Култура
По први пут, након више од две деценије професионалног рада, позориште „Бора Станковић“ у Врању биће домаћин престижног међународног фестивала „Јоаким Вујић“. Том одлуком заједница Професионалних позоришта, коју чини 16 театара, одала је признање граду и врањском позоришту. 56. Фестивал “ Јоаким Вујић“ биће традиционално одржан од 11. до 18.маја. Градоначелник Слободан Миленковић подржао је одлуку Заједнице професионалних позоришта да 56. међународни позоришни фестивал „Јоаким Вујић“, ове године буде организован у Врању, у позоришту „Бора Станковић“ .
Градска већница Зорица Јовић истакла је да је град прихватио одлуку Заједнице професионалних позоришта, јер се ради о једном престижном фестивалу, на коме се могу видети најбоље представе, осам дана траје што уопште није мало. Ако направимо паралелу, у мају „Јоаким“, у октобру „Борини позоришни дани“, очекујем да ће и сада сала позоришта бити пуна и да ћемо сви уживати у представама које се буду квалификовале да буду игране на овом фестивалу.
Концепт фестивала је евро-регионални и базира се на модерним извођачким позоришним праксама. Негује софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште, које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.
Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да ће фестивал бити организован од 11. до 18. маја, а Врање ће бити домаћин 8 добрих представа. „Нечиста крв“ врањског позоришта биће у конкуренцији за избор најбоље представе. Селекторка фестивала је Бранислава Илић која ће своју званичну селекцију објавити након 31. марта. Јовић је истакао да је позориште „Бора Станковић“ 2017. године освојило 6 награда, а 2018. две награде. Надам се да ћемо овом представом бити озбиљни конкуренти за добијање награде.
Фестивал „Јоаким Вујић“ финансијски ће подржати министарство културе и град Врање. Иначе, планирано је да, као најава, пре фестивала буду одигране укупно три представе врањског, као и позоришта из Лесковца и Ниша. “Мали Јоаким“ биће организован на јесен у Грачаници, а селектор је Спасоје Ж. Миловановић. На том фестивалу представа за децу, врањско позориште наступиће са „Чаробњаком из Оза“. Ово је једна од највећих представа за децу које је наше позориште до сада припремило, а премијера је у Врању планирана за 29. фебруар.
Фестивал „Врањске градске песме“ ове године биће одржан 20. и 21. фебруара. Ова манифестација која има за циљ неговање врањске песме, одржава се по други пут. Ове године тема фестивала је „Врањска градска песма- део светског, музичког и фолклорног наслеђа“. Програмом је предвиђен наступ домаћих врањских солиста и гостију са стране. Фестивал ће бити одржан у сали Позоришта, а покровитељ је Град Врање.
Организациони одбор фестивала „Врањска градска песма“, којим је преседавао градоначелник Врања, усвојио је програм на данашњој седници. Фестивал ће трајати два дана и биће богат музичким садржајима који негују и чувају од заборава врањску градску песму. Установа Народни музеј биће задужена за организацију.
"Програм ће бити леп и занимљив. Модератори ће бити Драгана Стојановић и Раде Радивојевић. Они ће нас прве вечери водити кроз историјат врањске градске песме, а биће приказан и филм на исту тему. Наступиће врањски извођачи, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. На концертној вечери, другог дана фестивала публици ће се представити вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Тијана Вучковић уз пратњу музичког оркестра РТС-а", каже Зорица Јовић- градска већница.
Прве вечери на сцени ће бити и чланови фолклорног ансамбла „Севдах“. Почетак програма обе вечери је у 20 сати.
Одабиром комада, зналачком режијом и изванредним глумачким остварењима тројице глумаца, прва премијера у овој години у позоришту "Бора Станковић" најавила је значајну позоришну сезону. Kамерну сцену званично је отворила представа "Настојник" Харолда Пинтера у режији Трајчета Гјоргијева. Драма Харолда Пинтера "Настојник" бави се животом људи са маргине, који смештени у уском простору само једне собе испољавају своје фрустрације, притиснути сиромаштвом и безнађем. Иако написана пре 60 година, радњу овог дела моземо препознати у нашој свакодневици. Драме Харолда Пинтера специфичне су по томе што имају дугачке периоде тишине, с ликовима који често никуда не иду, баш као у стварном животу. Утолико је посао редитеља био комплекснији, али је Трајче Гјоргијев, са петогодишњим искуством рада на пантомимичарском Фантом фесту и сада урадио одличан посао.
Трајче Гјоргијев рекао је да је режија представе захтевала много живаца и рада, али да је коначним резултатом задовољан и да је прави "Пинтеровски " дух присутан све време представе. Разлоге за задовољство имају и двојица слављеника, који "Настојником" обележавају значајне јубилеје. Нинoслав Трајковић три деценије на сцени врањског позоришта, а Марко Петричевић, деценију рада. Нинослав Трајковић признао је да је ово можда најкомплекснија улога коју је играо у својој каријери и тиме достојна јубилеја. Истовремено, изразио је задовољство што је имао прилику да игра на сцени врањског позоришта читаве три деценије, које су тако брзо пролетеле, да тога није ни свестан.
Марко Петричевић рекао је да је имао среће да дође у такав глумачки ансамбл какав је у Врању, јер је од свих колега у сваком тренутку могао да учи. Нада се да ће и наредне године донети, многе значајне улоге. Бојан Јовановић који у представи тумачи улогу Ештона, опсесивно-компулзивног сакупљача непотребних ствари, леченог у душевној болници, очекивано је остварио добру улогу. Представа "Настојник" ће сасвим сигурно дуго бити на репертоару врањског позоришта, које оваквим избором комада подиже лествицу очекивања позоришне публике.
Премијером представе "Настојник" нобеловца Харолда Пинтера, у режији македонског редитеља Трајчета Гјоргијева, званично је отворена камерна сцена у обновљеном позоришту "Бора Станковић" у Врању.
Прву премијеру у овој години, а другу у сезони играли су Нинослав Трајковић, Марко Петричевић и Бојан Јовановић. Овом представом Трајковић је обележио 3 деценије уметничког рада на сцени врањског позоришта, а Петричевић 10 година.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић, градска већница Зорица Jовић и директор врањског позоришта Ненад Jовић, сусрели су се са председником Заjедница професионалних позоришта Србиjе, Миодрагом Динуловићем, коjи их jе упознао са jедногласном одлуком председништва Заjеднице да врањском позоришту и граду Врању буде поверена организациjа 56. Фестивала професионалних позоришта Србиjе ,, Jоаким Вуjић''.
,,Ценећи напоре коjе jе ансамбл ваше позоришне куће уложио у протеклих осам година на очувању позоришног живота града, као и резултате коjе jе забележио управо на фестивалу ,,Jоаким Вуjић'', одлука да вам поверимо организациjу фестивала у години када сте се вратили у своj позоришни дом, више jе него оправдана и у сваком смислу многозначна'', рекао jе приликом сусрета Динуловић.
,,Град Врање и Позориште ,,Бора Станковић'' почаствовани су што им се указала прилика да буду домаћини овако значаjног позоришног фестивала и приуште врањскоj публици посебну привилегиjу да гледаjу наjбоља позоришна остварења.Локална самоупра пружиће сву неопходну подршку у реализациjи фестивала'', истакао jе градоначелник др Слободан Миленковић.
Фестивал ,,Jоаким Вуjић'' jе jедан од наjзначаjниjих позоришних фестивала у нашоj земљи, чиjу важност и значаj препознаjе и Министарство културе и информисања Републике Србиjе, коjе jе jедан од покровитеља манифестациjе, коjа самим тим има и национални значаj.
Фестивал jе пресек наjбоље продукциjе професионалних позоришних представа Србиjе од Шапца до Грачанице.
Опширније...
Премијером представе по тексту нобеловца Харолда Пинтера „Настојник „ у режији Трајчета Гјоргијева, у петак ће званично бити отворена мала сцена у позоришту „Бора Станковић“ у Врању. Представу ће у петак играти тројица глумаца врањског ансамбла, од којих Нинослав Трајковић тиме обележава три деценије рада, а Марко Петричевић 10 година на даскама овог позоришта. Тим поводом организована је конференција за новинаре. Представу ће у петак играти тројица глумаца врањског ансамбла, од којих Нинослав Трајковић тиме обележава три деценије рада, а Марко Петричевић 10 година на даскама овог позоришта. Тим поводом организована је конференција за новинаре.
Директор Ненад Јовић нагласио је да је ово прва премијера у овој години, а друга у сезони. Истакао је да ће у фебруару бити 15 представа од чега три гостујуће и две премијере. Јовић је најавио да су у преговорима са министарством културе око организовања 56. Фестивала „Јоаким Вујић“ једног од најпрестижнијих у свету позоришта код нас.
Редитељ Трајче Гјоргијев који је радио и дизајн представе „Настојник“, са позориштем у Врању сарађује већ пет година. Гјоргијев каже да му је било изузетно задовољство да ради на овој представи чији је текст изузетно тежак, захтева велику посвећеност глумаца, али да је постигао оно што је као редитељ желео.
Овом представом отвара се нови сценски простор у позоришту и нагласио је уметнички руководилац ансамбла и један од тројице глумаца у представи. Бојан Јовановић нагласио је да су наставили да пажљиво бирају комаде и сараднике и да у репертоару позоришта, којим су веома задовољни, увек настоје да направе нови искорак.
А двојица глумаца Нинослав Трајковић и Марко Петричевић, овом представом обележавају значајне јубилеје у каријери. Нинослав Трајковић каже да су током двомесечних припрема имали много простора за игру, и шалу али и нервирања што је уобичајени процес стварања. Захвалио је комплетном ансамблу и руководству на сарадњи током три деценије уметничког рада.
Марко Петричевић је током рада на овој представи могао да сагледа колико је као глумац напредовао током десет година рада у врањском ансамблу. Захвалио је на прилици да обележи свој мали јубилеј.
Премијера представе „Настојник“ Харолда Пинтера, заказана је за петак у 20 сати.
Некадашњи члан рок групе „Забрањено пушење“, др Неле Карајлић био је гост поводом обележавања Дана града и певао за наше суграђане. Дан раније наступао је Сергеј Ћетковић.
Пред сам наступ, питали смо га како се осећа: „Ја пред сваки концерт имам трему без обзира да ли је Врање или Париз, исто ми је. Тако да и вечерас дрхтим, али рачунам на темперамент јужни. И мислим да ће бити јако добро“, рекао је др Неле Карајлић, рок музичар.
Концерту су присуствовале млађе генерације и они који су одрасли уз овакву врсту музике и остали верни свом музичком укусу. Публика је певала и радовала се свакој наредној песми.
У Врању је био пре 30-ак година и много тога је другачије, каже Неле: „Страшно се променило од последњи пут када сам био. Боље да се променило него да сам вам рекао да је остало исто. Наравно Врање има свој шмек, нешто што није само у зградама и калдрми, него има и у ваздуху. И оно на шта прво наиђеш у Врању јесте роштиљ“.
Др Неле Карајлић је оформио нову музичку групу и са њима редовно наступа.
„Више нисам „Забрањено пушење“, ја сам др Неле Карајлић и имам дивну екипу из Београда коју називам „Осиромашени уранијум“ јер зраче, али за разлику од оног правог осиромашеног уранијума, ови зраче позитивном енергијом“, каже Неле.
Овај мултимедијални уметник који се бави музиком, телевизијом, позориштем, и пише па смо га питали да ли има у плану да изда неку нову књигу у овој години.
„За сада не, углавном сам оријентисан на ове соло наступе и мислим да ће то и ове године бити у фокусу. Била је идеја да стигнем и са трећим делом Солунске 28 у 2020. Али она све мање и мање постаје реална и мислим да ћу морати да пребацим за идућу годину. С једне стране због тога што људима треба времена да прочитају књигу и да уђу у тај ритам који сам им задао издавањем два дјела Солунске 28. А са друге стране због тога што је Неле победио Нелета књижевника, па овај мора мало да одмори“, каже Неле Карајлић, рок музичар.
Концерт је одржан 31. јануара у спортској хали као поклон Врањанцима за Дан града. Улаз је био бесплатан за све посетиоце.
Свечаном академијом завршено је обележавање 31.јануара Дана града.
,,Специjално jавно признање 31.jануар” додељено jе председнику Републике Србиjе, Александру Вучићу, за допринос у развоjу уметничког стваралаштва и помоћи у изградњи нове зграде врањског Позоришта, у виду дипломе и новчаног износа од 100.000 динара. Председник Вучић упутио је тим поводом руководству града писмо захвалности.
Добитници ,,Jавног признања 31. jануар” у виду диплома су: Хуманитарно удружење ,,Коце заувек” из Врања, за допринос у друштвеном и хуманитарном раду, КК ,,Пантери” из Врања, за развоj и унапређење спорта у граду, и Уметнички ансамбл ,,Станислав Бинички”, за допринос развоjу културног стваралаштва.
,,Jавно признање 31. jануар” у виду дипломе, са новчаним износом од 50.000 дин, припала су: Горану Спасићу, полициjском службенику ПУ Врање, за изузетне резултате у области заштите и безбедности грађана, Ивани Вучковић, проф. разредне наставе, за изузетне резултате у васпитно –образовноj области и Слободану Митровићу, први кустос педагог у Музеj кући Боре Станковића, за допринос у очувању и заштити културних добара и развоjа и унапређење културе града.
У име награђених, присутнима се обратио начелник Ансамбла, капетан фрегате Светозар Василевски. У уметничком делу програма наступили су ансамбл Министарства одбране ,,Станислав Бинички" и вокални солиста Чеда Марковић.
Вечерас је одржан концерт Нелета Карајлића, рок музичара и бившег члана рок групе "Забрањено пушење" у спортској хали. " Ја више нисам Забрањено пушење, ја сам др Неле Карајлић и имам једну дивну екипу из Београда коју ја називам Осиромашени уранијум јер зраче..." Са овим новим музичким саставом певао је добре старе хитове са албума "Забрањено пушење", али и нове песме. Публика је плесала у ритму музике, а песма "Девојчице којима мирише кожа" обрадовала је многе.
У склопу обележавања Дана града у кабареу позоришта представљене су две нове књиге аутора Србољуба Ђорђевића. Потпуковник у пензији до сада је издао три речника и три збирке песама. Врањанцима су представљене нова збирка поезије ''Ступаљка у кал'' и допуњено, четврто издање ''Врањског речовника'' аутора Србољуба Ђорђевића. Четврто издање ''речовника'' допуњено је са близу 800 речи у односу на прво и броји укупно 6300 речи на врањском дијалекту. У међувремену је аутор забележио још неке речи, па већ најављује и пето издање речника.
''Ето за пар месеци још 80 речи сам успео да пронађем. То су сада већ речи које ја проналазим сећајући се, баш је напорно да се вратим у детињство када сам слушао тај говор родитеља и дедова и баби и то је пре 60 година било. Исплива по нека реч и не да ми мира, некада устанем чак и ноћу да запишем, јер до ујутро је заборавим и мислим да има још простора за тако нешто. Неке су речи већ заборављене, не користе се, али добар део тога се користи и даље, и на крају крајева, српски језик не би могао да опстане, и то књижевни српски, без турских речи, јер колико ја знам између 6 и 8 хиљада турских речи се налази у српском књижевном језику'', каже Србољуб Ђорђевић, аутор.
Данашњи врањски дијалекат много се разликује од оног који је био заступљен пре 50 или 60 година. За исто толико година и овај данашњи можда ће бити неразумљив будућим генерацијама, каже Ђорђевић:
''Језик је жива ствар, ако има ко да га негује опстаје, рецимо овај стари врањски је остао у породицама где се заиста говори врањским језиком, а на жалост врањских породица правих је врло мало'', каже Србољуб Ђорђевић, аутор.
Осим ''Речовника'' промовисана је и ''Ступаљка у кал'', песмарица ''зберене песме'' која обухвата поезију из претходне три збирке песама, тридесетак песама на врањском дијалекту које су написане касније и тридесетак које датирају још из 1991. године када је Ђорђевић као официр радио у Приштини. Ова збирка укупно садржи близу 200 песама. Ђорђевић каже да је симболично дао овакав назив збирци, баш због промена које се дешавају у језику уопште, па и у врањском дијалекту.
''То је, значи, стопа у блату, да је у бетону била би дуготрајна, у блату је до прве следеће кише, тако да се трудим и надам да ће издржати пар година, можда неко ко буде то читао кроз 20 година неће разумети и рећи ће да је то на бугарском, елем, ја сам убацио у речовник и у збирку два знака, јер нисам могао да пишем више са апострофима'', каже Србољуб Ђорђевић, аутор.
О књигама је на промоцији говорила библиотекарка Мирјана Томашевић, док је песме читао глумац Драган Станковић, а модератор вечери је био Мирољуб Стојчић. Вече је употпунио наступ Слободана Јовановића Цобија.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
