Култура

Култура

Многи кажу да, откако су на снази појачане мере заштите од корона вируса, дане углавном проводе читајући, у свом дворишту или на тераси. У градској библиотеци истичу да су у летњим месецима најчитанији трилери.

Врањска Библиотека у данима појачане заштите од корона вируса има мање посетилаца него обично, а рад су прилагодили новонасталој ситуацији.

Љубитељи књига не могу да прошетају између полица, већ књиге траже на издвојеном пулту, директно од библиотекара. Након враћања књиге стоје два дана у посебној просторији пре него што опет буду дате на читање.

Најчитанија је лектира међу млађима, а на позајмном одељењу за одрасле, трилери.

На Дечјем одељењу се највише чита лектира, изненађујуће, јер само што се завршила школска година, али деца убедљиво сада највише читају лектиру. Што се тиче Позајмног одељења за одрасле, ту се углавном читају трилери, Патерсон, Кобен, Несбе, Розенфелд, скандинавска књиженост, Орвел, каже Александра Антић, библиотека Бора Станковић Врање.

С обзиром да је епидемиолошка ситуација у граду погоршана, библиотека је прилагодила рад новонасталој ситуацији.

Не пуштамо кориснике у фонд, не иду међу полице, што некима пада баш тешко и јесте мало незгодно, али у складу са ситуацијом трудимо се колико год можемо да изађемо у сусрет. Имамо у холу две витрине и књиге које стоје у полици за избор. Ако траже неко конкретно дело, библиотекари ће им то наћи. После враћања, књиге се одлажу на једно место и стоје два дана и тек после тога могу да се поново издају на читање, додаје библиотекарка Антић.

У читаоници библиотеке може да буде истовремено пет корисника.

У току је и откуп књига, тако да ће ускоро у врањску библиотеку стићи нова издања из 2019. године.

 

Последњи пут измењено среда, 01 јул 2020 14:32

Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана издала је другу књигу поезије под називом „Жубор јужних рима“. Теодора пише о љубави, срећи, одрастању, али највише о родољубљу. Инспирисана је својим крајем, домовином и значајан део у књизи заузимају песме на дијалекту. Основна школа „Свети Сава“, чији је Теодора ученик,  помогла је да књига угледа светлост дана.

Било је материјала за више од једне књиге, каже Теодора. Мисли да је друга књига боља, озбиљнија и по питању квалитета песама, али и по визуелном изгледу. У томе су јој помогли пријатељи, малади уметници, које је прошле године упознала на Крфу на наградном путовању након победе на лиетрарном конкурсу Српске православне цркве.

"Моја прва књига носила је назив по једној песми из књиге која је била баш значајна за моје тадашње писање. Сада сам одлучила да нова књига носи назив по мом родном крају, јер сам велики локал патриота и зато што ће у књизи бити песме на дијалекту које су јако важне. Оне су у првом поглављу, јер „Жубор јужних рима“ не би био довољно јужан без песама на дијалекту“ , каже млада Теодора Илић.

Да се ради о изузетном таленту потврдили су у рецензији познати писци попут Недељка Попадића, Власте Ценића, Стевана Милошевића и Виолете Јовић. Директор школе „Свети Сава“ Драган Димитријевић, која је помогла издавање обе књиге, поносан је на Теодорин успех и чињеницу да је њен таленат препознат на време и да су наставници и сви који су могли да помогну, настојали да само напредује.

„На основу тумачења о књизи које је дао Недељко Попадић, један од најпознатијих дечјих песника тренутно у Србији, и других рецензената, ради се о једној невероватно добро осмишљеној збирци песама у којој је девојчица превазишла године старости. Поносни смо на њу, првенствено као колектив. Наши наставници умеју да уоче таленат код деце, негујемо то и увек желимо да помогнемо колико смо у могућности“, објашњава директор Драган Димитријевић. 

Наставница српског језика и књижевности Оливера Костић  радила је са Теодором и на овој и на претходној књизи. „Види се напредак и зрелост. Многи неће веровати да је ово писала четрнаестогодишња девојчица“, каже наставница.

„Књига је другачија, зрелија, озбиљнија. Теодора каже да су јој најдраже родољубиве песме. Дорасла је родољубљу и разумевању тога, па самим тим су те песме најбројније у књизи“, појашњава Костићева.

Промоција Теодорине друге  збирке песама одржана је у Културном центру у Владичином Хану. Сада „Жубор јужних рима“ наставља да жубори у свом правцу.

Последњи пут измењено петак, 26 јун 2020 16:57

Представом ,,Ружа, увела" у дворишту Музеј куће ,,Боре Станковића’’, ансамбл врањског театра завршиће вечерас овогодишњу позоришну сезону.

Драматизација је урађена по мотивима Станковићеве приповетке ,,Увела ружа".

Вишеструко награђивану представу врањског ансамбла режирао је Милан Нешковић, који је радио и сценографију, док је за израду костима била задужена Ивана Младеновић.

Почетак је заказан за 20 сати, а улаз је бесплатан.

Галерија Народног музеја у Врању почиње са организовањем изложби почетком јула, након застоја изазваног епидемијом. Посетиоци ће моћи да виде четири изложбе у наредна два месеца. У септембру се, у оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује изложба једног од најзначајнјих српских сликара, Уроша Предића. У сарадњи са Галеријом из Пирота, Врањанцима ће се представити  31 уметник из Кине, сликама испирисаним Будистичким фрескама.

Министарство културе подржало је овогодишњи програм Галерије Народног музеја, што ће допринети  да се све планиране изложбе нађу пред љубитељима уметности у Врању.    Галерија  се отвара у јулу изложбом фотографија „Прича о жени“, која је организована у склопу подршке Европске Уније управљању миграцијама у Србији.

Кустос Галерије Мирјана Јовановић изјавила је да се прошле године на конкурсу пријавило 40 уметника, од којих је изабрано 12 . Најавила је да ће у великој сали Галерије бити организована изложба стваралаштва Мире Одаловић. У малој сали портретима владара представиће се Андрија Дрежњак из Ниша.

Током августа у великој сали посетиоцима ће се представити и удружење ,,KОНЦЕПТ'', чије је стваралаштво подржао и Град.   

Мирјана Јовановић  ексклузивноп је најавила да ће се у сарадњи са Галеријом из Пирота „Чедомир Крстић“Врањанцима представити 31 уметник из Кине  сликама испирисаним Будистичким фрескама. У оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује се изложба посвећена једном од најзначајнјих српских сликара, Урошу Предићу. Изложба се организује под називом ,,Дакле, Ви сте тај Урош Предић'' аутора Оливере Скоко, кустоса Галерије у Зрењанину.

Због пандемије изазване коронавирусом, од проглашења ванредног стања у простору Галерије није реализовано осам планираних изложби.

 

Последњи пут измењено уторак, 16 јун 2020 14:07

Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, из штампе је ових дана изашло фототипско издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића, најпре објављене 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије.

Поновљено издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића у издању је Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања објављено је са благословом Његовог Преосвештенства епископа врањског Пахомија, под уредништвом архимандрита Методија, проф. др Сунчице Денић Михаиловић и Ненада Дејковића. 

Проф. др Сунчица Денић у поговору књиге пише да „монографија Свети Прохор Пчињски и његов манастир др Јована Хаџи-Васиљевића представља непроценљиву вредност, како у нашој историографији, тако и у свеукупном културном и духовном животу нашег народа. Написана је прецизно и објективно, са великом одговорношћу и љубављу. До данашњег дана ово је значајан и један од највреднијих извора за све потоње помене о манастиру Светог Прохора Пчињског.

Ово фототипско издање монографије рађено је по потпуно сачуваном примерку који се налази у Народној библиотеци Србије. На овом примерку је и посвета Јована Хаџи-Васиљевића: Узвишеном Господару Србије, Његовом Величанству Краљу Александру, у знак верности и оданости, 18. децембра, 1900. г у Београду, са потписом најпокорнији Др Јован Хаџи-Васиљевић.“

Монографија Јована Хаџи-Васиљевића о Светом Прохору, укључујући броширану монографију Манастир Св. Оца Прохора Пчињског од архимандрита Методија Ж. Миловановића, из 1924. године, а објављену почетком 2020. године у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ овим обнављају лик и дело једног од најзначајнијих Светих отаца Србије и самог манастира Прохора Пчињског.

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Мотком убио човека - Радио Телевизија Врање https://t.co/HQP2U0vhWY via @tripplesworld
Повећава се број оболелих од короне у Пчињском округу. Трговиште ново жариште - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zzudmMCR2f
Follow RTV Vranje on Twitter