Ксенија Мицић из Сурдулице одувек је следила свој пут. Још као мала тачно је знала шта хоће, а шта неће. Хтела је да буде одличан ђак и да оде у Америку. У томе је успела. Боравак тамо и искуство које је стекла обележили су јој живот. Везе и пријатељства се и данас негују. Сада гради каријеру у Србији, али још увек не зна да ли ће овде и остати.

Ксенија има 24 године, рођена је у Сурдулици где је завршила и основну школу. Школовање је наставила у Владичином Хану, а након тога је уписала Рударско - геолошки факултет, који је завршила у року са просечном оценом 10.

Тренутно је на мастер студијама на геотехници на свом факултету и сарадник у настави на Грађевинском факултету. Живи и ради у Београду. 

Одабрала је факултет који по мало има везе и са маминим и татиним занимањем, али труди се да буде своја и трасира животни пут.

„Ја сам неко ко у животу зна шта неће на првом месту, тако да сам, када је требало да упишем факултет, знала шта нећу. Свашта сам хтела и могла, али је пао избор на геотехнику. Нисам се покајала, то је нешто у чему сам се пронашла“, објашњава Ксенија.

Да жели да оде у Америку одлучила је још у основној школи. Једном се пријавила за ученичку размену али била је премлада, али је други пут успела, у трећој години средње школе. Није се до тада одвајала од својих, али јој није сметало.

„ Нисам ја то преживела, ја сам то једва дочекала. Зато што сам то заиста желела. То је била нека прекретница у мом животу, оно што је мене обележило. То је била одскочна даска за све оно што је уследило и што се још увек дешава у мом животу“, каже Ксенија.

Програм размене ученика организује амерички Стејт департмент. На њих је оставила посебан утисак. Добила је награду за више од 100 сати волонтирања у Америци, а касније и за пројекат „Волонтери Сурдулице – уједините се“. Има бројна интересовања. Осим онога што је одабрала за свој позив, занима се и за екологију, људска права, по мало и политику, односно рад Скупштине. Посетила је и многе европске земље. 

Добитник је бројних награда и у Србији. Издваја стипендију Доситеј Обрадовић, која је тренутно актуелна.

На питање где је граница, каже.

„Граница за мене не постоји. Никад није ни постојала, а мислим да тек неће постојати. Ја волим да радим на себи, сматрам да је улагање у себе оно што је најисплативије и најважније. Волим да учим нове ствари, да се едукујем  и сматрам да је то у мојој струци неопходно“, истиче Ксенија.