Култура
Многи кажу да, откако су на снази појачане мере заштите од корона вируса, дане углавном проводе читајући, у свом дворишту или на тераси. У градској библиотеци истичу да су у летњим месецима најчитанији трилери.
Врањска Библиотека у данима појачане заштите од корона вируса има мање посетилаца него обично, а рад су прилагодили новонасталој ситуацији.
Љубитељи књига не могу да прошетају између полица, већ књиге траже на издвојеном пулту, директно од библиотекара. Након враћања књиге стоје два дана у посебној просторији пре него што опет буду дате на читање.
Најчитанија је лектира међу млађима, а на позајмном одељењу за одрасле, трилери.
На Дечјем одељењу се највише чита лектира, изненађујуће, јер само што се завршила школска година, али деца убедљиво сада највише читају лектиру. Што се тиче Позајмног одељења за одрасле, ту се углавном читају трилери, Патерсон, Кобен, Несбе, Розенфелд, скандинавска књиженост, Орвел, каже Александра Антић, библиотека Бора Станковић Врање.
С обзиром да је епидемиолошка ситуација у граду погоршана, библиотека је прилагодила рад новонасталој ситуацији.
Не пуштамо кориснике у фонд, не иду међу полице, што некима пада баш тешко и јесте мало незгодно, али у складу са ситуацијом трудимо се колико год можемо да изађемо у сусрет. Имамо у холу две витрине и књиге које стоје у полици за избор. Ако траже неко конкретно дело, библиотекари ће им то наћи. После враћања, књиге се одлажу на једно место и стоје два дана и тек после тога могу да се поново издају на читање, додаје библиотекарка Антић.
У читаоници библиотеке може да буде истовремено пет корисника.
У току је и откуп књига, тако да ће ускоро у врањску библиотеку стићи нова издања из 2019. године.
Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана издала је другу књигу поезије под називом „Жубор јужних рима“. Теодора пише о љубави, срећи, одрастању, али највише о родољубљу. Инспирисана је својим крајем, домовином и значајан део у књизи заузимају песме на дијалекту. Основна школа „Свети Сава“, чији је Теодора ученик, помогла је да књига угледа светлост дана.
Било је материјала за више од једне књиге, каже Теодора. Мисли да је друга књига боља, озбиљнија и по питању квалитета песама, али и по визуелном изгледу. У томе су јој помогли пријатељи, малади уметници, које је прошле године упознала на Крфу на наградном путовању након победе на лиетрарном конкурсу Српске православне цркве.
"Моја прва књига носила је назив по једној песми из књиге која је била баш значајна за моје тадашње писање. Сада сам одлучила да нова књига носи назив по мом родном крају, јер сам велики локал патриота и зато што ће у књизи бити песме на дијалекту које су јако важне. Оне су у првом поглављу, јер „Жубор јужних рима“ не би био довољно јужан без песама на дијалекту“ , каже млада Теодора Илић.
Да се ради о изузетном таленту потврдили су у рецензији познати писци попут Недељка Попадића, Власте Ценића, Стевана Милошевића и Виолете Јовић. Директор школе „Свети Сава“ Драган Димитријевић, која је помогла издавање обе књиге, поносан је на Теодорин успех и чињеницу да је њен таленат препознат на време и да су наставници и сви који су могли да помогну, настојали да само напредује.
„На основу тумачења о књизи које је дао Недељко Попадић, један од најпознатијих дечјих песника тренутно у Србији, и других рецензената, ради се о једној невероватно добро осмишљеној збирци песама у којој је девојчица превазишла године старости. Поносни смо на њу, првенствено као колектив. Наши наставници умеју да уоче таленат код деце, негујемо то и увек желимо да помогнемо колико смо у могућности“, објашњава директор Драган Димитријевић.
Наставница српског језика и књижевности Оливера Костић радила је са Теодором и на овој и на претходној књизи. „Види се напредак и зрелост. Многи неће веровати да је ово писала четрнаестогодишња девојчица“, каже наставница.
„Књига је другачија, зрелија, озбиљнија. Теодора каже да су јој најдраже родољубиве песме. Дорасла је родољубљу и разумевању тога, па самим тим су те песме најбројније у књизи“, појашњава Костићева.
Промоција Теодорине друге збирке песама одржана је у Културном центру у Владичином Хану. Сада „Жубор јужних рима“ наставља да жубори у свом правцу.
Представом ,,Ружа, увела" у дворишту Музеј куће ,,Боре Станковића’’, ансамбл врањског театра завршиће вечерас овогодишњу позоришну сезону.
Драматизација је урађена по мотивима Станковићеве приповетке ,,Увела ружа".
Вишеструко награђивану представу врањског ансамбла режирао је Милан Нешковић, који је радио и сценографију, док је за израду костима била задужена Ивана Младеновић.
Почетак је заказан за 20 сати, а улаз је бесплатан.
Галерија Народног музеја у Врању почиње са организовањем изложби почетком јула, након застоја изазваног епидемијом. Посетиоци ће моћи да виде четири изложбе у наредна два месеца. У септембру се, у оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује изложба једног од најзначајнјих српских сликара, Уроша Предића. У сарадњи са Галеријом из Пирота, Врањанцима ће се представити 31 уметник из Кине, сликама испирисаним Будистичким фрескама.
Министарство културе подржало је овогодишњи програм Галерије Народног музеја, што ће допринети да се све планиране изложбе нађу пред љубитељима уметности у Врању. Галерија се отвара у јулу изложбом фотографија „Прича о жени“, која је организована у склопу подршке Европске Уније управљању миграцијама у Србији.
Кустос Галерије Мирјана Јовановић изјавила је да се прошле године на конкурсу пријавило 40 уметника, од којих је изабрано 12 . Најавила је да ће у великој сали Галерије бити организована изложба стваралаштва Мире Одаловић. У малој сали портретима владара представиће се Андрија Дрежњак из Ниша.
Током августа у великој сали посетиоцима ће се представити и удружење ,,KОНЦЕПТ'', чије је стваралаштво подржао и Град.
Мирјана Јовановић ексклузивноп је најавила да ће се у сарадњи са Галеријом из Пирота „Чедомир Крстић“Врањанцима представити 31 уметник из Кине сликама испирисаним Будистичким фрескама. У оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује се изложба посвећена једном од најзначајнјих српских сликара, Урошу Предићу. Изложба се организује под називом ,,Дакле, Ви сте тај Урош Предић'' аутора Оливере Скоко, кустоса Галерије у Зрењанину.
Због пандемије изазване коронавирусом, од проглашења ванредног стања у простору Галерије није реализовано осам планираних изложби.
Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, из штампе је ових дана изашло фототипско издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића, најпре објављене 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије.
Поновљено издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића у издању је Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања објављено је са благословом Његовог Преосвештенства епископа врањског Пахомија, под уредништвом архимандрита Методија, проф. др Сунчице Денић Михаиловић и Ненада Дејковића.
Проф. др Сунчица Денић у поговору књиге пише да „монографија Свети Прохор Пчињски и његов манастир др Јована Хаџи-Васиљевића представља непроценљиву вредност, како у нашој историографији, тако и у свеукупном културном и духовном животу нашег народа. Написана је прецизно и објективно, са великом одговорношћу и љубављу. До данашњег дана ово је значајан и један од највреднијих извора за све потоње помене о манастиру Светог Прохора Пчињског.
Ово фототипско издање монографије рађено је по потпуно сачуваном примерку који се налази у Народној библиотеци Србије. На овом примерку је и посвета Јована Хаџи-Васиљевића: Узвишеном Господару Србије, Његовом Величанству Краљу Александру, у знак верности и оданости, 18. децембра, 1900. г у Београду, са потписом најпокорнији Др Јован Хаџи-Васиљевић.“
Монографија Јована Хаџи-Васиљевића о Светом Прохору, укључујући броширану монографију Манастир Св. Оца Прохора Пчињског од архимандрита Методија Ж. Миловановића, из 1924. године, а објављену почетком 2020. године у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ овим обнављају лик и дело једног од најзначајнијих Светих отаца Србије и самог манастира Прохора Пчињског.
Опширније...
Крај овогодишње позоришне сезоне, Позориште ће наредне недеље обележити извођењем представе „Ружа увела“ у дворишту музеј куће Боре Станковића. Након летње паузе припремају се две премијере, једна на вечерњој сцени, а друга ће бити за децу, по први пут луткарска представа.
Епидемија коронавируса дотакла је и омела све сегменте живота, те тако и културни живот града. Позориште је, због забране окупљања у затвореном простору морало да заустави извођење планираних представа, али сада ће представа обележити крај сезоне.
Директор Позоришта Ненад Јовић, најавио је да ће 17. Јуна у среду, у дворишту музеј куће Боре Станковића, ансамбл позоришта одиграти представу „Ружа увела“. То је најнаграђиванија представа врањског позоришта која је освојила 6 награда на фестивалу „Јоаким Вујић“, први пут су са њом наступили на „Стеријином позорју“ и отоворила је својевремено 36. „Борине позоришне дане“.
Уследиће планирана летња пауза да би се глумци окупили 1. августа када почињу пробе за премијеру драме „Луди Љуба“ која је на вечерњој сцени планирана на јесен, а по тексту Србе Аритоновића. Поред тога у припреми је и премијера представе за децу.
Директор Јовић истакао је да никада у богатој историји позоришта није било луткарске представе и то наша деца, као највернији гледаоци, нису имали задовољство да гледају. Ми смо се званично договорили са македонским редитељем Дарком Ковачевским који живи у Бугарској, да припреми ову представу.Он истовремено и прави лутке као и костиме.
Премијера ове представе такође је планирана за почетак септембра.
Градски театар jе од проглашења пандемиjе и увођења ванредног стања, до данас на свом јутјуб каналу приказало 21 представу.
До овог тренутка, 13.697 заљубљеника у позоришну уметност гледало је представе.
Ову, по много чему специфичну сезону завршиће краjем jуна извођењем представе ,,Ружа увела'', на отвореном, у дворишту Музеj куће ,,Боре Станковића''.
Уметнички руководиоц театра Боjан Jовановић каже да ће оно што jе планирано за ову сезону бито завршено до септембра, када ће врањска публика видети две премиjере, по jедну на вечерњоj и дечjоj сцени.
Млада песникиња, Врањанка Александра Јовановић, добитница је овогодишње награде „Млади Дис“ на 57. манифестацији „Дисово пролеће“. Награду за рукопис „Јагма“ доделила је градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку и стручни жири ове маниферстације.
До сада неафирмисана песникиња Александра Јовановић, студент је мастер студија на Факултету драмских уметности у Бреограду, на Катедри за драматургију.
Сазнање да је добитница престижне награде „“Млади Дис“ за 2020. годину Александру Јовановић оставило је у неверици и збуњености.
Али прва њена збирка песама „Јагма“ однела је ову награду међу 23 учесника конкурса. У образложењу жирија каже се да „награђени рукопис успева да на непретенциозан и суптилан начин прикаже лична искуства појединца, али и да кроз њих у хоризонт размишљања призове савремене и углавном прећуткиване теме попут исељеништва, проблема урбанизације града, отуђења од породице и друштва.
Аутор пише својеврстан интимни документ који, уз додатни рад на рукопису, има потенцијала да остане трајни доказ једног времена и комплексних односа чији се отисци примећују на линији појединац–породица–друштво–систем.“
Александра Јовановић признаје да је након што је схватила да је добила ову награду била почаствована и срећна. Наслов збирке „Јагма“ изворно значи отимање. Песме су јој се отеле иако поезију пише свега неколико месеци. Учешћем на конкурсу желела је да и други процене оно што ради.
А пише од кад зна за себе, научила је да чита са пет година, а са шест је већ покушала да напише први роман. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду и логично су следиле мастер студије на Катедри за драматургију. Поред тих обавеза упоредо пише прозу и ове године из штампе ће изаћу њен роман са интригантном темом.
Александра Јовановић каже да је окосница приче 12-огодишња девојчица која у саобраћајној несрећи губи оца, након чега, кроз маштања, следе њена суочавања са стварношћу.
Поред романа, драма и других књижевних форми,песме ће свакако наставити да пише, а 26. јуна у Чачку ће јој бити уручена награда „Млади Дис“ за 2020. годину.
У понедељак 8 јуна обележава се градска слава Духовски понедељак. Због новонастале ситуације и епидемиолошких мера које се примењују, обележавање градске славе ће овога пута бити скромније него претходних година. Предвиђено је да у Саборном храму Свете Тројице у Врању буде одржана света литургија а поводом Градске славе на шеталишту је отворен је Салон књига који ће трајати до 15.јуна.
На шеталишту у центру града пажњу пролазника овог преподнева привлаче штандови који су постављени у оквиру Салона књига. С обзиром да је ово први догађај из области културе који се организује по укидању ванредног стања, очекује се велики врој посетилаца током трајања Салона, кажу организатори.
Пролазници су знатижељно прилазили штандовима како би видели који су наслови у понуди. На два штанда изложена су најпознатија дела водећих издавача у нашој земљи.
Биће прегршт наслова за заинтересоване грађане, од најмлађих па до оних старијих. Књига може да се купи и као поклон за драге особе, тако да очекујемо велику посећеност. Драго ми је што смо успели да уз подршку челних људи града организујемо Салон књига и да будемо овде десет дана, каже представник Издавачке куће Пецо Ристески.
Зорица Јовић градска већница каже да је задовољна што се у тренутној ситуацији успело са организовањем овог догађаја.
- Организовали смо Салон књига у складу са препорученим мерама кризног штаба, како републичког тако и нашег. Ограничили смо број штандова на два али је у понуди велики број наслова на задовољство читалаца и поштовалаца лепе писане речи.
Позивамо све наше суграђане да посете штендове и пронађу неки добар наслов за себе. Надамо се да ће епидемиолошка ситуација бити још боља и да ће се број дешавања из области културе повећати у наредном периоду. У плану је да глумци врањског театра ускоро одиграју представу ''Увела ружа'' у дворишту куће Боре Станковића. Термин ће бити објављен накнадно а представа ће бити одржана у зависности од временских услова, каже већница .
Што се тиче Салона књига и овога пута за заинтерсоване купце предвиђене су повољности и сајамски попуст.
На иницијативу 15-так пријатеља из насеља Чешаљ, на зиду зграде некадашњег одељења неурологије у Врању освануо је мурал који одушевљава пролазнике. Стефан Слеш, познати врањски уметник насликао је мурал и оставио свој печат, а његови пријатељи прикупили су средства и уређују простор испред мурала.
У време када лоше информације много лакше нађу пут до јавности, један овакав поступак одушевио је све који су ових дана пролазили овим делом града. Млади уметник Стефан Стојановић, познатији као Слеш, одлучио је да још једном покаже свој раскошни таленат, насликавши мурал на зиду зграде старе неурологије.
"Сликам манастир Грачаницу из неког одређеног угла који је погодан за овај зид. Циљ је да оживимо средину и неке делове града који су руинирани. А све у циљу неговања српске традиције и историје."
Стефан је дипломирани графички дизајнер и главни је „кривац“ за све мурале у граду. Осим тога, његова велика љубав су и графити и тетоваже.
За израду овог мурала било му је потребно 5 дана, упркос лошем времену. Никада се не зна унапред колико ће трајати израда, то зависи од много фактора. Зато се труди да ради са квалитетним материјалима.
"То су шпанске монтане са којима сликам и баш су намењене за сликање мурала и графита. Боје су максимално трајне и не утиче на њих готово ништа, осим ако се површина на којој се ради не уруши. Генерално ни киша, ни снег, ни сунце јој не могу ништа, односно не бледи."
Ипак, најважније је да све испадне како треба и да се то допадне људима А реакције су заиста фантастичне. Људи застају, честитају му. Каже да је задовољан оним што су побудили код грађана, што је и била поента.
Треба истаћи да је ова комплетна акција грађанска иницијатива. Друштво из насеља Чешаљ одлучило је да осим мурала уреди и простор на углу улица Дунавске и Боре Станковића који ће добити потпуно нови изглед. Ту ће до краја недеље бити паркић са клупицама и расветом све захваљујући њиховој организацији.
Ово није прва акција ових младих људи. Пре 2 месеца уредили су још један мурал у улици Лењиновој са ликом Милоша Обилића.
Ипак, на ову данашњу причу бачена је сенка, јер су наше нарави поново дошле до изражаја. Стефану је док је радио и снимао свој рад, неко украо мобилни телефон. Сваки коментар на овакав чин, је сувишан.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
