Култура
Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, из штампе је ових дана изашло фототипско издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића, најпре објављене 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије.
Поновљено издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића у издању је Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања објављено је са благословом Његовог Преосвештенства епископа врањског Пахомија, под уредништвом архимандрита Методија, проф. др Сунчице Денић Михаиловић и Ненада Дејковића.
Проф. др Сунчица Денић у поговору књиге пише да „монографија Свети Прохор Пчињски и његов манастир др Јована Хаџи-Васиљевића представља непроценљиву вредност, како у нашој историографији, тако и у свеукупном културном и духовном животу нашег народа. Написана је прецизно и објективно, са великом одговорношћу и љубављу. До данашњег дана ово је значајан и један од највреднијих извора за све потоње помене о манастиру Светог Прохора Пчињског.
Ово фототипско издање монографије рађено је по потпуно сачуваном примерку који се налази у Народној библиотеци Србије. На овом примерку је и посвета Јована Хаџи-Васиљевића: Узвишеном Господару Србије, Његовом Величанству Краљу Александру, у знак верности и оданости, 18. децембра, 1900. г у Београду, са потписом најпокорнији Др Јован Хаџи-Васиљевић.“
Монографија Јована Хаџи-Васиљевића о Светом Прохору, укључујући броширану монографију Манастир Св. Оца Прохора Пчињског од архимандрита Методија Ж. Миловановића, из 1924. године, а објављену почетком 2020. године у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ овим обнављају лик и дело једног од најзначајнијих Светих отаца Србије и самог манастира Прохора Пчињског.
Крај овогодишње позоришне сезоне, Позориште ће наредне недеље обележити извођењем представе „Ружа увела“ у дворишту музеј куће Боре Станковића. Након летње паузе припремају се две премијере, једна на вечерњој сцени, а друга ће бити за децу, по први пут луткарска представа.
Епидемија коронавируса дотакла је и омела све сегменте живота, те тако и културни живот града. Позориште је, због забране окупљања у затвореном простору морало да заустави извођење планираних представа, али сада ће представа обележити крај сезоне.
Директор Позоришта Ненад Јовић, најавио је да ће 17. Јуна у среду, у дворишту музеј куће Боре Станковића, ансамбл позоришта одиграти представу „Ружа увела“. То је најнаграђиванија представа врањског позоришта која је освојила 6 награда на фестивалу „Јоаким Вујић“, први пут су са њом наступили на „Стеријином позорју“ и отоворила је својевремено 36. „Борине позоришне дане“.
Уследиће планирана летња пауза да би се глумци окупили 1. августа када почињу пробе за премијеру драме „Луди Љуба“ која је на вечерњој сцени планирана на јесен, а по тексту Србе Аритоновића. Поред тога у припреми је и премијера представе за децу.
Директор Јовић истакао је да никада у богатој историји позоришта није било луткарске представе и то наша деца, као највернији гледаоци, нису имали задовољство да гледају. Ми смо се званично договорили са македонским редитељем Дарком Ковачевским који живи у Бугарској, да припреми ову представу.Он истовремено и прави лутке као и костиме.
Премијера ове представе такође је планирана за почетак септембра.
Градски театар jе од проглашења пандемиjе и увођења ванредног стања, до данас на свом јутјуб каналу приказало 21 представу.
До овог тренутка, 13.697 заљубљеника у позоришну уметност гледало је представе.
Ову, по много чему специфичну сезону завршиће краjем jуна извођењем представе ,,Ружа увела'', на отвореном, у дворишту Музеj куће ,,Боре Станковића''.
Уметнички руководиоц театра Боjан Jовановић каже да ће оно што jе планирано за ову сезону бито завршено до септембра, када ће врањска публика видети две премиjере, по jедну на вечерњоj и дечjоj сцени.
Млада песникиња, Врањанка Александра Јовановић, добитница је овогодишње награде „Млади Дис“ на 57. манифестацији „Дисово пролеће“. Награду за рукопис „Јагма“ доделила је градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку и стручни жири ове маниферстације.
До сада неафирмисана песникиња Александра Јовановић, студент је мастер студија на Факултету драмских уметности у Бреограду, на Катедри за драматургију.
Сазнање да је добитница престижне награде „“Млади Дис“ за 2020. годину Александру Јовановић оставило је у неверици и збуњености.
Али прва њена збирка песама „Јагма“ однела је ову награду међу 23 учесника конкурса. У образложењу жирија каже се да „награђени рукопис успева да на непретенциозан и суптилан начин прикаже лична искуства појединца, али и да кроз њих у хоризонт размишљања призове савремене и углавном прећуткиване теме попут исељеништва, проблема урбанизације града, отуђења од породице и друштва.
Аутор пише својеврстан интимни документ који, уз додатни рад на рукопису, има потенцијала да остане трајни доказ једног времена и комплексних односа чији се отисци примећују на линији појединац–породица–друштво–систем.“
Александра Јовановић признаје да је након што је схватила да је добила ову награду била почаствована и срећна. Наслов збирке „Јагма“ изворно значи отимање. Песме су јој се отеле иако поезију пише свега неколико месеци. Учешћем на конкурсу желела је да и други процене оно што ради.
А пише од кад зна за себе, научила је да чита са пет година, а са шест је већ покушала да напише први роман. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду и логично су следиле мастер студије на Катедри за драматургију. Поред тих обавеза упоредо пише прозу и ове године из штампе ће изаћу њен роман са интригантном темом.
Александра Јовановић каже да је окосница приче 12-огодишња девојчица која у саобраћајној несрећи губи оца, након чега, кроз маштања, следе њена суочавања са стварношћу.
Поред романа, драма и других књижевних форми,песме ће свакако наставити да пише, а 26. јуна у Чачку ће јој бити уручена награда „Млади Дис“ за 2020. годину.
У понедељак 8 јуна обележава се градска слава Духовски понедељак. Због новонастале ситуације и епидемиолошких мера које се примењују, обележавање градске славе ће овога пута бити скромније него претходних година. Предвиђено је да у Саборном храму Свете Тројице у Врању буде одржана света литургија а поводом Градске славе на шеталишту је отворен је Салон књига који ће трајати до 15.јуна.
На шеталишту у центру града пажњу пролазника овог преподнева привлаче штандови који су постављени у оквиру Салона књига. С обзиром да је ово први догађај из области културе који се организује по укидању ванредног стања, очекује се велики врој посетилаца током трајања Салона, кажу организатори.
Пролазници су знатижељно прилазили штандовима како би видели који су наслови у понуди. На два штанда изложена су најпознатија дела водећих издавача у нашој земљи.
Биће прегршт наслова за заинтересоване грађане, од најмлађих па до оних старијих. Књига може да се купи и као поклон за драге особе, тако да очекујемо велику посећеност. Драго ми је што смо успели да уз подршку челних људи града организујемо Салон књига и да будемо овде десет дана, каже представник Издавачке куће Пецо Ристески.
Зорица Јовић градска већница каже да је задовољна што се у тренутној ситуацији успело са организовањем овог догађаја.
- Организовали смо Салон књига у складу са препорученим мерама кризног штаба, како републичког тако и нашег. Ограничили смо број штандова на два али је у понуди велики број наслова на задовољство читалаца и поштовалаца лепе писане речи.
Позивамо све наше суграђане да посете штендове и пронађу неки добар наслов за себе. Надамо се да ће епидемиолошка ситуација бити још боља и да ће се број дешавања из области културе повећати у наредном периоду. У плану је да глумци врањског театра ускоро одиграју представу ''Увела ружа'' у дворишту куће Боре Станковића. Термин ће бити објављен накнадно а представа ће бити одржана у зависности од временских услова, каже већница .
Што се тиче Салона књига и овога пута за заинтерсоване купце предвиђене су повољности и сајамски попуст.
Опширније...
На иницијативу 15-так пријатеља из насеља Чешаљ, на зиду зграде некадашњег одељења неурологије у Врању освануо је мурал који одушевљава пролазнике. Стефан Слеш, познати врањски уметник насликао је мурал и оставио свој печат, а његови пријатељи прикупили су средства и уређују простор испред мурала.
У време када лоше информације много лакше нађу пут до јавности, један овакав поступак одушевио је све који су ових дана пролазили овим делом града. Млади уметник Стефан Стојановић, познатији као Слеш, одлучио је да још једном покаже свој раскошни таленат, насликавши мурал на зиду зграде старе неурологије.
"Сликам манастир Грачаницу из неког одређеног угла који је погодан за овај зид. Циљ је да оживимо средину и неке делове града који су руинирани. А све у циљу неговања српске традиције и историје."
Стефан је дипломирани графички дизајнер и главни је „кривац“ за све мурале у граду. Осим тога, његова велика љубав су и графити и тетоваже.
За израду овог мурала било му је потребно 5 дана, упркос лошем времену. Никада се не зна унапред колико ће трајати израда, то зависи од много фактора. Зато се труди да ради са квалитетним материјалима.
"То су шпанске монтане са којима сликам и баш су намењене за сликање мурала и графита. Боје су максимално трајне и не утиче на њих готово ништа, осим ако се површина на којој се ради не уруши. Генерално ни киша, ни снег, ни сунце јој не могу ништа, односно не бледи."
Ипак, најважније је да све испадне како треба и да се то допадне људима А реакције су заиста фантастичне. Људи застају, честитају му. Каже да је задовољан оним што су побудили код грађана, што је и била поента.
Треба истаћи да је ова комплетна акција грађанска иницијатива. Друштво из насеља Чешаљ одлучило је да осим мурала уреди и простор на углу улица Дунавске и Боре Станковића који ће добити потпуно нови изглед. Ту ће до краја недеље бити паркић са клупицама и расветом све захваљујући њиховој организацији.
Ово није прва акција ових младих људи. Пре 2 месеца уредили су још један мурал у улици Лењиновој са ликом Милоша Обилића.
Ипак, на ову данашњу причу бачена је сенка, јер су наше нарави поново дошле до изражаја. Стефану је док је радио и снимао свој рад, неко украо мобилни телефон. Сваки коментар на овакав чин, је сувишан.
Уз подршку ресорног министарства и локалне самоуправе, у Народном музеју биће постављена етнолошка збирка, а у објекту Харемлука, археолошка и историјска збирка, најавио је директор музеја Саша Стаменковић.
Почев с краја 2016. године па све до данас, град и Народни музеј континуирано раде на обнови значајних објеката културе у граду. Након обављене санације и реконструкције објекта самог Народног музеја, град и музеј добили су значајна средства, укупно 24 милиона динара за постављање сталне етнографске збирке.
Директор Народног музеја Саша Стаменковић рекао је да се не ради само о уређењу ентеријера и намештаја у објекту музеја. Ради се о пројекту који је много шири, јер у објекту подигнутом 1765. године стално морају да се раде неке поправке.
Од највећег је значаја то што је републичка Дирекција за имовину вратила на управљање граду, односно музеју зграду Харемлука, где предстоји санација кровне конструкције. Ово здање представља целину са зградом Селамлука.
Стаменковић каже да су у ходу променили идеју поставке, те ће етнолошка збирка самостално бити постављена у згради Народног музеја, а у објекту Харемлука биће распоређене археолошка и историјска збирка.
Очекује се да прва фаза постављање сталне етнографске збирке буде завршена до краја ове године.
Гледаоцима ће бити враћен новац за све неискоришћене, купљене улазнице за представе врањског позоришта.
Планиране представе нису одигране због ванредног стања и епидемије.
Средином јуна завршава се ова позоришна сезона, а глумачки ансамбл почиње са пробама 1. августа.
У припреми су две представе чија се премијера очекује на јесен. Иначе, ентеријер позоришта у потпуности је дезинфикован.
Преко Министарство културе и одговарајућих конкурса, ових дана град Врање подржан је са укупно 24 милиона динара, како би се, након ентеријера, у потпуности завршило унутрашње уређење Народног музеја.
Град Врање наставља да систематски решава проблеме у култури везане за реконструкцију најзначајнијих објеката. Након обнове позоришног здања и постављања кинопројектора, као и реконструкције музеј куће Боре Станковића, дошло се до ентеријера и етнолошке поставке у Народном музеју.
Градска већница Зорица Јовић истакла је да је Град Врање добио је 24 милиона динара за постављање и уређење етнолошке збирке у објекту Народног музеја, односно Пашиног конака. Министарство је у ове сврхе одобрило 12 милиона динара, а са 6 милиона пројекат је подржан кроз програм „Градови у фокусу“, и исто толико је добио музеј путем конкурса. У току је припрема документације за расписивање тендера.
И Министарство и локална самоуправа у Врању сагласни су да добијена средства морају да буду усмерена у један пројекат, како би посао до краја био завршен. То је значајно и како би туристичке и кулктурне потенцијале учинили видљивим. То можемо због изузетног положаја који град има на Коридору 10.
Већница Зорица Јовић напоменула је да је пројекат поставке етнолошке збирке урађен прошле године. Запослени у музеју су томе максимално посвећени а сада се расписује тендер, и очекује се да сав посао буде завршен до краја ове године.
У даљим плановима ресора за културу градске управе су, поред осталог, и обимни послови на уређењу Прибојчићеве куће, где се ради на сређивању дворишта.
На конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу 2020“, Град Врање добио jе средства у висини од 6 милиона динара за проjекат ,,Старо, старо ми даjте, оно што мирише на сув босиљак”.
,,Након реконструкциjе зграде Народног музеjа, аплицирали смо за средства за унутрашње уређење сталне поставке ове установе културе.
Ово су веома значаjна средства коjа ће омогућити враћање сталне поставке са експонатима из етнолошке збирке из периода од 18. века до данашњих дана.
На таj начин Народни музеj биће потпуно уређен и представљаће репрезентативану установу културе нашег града.
Овим jе Министарство културе jош jедном показало да брине о развоjу културе нашег града”, рекао jе градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
