Култура
Врање ће вечерас и сутра бити домаћин фестивала „Врањска градска песма“ који се под покровитељством града одржава другу годину за редом. Прво вече резервисано је за наступ врањских вокалних солиста, а друго ће обележити песмом Мерима Његомир, Данка Стојиљковић и врањски певачи. Фестивал се одржава у сали позоришта са почетком у 20 сати. Радио телевизија Врање директно ће преносити ток фестивала.
Прво вече ће бити програмско. Тема овогодишњег фестивала је „Врањска градска песма део светског музичког и културног наслеђа".
"Кроз програм ће нас водити Раде Радивојевић и Драган Стојановић. У току вечери ће наступити Ивана Тасић. Бранимир Стошић, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. Биће то једна ретроспектива врањске градске песме на наш начин. Припремљен је и краћи филм", рекла је Зорица Јовић, градска већница.
Друго вече је концертно и резервисано за естрадне уметнике Мериму Његомир и Данку Стојиљковић и домаће извођаче.
"Друге вечери ће наступити Мерима Његомир, која је врхунски познавалац врањске градске песме, Данка Стојиљковић, врањски солисти и међу њима млада Ивана Вучковић", додала је већница Јовић.
Град посебну пажњу поклања овом фестивалу јер смо по градској песми специфични и препознатљиви, каже већница Јовић. Многи музички стручњаци и уметници из земље и иностранства се годинама баве врањском градском песмом, зато је важно да се фестивал одржи, обогати садржајима и прошири учешћем најмлађих. За то имамо и подршку Министарства културе, али и Министарства спољних послова које нам је веза са УНЕСКО-м
"Веома смо поносни на овај фестивал. Врањска градска песма од раније има статус нематеријалног културног блага што се тиче Србије, међутим она је и део активности које град реализује у оквиру мреже креативних градова при УНЕСК-у", истакла је већница.
Фестивал се одржава у позоришту „Бора Станковић“ са почетком од 20 сати. Улаз је бесплатан. Радио телевизија Врање уживо ће преносити обе вечери фестивала.
Млади врањски песник Стеван Милошевић добио је чак три значајна признања у овом месецу. Сва три су награда за његове сонете, које је, како каже, почео да пише тек прошле године.
За ''Сонет Богородици'' награда је песнику Стевану Милошевићу стигла из Бања Луке, док је за скуп љубавних сонета добио књижевну награду у Мркоњић Граду. Треће признање стигло је из Крушевца, такође за љубавни, ''Безболни сонет.''
''Веома ми је драго што су сонети отворили ову годину, ја волим сонете, почетком прошле године сам кренуо са писањем истих и драго ми је што их је стручни жири препознао и у Бања Луци и у Мркоњић Граду и у Крушевцу. Сонети могу да се баве било чиме, ови које сам ја писао се баве љубављу као вечитим питањем сваког човека, али и духовношћу, један од њих је посвећен Богородици, а исти је и освојио друго место у Бања Луци, а ови остали су били љубавни.''
Милошевић каже да док пише не размишља о потенцијалним наградама, али свака коју добије ствара нову радост и потврђује да је оно што ради добро. Најављује и збирку песама за одрасле под називом ''Поетска микрофонија'' за коју је већ добио рецензије академика Матије Бећковића и Благоја Баковића.
''Поетска микрофонија има у себи око 35 песама, сасвим довољно за збирку, не треба претеривати. Када ће она угледати светлост дана, заиста не знам, преговарам са неким издавачима, али оно што мене посебно радује око ове збирке је да су о њој заиста писали наши велики уметници, песници, почевши од Матије Бећковића, који је искрено написао оно што је написао у вези те збирке, а ту је и Благоје Баковић.''
Стеван Милошевић јавности је познат, пре свега, као песник за децу, а овога пута решио је да и одраслима дарује збирку песама. У новој збирци наћи ће се мисаона, духовна, љубавна, али и родољубива поезија.
Изложбом у Дому културе у Бујановцу почело је обележавање 950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски.
Поштоваоци духовности биће у прилици да током недеље погледају неколико десетина икона, реликвија манастирских рукописа.
Иначе током читаве године у целој Србији и иностранству низом манифестација биће указивано на изузетан значај који ова светиња има за православље и државу Србију.
Меморијална рестроспективна изложба „Трагови у бескрају“,посвећена врањском сликару Горану Станковићу, отворена је у Галерији Народног Универзитета. Представља његово стваралаштво од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до слика насталих 2018. године.
Постхумна изложба слика Врањанца Горана Станковића, дугогодишњег управника Галерије Народног Универзитета подсетила је на његов стваралашки пут на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио индустријски дизајн у класи професора Богољуба Теофановића. Једноставност његовог стваралаштва, где је тежио да једним јединим потезом искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Ликовни сарадник Галерије, Дина Томић подсетила је да је Горан Станковић последњу изложбу приредио 2015. године. Припремао се за ретроспективну изложбу а сада је пред нама његова постхумна ретроспективна изложба радова насталих од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до оних насталих 2018. године. Станковићеве слике су експресионистичке, грађене жестоким гестом у једном даху, у јаким ритмовима. Изложбу је отворио близак пријатељ овог сликара Жикица Димитријевић, писац и песник.
Жикица Димитријевић из Удружења књижевника Врања и близак пријатељ Станковића, истакао је да је овај сликар досегао савршенство у једноставности. Да гледајући ове његове трагове, он нас може да посматра некуд из бескраја. На сваке две године оваква изложба биће бијенална са радовима стваралаца потеклих из Ликовне радионице коју су покренули он и његова супруга, сликарка Весна Маринковић Станковић. Биће то прилика да млади ствараоци поникли у Ликовној радионици буду представљени јавности, као и они који су већ пронашли свој сликарски израз и остварили се као уметници.
Сликарка Весна Маринковић Станковић истакла је да уколико би поредили сликарство и књижевност, Горанов сликарски израз био би најближи Хаику поезији. Његовог стваралаштва карактерише једноставност, јер је тежио да пронађе тај један, једини потез четке, којим ће да искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Сензибилно и страствено, Станковић је својом палетом оставио трагове у бескрају.
У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.
Опширније...
У овом периоду ученици су чести посетиоци библиотеке и због мањих обавеза у прилици су да узму и наслове који нису обавезна школска лектира.
Библиотека годишње набави у просеку око 4 000 наслова што из сопствених средстава, из откупа, односно као поклон од Министарства просвете или од пријатеља који поклањају књиге.
Продужетак распуста добро је дошао ученицима, љубитељима књига који ових дана често посећују библиотеку. Омиљени су им дечји писци, али читају и друге.
Библиотека је на последњем Београдском сајму набавила бројна нова издања, која су већ стигла, тако да имају за сваког по нешто.
"Деца, у зависности од узраста, читају оно што су чули или им је неко препоручио. Школску лектиру читају само онда кад морају. Интересовања су различита", каже Александра Антић- библиотекар.
За децу која се још увек нису одлучила како да корисно искористе слободно време, из библиотеке препоручују роман „Зедси“ Гордане Влајић, дечјег писца, која је недавно гостовала у Врању поводом Светосавске недеље. Изузетно популарну и читану Весну Алексић и њен нови роман „Птица на ветар“, роман „Позив“ Николете Новак који је добио награду на сајму за дечју књигу године, и авантуристички роман „На путу сребра“ Гордане Малетић који читаоца враћа у дешавања у 15. веку.
Одрасли такође имају велики избор. Антић сугерише да обрате пажњу на италијанског аутора Лоренца Маронеа, који је скроз непознат и нов нашим читаоцима, а занимљиво и оригинално пише. Као и на књигу „Свет по Гарпу, Џона Ирвинга.
"Оно што је мени било посебно занимљиво у последње време је нови роман Синише Ковачевића, „Освајање завичаја“. Ово му је други роман написан по драмском тексту „Велика драма“ који се игра успешно дуго година у Народном позоришту. Задовољан је што су га пријатељи наговорили да напише и књигу", каже Александра Антић- библиотекар.
Из библиотеке апелују на читаоце који су позајмили књиге, да их врате, без обзира на кашњење или неки други разлог, јер и други желе да их читају. У дане празника неће радити, а од уторка функционишу редовно.
У свету се иначе данас обележава Међународни дан даривања књига који је установљен пре 8 година са циљем да се деца, али и сви остали мотивишу да читају. Иницијатива је пробудила велико интересовање код љубитеља књига широм света.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, поводом Дана државности Србије, отворио је у Галерији Народног музеја у Врању изложбу посвећену доктору Владану Ђорђевићу. Овај војни лекар, књижевник, државник и дипломата с краја 19. и почетка 20.века, оснивач је Војне болнице у Нишу, као и Српског лекарског друштва и Црвеног крста Србије. О посвећености, знању и стручности, још једног недовољно познатог, свестраног патриоте у историји Србије, говорили су историчари и представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице.
Изложба под називом "Заборављени јунак доктор Владан Ђорђевић" отворена је као подсећање и признање човеку који је, завршивши медицину у Бечу крајем 19.века, учествовао у ослободилачким ратовима Србије од Турака и основао, као први образовани хирург у Србији, Војну болницу у Нишу.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, рекао је да доктор Владан Ђорђевић није заборављени јунак, већ недовољно позната личност, поготову младим генерацијама. Његово образовање и све што је учинио за свој народ, могу им бити путоказ у образовању и даљем животу.
Kао политичар-председник српске Владе и министар просвете и привреде, као и црквених питања, доктор Владан Ђорђевић истакао се као патриота у решавању важних националних питања. Доктор Дејан Антић истакао је да је доктор Ђорђевић био дипломата у Атини и Цариграду борећи се подједнако за решавање српског, националног и црквеног питања. Директор Војне болнице доктор Јовица Станојковић истакао је у припреми изложбе да ће нас други утолико више ценити уколико поштујемо своје претходнике. Зато је наша обавеза да поштујемо своје претке.
Личност др Ђорђевића осветлили су и организатори, представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић рекао је да је отварање ове изложбе патриотски чин, и да су се око тога окупили потомци славних предака.
Кустос Народног музеја у Нишу и аутор изложбе Ивана Груден Милентијевић подсетила је да је овај, необично свестран човек, био је не само врстан хирург, већ и лични лекар Милана Обреновића, као и оснивач Српског лекарског друства и Црвеног крста Србије. Подједнако успешно управљао је Београдом. 1905. дао је оставку на место председника Владе и повукао се у Беч. У тешком сиромаштву умро је у санаторијуму у Висбадену.
Портпарол нишке Војне болнице Мила Недељковић подсетила је да је само 11 дана од ослобођења Србије од Турака др Ђорђевић основао Војну болницу у Нишу и да је та болница већ 142 године на том истом месту. У знак захвалности 22. јануара откривена је биста оснивачу. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годином доктора Владана Ђорђевића.
У програму су учествовали камерни оркестар и хор музичке школе "Стеван Мокрањац" и солиста Ненад Смиљковић, припадник 4. бригаде Kопнене војске. Отварању изложбе присуствовали су представници града, војске, епархије врањске, јавних предузећа и установа.
У Галерији Народног музеја у Врању сутра ће бити отворена изложба под називом „Заборављени јунак др Владан Ђорђевић“. На изложби која се организује поводом Дана државности, говориће рецензент изложбе, др Дејан Антић са Универзитета у Нишу, Ивана Груден Милентијевић, кустос Народног музеја у Нишу и Саша Стаменковић, директор Народног музеја Врање. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“. Отварање изложбе заказано је за 18 сати и 30 минута. Организатори су Народни музеј Врање у сарадњи са Народним музејом у Нишу.
По први пут, након више од две деценије професионалног рада, позориште „Бора Станковић“ у Врању биће домаћин престижног међународног фестивала „Јоаким Вујић“. Том одлуком заједница Професионалних позоришта, коју чини 16 театара, одала је признање граду и врањском позоришту. 56. Фестивал “ Јоаким Вујић“ биће традиционално одржан од 11. до 18.маја. Градоначелник Слободан Миленковић подржао је одлуку Заједнице професионалних позоришта да 56. међународни позоришни фестивал „Јоаким Вујић“, ове године буде организован у Врању, у позоришту „Бора Станковић“ .
Градска већница Зорица Јовић истакла је да је град прихватио одлуку Заједнице професионалних позоришта, јер се ради о једном престижном фестивалу, на коме се могу видети најбоље представе, осам дана траје што уопште није мало. Ако направимо паралелу, у мају „Јоаким“, у октобру „Борини позоришни дани“, очекујем да ће и сада сала позоришта бити пуна и да ћемо сви уживати у представама које се буду квалификовале да буду игране на овом фестивалу.
Концепт фестивала је евро-регионални и базира се на модерним извођачким позоришним праксама. Негује софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште, које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.
Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да ће фестивал бити организован од 11. до 18. маја, а Врање ће бити домаћин 8 добрих представа. „Нечиста крв“ врањског позоришта биће у конкуренцији за избор најбоље представе. Селекторка фестивала је Бранислава Илић која ће своју званичну селекцију објавити након 31. марта. Јовић је истакао да је позориште „Бора Станковић“ 2017. године освојило 6 награда, а 2018. две награде. Надам се да ћемо овом представом бити озбиљни конкуренти за добијање награде.
Фестивал „Јоаким Вујић“ финансијски ће подржати министарство културе и град Врање. Иначе, планирано је да, као најава, пре фестивала буду одигране укупно три представе врањског, као и позоришта из Лесковца и Ниша. “Мали Јоаким“ биће организован на јесен у Грачаници, а селектор је Спасоје Ж. Миловановић. На том фестивалу представа за децу, врањско позориште наступиће са „Чаробњаком из Оза“. Ово је једна од највећих представа за децу које је наше позориште до сада припремило, а премијера је у Врању планирана за 29. фебруар.
Фестивал „Врањске градске песме“ ове године биће одржан 20. и 21. фебруара. Ова манифестација која има за циљ неговање врањске песме, одржава се по други пут. Ове године тема фестивала је „Врањска градска песма- део светског, музичког и фолклорног наслеђа“. Програмом је предвиђен наступ домаћих врањских солиста и гостију са стране. Фестивал ће бити одржан у сали Позоришта, а покровитељ је Град Врање.
Организациони одбор фестивала „Врањска градска песма“, којим је преседавао градоначелник Врања, усвојио је програм на данашњој седници. Фестивал ће трајати два дана и биће богат музичким садржајима који негују и чувају од заборава врањску градску песму. Установа Народни музеј биће задужена за организацију.
"Програм ће бити леп и занимљив. Модератори ће бити Драгана Стојановић и Раде Радивојевић. Они ће нас прве вечери водити кроз историјат врањске градске песме, а биће приказан и филм на исту тему. Наступиће врањски извођачи, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. На концертној вечери, другог дана фестивала публици ће се представити вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Тијана Вучковић уз пратњу музичког оркестра РТС-а", каже Зорица Јовић- градска већница.
Прве вечери на сцени ће бити и чланови фолклорног ансамбла „Севдах“. Почетак програма обе вечери је у 20 сати.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
