Култура
Наредна два дана неће се плаћати улаз у музеје, зоо вртове, на гондоле
Поводом Светског дана туризма који се обележава 27. септембра, грађани ће у понедељак и уторак моћи бесплатно да посете више од 80 туристичких атракција у Србији.
Њихов списак објављен је на сајту Министарства за трговину, туризам и телекомуникације, а на њему се између осталих налазe и музеј кућа Боре Станковића и Галерија Народног музеја у Врању.
Ликовна радионица сваке године приређује изложбе једном од полазника који се највише истакао у свом раду. Јанко Јанковић је најмлађи полазник који је до сада имао самосталну изложбу у галерији.
Јанко је буквало све засенио и одушевио својим талентом, посвећеношћу и креативношћу. Он је највреднји од свих нас и по броју радова могао би да се представи истовремено у десет галерија, рекла је на отварању Весна Маринковић Станковић, водитељ Ликовне радионице.
„Најчешће црта животиње које представља са људским карактеристикама. У сваком Јанковом цртежу можете видети више прича и пред собом имате читав филм. Црта лагано, виртуозно и често се смеши уживајући у томе што ствара. Иако има тако мало година по мени је врхунски илустратор и генијални цртач. Од њега треба учити. Његова дела нас едукују да природу морамо чувати и да волимо све животиње. Да су оне једнако вредне као и да треба да их поштујемо и да се више никада не деси да нека животиња због наше непажње буде изумрла врста“, каже Весна Маринковић Станковић.
Јанко црта најчешће оловком и црним маркером, полако градећи сцене. У процесу рада их осмишљава. Гицко му је омиљени јунак и има много цртежа са Гицковим авантурама. Полазник је Ликовне радионице од 2019. године.
„Највише волим да цртам животиње и дајем им људски карактер и особине. Највише волим свиње, зато што су интелигентне сналажљиве и паметније од пса“, описује мали а велики Јанко.
Поред Гицка обожава плаву чапљу.
„Плава чапља је стрпљив ловац који може пет минута да чека плен. Ту је и комарац који потиче из Мадагаскара. Храни се пужевима и мањим ситним животињама“, каже Јанко.
Јанко је ученик ОШ „Доситеј Обрадовић“ и црта од своје треће године. Учествовао је на многим конкурсима. Освојио је треће место на регионалном ликовном конкурсу „Христос воскресе, радост донесе“ у организацији Дечјег савеза града Врања. Добитник је ваучера децембра 2020. године на предлог своје учитељице ЂинеЂорђевић, које сваке године „Коло српских сестара“ додељује уочи празника Материце деци која су марљива, вредна и талентована.
Изложба ће бити отворена до 7. октобра у галерији Народог универзитета.
У Галерији Народног универзитета у Врању, вечерас у 19 часова, биће отворена изложба радова Јанка Јанковића, најмлађег полазника Ликовне радионоце. Најчешће црта животиње са људским карактеристикама. Црта лагано, виртуозно уживајући у томе што ствара.
Јанко Јанковић има осам година и ученик је другог разреда Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врању.
Полазник је Ликовне радионице од октобра 2019. а црта од своје треће године.
Изложба ће бити отворена до 7. октобра.
Изложба ,,Драги дневниче”, ауторке Цвете Шебез, дизајнерке текстила из Београда биће отворена у петак, 24. септембра, у Галерији Народног музеја .
Ова поставка указује на важност одржавања менталне хигијене код људи, са посебним фокусом на испитивање новонастале ситуације изазване пандемијом вируса у којој се читав свет тренутно налази. Цвета Шебез рођена је у Београду 1992. године. Завршила је средњу стручну школу - Школу за дизајн 2008. године, смер текстил, а затим и основне и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду, смер дизајн текстила. У јануару 2020. године стиче звање мастер дизајнера и исте године постаје УЛУПУДСов члан кандидат.
Поред текстилног дизајна усмерена је и на стварање текстилне уметности. У радовима јој се углавном преплићу линије и површине испуњене текстурама, као и структуре различитих квалитета добијене коришћењем комбинације текстилног и других ликовних медија. Ауторка је излагала на бројним самосталним и групним изложбама. Отварање је заказано за 20 сати.
У библиотеци Бора Станковић организован је разговор на тему цензуре у библиотекарству и издаваштву поводом другог издања књиге др Дејана Вукићевића ''Non imprimatur'' или ''Цензура у библиотекарству и издаваштву'' за коју је аутор ове године добио Награду "Дејан Медаковић". По речима проф. др Бошка Сувајџића, председника жирија, Вукићевић је написао "питку, узбудљиву, духовиту и застрашујућу књигу, књигу о историји цензуре од постанка човечанства до данас.
Књига Non imprimatur или Цензура у библиотекарству и издаваштву бави се феноменом цензуре, пре свега с аспекта библиотекарства, али и шире, у смислу прогона и забране књига и аутора. У првом делу се представљају и анализирају дефиниције самог појма, потом се даје историјски преглед примене цензуре у библиотекарству и библиотекама у свету, а онда посебно и у Србији. Затим се пружа историјски осврт на отпор према цензури, анализирају аргументи за цензуру и, на самом крају, приказују најдрастичнији случајеви.
Др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије, која је водила разговор са аутором, подсетила је да је ова књига настала на темељима Вукићевићевог стручног рада, који је изазвао велику пажњу јавности.
''И одатле се и родила идеја да ту тему ближе проучи и то је наравно 2019. године први пут резултирало књигом, првим издањем ове књиге која је пред вама,'' каже Др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије.
Књига је 2019. година изашла у тиражу од 500 примерака, а већ ове године угледала је своје друго издање.
Сам аутор наглашава да је литература за истраживање често била недоступна, a да до ове није било ниједне монографије на тему цензуре у библиотекарству.
''Цензура је стара колико и човечанство, од првог човека, вероватно у пећини, је била спровођена. Суштина цензуре је да мора да постоји центар моћи. Ако смо ми равноправни, ми не можемо једни друге да цензуришемо. У данашње време је она све мање видљива, човечанство је у прогресу, данашњи човек лакше схвата да ли је цензурисан, међутим данас цензура има облик корпоративне моћи, она се спроводи, али на много суптилнији начин, раније је то било огољено,'' истиче др Дејан Вукићевић, аутор књиге.
Књижевно дружење отворио је директор библиотеке Зоран Најдић, који је истакао да ово дело, као и сами разговори на тему цензуре у библиотекарству и издаваштву,, представљају значајан допринос унапређењу библиотечке делатности.
Опширније...
Музеј кућу Боре Станковића у Врању годишње посети више од 20 хиљада посетилаца из земље и иностранства. То је најпосећенији културно историјски објекат у граду. Број посета се није смањио ни у доба короне, већ напротив, бележи се повећан број туриста.
Запослени у Народном музеју Врање, под чијом је надлежношћу Музеј кућа прослављеног писца, са поносом истичу велико интересовање посетилаца за овај објекат. Томе свакако доприноси стална поставка сачињена од личних ствари Боре Станковића, аутентичних рукописа, првих издања његових књига, као и намештаја и ситница баба Злате, пишчеве баке.
"Музеј кућа је од стране Завода за заштиту споменика културе из Ниша проглашена за културно добро од великог значаја. Не постоји Врањанац, који када крене у обилазак града са својим гостима, не сврати прво овде. Ово је један од најпосећенијих објеката. На годишњем нивоу имамо више од 20 хиљада посета, што појединачних, што групних. Бора је успео да, на специфичан начин, кроз књижевно стваралаштво и кроз судбине својих јунака да, један културни идентитет граду и да постане синоним за Врање“, каже Лидија Илић- кустос Музеј куће Боре Станковића
У баба Златиној кући, која саграђена у периоду од 1840- 1845 године, наш прослављени писац Борисав Станковић се родио, школовао и живео до своје 22. године. Посетиоцима је управо то најзанимљивије, како је изгледао тадашњи живот Врања, какве су биле куће, распоред у њима, ствари, како је писац живео. Музеј је захваљујући подршци Министарства културе и града пре неколико година реализовао пројекат конзерваторско- рестаураторских радова. Обновљена је сама кућа, унутрашњост, кров, као и помоћни објекат и двориште.
Туристи, а било их је чак из Јапана желе да виде сваки детаљ у кући, у дворишту, истиче кустос Лидија Илић.
„Они су најпре, још на капији, усхићени, задивљени том аутентичношћу. Моје запажање је да су највише одушевљени миром којим двориште одише, затим стварима. Људи су жељни тих старих ствари. Чак ми је једна девојчица недавно рекла да је ова кућа много лепша, него ове које се данас праве. Људе најчешће интересују ти породични оригинали и предмети из тог периода који су припадали писцу“, објашњава Илић.
Кућа је отворена и за бројне културне догађаје који се током целе године организују и место је сусрета књижевника, глумаца, ликовних уметника и љубитеља културе уопште.
Наредних дана очекује нас богат биоскопски репертоар. У суботу, 25. септембра, су два филма: од 12 сати је наставак комедије номиноване за Оскара ,,Мали шеф - Породични бизнис’’. У вечерњем термину, од 20 сати, на репертоару је филм ,,Шенг - Чи и легенда о десет прстенова’’.
Од 27. септембра до 1. октобра, је најновије остварење Драгана Бјелогрлића, филм ,,Тома’’, са Миланом Марићем у главној улози. Реч је о биографском филму о Томи Здравковићу, човеку кога не памтимо само по његовим песмама и начину на који их је певао, већ и као великог боема – по понашању и у души. Филм прати две линије радње – 1991. прати однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и претварање тог познанства у пријатељство. Друга линија прати Томин живот – од детињства у Печењевцима, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру али и на приватни живот, достизања неслућене висине популарности, али и дна живота. Пројекције филма ,,Тома'' су у 18 и 21 сат, а карте по цени од 350 динара могу се купити на билетарници позоришта
У библиотеци Бора Станковић данас је организован разговор на тему цензуре у библиотекарству и издаваштву поводом другог издања књиге др Дејана Вукићевића Non imprimatur или Цензура у библиотекарству и издаваштву за коју је аутор ове године добио Награду "Дејан Медаковић". По речима проф. др Бошка Сувајџића, председника жирија, Вукићевић је написао "питку, узбудљиву, духовиту и застрашујућу књигу, књигу о историји цензуре од постанка човечанства до данас.
Др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије, која је водила разговор са аутором, подсетила је да је ова књига настала на темељима Вукићевићевог стручног рада, који је изазвао велику пажњу јавности.
Сам аутор каже да је литература за истраживање често била недоступна, a да до ове није било ниједне монографије на тему цензуре у библиотекарству. ''Цензура је стара колико и човечанство, суштина сваке цензуре је постојање центра моћи,'' наглашава аутор.
Дружење је отворио директор библиотеке Зоран Најдић, који је истакао да ово дело, као и сами разговори на тему цензуре, представљају значајан допринос унапређењу библиотечке делатности.
На седмом Светском фестивалу дечијег анимираног филма ''Златни пуж 2021.'' Школи анимираног филма из Врања припале су две награде. Специjална награда за традиционалну уметност и очување традициjе припала jе филму ,,Кување таране”, коjи jе урађен у техници пиксилациjе. Филм су прошле године урадила деца узраста 9 до 11 година. Друга награда ,,Сребрни пуж” додељена jе филму ,,Од другарства нема лепшег царства”, коjи jе урађен почетком године у сарадњи са вртићем ,,Невен” из Врања.
У такмичарском делу фестивала приказано је 70 филмова, а о најбољим филмовима одлучивао је интернационални жири у саставу Нитин Донде, аниматор из Индиjе, Кузман Кузмановски, продуцент из Македониjе и Никола Маjдак, аниматор из Србиjе.
Све позоришне представе у врањском театру до краја септембра су отказане, због мера карантина које су прописане појединим члановима ансамбла и технике позоришта.
Филмске пројекције ће бити емитоване у планираним терминима.
Купљене улазнице могу се вратити на благајни позоришта уз повраћај новца, а могу да се сачувају и за наредна извођења отказаних представа – поручили су из Управе врањског позоришта на званичној Фејсбук страници.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
