Регион

Регион

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Сурдулица то није урадила, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи. Једна од таквих је и Дубока долина, где је забележен чак покушај градње пословног комплекса, тик уз ову локацију. Да ли је намера затирање истине или прикривање жртава или пак нешто треће?

Дубока долина у Сурдулици симбол је страдања Срба, али и других народа током Великог рата. Број жртава никада није прецизиран, али се процењује на хиљаде конкретно на овој локацији и на десетине хиљада на простору целе Сурдулице. Ова локација, осим што није обележена као спомен место, у великом делу је у приватном власништву.

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања достави списак ратних меморијала на територији своје општине. Сурдулица то није урадила.

- Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата. Сви ми морамо да признамо чињеницу да је о ратним догађајима у току Првог светског рата било стварно мало информација и да смо се у нашој држави изузетно мало бавили том проблематиком, објашњава Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.

Питање Дубоке долине  покренуто је са мртве тачке када су мештани Сурдулице приметили да се на подручју овог локалитета који спада у ратне меморијале, припрема терен за извођење грађевинских радова.

Убрзо се на сајту Општине, 9. јуна, појавио и план урбанистичког пројекта за градњу пословно - услужног објекта на земљишту које је у приватној својини, а налази се тик уз Дубоку долину.

На последњој седници Скупштине дат је и предлог од стране одборника да се разматра питање пописивања ратних меморијала на територији општине и разлози кашњења.  

- У конкретном случају локалитета Дубока долина дешава се то да приватно лице изводи радове и припрема терен за изградњу тржног центра. Урбанистички пројекат је наишао на неслагање Завода за заштиту споменика који је реаговао, упутио допис Општини где је истакао да предметна локација јесте део меморијалног комплекса и као такав не може да буде простор на коме ће се такви радови изводити. Сходно томе, ми смо и покренули овакву иницијативу, јер сматрамо да ипак сагласност свих одборника по овом питању јесте добродошла, пре свега имајући у виду историјски значај онога што се дешавало, каже Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС-а.

Ова допуна дневног реда одбијена је са објашњењем да то није тема за општинско заседање.

- Према Закону том темом се углавном баве републички органи. Општинска управа је задужена за достављање извештаја према републичким институцијама и оно што је у домену локалног парламента, ми то радимо изричит је Зоран Митић, председник СО Сурдулица.

Након објављивања урбанистичког пројекта за градњу уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш 18. јуна у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини. Урбанистички пројекат је након тога одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''

Како тврде у општини, 20. јула су послали допис надлежном Министарству како би заказали састанак на тему ратних меморијала на територији општине, али је то било након свих поменутих догађаја и након што се подигла целокупна бура јавности у вези са овом темом.

Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица појашњава да треба да се уради одговарајућа студија која ће јасно да дефинише границе обухвата тог подручја заштитне зоне и све радње у смислу истраживања да би општина Сурдулица у сарадњи са надлежним Заводом и Министарством тај простор привела намени и кроз одговарајућу планску документацију створила услове да се земљиште које припада том обухвату приведе јавној намени тј. прогласи јавним интересом и да се то земљиште најпре изузме из поседа приватних власника.

А да ли је могуће тачно и прецизно дефинисати границе једне овакве локације, која је од изузетног, националног и историјског значаја разговарали смо и са свештеником Петровим.

- Неколико хиљада људи је ту страдало и крајње је дрско да сад лицитирамо да ли је било 5 метара или 10 метара, лево, десно, горе или доле, у ствари ми и сад потврђујемо један немар и нашу небригу и наших предака, а и нас данас, кад не желимо да то обележимо. Заиста Дубока долина је Јасеновац Сурдулице, рекао је Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

Сурдулица има низ оваквих стратишта којима је неопходно посветити адекватну пажњу и пописати их као ратие меморијале, о чијем редовном одржавању, према Закону о ратним меморијалима, треба да се стара јединица локалне самоуправе.

Питање жртава у Сурдулици покренуто је са нулте позиције 2017. године када је Српска православна црква канонизовала Сурдуличке мученике страдале од стране бугарских окупатора у ред светих.

Остаје питање да ли је намера локалних власти општине Сурдулица затирање истине, прикривање жртава или пак нешто треће?

 

Последњи пут измењено среда, 16 септембар 2020 15:11

Неспособност, јавашлук, безобразлук или опструкција у раду СО Сурдулица?

СКУПШТИНСКИ МАТЕРИЈАЛ УМЕСТО СЕДАМ ДАНА УНАПРЕД, ДОСТАВЉЕН ОДБОРНИЦИМА У ТОКУ СЕДНИЦЕ

Последња седница Скупштине општине Сурдулица која је одржана ван зграде општине, на Власини, пример је бројних неправилности у заседању, почев од неблаговременог достављања материјала до непотпуног записника, кажу из Одборничке групе СНС-а. Да ли је у питању неспособност, јавашлук, безобразлук или опструкција, просудите сами из прилога који следи.

Трећа седница Скупштине општине Сурдулица одржана је ван матичне зграде, овога пута на Власини. Прва и друга претходно су одржане у селу Алакинце, што је неуобичајено за заседање општинског парламента. Седнице ван зграде, непотпун записник, кашњење у достављању материјала само су неке од неправилности због којих су одборници реаговали.

Игор Костић, шеф одборничке групе СНС-а у изјави за РТВ Врање каже: ''Последња седница Скупштине општине Сурдулица је један еклатантан пример бахатости, безобразлука и крајње безобзирности локалне власти. Ради се о седници Скупштине Општине која је од круцијалног значаја, на којој је усвајан ребаланс буџета за ову годину, на којој је усвајан завршни рачун за прошлу годину и на којој су усвајани извештаји о раду свих општинских установа и јавних предузећа, а ми смо један део материјала добили ноћ пре саме седнице, а други део материјала у 11 сати и 15 минута, иако је седница заказана за 11 сати.''

На овај начин, истиче Костић, одборници и Српске напредне странке, али и Социјалистичке партије Србије, нису били у могућности да се упознају са врло обимним дневним редом.

Одговор зашто је дошло до кашњења у достављању скупштинског материјала затражили смо од Зорана Митића, председника Скупштине општине Сурдулица, који каже:

''Нисмо могли раније да доставимо материјал, јер је предлагач Општинско веће које је заседало дан пре седнице, чекали смо извештаје да стигну из установа и јавног предузећа.''

''Извештаји о раду свих предузећа су достављени до 31. марта јер то је била законска обавеза, и Општинско веће је могло да заседа кад год хоће они су били дужни да нам дају седам дана да се ми упознамо са материјалом, они то врло свесно и врло намерно раде, не достављају материјал на време како одборници не би могли да се упознају са оним што се усваја,'' надовезује се Игор Костић, шеф одборничке групе СНС-а.

У члану 117. Пословника Скупштине општине Сурдулица објављеном у Службеном гласнику 15. јула 2019., јасно стоји да се ''позив за седницу Скупштине доставља одборницима најкасније 7 дана пре дана одређеног за одржавање седнице. Уз позив се доставља и материјал који се односи на предлог дневног реда.

''Сами одборници који су критиковали тај начин достављања материјала нису дискутовали у том смислу. Њихове дискусије су се углавном односиле на нека политичка питања која нису била у домену дневног реда и рада локалног парламента,'' наглашава председник Скупштине општине.

На снимку са седнице који се јасно чује и види у прилогу испод видимо Костића кoји негодује због кашњења у достављању материјала: ''Ове седнице су историјске, дали сте нам материјал у 11 и 15, а седница је почела у 11, и то нису неке лагане одлукице, већ ребаланс буџета, како мислите да ико дискутује, па ви не мислите, јер не желите да ико дискутује, већ да се вас 7 или 8 богати преко леђа свих грађана Сурдулице.''

Сличне дискусије обележиле су и претходну, другу седницу општинског парламента, али се оне нису нашле у записнику.

Зоран Митић, председник Скупштине општине Сурдулица то објашњава на следећи начин: ''Све политичке дискусије које нису повезане са дневним редом нису унете у записник.''

''Апсолутно ни једне дискусије одборника који су се јављали за измене и допуне дневног реда што се конкретно односи на саму скупштину, за све предлоге, ниједне дискусије нема, све су избрисане, и записник је један извод из одлука које су донете, тако да записника није ни било, практично, а то све због срамних дискусија одборника Социјалистичке партије Србије,'' каже шеф одборничке групе СНС-а:

''Изгледа да, у оквиру ''Републике Сурдулица'' или, како су је проглашавали, ''Ужичке републике'' постоје посебна правила, закони и прописи, са којима нико није упознат.

Како год било, седница локалног парламента од круцијалног значаја претворена је вољом владајуће клике у пример бахатости и безобразлука. Докле ће то бити тако остаје нејасно. Вероватно, док се самовољи моћних појединаца не стане на пут, аргументима и истином,''закључује шеф одборничке групе СНС-а.

 

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 15:30

У Другом Балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили земљу од бугарских окупатора.

Према подацима Завода за заштиту споменика из Ниша на територији Власине постоји низ војничких гробаља и масовних гробница који су сведоци озбиљних и значајних ратних дешавања на овом простору.

Сва та места су непрепознатљива и запуштена, а нека гробља и намерно уништена. Зашто?

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Општина Сурдулица не поседује такву евиденцију и не придаје значаја животима оних који су настрадали бранећи своју земљу за добробит свих.

Стручна екипа Завода за заштиту споменика из Ниша, која је надлежна за територију југа Србије, по пријави због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија, Власина Округлица, на територији општине Сурдулица, утврдила је да се о поменутом ратном материјалу не води уопште рачуна.

Чак је дозвољена и дивља градња. На том простору је саграђена путна база, а дозвољено је и постављање камп приколица, односно изградња викенд насеља.

Надлежни из Завода су у свом извештају навели да поменуто Војничко гробље представља гробље Добровољачког одреда у чијем је саставу било и добровољаца који су стигли из Русије и Америке.

Претпоставља се да је овде сахрањено око 120 војника.

Стање у коме се налази, захтева специфичан, комплексан и мултидисциплинаран приступ истраживању и заштити локације. И много пажљивији однос према планирању и изградњи.

У склопу подршке ресорног министарства, пре неколико година, обављено је  истраживање на још једној локацији у непосредној близини, на гробљу из 1913.год. које је прекрио зуб времена, а потпуно је уништено изградњом пута ка брани.

Људи који су радили тада у Предузећу за путеве сведоче о томе да су се људске кости појављивале сваки пут када је било радова и ширења саобраћајнице.

У смислу заштите ратних меморијала из периода Балканских ратова и Првог светског рата територија општине Сурдулица представља једну од најзначајнијих општина, не само на простору надлежности Завода за заштиту споменика Ниш, већ на територији читаве Републике Србије, каже се у извештају који је овим поводом урађен. 

Указује се на пажњу коју посвећују друге општине и градови на том плану.

Ратни злочини Аустроугарске војске над српским цивилним становништвом на простору Мачве истражени су и већим делом представљени кјош током Првог светског рата од стране Арчибалда Рајса, као разултат међународне форензичке истраге.

Ратни злочини бугарских окупационих снага над српским цивилима, који су вршени на читавој окупираној територији и ималали свој врхунац у Сурдулици, никада нису до краја форензички испитани.

Зашто? Да ли српске жртве на овом простору мање вреде?

Или је у позадини заштита неких других интереса?

Група грађана из Сурдулице покренула је иницијативу за постављање заставе Републике Србије на јарболу испред општинске зграде. Сурдулица је једина општина у Србији, како кажу, која има истакнуту народну и заставу Европске уније, а нема државну заставу Републике Србије.

Иницијатори акције упутили су допис општини Сурдулица у коме су објаснили своје разлоге и позвали се на Одредбу Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, по коме државна застава треба да се стално вије на главном улазу зграде државних органа. Предали су, симболично и две државне заставе Општинској управи, односно председници општине и председнику Скупштине општине, уз напомену да само треба да поступе по закону.

Грађанин Стојан Ивковић каже: ''У Сурдулици имамо једну несвакидашњу ситуацију. На згради општине редом се вијоре, народна застава (то је застава без грба, тробојка), општинска застава Сурдулице и застава Европске уније. Нема нигде државне заставе Републике Србије. Ако изузмемо морална и патриотска начела којима сви ми треба да се водимо и ослонимо се искључиво на Закон, Законом је јасно прописано да се пред сваком државном институцијом мора вијорити државна застава Републике Србије. Већ дуже време Општинска управа показује небригу о државним симболима. Пре неког времена, ова народна застава била је поцепана, они су данима пролазили поред ње, долазили на посао, нису је мењали, све док грађани нису поднели апел, када су заставу заменили новом, али су је ставили наопако, па је испало да се пред зградом општине Сурдулица налази Руска застава. На нови апел грађана она су је окренули и она стоји као што је данас, а све то време није било државне заставе испред зграде општине. Култ заставе широко је раширен у читавом свету и ја сам сигуран да од Прешева до Суботице не постоји ни једна Општинска управа испред које нема државне заставе осим овде у Сурдулици.''

Ивковић каже да и друге државе у свету које су кандидати за чланство у Европској унији, као што је и Србија, немају сигурно истакнуту само заставу Европске уније, већ и своју. У Сурдулици је другачија ситуација. Поред заставе ЕУ на јарболу се виори народна застава , а не државна застава Републике Србије како прописује члан 8. Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Он додаје да ово није политичка прича већ иницијатива грађана. Заменица начелнице Општинске управе у Сурдулици, Јасмина Марковић,   у својој изјави каже:

''Код нас је пре неколико година била истакнута државна застава са грбом. На иницијативу Горана Радојичића, грађанина општине Сурдулица, који је преставку упутио Влади Републике Србије, имали смо ванредни инспекцијски надзор, где је нама наложено да у року од 10 дана поступимо у складу са овим Законом и да применимо члан 28, тако што ћемо на јарболу да истакнемо народну заставу. Ми смо поступили у складу са предложеним мерама, обавестили управног инспектора да смо на јарболу поставили народну заставу, поступили по Закону и уместо државне заставе коју смо до тада имали, истакли народну. Државну заставу истичемо, такође на згради општине Сурдулица, али на дан државног празника и по престанку празника повлачимо је у просторије Општинске управе.''

Покретач  иницијативе Горан Радојичић каже да борбу са нелогичностима и кршењем закона у Сурдулици води већ дуго. Ово је само још једна у низу:

''Пошто сам ја водио поступке пред управним инспекторатом добио сам одговор да општина Сурдулица поступа у складу са Законом. Пошто се ради о Министарству за локалну управу и државну самоуправу, где је министар из редова СПС-а, наишли смо на зид ћутања и непоштовање Закона. Општинска управа се искључиво везује за оне чланове Закона који њима одговарају, али заборављају на члан 8. Закона и члан 41, да мора да, ако је истакнута нечија туђа застава, да стоји и државна застава. Ја сам за стандарде Европске уније, али мора на згради општине, у нашој држави, да стоји застава Србије. Ја ћу и даље да се борим све док не подигну заставу Републике Србије.'' 

Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије је јасан. У члану 8. стоји: Грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено. Чланом 41. предвиђене су казнене одредбе. Новчаном казном од 50 хиљада до 500 хиљада динара казниће се за прекршај правно лице, ако истакне грб или заставу стране државе у Републици Србији без истицања грба, односно заставе Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено, стоји у члану 8. овог Закона. Грађани Сурдулице се питају, да ли су већ ушли у Европску унију, а да то не знају, или живе у некој другој држави, јер на општинској згради поред заставе ЕУ нема државне заставе Републике Србије како то Закон налаже.

Последњи пут измењено петак, 24 јул 2020 17:14

На седници Владе Србије данас је смењена дугогодишња директорка Дома ученика средњих школа у Сурдулици Маја Митић (иначе, верни сарадник Новице Тончева и супруга бившег заменика председника СО Сурдулица доктора Чеде Митића, са листе СПС-а).

Постављен је нови директор Саша Ђорђевић, дипломирани професор историје са државног факултета, иначе запослен у тој установи дуги низ година.

Ђорђевић је један од врло активних и истакнутих сурдуличких напредњака, одборник у локалном парламенту.

Да ли је ово само почетак акције чишћења и померања кадрова Новице Тончева?

Да ли треба очекивати излазак Новице Тончева на аутопут, обзиром да је рекао да ће приликом прве смене директора из његових редова блокирати аутопут Београд-Скопље?

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter