Култура
Удружење књижевника Врања уз подршку града, постхумно је објавило драму Србољуба Аритоновића “Луди Љуба“. Наредне недеље планирана је промоција овог последњег књижевног дела Аритоновића, а драма у режији Драгана Живковића Дургета биће изведена на сцени врањског позоришта.
Након једне деценије од смрти Србољуба Аритоновића из штампе је постхумно изашло његово последње књижевно остварење, драма „Луди Љуба“ чија је промоција у припреми.
Председник Удружења књижевника Врања Жикица Димитријевић каже да ће објављена драма „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића бити прави бисер међу делима које је објавило ово Удружење. Сматрају за велику част, поверење које им је указала породица Србољуба Аритоновића да ово дело објаве, а промоција је заказана за 30. септембар.
Димитријевић је и уредник издања, а промоција је планирана у дворишту музеј куће Боре Станковића, где је као кустос, Србољуб Аритоновић провео највећи део живота.
Ова драма писана у шест чинова,биће постављена и на сцену врањског позоришта. Припреме су почеле још пре проглашења панпидемије, а режисер представе Драган Живковић Дурге, окупио је бројну екипу глумаца врањског позоришног ансамбла.
Живковић открива да ће премијера бити 2. октобра а прва реприза представе 6. октобра. Насловну улогу ће тумачити Душан Томић, поникао у врањском позоришту и ову улогу игра са пуно шарма. То је прича из живота некадашњег Врања. Аритоновић је овом драмом преломио живот, оцена је Живковића.
Као и у бројним другим комадима који се и данас играју у врањском позоришту, а чији је аутор, Аритоновић и у драми „Луди Љуба“ води гледаоце од урнебесног смеха до драмског патоса.
Колажи, слике на стаклу, инсталације у простору, цртежи, као и фотографије и видео пројекције, чине изложбу „Међупростор“ отворену у Галерији Народног музеја у Врању.
Поставку под истим називом од прошле године реализује група од осам уметника који живе и стварају у Београду и Новом Саду.
Потреба да уметност ствара фини међупростор универзалних вредности, изнедрила је је циклус заједничког излагања најпре четири уметнице сличних сензибилитета, којима су се касније придружили и други ликовни ствараоци.
Концепт „Међупростора“ осмишљен је тако да се изложбе реализују у различитим градовима Србије, с тим да им се придружују и други уметници.
Сликарка Мирјана Одић појаснила је да свако од уметника који учествује у просецу стварања има право да у припремама самостално ствара, без консултација са другим члановима.
Тек када се нађу у простору у коме се организује изложба у међусобној интеракцији осмишљавају тај међупростор.
У непосредном контакту са публиком о свом стваралаштву говорили су Милена Путник, Мира Одић, Ана Пиљић Митровић и Невена Поповић. Колажи, слике на стаклу, инсталације у простору, као и цртежи били су део стваралаштва и гостујућих уметника на изложби, Милице Дукић и Владимира Илића.
Сликарка Невена Поповић истакла је да је концепт изложби под називом „Међупростор“ један процес где у коме откривају и себе и публику.
Сликарка Милена Путник каже да им је и постављање инсталација и креирање целокупног простора Галерије открило много тога о њима као људима и уметницима , а потом и шта у том простору и са чиме комуницира.
У сталној егзистенцијалној нужности уметници су приморани да траже и проналазе простор за исказивање својих уметничких тежњи.
Изложба ових уметника који живе и стварају у Београду и Новом Саду, биће отворена за публику до средине октобра.
У званичној селекцији предстојећег 56. Фестивала „Јоаким Вујић“, глумачки ансамбл врањског позоришта играће представу „Нечиста крв“. На Фестивалу позоришних представа за децу и младе „Мали Јоаким“ у Лесковцу, врањско позориште највероватније наступа са представом „Чаробњак из Оза“.
Од 21. до 31. октобра ове године, Врање ће бити домаћин два фестивала, јубиларних 40. „Бориних позоришних дана“ и 56. фестивала „Јоаким Вујић“ које ће бити обједињени, за сада под радним називом „Јоаким у посети Бори“.
Ненад Јовић, директор позоришта у Врању, каже да је представа „Нечиста Крв“ прошла званичну селекцију Браниславе Илић и биће једна од 10 представа овог престижног фестивала који се по први пут организује у Врању. Иста представа биће играна у званичној селекцији фестивала „Позоришно пролеће“ у Шапцу 10. октобра.
Укупно осам представа прошло је селекцију фестивала „Јоаким Вујић“, а још две представе уврстиће у програм Организациони одбор.
Јовић истиче да је на састанку Заједнице професионалних позоришта у Врању донета одлука да Фестивал позоришних представа за децу и младе „Мали Јоаким“ ове године буде организован у Лесковцу. Врањско позориште највероватније ће наступати са представом „Чаробњак из Оза“, о чему ће одлучити селектор Спасоје Ж.Миловановић, који ће у недељу у Врању о томе одлучивати након извођења представе.
Два фестивала „Јоакима Вујић“ и „Борине позоришне дане“, финансијски ће подржати град Врање, ресорно Министарство, као и Заједица професионалних позоришта Србије. Иначе. 2. октобра у врањском позоришту припрема се премијера представе „Луди Љуба“ по тексту Србољуба Аритоновића.
Два фестивала, 56.“Јоаким Вујић“ и 40. „Борини позоришни дани“ биће спојена у један фестивалски догађај, који ће почети 21. октобра у врањском позоришту „Бора Станковић“. Ова одлукa донета је на седници Заједнице професионалних позоришта Србије, одржаној у Врању. На седници је изабрано и ново руководство Заједнице коју чини 16 професионалних позоришта, јужно од Београда.
У новим, измењеним околностима узрокованим коронавирусом, и догађаји у култури организују се на нови начин. Тако ће у Врању два фестивала, 56.“Јоаким Вујић“ и 40. „Борини позоришни дани“, бити обједињени, одлучили су директори и управници 16 професионалних позоришта Србије.
Директор позоришта „Бора Станковић“ Ненад Јовић рекао је да ће фестивал почети 21. октобра на сцени врањског позоришта. У 10 дана биће одиграно 10 представа на великој сцени.
На састанку Заједнице који се по други пут одржава у Врању, изабрано је и ново руководство које ће њоме управљати.
Директор позоришта у Нишу, Спасоје Ж. Миловановић сматра за велику част али још већу обавезу да у овако тешким околностима за културу буде новоизабрани председник Заједнице професионалних позоришта. Истовремено је изразио велику захвалност руководству града Врања на подршци да се ова фестивалска манифестација одржи.
Директор позоришта у Лесковцу Драган Божа Марјановић новоизабрани је заменик председника Заједнице. Најавио је да ће ово позориште на фестивалу у Врању наступити са две представе.
Он је оценио је да посленицима у позоришту никада није недостајало енергије и жеље за новим достигнућима и да се верује да ће предстојећи фестивал то и показати, без обзира на околности.
Позоришна публика Врања и региона, као и град у целини, већ су доказали какав значај за њих имају „даске које живот значе“.
Један од наших музичара, који је свој живот посветио музици, тако и говори о њој. На начин често својствен људима који су постигли много у својој професији али којима лепо васпитање и достојанствена скормност налажу да о својим успесима говоре крајње непретенциозно. Следи прича о кларинетисти Александру Тасићу, који је пореклом из Врања али је свој родни град напустио далеке 91. године.
Са Александром Тасићем смо се нашли у музичкој школи „Стеван Мокрањац“, тамо где се први пут сусерео са музичким инструментом који је, како он каже, њега изабрао.
„ Моји родитељи су навијали за хармонику која је била и дан данас је популаран инструмент. Било је тада много кандидата, па није било места за мене. Препоручили су ми кларинет, ја сам одмах прихватио. И због тога кажем да је кларинет изабрао мене, а не ја њега“, каже Тасић-.
Основну музичку је завршио у Врању. Средњу је почео такође у нашем граду али је уз сугестију тадашњег професора и родитеља наставио школовање у Београду. Музичку академију завршио је у Новом Саду, затим магистрирао и након тога кренули су наступи како у земљи тако и по иностранству. Ради као редован професор на Музичкој академији уметности у Новом Саду и на Филмској академији у Крагујевцу.
„Ја сам направио себи да свирам у иностранству, а да живим у Србији. Јако волим своју земљу, волим да говорим свој језик. У иностранству си увек странац“, наглашава Тасић.
По његови речима велика је разлика на наступима у иностранству, првенствено по броју публике и додао да треба радити на томе да се од малих ногу деца упознају и са тим видом уметности.
„У иностранству има много више људи који су заинтересовани за овај вид уметности. Не могу да кажем да има више младих људи. Али је бројнија публика. Овде је посећеност у односу на концерт у Бечу можда један посто. Ми на неки начин треба да образујемо млади нараштај и упознамо их. Да ли ће они то волети или не, не знамо. Али чисто да им пружимо избор“ .
Кларинетиста Александар Тасић је ове године већ одржао солистички концерт на отварању манифестације „Мај месец музике“.
У оквиру манифестације остала су два концерта која ће бити одржана у сали музичке школе 17. октобра Клавирски реситал – Иван Новаковић и 18. октобра Стринг Арт Три. 19-тог октобра је наступ Трио џентлмен у позоришту "Бора Станковић.
Опширније...
Вече за памћење - општи је утисак са промоције прве књиге песама професорке и књижевнице Бранке Марковић. Стихови из збирке „Фама волат“ опчинили су публику у дворишту музеј куће Боре Станковића. Окупшили су се поштоваоци њеног стваралаштва, представнции Удружења књижевника Врања коме припада, ученици Tехничке школе у којој предаје.
Глас лети или вест се брзо шири „Фама волат“ тако је песнички првенац Бранке Марковић, насловљен. И заиста стихови из ове збирке су полетели кроз окупљену публику да искажу њене импресије о животу, нади и опсесивној љубави према свом граду.
У идиличном амбијенту дворишта музеј куће Боре Станковића окупили су се поштоваоци њеног стваралаштва, представници Удружења књижевника Врања коме припада, ученици Техничке школе у којој предаје.
Марковићева признаје да песнике понекад сматрају мало уврнутим али истовремено се о њима мисли да украшавају свет у коме живе. Песничко срце довољно је велико да то може, а љубав коју осећа према граду у коме живи чини да замишља да је и сада Баба Злата присутна у публици.
О њеном књижевном стваралаштву у коме се издваја збирка прича „Дечак са виолином“, говорили су Жикица Димитријевић, представник Удружења књижевника Врања, као и рецензенткиње доктор Весна Мојсова Чепишевска и Ана Митић Стошић, као и колегеница професорка Гордана Димитријевић.
Жикица Димитријевић истакао је да је ову збирку Бранке Марковић,Удружење књужевника издало у едицији „Првине“ која је покренута уз подршку града.Уредник едиције је Благоје Савић.
Весна Мојсова Чешишевска истакла је да су ови стихови пунио страсти и меланхолије, а Ана Митић Стошић да су доброта, људскост и љубав поезија срца Бранке Марковић. Лиричност и неспутана емпатичност говоре о томе како она разуме овај свет.
Професорка Гордана Димитријевић оценила је да су пред читаоцима зрели стихови са особеном визијом света.
Стихове су током вечери казивали глумци Драган Станковић и Марко Петричевић, уз музичку пратњу на гитари Александра Марковића.
Збирка песама ''Фама волат'' ауторке Бранке Марковић промовисана је у дворишту Музеј - куће Борe Станковићa. О књизи су говорили рецензенткиње Ана Митић Стошић и др Весна Мојсова Чепишевска, професорка на Универзитету у Скопљу, као и Гордана и Жикица Димитријевић.
Стихове из збирке казивали су глумци Драган Станковић и Марко Петричевић.
Промоцији су присуствовали заменица градоначелника Зорица Јовић, већница Изабела Савић, бројни поштоваоци књижевног стваралаштва ауторке, колеге и ученици Техничке школе.
Збирку песама ''Фама волат'' издало је Удружење књижевника Врања, уз подршку Града.
Наступом врањског кларинетисте Александра Тасића, почео је „Мај месец музике“, која је одложеена због пандемије корона вируса. Манифесстацију је отворила заменица градоначелника Зорица Јовић
Овом традиционалном манифестацијом је почињало Врањско културно лето, подсетила је заменица градоначелника и додала да је ове године све одложено због корона вируса и чекао се погодан тренутак да се стабилизује ситуација како би се, уз мере опреза, вратили у редовне токове живота.
„Стекли су се услови да се манифестација одржи. Сада смо ту, публика и извођачи и срећни смо због тога, јер је ово манифестација која има пажљиво однеговану публику, која са усхићењем очекује сваки следећи концерт. Иако у мањем обиму, организатори су се потрудили да и овог пута направе квалитетан репертоар који ће задовољити укус и критеријум шаролике врањске публике. А Град Врање, познат и по аутентичном музичком наслеђу и специфичном изразу, са својом градском песмом са којом се нашао на листи нематеријалног културног блага Републике Србије, наставиће да улаже у духовну надоградњу својих нараштаја“, рекла је Јовићева.
Директорка Музичке школе „Стеван Мокрањац” Тања Близнаковски Јовановић је истакла да је музичка школа водећа институција у образовању талентоване деце и један од стубова културе нашег града и додала:
“Већ 20 година заредом организује манифестацију „Мај месец музике”. Ове године нисмо били у могућнсти да уживамо у овом културном дешавању из добро познатих разлога. Одлучили смо да овим окупљањем оживимо дух културе и уметности и да докажемо да нас ништа па ни овај невидљиви непријатељ не може спречити да ширимо културне видике наше личности. Да јачамо оптимизам који није ништа друго него способност, да се неповољне околности и лоша времена не доживљавају на трагичан начин”.
Након отварања уследио је концерт под називом „Њено величанство музика”, врањског кларинетисте Александар Тасића.
У оквиру манифестације биће одржано десет концерата у сали Музичке школе са почетком у 19 сати.
Завршни концерт је 5.октобра и биће одржан у позоришту.
Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања и град Врање.
Министарство културе и информисања Републике Србје је на Конкурсу за музејско наслеђе 2020. године одобрило финансирање пројекта под називом „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, Одељења за археологију и нумизматику Народног музеја Врање.
За пројекат конзервације и реконструкције артефаката откривених у манастирској порти током археолошких истраживања од 1982. до 2009. године., издвојено је 700.000,00 динара. Део откривених артефаката био је изложен у сталној поставци Ризнице манастира од 1998. године, а делом у сталној поставци Народног музеја Врање.
Пројекат „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, се реализује на основу дугогодишње сарадње Епархије Врањске и Народног музеја Врање, а у склопу обележавања два велика јубилеја 950 година од изградње манастирске цркве Св. Прохора Пчињског у време византијског цара Романа 4 Диогена и 700 година од обнове цркве од стране краља Милутина.
Циљ је да се артефакта из сталне изложбене поставке конзервирају, реконструишу и заштите, као предуслов за нову сталну изложбену поставку по најсавременијим музеолошким принципима. Реализација пројекта се одвија у сарадњи Народног музеја Врање и Централног института за конзервацију у Београду где су артефакта и транспортована на конзерваторски третман, уз претходно снимање стања и израду Елабората.
Реализација прве фазе пројекта је предвиђена до краја 2020. године.
Напомињем да је Министарство културе и информисања РС и у 2019. години финансирало пројекат „Конзервација археолошког керамичког материјала са средњовековног утврђења Марково Кале“ у износу од 290.000,00 динара.
Пред препуном салом глумице врањског театра синоћ су извеле представу ''Женски разговори'' у режији Небојше Дугалића. Представа је била намењена медицинским радницима Здравственог центра у Врању у знак захвалности за све што су претходних месеци чинили и чине и даље у борби против короне. Представа је изведена уз поштовање свих епидемиолошких мера.
После вишемесечне паузе Позориште ''Бора Станковић'' отворило је врата публици и на обострано задовољство приређено је вече за памћење. Извођењу представе ''Женски разговори'' претходиле су дуготрајне припреме у циљу заштите како посетилаца тако и запослених у овој установи.
- Урадили смо све припреме и неопходне тестове и надам се да ће све превентивне мере које су законом предвиђене у потпуности бити испоштоване и у наредном периоду, каже др Биљана Поповић из Завода за јавно здравље.
У препуној сали позоришна публика је носила маске и свако друго седиште је било слободно тако да се водило рачуна и о дистанци. А глумице на сцени су као и увек професионално и жељне свог посла дале све од себе да изазову позитивне реакције публике.
По завршетку представе ,утиске су нам пренели здравствени радници којима је ова представа била намењена у знак захвалности за све што су чинили и још увек чине у борби против короне. Посетиоци кажу да су се ужелели позоришних представа и да им је драго што ће и убудуће моћи да долазе у Позориште , па макар и са маскама. Захвални су што се руководство ове установе сетило њих и ову представу посветили искључиво њима.
А глумице, које су као и увек до сада бриљирале на сцени , нису криле узбуђење што су наставиле тамо где су стале.
- Част ми је и задовољство што смо представу играли за здравствене раднике јер сматрам да су заслужили да побегну од реалности и од болесних људи, а право место да се разоноде је управо позориште, каже Жетица Дејановић.
- Срећне смо и имале смо трему мало јер дуго нисмо играли, али је осећај фантастичан јер се полако враћамо у нормалу и поново смо код куће, Кристина Јањић Стојановић.
Тамара Стошић обвјашњава да глумци користе дезинфекциона средства иза сцене али да не могу на сцени да користе маске и визире јер је делатност таква. Приметила сам у публици да посетиоци носе маске и баш су били дисциплиновани, при уласку су користили дезинфекциона средства, каже она.
- Волимо да играмо ову представу, не дамо се ми ни корони. Имала сам трему вечерас јер дуго нисмо били на сцени, али мислим да се враћамо у форму, додаје Радмила Ђорђевић.
-Све је било другачије вечерас. Ужелели смо се посла , сцене, публике. Било је специјално вечерас. Ужибвали смо и ми и публика. Било ми је чудно када сам видела да у публици људи седе са размаком и да носе маске. Нисмо могли да приметимо да ли се испод маски смеју или не, са усхићењем говори Милена Стошић.
Глумци врањског Позоришта увелико раде на припреми нове представе ''Луди Љуба'' по тексту Србољуба Аритоновића и премијера се очекује у октобру, а до тада позоришна публика ће моћи да прати и остале представе са репертоара.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
