Одштампајте ову страницу

Дубока долина, покушај прикривања жртава или немар општине Сурдулица?

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Сурдулица то није урадила, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи. Једна од таквих је и Дубока долина, где је забележен чак покушај градње пословног комплекса, тик уз ову локацију. Да ли је намера затирање истине или прикривање жртава или пак нешто треће?

Дубока долина у Сурдулици симбол је страдања Срба, али и других народа током Великог рата. Број жртава никада није прецизиран, али се процењује на хиљаде конкретно на овој локацији и на десетине хиљада на простору целе Сурдулице. Ова локација, осим што није обележена као спомен место, у великом делу је у приватном власништву.

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања достави списак ратних меморијала на територији своје општине. Сурдулица то није урадила.

- Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата. Сви ми морамо да признамо чињеницу да је о ратним догађајима у току Првог светског рата било стварно мало информација и да смо се у нашој држави изузетно мало бавили том проблематиком, објашњава Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.

Питање Дубоке долине  покренуто је са мртве тачке када су мештани Сурдулице приметили да се на подручју овог локалитета који спада у ратне меморијале, припрема терен за извођење грађевинских радова.

Убрзо се на сајту Општине, 9. јуна, појавио и план урбанистичког пројекта за градњу пословно - услужног објекта на земљишту које је у приватној својини, а налази се тик уз Дубоку долину.

На последњој седници Скупштине дат је и предлог од стране одборника да се разматра питање пописивања ратних меморијала на територији општине и разлози кашњења.  

- У конкретном случају локалитета Дубока долина дешава се то да приватно лице изводи радове и припрема терен за изградњу тржног центра. Урбанистички пројекат је наишао на неслагање Завода за заштиту споменика који је реаговао, упутио допис Општини где је истакао да предметна локација јесте део меморијалног комплекса и као такав не може да буде простор на коме ће се такви радови изводити. Сходно томе, ми смо и покренули овакву иницијативу, јер сматрамо да ипак сагласност свих одборника по овом питању јесте добродошла, пре свега имајући у виду историјски значај онога што се дешавало, каже Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС-а.

Ова допуна дневног реда одбијена је са објашњењем да то није тема за општинско заседање.

- Према Закону том темом се углавном баве републички органи. Општинска управа је задужена за достављање извештаја према републичким институцијама и оно што је у домену локалног парламента, ми то радимо изричит је Зоран Митић, председник СО Сурдулица.

Након објављивања урбанистичког пројекта за градњу уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш 18. јуна у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини. Урбанистички пројекат је након тога одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''

Како тврде у општини, 20. јула су послали допис надлежном Министарству како би заказали састанак на тему ратних меморијала на територији општине, али је то било након свих поменутих догађаја и након што се подигла целокупна бура јавности у вези са овом темом.

Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица појашњава да треба да се уради одговарајућа студија која ће јасно да дефинише границе обухвата тог подручја заштитне зоне и све радње у смислу истраживања да би општина Сурдулица у сарадњи са надлежним Заводом и Министарством тај простор привела намени и кроз одговарајућу планску документацију створила услове да се земљиште које припада том обухвату приведе јавној намени тј. прогласи јавним интересом и да се то земљиште најпре изузме из поседа приватних власника.

А да ли је могуће тачно и прецизно дефинисати границе једне овакве локације, која је од изузетног, националног и историјског значаја разговарали смо и са свештеником Петровим.

- Неколико хиљада људи је ту страдало и крајње је дрско да сад лицитирамо да ли је било 5 метара или 10 метара, лево, десно, горе или доле, у ствари ми и сад потврђујемо један немар и нашу небригу и наших предака, а и нас данас, кад не желимо да то обележимо. Заиста Дубока долина је Јасеновац Сурдулице, рекао је Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

Сурдулица има низ оваквих стратишта којима је неопходно посветити адекватну пажњу и пописати их као ратие меморијале, о чијем редовном одржавању, према Закону о ратним меморијалима, треба да се стара јединица локалне самоуправе.

Питање жртава у Сурдулици покренуто је са нулте позиције 2017. године када је Српска православна црква канонизовала Сурдуличке мученике страдале од стране бугарских окупатора у ред светих.

Остаје питање да ли је намера локалних власти општине Сурдулица затирање истине, прикривање жртава или пак нешто треће?

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 16 септембар 2020 15:11

Сродни чланци