Култура
У понедељак, 18. априла, на великој сцени позоришта “Бора Станковић” У Врању, биће изведена монодрама „НЕНАПИСАНА ПИСМА “ са Вањом Милачић у улози Надежде Петровић.
Ова монодрама изведена је премијерно пред чачанском публиком знак обележавања 148. рођендана наше највеће сликарке, Надежде Петровић, као један је од пратећих програма изложбе “Златном руком и сребрним српом” Уметничке галерије Надежда Петровић у Чачку, која је у сарадњи са Етнографским музејем у Београду, представила збирку етнографских предмета из Надеждиног париског атељеа.
Вања Милачић, глумица Народног позоришта у Београду, овим поводом је изјавила: “Драго ми је сто је монодрама “Ненаписана писма” почела своја путовања гостовањем у Врању. Указано ми је поверење и прилика да играм жену чију храброст и таленат обожавам, жену која је водила тако узбудљив живот, а посебно ме привлачи та жена у Надежди Петровић која није желела да се оствари на очекиван начин. Срећна сам што ћу се срести са врањанском публиком која је однеговала многа глумачка имена ових простора и приближити им лик велике Надежде Петровић. Радујем се сусрету и дружењу са њима”
Инспирисана слојевитом личношћу ове знамените Српкиње, њеним емотивним и уметничким недоумицама, положајем уметника у тадашњој Србији и ондашњим политичким превирањима, Милкица Милетић, књижевница из Чачка је оживела лик Надежде Петровић у свом тексту Ненаписана писма, који је за сцену адаптирала и режирала Наташа Радуловић.
Сценографију је урадила Марија Лукић Схаббy Цхиц Десигн из Чачка, костим Марта Чкоњевић студенткиња на дизајну и обликовању текстила на универзитету у Љубљани, а оригиналну музику написала је композиторка Ана Крстајић, креативни амбасадор националне платформе Србија Ствара, док дизајн потписује Ана Крбањевић дизајнерка из Београда. Инспицијент представе је Сања Мимица.
Представа је у продукцији Градског позоришта Чачак и извршној продукцији београдске куће ФАМЕ Солутионс, реализована уз свесрдну помоћ Града Чачка, Уметничке Галерије Надежда Петровић, Националне платформе Србија Ствара, као редовно гостовање налази се на репертоару сцене “Раша Плаовић” Народног Позоришта у Београду.
Цена карте је 500 динара.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић, заменица градоначелника Зорица Јовић и градска већница Изабела Савић имали су састанак са министарком културе и информисања Мајом Гојковић и њеним сарадницима. На састанку је било речи о сарадњи у области културе, као и новим инфраструктурним пројектима којима ће додатно бити унапређена културна понуда Врања. Такође, било је речи и о томе како обогатити уметничку сцену нашег града.
Дугонајављивани мјузикл ''Министарка'' у извођењу ансамбла позоришта ''Бора Станковић'' премијерно се изводи на сцени врањског театра . Рађен jе по мотивима истоименог комада Бранислава Нушића, а драматуршку адаптациjу мjузикла радили су редитељ Владимир Лазић и драматург Саша Jеленковић. Премијерно извођење представе заказано је за вечерас у 20 сати.
Премијере представа увек изазивају усхићење и узбуђење, како код глумаца који играју, тако и код публике која увек очекује нешто ново. Мјузикл ''Министарка'' изазива посебну пажњу јавности, јер се ради о иновативној представи у којој, поред глуме, актери певају и играју.
Синоћ је одржана претпремијера мјузикла коме је присуствовала и наша екипа и разговарала са неким од глумаца.
''Ово је мјузикл, комад са певањем, играњем, глумом и пуцањем и публика нека буде спремна, уживаће сва чула. Ја носим главну улогу, али биће још министара и министарки и публици ће све то бити јако занимљиво за гледање. Ова изведба ће показати ситуацију у нашем друштву, како је било пре сто и више година, када је Нушић био жив, али и каква је ситуација данас, заправо је све различито, а с друге стране исто као што је некада било,'' каже Жетица Дејановић, којој је припала главна рола.
''Нисам имала пуно прилике да радим комедије и баш ме занима какве ће бити реакције публике и како ћу ја реаговати на њихове реакције. Неопходно је да се осети публика и како они то прихватају, јер до тог тренутка ми не знамо шта смо урадили,'' објашњава глумица Јелена Филиповић, која у мјузиклу има две улоге.
''Први пут радимо нешто што је између мјузикла, сатире, комедије, гротеске. Имам јако лепу улогу, глумим зета од министарке Живке и задовољан сам. Са Владом Лазићем смо радили на представи ''Како снимити порно филм'' која је постигла велики успех , тако да се надамо да ћемо и ''Министарки'' удахнути живот и да ће бити стално на репертоару,'' каже глумац Драган Живковић Дурге.
''Мени није ово први мјузикл у коме глумим, радио сам то и у приштинском позоришту. Глумим Милета, сина од теча Панте и мислим да смо направили озбиљну представу. Уживали смо радећи са Владом, имали смо заједнички циљ, текст је од првог тренутка био јасан, тачније адаптација Нушићеве ''Госпође министарке '' и сви смо знали шта желимо да кажемо овом представом,'' каже глумац Михајло Стојковић.
''С обзиром да ми нисмо позориште које се бави мјузиклом, бојали смо се како ће све то да испадне. Међутим, редитељ је човек са искуством и који одлично зна како да приђе глумцу, тако да смо сви безазлено прошли кроз тај процес, без оптерећења и могу рећи да смо се добро снашли,'' напомиње глумица Милена Стошић.
Прва реприза мјузикла ''Министарка'' планирана jе за сутра увече од 20 сати.
Премијера представе „Министарка“ врањског позоришта „Бора Станковић“ заказана је за понедељак 11.април у 20 сати. Представа по мотивима дела Бранислава Нушића у режији Владимира Лазића рађена је као комедија са елементима мјузикла. Биће изведено 6 сонгова и исто толико плесних нумера. Наступиће комплетан ансамбл врањског позоришта.Предпремијера је у недељу.
После неколико оправданих одлагања пред врањском публиком је напокон премијера представе „Министарка“. Ансамбл је напорно радио претходних месеци и надају се да ће се представа допасти публици. Редитељ Владимир Лазић своју пету режију у врањском позоришту карактерише као другачију, инспиративну и занимљиву.
Прошло је тачно 35 година од када је први пут радио у Врању, тада је то била представа „Страдија“ по тексту Радоја Домановића, ангажовано је говорила о томе шта ће се десити у читавој Југославији, а посебно на Косову и Метохији. И ова нова, чија је премијера у понедељак, осликава нашу тренутну ситуацију, чуло се на конференцији за новинаре у врањском позоришту.
„Зове се „Министарка“ зато што то обједињује нешто више од госпође. То је сада већ жена која уме да влада, жена која предводи и разне друштвено- културне догађаје у земљи. Други помак који је битан је да једна ефимерна личност звана доктор Нинковић није само удварач и ловац на класу, већ је то један ђаво. Трећа, јача новина је та да је фамилија та која носи читаву драму", објашњава редитељ Владимир Лазић.
Било је изазовно радити на овој представи кажу глумци.
„Рад на овој представи сам доживео као једну добронамерну опомену на наше друштвено- политичке аномалије. Ја генерално не волим израз „критичко позориште“ јер сматрам да позориште као достојанствен медиј, треба увек да скреће пажњу на један софистицирани начин на ствари које морамо променити као друштво. Уколико се неки људи препознају у овој представи и уколико желе да нешто промене на себи, сматрам да смо постигли неки резултат“, истиче Марко Петричевић глумац.
„ Било је лако јер ова министарка није неко ко је само вођа него она функционише заједно са фамилијом. Ово је представа која има плејаду занимљивих ликова који раде једни за друге. Није једна, него има више министарки у једној. Нисам имала проблем, радила сам са Владом по договору, како он каже, тако да се надам да ће публика волети ову представу“, каже уз осмех министарка, односно Жетица Дејановић.
Директор Позоришта Ненад Јовић објашњава да је био план да се један добар драмски текст стави на репертоар и очекује позитивне реакције публике.
„Премијере су највећи празник за позориште и за љубитеље позоришне уметности. Неопходност да ставимо ово дело проистекла је из идеје да имамо један драмски озбиљан текст на репертоару и сигуран сам и надам се да ће умногоме оплеменити и обогатити наш репертоар“, истиче директор Позоришта Ненад Јовић.
Бојан Јовановић уметнички директор додаје: „Имали смо велики број сарадника и доста дуго смо радили уз много проблема , као и за представу „Окамењено море“, због ковида, здравствене ситуације зато је и премијера померана два пута. И ево дошли смо до тренутка када најављујемо премијеру за понедељк 11. април".
Представа је универзална, и ако је писана пре 130 година врло је актуелна. Због тога из врањског театра позивају све љубитеље позоришне уметности да дођу на премијеру у понедељак у 20 сати.
Ко је био Он међу њима? Књига „Он међу њима“ промовисана је у Врању у оквиру манифестације Јустинове Благовести која се ове године одржава по 33. пут.
Књига изабраних текстова Оца Јустина Поповића ''Он међу њима'' садржи читав мозаик жанровски различитих текстова чији је аутор ава Јустин. Текстове је одабрала и приредила проф. др Сунчица Денић Михаиловић.
''Књига садржи текстове који су писани од 1917. до 1960. Текстови су били објављивани по часописима и књигама и највећи извор је књига епископа Атанасија ''Сетве и жетве'', књига садржи изворе аутентичне који су цитирани, књига садржи библиографију Светог Јустина Ћелијског и Врањског и књига садржи предговор, који на неки начин говори о богословској литерарности Светог Јустина,'' каже приређивач проф. др Сунчица Денић.
О књизи су говорили рецензент проф. Др Мило Ломпар и уредник и издавач Драган Лакићевић председник Српске књижевне задруге.
''Можемо рећи да се у наслову одвија једна двострукост. Он - то је Христос, централни мотив мишљења и делања оца Јустина Поповића, а међу њима - то је унутар света, дакле унутар нечега где није био препознат, а чијем преображају је заложио свој живот. С друге стране, то је мотив који је такође карактеристичан за мишљење Јустина Поповића, васкрсења, процене живота унутар осећаја васкрсења или смрти, тај избор Јустин Поповић често тематизује у својим списима, тако да бисмо могли рећи да наслов је двострук,'' каже Мило Ломпар, рецензент књиге.
Књигу је објавила Српска књижевна задруга у склопу едиције Плаво коло. О раду проф. др Денић говорио је уредник овог дела.
''Она је то урадила врло узорно и лепо из огромног опуса Јустина Поповића, а сада Светог Аве Јустина Ћелијског и Врањског. Од његових многих књига она је одабрала оне текстове који репрезентују све његове области и уско стручне теолошке и оне беседничке и оне популарније, чак и неке његове песме, тако да ми сад у једном малом обиму можемо видети велики распон великог писца и мислиоца, истиче Драган Лакићевић.
Књига је промовисана у оквиру манифестације Јустинове благовести која се ове године одржава по 33. пут. Oрганизатори су Књижевна заједница Борисав Станковић и Епархија врањска.
Опширније...
Зграда Селамлука у Врању након опсежне реконструкције заблистала је новим сјајем. Нова етнолошка поставка привлачи пажњу посетилаца и говори о историји града, навикама и развоју Врања крајем 19. и почетком 20. века.
Комплекс Пашиних конака је држава прогласила за непокретно културно добро од великог значаја 1979.године. Зграде Селамлука и Харемлука су комплексне, чине амбијенталну архитектонску целину, специфичне су по својој архитектури и значају, јер су сведоци историје града, део идентитета Врања. Нова етнолошка поставка Народног музеја приказује ентеријер врањске градске куће после ослобођења од Турака од краја 19. века до 30 -тих година 20. века као и ношњу Врања и околине и предмете који су коришћени у домаћинству. Ауторка је Ива Лаковић виши кустос, етнолог Народног музеја.
„Идеја је да се прикаже врањска градска кућа богатијег слоја становништва после ослобођења од Турака, односно уређење и опремање градске куће у периоду када Врање прелази са оријенталне чаршије на град са европским елементима. Тај део је на горњем спрату, а у доњем делу поставка је допуњена врањском градском ношњом, сеоском ношњом и предметима за домаћинство занатске производње, грнчарским и металним производима“, говори ауторка изложбе Ива Лаковић.
Ради се о периоду када Врање доживљава економски бум, подстакнут економским, политичким и друштвеним приликама тога доба. Ношња која је изложена је одећа богатијих слојева становништва, била је скупа и углавном је набављана у иностранству, најчешће Бечу, и коришћена је у свечаним приликама. Према речима ауторке, у документима стоји да је у главној врањској улици која се протезала од данашње поште до испод Пржара било око 990 дућана. Део предмета може се видети у приземљу Музеја, а на горњем спрату је централни део поставке.
„На спрату смо приказали унутрашњост врањске градске куће, онако како се она опремала после особођења од Турака почетком 20. века, па до Другог светског рата. Сви предмети који су изложени представљају поклон од Врањанаца или су обезбеђени откупом, ни један није набављен ван Врања. Било је људи који су поклањали читаве просторије, дугујемо им велику захвалност", истиче Лаковић.
Од отварања нове поставке 21. марта Музеј бележи значајну посећеност. Повећано је интересовање ученика, организованих група из других градова што радује све који су уложили велики труд да поставка угледа светлост дана. Музеј се прикључио и акцији помоћи малом Вукану, па ће се до 20. априла улаз наплаћивати симболичних 100 и 150 динара, а приход ће ићи за Вуканово лечење.
Почели су радови на реконструкцији крова зграде Харемлука у Врању. Посао вредан 8 милиона 112 хиљада динара финансира се из градског буџета. У складу са захтевима Завода за заштиту споменика културе у Нишу, јер је објекат под заштитом државе, обезбеђена је аутентуична ћеремида, као постојећа, која је набављена из Италије.
Зуб времена допринео је да греде попусте, а вода нађе начин да пробије ћеремиду. Реконструкција крова је била неопходна.Није било лако доћи до ове фазе јер је објекат био у туђем власништву. Познато је да је годинама био пословни клуб Симпа, касније и приватника. Великим залагањем градског руководства објекат је враћен у власништво града и дат на управљање Музеју.
Градоначелник Слободан Миленковић истиче да су претходни власници водили рачуна о објекту и да захваљујући њима не постоје оштећења каква су била у Селамлуку, другој згради Пашиних конака.
„Добили смо сагласност Завода за заштиту споменика културе. Набављена је ћеремида која је идентична као и ћерамида на згради Селамлука и Музеј кући Боре Станковића. Набављена је из Италије, није било лако допремити је због ове ситуације, али успели смо и наредних дана ће кренути интензивна реконструкција крова. У овој фази ће бити замењене и дотрајале греде, као и димњак са окапницом,'' каже градоначелник Врања, др Слободан Миленковић.
Пашин конак у Врању јединствен је објекат у Србији. Саграђен је пре више од 2 века, састављен од две зграде, Селамлука и Харемлука. У Селамлуку је некада био пашин дом, а Харемлук је грађен као кућа у којој су боравили жене и деца. Завршетком реконструкције крова радиће се на томе да објекат постане изложбени простор.
„Овај простор ће бити намењен музејској поставци. Објекат је огроман, 311 метара квадратних, на две етаже, репрезентативни је пример балканско- оријенталне стамбене архитектуре, са централно симетрично распоређеним просторијама. На спрату се налази и диван хана, са полукружним делом фасаде ка споља. Много тога још треба да се ради овде, верујем да ће то бити опсежни радови, пре него што и овај објекат заблиста старим сјајем и као и зграда Селамлука, постане изложбени простор који ће бити део мозаика историје Врања“, објашњава Маја Алексић директорка Нродног музеја.
Град Врање жели да своја културна добра обнови, и отвори за посетиоце зато се толико последњих година води рачуна о развоју културног туризма. Да би се привукли и наши суграђани, који су заборавили на своју историју у свакодневној трци за обавезама, али и посетиоци из земље и иностранства, неопходно је понудити квалитетан садржај, каже градоначелник Миленковић.
„Ако посматрамо цео овај потез, имајући у виду да смо уредили Градски парк, да сређујемо трг код споменика Чика Мити, заиста ће овај део бити прелеп и имаћемо шта да понудимо нашим гостима“, истиче градоначелник.
Рок за завршетак радова на крову Харемлука је 120 дана.
Из позоришта Бора Станковић најављују премијеру мјузикла ''Госпођа министарка'', али и бројне друге позоришне и филмске садржаје.
Премијера мјузикла ''Госпођа министарка'' која је одлагана из објективних разлога дефинитивно је заказана за понедељак, 11. април у 20 сати. У договору са редитељем, Владимиром Лазићем, који је био и члан жирија овогодишњег Јоакима у Врању одлучено је да се након дугог периода короне на сцену постави једна комедија и то у виду мјузикла.
''Нисмо имали Нушића у последње време и редитељ је имао у плану да то буде мјузикл са свим елементима игре, песме и плеса, тако да смо, уз један велики напор то успели да постигнемо, јер смо као хонорарне раднике имали и професорке плеса, корепетиторе, професоре сценског покрета, али све то ће публика моћи да види у понедељак, а у уторак је реприза представе,'' каже директор позоришта Ненад Јовић.
Премијера је у 20 сати, а као и све што је ново и овај мјузикл био је изазов за врањски театар. Јовић подсећа да је слично било и са првом луткарском представом ''Нерођена девојка'' али упркос томе што је то био први овакав приказ, ова представа ушла је у такмичарски део фестивала ФЕДУ и биће изведена у Сарајеву 5. маја.
Поред позоришних премијера и најновија филмска остварења редовно су пред нашом публиком.
''Ми смо били свесни тога да са новом зградом коју су нам град и држава изградили имамо већу обавезу и одговорност према нашој публици, да стварамо нове представе, различитог жанра, да продукција буде на високом нивоу. Као што смо почели да пружамо иновације нашој публици са представом луткарског позоришта, и са овим мјузиклом, тако имамо обавезу да стално иновирамо и пружамо нашој публици оно што до сада нису видели. Тако у суботу имамо премијеру филма, пошто нам је субота дан за филмске пројекције, '' Хоћу мужа''. Реч је о руском филму у коме игра Милош Биковић и премијера је од 20 часова, а као и до сада, тачније од прошле године откако имамо биоскоп, од 12 сати суботом је дечја пројекција,'' додаје Јовић.
Овог месеца најављене су и две гостујуће представе.
У оквиру обележавања jубилеjа Историjског архива ,,31. jануар'' Врање у камерноj сали врањског позоришта отварена jе и изложба ,,Чувари прошлости''.
Реч jе о поставци коjу су приредиле Милена Jовановић и Сузана Петровић.
По речима ауторки изложба садржи 510 експоната, коjи се односе на рад архива од оснивања до данас, као и на све оно што су медиjи и сви други обjављивали у протеклом периоду, а односи се на ову установу културе. ,,Кроз документа и фотографиjе показуjемо вам шест децениjа постоjања. Да видите како смо почели, како смо радили, учили и одрастали и како су нас други видели’’, рекла jе jедна од ауторки Милена Jовановић. Изложбу jе отворио председник Скупштине града др Деjан Тричковић.
,,Изложба садржи веома вредна документа коjа говоре о значаjу нашег архива, али и захваљуjћи коjоj ћемо моћи да пропутуjемо кроз тих 60 годинањеговог постоjања, видети људе коjи су радили и дали печат архиву и очувању историjе града Врања’’, рекао jе између осталог председник Тричковић, отвараjући изложбу.
Обележавање великог jубилеjа, 60 година постоjања и рада Историjског архива ,,31. Jануар” у Врању, почело jе отварањем сталне изложбене поставке ,,Сведоци историjе” у холу Архива. Честитаjући запосленима оваj важан датум, градска већница Изабела Савић истакла jе да се у архиву данас чува 336 фондова и збирки са око 3300 метара дужних архивске грађе, коjи обухватаjу период од 1858. године до почетка 21. века.
,,На изложби су приказани наjзначаjниjи документи о историjи Врања и jуга Србиjе коjи своjим садржаjима доприносе расветљавању историjских догађаjа и сведоче о некадашњем изгледу града и околине. Документи и фотографиjе коjе Архив чува приказуjу културни идентитет овог краjа. Негуjући традициjу, ми негуjемо своjу будућност”, рекла jе градска већница.
Поздрављаjући присутне, директор Историjског архива ,,31. Jануар”, Боривоjе Манасиjевић истакао да велико задовољство због отварања сталне поставке поводом обележавања jубиларне годишњице. О изложби jе говорила ауторка, архивски саветник Бранка Jаначковић. ,,Овом изложбом представљен jе само мали део значаjних архивских докумената из фондова и збирки, коjи се већ децениjама чуваjу у овоj установи. Од наjстариjег документа ,,Књига добровољних прилога хришћана”, Саборне цркве Свете троjице у Врању из 1858. године па до прве децениjе 21. века, архивски документи указуjу на историjска збивања у траjању више од jедног и по века. Представљени фотографски снимци сведоче о овом граду, његовом развоjу и променама, као и околним местима. Поставка садржи 114 докумата на 17 паноа. Била нам jе намера да овом изложбом прикажемо сегменте из историjе врањског краjа и део онога што врањски Архив баштини у свом депоу”, нагласила jе ауторка.
У изради изложбе учествовали су Драгана Станисављевић, Бранислава Стоjковић, Весна Цветковић и Мирољуб Стоjчић, запослени у Историjском архиву.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
