Култура
У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.
У овом периоду ученици су чести посетиоци библиотеке и због мањих обавеза у прилици су да узму и наслове који нису обавезна школска лектира.
Библиотека годишње набави у просеку око 4 000 наслова што из сопствених средстава, из откупа, односно као поклон од Министарства просвете или од пријатеља који поклањају књиге.
Продужетак распуста добро је дошао ученицима, љубитељима књига који ових дана често посећују библиотеку. Омиљени су им дечји писци, али читају и друге.
Библиотека је на последњем Београдском сајму набавила бројна нова издања, која су већ стигла, тако да имају за сваког по нешто.
"Деца, у зависности од узраста, читају оно што су чули или им је неко препоручио. Школску лектиру читају само онда кад морају. Интересовања су различита", каже Александра Антић- библиотекар.
За децу која се још увек нису одлучила како да корисно искористе слободно време, из библиотеке препоручују роман „Зедси“ Гордане Влајић, дечјег писца, која је недавно гостовала у Врању поводом Светосавске недеље. Изузетно популарну и читану Весну Алексић и њен нови роман „Птица на ветар“, роман „Позив“ Николете Новак који је добио награду на сајму за дечју књигу године, и авантуристички роман „На путу сребра“ Гордане Малетић који читаоца враћа у дешавања у 15. веку.
Одрасли такође имају велики избор. Антић сугерише да обрате пажњу на италијанског аутора Лоренца Маронеа, који је скроз непознат и нов нашим читаоцима, а занимљиво и оригинално пише. Као и на књигу „Свет по Гарпу, Џона Ирвинга.
"Оно што је мени било посебно занимљиво у последње време је нови роман Синише Ковачевића, „Освајање завичаја“. Ово му је други роман написан по драмском тексту „Велика драма“ који се игра успешно дуго година у Народном позоришту. Задовољан је што су га пријатељи наговорили да напише и књигу", каже Александра Антић- библиотекар.
Из библиотеке апелују на читаоце који су позајмили књиге, да их врате, без обзира на кашњење или неки други разлог, јер и други желе да их читају. У дане празника неће радити, а од уторка функционишу редовно.
У свету се иначе данас обележава Међународни дан даривања књига који је установљен пре 8 година са циљем да се деца, али и сви остали мотивишу да читају. Иницијатива је пробудила велико интересовање код љубитеља књига широм света.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, поводом Дана државности Србије, отворио је у Галерији Народног музеја у Врању изложбу посвећену доктору Владану Ђорђевићу. Овај војни лекар, књижевник, државник и дипломата с краја 19. и почетка 20.века, оснивач је Војне болнице у Нишу, као и Српског лекарског друштва и Црвеног крста Србије. О посвећености, знању и стручности, још једног недовољно познатог, свестраног патриоте у историји Србије, говорили су историчари и представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице.
Изложба под називом "Заборављени јунак доктор Владан Ђорђевић" отворена је као подсећање и признање човеку који је, завршивши медицину у Бечу крајем 19.века, учествовао у ослободилачким ратовима Србије од Турака и основао, као први образовани хирург у Србији, Војну болницу у Нишу.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, рекао је да доктор Владан Ђорђевић није заборављени јунак, већ недовољно позната личност, поготову младим генерацијама. Његово образовање и све што је учинио за свој народ, могу им бити путоказ у образовању и даљем животу.
Kао политичар-председник српске Владе и министар просвете и привреде, као и црквених питања, доктор Владан Ђорђевић истакао се као патриота у решавању важних националних питања. Доктор Дејан Антић истакао је да је доктор Ђорђевић био дипломата у Атини и Цариграду борећи се подједнако за решавање српског, националног и црквеног питања. Директор Војне болнице доктор Јовица Станојковић истакао је у припреми изложбе да ће нас други утолико више ценити уколико поштујемо своје претходнике. Зато је наша обавеза да поштујемо своје претке.
Личност др Ђорђевића осветлили су и организатори, представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић рекао је да је отварање ове изложбе патриотски чин, и да су се око тога окупили потомци славних предака.
Кустос Народног музеја у Нишу и аутор изложбе Ивана Груден Милентијевић подсетила је да је овај, необично свестран човек, био је не само врстан хирург, већ и лични лекар Милана Обреновића, као и оснивач Српског лекарског друства и Црвеног крста Србије. Подједнако успешно управљао је Београдом. 1905. дао је оставку на место председника Владе и повукао се у Беч. У тешком сиромаштву умро је у санаторијуму у Висбадену.
Портпарол нишке Војне болнице Мила Недељковић подсетила је да је само 11 дана од ослобођења Србије од Турака др Ђорђевић основао Војну болницу у Нишу и да је та болница већ 142 године на том истом месту. У знак захвалности 22. јануара откривена је биста оснивачу. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годином доктора Владана Ђорђевића.
У програму су учествовали камерни оркестар и хор музичке школе "Стеван Мокрањац" и солиста Ненад Смиљковић, припадник 4. бригаде Kопнене војске. Отварању изложбе присуствовали су представници града, војске, епархије врањске, јавних предузећа и установа.
У Галерији Народног музеја у Врању сутра ће бити отворена изложба под називом „Заборављени јунак др Владан Ђорђевић“. На изложби која се организује поводом Дана државности, говориће рецензент изложбе, др Дејан Антић са Универзитета у Нишу, Ивана Груден Милентијевић, кустос Народног музеја у Нишу и Саша Стаменковић, директор Народног музеја Врање. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“. Отварање изложбе заказано је за 18 сати и 30 минута. Организатори су Народни музеј Врање у сарадњи са Народним музејом у Нишу.
По први пут, након више од две деценије професионалног рада, позориште „Бора Станковић“ у Врању биће домаћин престижног међународног фестивала „Јоаким Вујић“. Том одлуком заједница Професионалних позоришта, коју чини 16 театара, одала је признање граду и врањском позоришту. 56. Фестивал “ Јоаким Вујић“ биће традиционално одржан од 11. до 18.маја. Градоначелник Слободан Миленковић подржао је одлуку Заједнице професионалних позоришта да 56. међународни позоришни фестивал „Јоаким Вујић“, ове године буде организован у Врању, у позоришту „Бора Станковић“ .
Градска већница Зорица Јовић истакла је да је град прихватио одлуку Заједнице професионалних позоришта, јер се ради о једном престижном фестивалу, на коме се могу видети најбоље представе, осам дана траје што уопште није мало. Ако направимо паралелу, у мају „Јоаким“, у октобру „Борини позоришни дани“, очекујем да ће и сада сала позоришта бити пуна и да ћемо сви уживати у представама које се буду квалификовале да буду игране на овом фестивалу.
Концепт фестивала је евро-регионални и базира се на модерним извођачким позоришним праксама. Негује софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште, које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.
Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да ће фестивал бити организован од 11. до 18. маја, а Врање ће бити домаћин 8 добрих представа. „Нечиста крв“ врањског позоришта биће у конкуренцији за избор најбоље представе. Селекторка фестивала је Бранислава Илић која ће своју званичну селекцију објавити након 31. марта. Јовић је истакао да је позориште „Бора Станковић“ 2017. године освојило 6 награда, а 2018. две награде. Надам се да ћемо овом представом бити озбиљни конкуренти за добијање награде.
Фестивал „Јоаким Вујић“ финансијски ће подржати министарство културе и град Врање. Иначе, планирано је да, као најава, пре фестивала буду одигране укупно три представе врањског, као и позоришта из Лесковца и Ниша. “Мали Јоаким“ биће организован на јесен у Грачаници, а селектор је Спасоје Ж. Миловановић. На том фестивалу представа за децу, врањско позориште наступиће са „Чаробњаком из Оза“. Ово је једна од највећих представа за децу које је наше позориште до сада припремило, а премијера је у Врању планирана за 29. фебруар.
Опширније...
Фестивал „Врањске градске песме“ ове године биће одржан 20. и 21. фебруара. Ова манифестација која има за циљ неговање врањске песме, одржава се по други пут. Ове године тема фестивала је „Врањска градска песма- део светског, музичког и фолклорног наслеђа“. Програмом је предвиђен наступ домаћих врањских солиста и гостију са стране. Фестивал ће бити одржан у сали Позоришта, а покровитељ је Град Врање.
Организациони одбор фестивала „Врањска градска песма“, којим је преседавао градоначелник Врања, усвојио је програм на данашњој седници. Фестивал ће трајати два дана и биће богат музичким садржајима који негују и чувају од заборава врањску градску песму. Установа Народни музеј биће задужена за организацију.
"Програм ће бити леп и занимљив. Модератори ће бити Драгана Стојановић и Раде Радивојевић. Они ће нас прве вечери водити кроз историјат врањске градске песме, а биће приказан и филм на исту тему. Наступиће врањски извођачи, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. На концертној вечери, другог дана фестивала публици ће се представити вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце, Слободан Јовановић и Тијана Вучковић уз пратњу музичког оркестра РТС-а", каже Зорица Јовић- градска већница.
Прве вечери на сцени ће бити и чланови фолклорног ансамбла „Севдах“. Почетак програма обе вечери је у 20 сати.
Одабиром комада, зналачком режијом и изванредним глумачким остварењима тројице глумаца, прва премијера у овој години у позоришту "Бора Станковић" најавила је значајну позоришну сезону. Kамерну сцену званично је отворила представа "Настојник" Харолда Пинтера у режији Трајчета Гјоргијева. Драма Харолда Пинтера "Настојник" бави се животом људи са маргине, који смештени у уском простору само једне собе испољавају своје фрустрације, притиснути сиромаштвом и безнађем. Иако написана пре 60 година, радњу овог дела моземо препознати у нашој свакодневици. Драме Харолда Пинтера специфичне су по томе што имају дугачке периоде тишине, с ликовима који често никуда не иду, баш као у стварном животу. Утолико је посао редитеља био комплекснији, али је Трајче Гјоргијев, са петогодишњим искуством рада на пантомимичарском Фантом фесту и сада урадио одличан посао.
Трајче Гјоргијев рекао је да је режија представе захтевала много живаца и рада, али да је коначним резултатом задовољан и да је прави "Пинтеровски " дух присутан све време представе. Разлоге за задовољство имају и двојица слављеника, који "Настојником" обележавају значајне јубилеје. Нинoслав Трајковић три деценије на сцени врањског позоришта, а Марко Петричевић, деценију рада. Нинослав Трајковић признао је да је ово можда најкомплекснија улога коју је играо у својој каријери и тиме достојна јубилеја. Истовремено, изразио је задовољство што је имао прилику да игра на сцени врањског позоришта читаве три деценије, које су тако брзо пролетеле, да тога није ни свестан.
Марко Петричевић рекао је да је имао среће да дође у такав глумачки ансамбл какав је у Врању, јер је од свих колега у сваком тренутку могао да учи. Нада се да ће и наредне године донети, многе значајне улоге. Бојан Јовановић који у представи тумачи улогу Ештона, опсесивно-компулзивног сакупљача непотребних ствари, леченог у душевној болници, очекивано је остварио добру улогу. Представа "Настојник" ће сасвим сигурно дуго бити на репертоару врањског позоришта, које оваквим избором комада подиже лествицу очекивања позоришне публике.
Премијером представе "Настојник" нобеловца Харолда Пинтера, у режији македонског редитеља Трајчета Гјоргијева, званично је отворена камерна сцена у обновљеном позоришту "Бора Станковић" у Врању.
Прву премијеру у овој години, а другу у сезони играли су Нинослав Трајковић, Марко Петричевић и Бојан Јовановић. Овом представом Трајковић је обележио 3 деценије уметничког рада на сцени врањског позоришта, а Петричевић 10 година.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић, градска већница Зорица Jовић и директор врањског позоришта Ненад Jовић, сусрели су се са председником Заjедница професионалних позоришта Србиjе, Миодрагом Динуловићем, коjи их jе упознао са jедногласном одлуком председништва Заjеднице да врањском позоришту и граду Врању буде поверена организациjа 56. Фестивала професионалних позоришта Србиjе ,, Jоаким Вуjић''.
,,Ценећи напоре коjе jе ансамбл ваше позоришне куће уложио у протеклих осам година на очувању позоришног живота града, као и резултате коjе jе забележио управо на фестивалу ,,Jоаким Вуjић'', одлука да вам поверимо организациjу фестивала у години када сте се вратили у своj позоришни дом, више jе него оправдана и у сваком смислу многозначна'', рекао jе приликом сусрета Динуловић.
,,Град Врање и Позориште ,,Бора Станковић'' почаствовани су што им се указала прилика да буду домаћини овако значаjног позоришног фестивала и приуште врањскоj публици посебну привилегиjу да гледаjу наjбоља позоришна остварења.Локална самоупра пружиће сву неопходну подршку у реализациjи фестивала'', истакао jе градоначелник др Слободан Миленковић.
Фестивал ,,Jоаким Вуjић'' jе jедан од наjзначаjниjих позоришних фестивала у нашоj земљи, чиjу важност и значаj препознаjе и Министарство културе и информисања Републике Србиjе, коjе jе jедан од покровитеља манифестациjе, коjа самим тим има и национални значаj.
Фестивал jе пресек наjбоље продукциjе професионалних позоришних представа Србиjе од Шапца до Грачанице.
Премијером представе по тексту нобеловца Харолда Пинтера „Настојник „ у режији Трајчета Гјоргијева, у петак ће званично бити отворена мала сцена у позоришту „Бора Станковић“ у Врању. Представу ће у петак играти тројица глумаца врањског ансамбла, од којих Нинослав Трајковић тиме обележава три деценије рада, а Марко Петричевић 10 година на даскама овог позоришта. Тим поводом организована је конференција за новинаре. Представу ће у петак играти тројица глумаца врањског ансамбла, од којих Нинослав Трајковић тиме обележава три деценије рада, а Марко Петричевић 10 година на даскама овог позоришта. Тим поводом организована је конференција за новинаре.
Директор Ненад Јовић нагласио је да је ово прва премијера у овој години, а друга у сезони. Истакао је да ће у фебруару бити 15 представа од чега три гостујуће и две премијере. Јовић је најавио да су у преговорима са министарством културе око организовања 56. Фестивала „Јоаким Вујић“ једног од најпрестижнијих у свету позоришта код нас.
Редитељ Трајче Гјоргијев који је радио и дизајн представе „Настојник“, са позориштем у Врању сарађује већ пет година. Гјоргијев каже да му је било изузетно задовољство да ради на овој представи чији је текст изузетно тежак, захтева велику посвећеност глумаца, али да је постигао оно што је као редитељ желео.
Овом представом отвара се нови сценски простор у позоришту и нагласио је уметнички руководилац ансамбла и један од тројице глумаца у представи. Бојан Јовановић нагласио је да су наставили да пажљиво бирају комаде и сараднике и да у репертоару позоришта, којим су веома задовољни, увек настоје да направе нови искорак.
А двојица глумаца Нинослав Трајковић и Марко Петричевић, овом представом обележавају значајне јубилеје у каријери. Нинослав Трајковић каже да су током двомесечних припрема имали много простора за игру, и шалу али и нервирања што је уобичајени процес стварања. Захвалио је комплетном ансамблу и руководству на сарадњи током три деценије уметничког рада.
Марко Петричевић је током рада на овој представи могао да сагледа колико је као глумац напредовао током десет година рада у врањском ансамблу. Захвалио је на прилици да обележи свој мали јубилеј.
Премијера представе „Настојник“ Харолда Пинтера, заказана је за петак у 20 сати.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
