Одштампајте ову страницу

Утисци Врањанаца са крова Европе

Сан многих планинара је да се домогну највишег врха Европе. То је ових дана успело петорици одважних из Планинарског клуба „Железничар 2006.“ Врање. Попут ранијих експедиција по Европи и свету, била је то још једна промоција Врања, југа Србије и планинарства.

Експедиција у којој су били водич Зоран Лазаров, Срђан Стошић, Нинослав Јорданов, Боривоје Драгичевић и Владимир Ђорђевић, кренула је из места Терскол подно Кавказа. Из овог националног парка Русије сви путеви воде до сурових и вечитим снегом окованих врхова ове планине. Циљ Елбрус на 5.642 метра надморске висине.

„Планина је изузетно захтевна, не у техничком смислу, доста је напорна, специфична. Потребна је и физичка припрема и ментални склоп треба да буде да би се изашло до врха. И наравно време нас је послужило јер једна експедиција  из Србије је пре нас била, Екстрем самит тим. Они су 4 до 5 дана били у шаторима чекали лепо време да им се небо отвори да би попели сами врх. Једно незаборавно искуство и презадовољан сам успехом на Елбрусу“, каже Нинослав Јорданов.

Пред групом врањских планинара била су 2 базна кампа, висинска разлика од 3.300 метара и највећи изазов могуће висинске болести.  А уз то снег, лед, ниске температуре и оркански ветрови.

„Драго ми је да сам се попео, стварно несвакидашње искуство које ће се памтити док је живота. Памтиће се по првим неким симптомима и догађајима обзиром да нисам пео преко 3 и по хиљаде досад. Тај недостатак кисеоника је само можда у причама мени био познат док не осетите шта то значи. И кад сам гледао до тад  планинаре како миц по миц ходају, ногу пред ногу, мислио сам шта је то за мене који могу да трчим уз планину“, истиче Боривоје Драгичевић.

Све су то савладали и после успона и аклиматизације попели сам кров Европе. Кажу да се планина не може победити, али какав је осећај планинара на тим висинама?

„Предивно је било бити на Кавказу. Са Елбруса се види највећи део тог масива. То је предивна планина која се простире од Црног мора до Каспијског језера. На тим висинама дувају јаки ветрови, тешко је кретати се у таквим условима. Наша срећа била је што није било превише хладно. Имали смо такозвану фриз зону тек изнад 5.000 метара и успели смо да одржимо и концентрацију. Кондиција нам није недостајала“, каже Срђан Стошић.

Иако је и раније било врањских планинара који су походили Кавказ и Елбрус, ово је досад највећа група која се домогла највише коте Русије и Европе. Експедицију је први пут самостално организовао Планинарски клуб „Железничар 2006.“ Врање.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 02 август 2018 13:27