Комедија „Куде ми је жена“ у режији Лилијане Ивановић, биће одиграна у петак у позоришту „Бора Станковић“.
Почетак представе заказан је за 19 сати, с обзиром на ограничење рада театара до 21 час.
За најмлађе, у недељу, у подне биће изведена представа „Где је Деда Мраз“.
Доктор Срђан Томић, аутор је још једног романа „Деца у магли“ који је управо изашао из штампе у издању Удружења књижевника Врања.
Роман је инициран мало познатим историјским догађајем, односно покушајем одбране Врања од окупације бугарске војске.
Одбрану су чинила малолетна деца, инвалиди и старци.
Уредник издања је Жикица Димитријевић, а рецензент Гордана Влајић.
Ово је трећи роман Срђана Томића, а издат је уз подршку града Врања.
О херојском покушају одбране града од бугарске окупације у Великом рату први је писао Јован Хаџи Васиљевић 1921.
На то је својевремено, двадесетак година након тога, подсетио новински чланак у дневном листу „Политика“ 1936. године.
И то је била основа по којој је Срђан Томић измаштао и написао свој трећи роман.
Како каже, јединствено у том догађају је то што су се у одбрану града упустили малолетна деца- гимназијалци, инвалиди-војници и стари.
Аутор романа Срђан Томић каже да они наравно нису могли да одбране град, али је тиме оно што су урадили постао подвиг, који је у тим тешким ратним данима Србији био итекако потребан.
Томић је најпре написао новелу „Шанац“ са истом тематиком, али је на подстицај Удружења књижевника написао овај роман чији је рецензент књижевница Гордана Влајић, а уредник издања је Жикица Димитријевић.
Уредник издања Жикица Димитријевић је из рецензије истакао да је овај роман, врло могуће, у целини истинит.
Поседује аутентичну језичку и наративну естетику, као и моћ да зачара читаоце спознајом да се неће преточити у бајку.
Аутор је напоменуо да има планове да овај роман не буде једини који ће обухватити историјски моменат Великог рата у врањском крају.
Томић је истакао да је било је планирано да овај догађај буде преточи у трилогију где би тема друге књиге била окупација Врања, а треће ослобођење града.
Аутор Срђан Томић до сада је написао два романа „Буђење уснулог“ и „Милосрдни анђео“ који су изузетно добро прихваћени и од критике и читалаца.
Историјски архив „31.јануар“ у Врању добио је нови депо који ће, барем на извесно време, решити проблем смештаја грађе.
Ради се о простору који је пре две године припао Историјском архиву, површине 192 метра квадратна.
Реконструисан је и приведен намени уз помоћ града који је из буџета издвојио око 3 милиона динара.
Значај архива је велики јер се у њему чува важна историјска грађа из целог округа.
Град је из тог разлога издвојио средства за реконструкцију простора који ће допринети да се значајан део грађе смести на адекватан начин, истакла је заменица градоначелника Зорица Јовић која је обишла нови депо.
"Mи будућност не бисмо могли да градимо без прошлости, а прошлост су чврсти темељи, а да бисмо имали неки чврст темељ, морамо да чувамо оно што је од значаја. А то су документи који су нам у неким тренутцима врло битни и потребни. Локална самоуправа је и овога пута имала слуха за потребе архива када јеу питању недостатак простора, па смо буџетом за 2020.год. планирали средства у износу од 3 милиона динара, истакла је заменица градоначелника.
Нови простор ће нам веома зачити, јер нам је заиста био потребан. Велики део грађе нам је на поду, каже директор Боривоје Манасијевић.
Захвални смо граду на помоћи.
"Ово је треће проширење нашег депоа. Тренутно у депоу архива се налазе кутије архивске грађе које су размештене по поду. Прво што ћемо да урадимо јесте да ћемо да инсталирамо фиксне полице, да ту сместимо грађу која је по поду. Иначе, по закону имамо грађу која чека по регистратурама, тако да ћемо и то, колико простор дозволи, да покушамо да сместимо у овом новом депу. Ми нисмо имали где да стављамо архивску грађу, није ни тај простор био адекватан за смештај и заштиту архивске грађе. Ово је, самим тим што је ново, много квалитетији и бољи простор за смештај докумената", објашњава Манасијевић.
Уз помоћ ресорног министарства и града, Историјски архив реализује још један пројекат који подразумева опремање новог, али и других делова установе, како би сместили осталу грађу.
Циљ је да се сачувају важни документи, као и да простор архива постане још функционалнији.
Радови на санацији Прибојчићеве куће приводе се крају, а средства за ове намене издвојио је град Врање.
Планирано је да у овом објекту буде смештен Центар за очување градске врањске песме.
Углавном је реч о хитним радовима на санацији зграде Прибојчићеве куће, каже директор Народног музеја, под чијом је ингеренцијом овај објекат културе.
Највећи део средстава издвојен је из градске касе, а део из средстава за текућа одржавања која има музеј. Укупна вредност ових радова је око 200 хиљада динара.
''Радови на санацији су обухватили кречење фасаде, сређивање фасаде, сређивање унутрашњих просторија, фарбање целокупне дрвенарије, како унутра, столарије, прозора, врата, тако споља – степеништа, терасе, бунара, помоћне куће, помоћне зграде, комплетно сређивање свих дрвених делова, фарбање олука, сређивање и чишћење крова, каже Саша Стаменковић, директор Народног музеја.
Стаменковић наглашава да је Град припремио пројектно-техничку документацију и да ће наредне године опет конкурисати код Министарства културе у оквиру Градова у фокусу, а вредност комплетних радова на реконструкцији је око 12 милиона динара, како би објекат био приведен својој крајњој намени.
Идеја да то буде Центар за очување старе градске врањске песме. која је на листи нематеријалне културне баштине.
Ове године министарство је, по поменутом конкурсу, определило средства за зграду Селамлука, тј. сталну поставку Народног музеја и тамо су радови већ почели.
''Пре неки дан су званично и кренули радови. Ми смо иселили све просторије из зграде Селамлука, тако да је препуштена мајсторима, тј. извођачима радова, кренули су радови по сегментима, све оно што предстоји новој поставци, новом мобилијару, све ново, биће ту етнолошка поставка", објашњава Стаменковић.
С обзиром да је и зграда Харемлука под ингеренцијом града и музеја наредних дана и тамо ће се радити хитна поправка крова, а комплетна реконструкција очекује се наредне године.
''Град је већ определио за 2021. годину средства и градоначелник је направио хитну иницијативу да се уради пројектна документација за хитну санацију крова, мислим да су опредељена средства, тако да у следећој години нас чека тотална реконструкција крова".
Подсећамо, планирано је да у Харемлуку буде музејска поставка - историјска и археолошка, док ће се у Селамлуку наћи етнолошка поставка.
Фундус Народног музеја је врло велики, тако да ће у наредном периоду моћи да се у већој мери прикаже културно историјска баштина Врања.
У позоришту „Бора Станковић“ у недељу ће бити одиграна представа за децу „Журка код плавог зеца“.
Ради безбедности публике, као и актера представе, глумци и сценски радници сутра ће бити тестирани на коронавирус.
Приликом уласка у салу и током представе биће примењене све прописане противепидемијске мере.
Почетак представе заказан је у уобичајеном термину, у подне. Представа за одрасле и даље неће бити.
Мере Кризног штаба са ограничењем радног времена измениле су и планирани распоред представа позоришта „Бора Станковић. Вечерњих представа нема с обзиром на ограничење радног времена до 17 сати, али је остављена могућност за одигравање дечијих представа викендом.
Ограничења су одувек највише погађала слободни дух уметности. И сада у време короне, професионална трупа позоришта „Бора Станковић“ жели да нађе начин да се ослободи спутаности и да макар најмлађима приушти радост и смех.
Директор позоришта Ненад Јовић истиче да постоји могућност да и уз примену нових мера Кризног штаба одганизују представе за децу у уобичајеном недељном термину у подне. У договору са Заједницом професионалних позоришта, у циљу превентиве, донели су одлуку да сви глумци и сценски радници буду тестирани на Ковид сваких седам дана. Коначна одлука о одигравању представа за децу биће позната сутра.
Децембар је одувек био месец када се у позоришту највише радило. Пре свега су у питању представе за децу, непосредно пред новогодишње празнике са Деда Мразом и поделом поклона. Директор Јовић каже да уколико овакве мере Кризног штаба остану на снази, надају се да ће такве представе бити игране током две недеље,од средине децембра до Нове године.
Оно што, услед епидемије, неће бити реализовано у овој години је дуго очекивана луткарска представа за коју је потпуно спремна и сценографија, као и лутке. Очекује се да ће са смиривањем епидемиолошке ситуације и то бити реализоивано, уз усвајање програма са четири премијере за наредну годину.
Због лоше епидемиолошке ситуације, управа Позоришта "Бора Станковић" у Врању донела је одлуку да до 15. децембра обустави извођење представа на вечерњој и дечјој сцени.
У саопштењу које је достављено медијима наводе:
"Иако сматрамо да је позориште безбедно место за боравак људи и у условима короне, морамо узети у обзир чињеницу да је Кризни штаб ситуацију у Врању оценио као ванредну због броја оболелих од вируса. С тим у вези, управа Позоришта "Бора Станковић" у Врању, донела је одлуку да се до 15. децембра обустави извођење представа за децу и одрасле.
Надамо се да ће након тог датума бити створени услови да се, макар, играју представе за децу, недељом у подне“.
Књижевна заједница "Борисав Станковић" ове године, стално одлажући време одржавања Борине недеље јер се нису створили услови за нормално одвијање програма, прибеглa je алтернативном решењу.
Манифестацију су посветили завичајним ауторима, истакнутим члановима Књижевне заједнице.
У саопштењу које потписује председник Управног одбора Мирослав Цера Михаиловић стоји да је тежишна тачка ове, 54. Борине недеље књижевна/уметничка перцепција осветљавања личности и дела списатељице и научног радника Вере Ценић, једног од оснивача Борине недеље.
- Стога је у нашем издању објављена обимом невелика, мозаично конципирана књига ВЕРА, чији је аутор Сунчица Денић. Нисмо случајно изабрали 26. новембар. Данас би Вера Ценић обележила 90-ти рођендан.
Овога пута то ми чинимо, посветивши јој ову 54. "Борину недељу", стоји у саопштењу.
Средства за реализацију ових радова у укупном износу од 25 милиона динара обезбеђана су захваљујући Министарству културе и информисања и граду
- И ове године јавили смо се на конкурс Министарства културе и информисања ,,Градови у фокусу 2020’’. За пројекат ,,Старо, старо ми дајте, оно што мирише на сув босиљак’’ добили смо средства у износу од 6 милиона динара за унутрашње уређење сталне поставке Народног музеја. Остала средства, 18 милиона динара, обезбеђена су са других позиција ресорног министарства.
На овај начин биће омогућено враћање сталне поставке са експонатима из етнолошке збирке из периода од 18. века до данашњих дана. Захваљујући свим овим улагањима Народни музеј биће потпуно уређен и представљаће репрезентативну установу културе, каже градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
Министарка културе и информисања упутила је предлог Кризном штабу за сузбијање заразне болести Ковид 19 да установе културе не буду обухваћене новим мерама. До евентуалног одговора, Позориште ''Бора Станковић'' неће играти представе.
Планирано је да се ансамбл позоришта Бора Станковић данас представи на Малом Јоакиму, јер су прошли селекцију у такмичарском делу, али је фестивал одложен због епидемиолошке ситуације. Померено је и одржавање фестивала Заима Музаферије које је било планирано за четвртак.
Ненад Јовић, директор позоришта Бора Станковић каже: Данас смо требали у Грачаници да изведемо представу ''Чаробњак из Оза.'' Међутим то се одложило за неко боље време, а требали смо крајем недеље да учествујемо на фестивалу у Високом, дани Заима Музаферије са монодрамом Моји љубавни јади, али је и то одложено.
Позориште ове недеље неће изводити представе, а уколико мере забране рада након 18 сати буду важиле и за њих, ни убудуће неће бити у прилици да реализују свој репертоар. Јовић се нада да се то неће десити и да ће Кризни штаб имати слуха, јер, како каже, до сада установе културе нису представљале извор ризика за погоршање епидемијске ситуације.
- Ми у овим условима тешко да ћемо моћи да изводимо представе, зато што представа да би се реализовала мора да почнеу 16 часова, а знамо да то публици не одговара, јер је то време када се борави кући са породицом и одмара. Сви се надамо да ће министарка културе наићи на разумевање да се позориште изузме из ових мера. Оно што знамо је да ће репортоар убудуће бити пројектован на недељном нивоу, а све зависи од ситуације у земљи и региону, каже директор Јовић.
Упркос ситуацији са короном ансамбл позоришта и ове године побрао је бројне награде на фестивалима, а љубитељи драмске уметности жељно су ишчекивали почетак рада ове установе културе. Подсећамо, због претходно донетих мера, позориште је померило играње представа за 19, уместо 20 сати.