметника који живе и стварају у Београду и Новом Саду, биће отворена за публику до средине октобра.
У званичној селекцији предстојећег 56. Фестивала „Јоаким Вујић“, глумачки ансамбл врањског позоришта играће представу „Нечиста крв“. На Фестивалу позоришних представа за децу и младе „Мали Јоаким“ у Лесковцу, врањско позориште највероватније наступа са представом „Чаробњак из Оза“.
Од 21. до 31. октобра ове године, Врање ће бити домаћин два фестивала, јубиларних 40. „Бориних позоришних дана“ и 56. фестивала „Јоаким Вујић“ које ће бити обједињени, за сада под радним називом „Јоаким у посети Бори“.
Ненад Јовић, директор позоришта у Врању, каже да је представа „Нечиста Крв“ прошла званичну селекцију Браниславе Илић и биће једна од 10 представа овог престижног фестивала који се по први пут организује у Врању. Иста представа биће играна у званичној селекцији фестивала „Позоришно пролеће“ у Шапцу 10. октобра.
Укупно осам представа прошло је селекцију фестивала „Јоаким Вујић“, а још две представе уврстиће у програм Организациони одбор.
Јовић истиче да је на састанку Заједнице професионалних позоришта у Врању донета одлука да Фестивал позоришних представа за децу и младе „Мали Јоаким“ ове године буде организован у Лесковцу. Врањско позориште највероватније ће наступати са представом „Чаробњак из Оза“, о чему ће одлучити селектор Спасоје Ж.Миловановић, који ће у недељу у Врању о томе одлучивати након извођења представе.
Два фестивала „Јоакима Вујић“ и „Борине позоришне дане“, финансијски ће подржати град Врање, ресорно Министарство, као и Заједица професионалних позоришта Србије. Иначе. 2. октобра у врањском позоришту припрема се премијера представе „Луди Љуба“ по тексту Србољуба Аритоновића.
Два фестивала, 56.“Јоаким Вујић“ и 40. „Борини позоришни дани“ биће спојена у један фестивалски догађај, који ће почети 21. октобра у врањском позоришту „Бора Станковић“. Ова одлукa донета је на седници Заједнице професионалних позоришта Србије, одржаној у Врању. На седници је изабрано и ново руководство Заједнице коју чини 16 професионалних позоришта, јужно од Београда.
У новим, измењеним околностима узрокованим коронавирусом, и догађаји у култури организују се на нови начин. Тако ће у Врању два фестивала, 56.“Јоаким Вујић“ и 40. „Борини позоришни дани“, бити обједињени, одлучили су директори и управници 16 професионалних позоришта Србије.
Директор позоришта „Бора Станковић“ Ненад Јовић рекао је да ће фестивал почети 21. октобра на сцени врањског позоришта. У 10 дана биће одиграно 10 представа на великој сцени.
На састанку Заједнице који се по други пут одржава у Врању, изабрано је и ново руководство које ће њоме управљати.
Директор позоришта у Нишу, Спасоје Ж. Миловановић сматра за велику част али још већу обавезу да у овако тешким околностима за културу буде новоизабрани председник Заједнице професионалних позоришта. Истовремено је изразио велику захвалност руководству града Врања на подршци да се ова фестивалска манифестација одржи.
Директор позоришта у Лесковцу Драган Божа Марјановић новоизабрани је заменик председника Заједнице. Најавио је да ће ово позориште на фестивалу у Врању наступити са две представе.
Он је оценио је да посленицима у позоришту никада није недостајало енергије и жеље за новим достигнућима и да се верује да ће предстојећи фестивал то и показати, без обзира на околности.
Позоришна публика Врања и региона, као и град у целини, већ су доказали какав значај за њих имају „даске које живот значе“.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
