Епидемиолошка ситуација на коронавирусну инфекцију  у општини Трговиште је веома лоша, рекла је у изјави за Радио телевизију Врање Миљана Златковић председница општине.

Она је додала да је ванредна ситуација на снази већ три недеље због повећаног броја оболелих од  короне. 

Посетили смо општину Трговиште како бисмо сазнали како се овде одвија живот у доба короне.

Приметили смо мали број људи на улици , тихо је и мирно али пролазници углавном носе маске.

Сазнали смо да се епидемиолошке мере поштују у свим установама и радним организацијама како би се грађани заштитили од короне и како би се спречило ширење вируса.

Последњих месеци епидемиолошка ситуација у општини Трговиште је била добра, међутим, нагло је дошло до скока броја заражених тако да је на дневном нивоу било и до 25 позитивних.

"Велики је број заражених особа које нису хтеле да се тестирају јер су асимптоматски случајеви и управо због тога је дошло до погоршања епидемиолошке ситуације. Овај трећи талас  је,нажалост, у великој мери захватио нашу општину. Новооболеле особе су углавном из Трговишта и ради се о породичном заражавању. Наша ковид амбуланта добро фукционише. Ми као општинско руководство се трудимо да излазимо у сусрет колико год можемо, обезбеђујемо лекове и све што је неопходно. Било је доста случајева са запаљењем плућа. Тренутно су четири особе из Трговишта на болничком лечењу у Сурдулици а имали смо и двоје преминулих од последица коронавируса", каже Миљана Златковић председница општине Трговиште.

Говорећи о развоју општине Трговиште, народни посланик Ненад Крстић је рекао да се предузимају све мере како би се превазишла тешка времена и како би се становништву олакшао живот.

"Усвојили смо буџет и могу да кажем да је већим делом развојни јер једна трећина буџета иде на капиталне пројекте, односно на развој општине. Велики проблем су радна места али ми се трудимо да на сваки могући начин излазимо у сусрет мештанима. То чинимо и кроз мера популационе политике и путем давања социјалних станова  вишечланим породицама. Такође, помажемо грађанима путем разних  пројеката попут  јавних радова или пројеката прекограничне сарадње. Очекујемо да ускоро добијемо две велике грађевинске машине за наша јавна предузећа како би била у потпуности опремљена и како би могла да функционишу  у одговарајућем тренутку", рекао је Крстић.

Ове године су велика средства издвојена за набавку механизације.

Набављен је  камион  који ће се користити за одржавање општинских и локалних путева на територији општине Трговиште.

Купљен је  и савремен  трактор  који је оспосебљен за одлазак до најудаљенијих засеока.

Што се тиче медицинске опреме, у сарадњи са Републичким штабом за отклањање последица ковида набавили смо нови фиксни рентген апарат за Дом здравља који је неопходан за снимање плућа , каже Крстић и додаје да ће општинско руководство и даље настојати да ради на опремању ове здравствене установе.

Општина Владичин Хан за наредну годину планирала је више од 10 милиона динара за помоћ најугроженијим категоријама становништва и онима којима је то потребно, како би обезбедили услове за самозапошљавање, покренули и одржали се у новим пословима.

Из локалног буџета и уз помоћ ресорних министарстава, издваја се за финансирање стручне праксе, покретање нових бизниса, развој услужних делатности, пољопривреде.

Кроз локални акциони план запошљавања годинама уназад помажу се различите категорије становништва.

У овом делу подршку имају и од Министарства за рад и запошљавање.

Прошле године је из буџета издвојено 5,5 милиона динара, а министарство је помогло са 8 милиона 750 хиљада.

План је реализован кроз четири мере активне политике за запошљавање.

"Прва мера је стручна пракса, на коју годинама обраћамо највећу пажњу, јер се односи на младе који су стекли високо или више образовање и који нису имали радног искуства у струци, а налазе се на евиденцији НЗС. Ове године смо потписали уговоре са 25 лица. Раније је тај број био много већи, док смо дошли до овог стадијума. По 80 и више уговора смо имали, јер је било људи који су 20-так година били на евиденцији. Сада буквално у истој години када дипломирају добијају могућност да заврше стручну праксу", каже Владимир Костић, заменик председника општине Владичин Хан.

18 лица из теже запошљивих категорија упошљено је посредством јавних радова, што је такође била једна од мера.Осам особа је добило по 250 хиљада динара за покретање сопственог посла, а у оквиру четврте мере помоћи послодавцима који упошљавају лица из теже запошљивих категорија на новоотвореним радним местима, помоћ је добило 16 незапослених.

Са дугогодишњим партнерима подељено је више од 80 економских грантова, за развој пољопривредних делатности и разних других у овој години.

Сличне мере планиране су и за наредну годину.

Већ су потписани уговори са 30 особа које су добиле шансу да реализује своје бизнис идеје.

"Потписали смо уговор са 30 корисника међу којима је 15- так младих, који су се одлучили да по први пут покрену своју привредну делатност што ми је посебно драго".

Костић истиче да је задовољан што су се отварала нова радна места и запошљавале и млађе и особе из теже запошљивих категорија, јер је тешка ситуација и многи послодавци због пандемије нису радили као пре.

Очекује да у наредној години буде још бољих резултата.

Једно од обележја Владичиног Хана биће и мурал на Спортском центру који могу да виде сви они који пролазе ауто-путем или дођу у ово место.

Насликала га је Јана Јањић студенткиња уметности из Хана.

Ова талентована девојка жели да буде корисна свом граду и поручује младима да следе своје циљеве.

На идеју је дошла група младих људи из Хана која је ангажовала Јану да наслика мурал са мотивима Хана и српске историје.

Консултовали су надлежне и почели са радом.

Врло брзо почела је да стиже подршка са свих страна.

Неки су доносили храну, неки топле напитке, а неки помогли набавку материјала.

Јана је радила по дневном светлу, али и под рефлекторима. И посао је приведен крају.

"Нисам очекивала да ће оволико људи да се одазове да помогну, нити оволику медијску пажњу. Али драго ми је, посебно зато што сам одавде и што могу да улепшам наш град. Драго ми је што су се млади највише одазвали, што прате историју и што желе да науче и млађе од себе. Више оваквих мурала може да допринесе да се свест младих повећа на неки виши ниво", каже Јана Јањић.

Јана је студенткиња уметности. Пре тога је завршила уметничку школу.

Њен таленат препознали су још у основној школи, али оснажила се да следи свој унутрашњи импулс тек када је добила подршку породице.

Нису је обесхрабрили причама да се од уметности не живи.

"Сви знамо каква су мала места. Говорили су ми да не уписујем то, да нећу моћи од тога да живим, да ћу се прославити тек када ме нема. То су генерално приче људи који нису из света уметности", објашњава уз осмех Јана.

Мурал у Хану није њен први рад, већ је осликавала трпезарију цркве у Прешеву.

Поклонила је по неколико икона за храм Светог кнеза Лазара и манастир Светог Илије у Кацапуну. Има још позива.

Ова талентована девојка је позив да уради нешто за свој град схватила веома озбиљно и одговорно.

Каже да би било лепо када би свако дао свој допринос, онолико колико може. Посебно се обраћа младима, да следе своје жеље.

"Искрено волела би да својом причом подигнем свест родитеља, који бране деци да упишу овако нешто, јер сматрам да ако дете има таленат, није добро оспоравати га у томе. Само је потребно много одрицања и велика подршка. То су генерално моји родитељи радили за мене".

И ако није очекивала оволико интересовање и изненадну популарност, Јана каже да ће наставити у истом ритму.

То потврђује и позив председника општине Горана Младеновића, који је приредио пријем за њу и најавио могућност даље сарадње.

Епидемиолошка ситуација у општини Владичин Хан и даље је сложена.

Претходних дана регистрован је нешто мањи број новооболелих, али то не значи да је ситуација добра, кажу лекари.

Упозоравају да је поштовање мера једини начин да се стање стабилизује.

У ковид амбуланти, која је због хладног времена измештена и сада се налази у АТД служби, дневно се прегледа у просеку по двадесетак пацијената са симтомима ковида.

"Број позитивних у односу на број тестираих је 50-70 посто. Када се појави индикација за тестирање и када се уради тест, до 70 посто је позитивних, што је отприлике 8-10 новооболелих дневно", каже др Владан Дончев директор Дома здравља у Владичином Хану.

Нема правила ни када су у питању године, обољевају подједнако и млађи и старији.

"Више старосна граница не постоји, имамо децу која су оболела, али и особе преко 70 година. Понављам, породично заражавање је много присутније него што је то било у претходном таласу", објашњава доктор.

Доктор Дончев каже да је интересантно и то да се сиптоми са којима се пацијенти јављају стално мењају.

"Више није она прича од раније, температура, кијавица, кашаљ. Имамо и нове симтоме, сада су све чешће присутне и дијареје".

Саветује да би грађани требало одмах да се јаве у ковид амбуланту са првим симтомима. Не морају физички одмах да дођу, могу да позову дежурне лекаре у ковид амбуланти, а и да се посаветују са својим изабраним лекаром. Важно је само да не чекају и сами се лече, поручује доктор.

Потпуковник у пензији Драгутин Димчевски из Владичиног Хана добитник Ордена белог орла са мачевима другог степена, једног од највиших државних признања, истиче да је ово за њега велика част.

Признање му је уручио лично председник Вучић.

Награду посвећује свим херојима са Кошара.

О свему што се дешавало на караулама Кошаре, Морина, Паштрику и многим другим местима ћутало се скоро 2 деценије.

Зато је ово признање посебно важно мени лично, али и мојим саборцима, каже потпуковник Димчевски са нескривеним емоцијама у гласу.

"Орден белог орла са мачевима другог степена добио сам за моје лично херојство и вешто командовање јединицом 53. граничног батаљона 1998. и 1999. године, поводом 21. годишњице битке на Кошарама, где сам такође учествовао и командовао. Ово ми је највеће признање. Не припада само мени, припада свим мојим саборцима, војницима, официрима и подофицирима који су учествовали у одбрани земље на Косову и Метохији и у осталим деловима Србије, у време Нато агресије", каже Драгутин Димчевски добитник признања.

Није било једноставно у то време стати пред голобраде младиће, са 18, 19 година, неки су имали и више и преузети команду, јер је непријатељ био много надмоћнији. Нису се дали изненадити.

"У тренутку када је извршена копнена агресија 9.априла 1999. године ја сам одмах отишао у реон карауле Кошаре, из Ђаковице, где сам раније био распоређен. На брзину сам сагледао стање. На мени је било да повратим војсци морал, јер је у том тренутку на караули било 123 војника и 7 старешина, а нападало нас је више од 1 500 непријатељских војника. Морао сам да увежем снаге јединице и да задржимо непријатеља на граници, као и да му нанесемо губитке и омогућимо нашим јединицама, које су биле у дубини, да дођу до положаја и да нас ојачају. Ми смо тај задатак веома успешно извршили", сећа се Димчевски.

Како су се борбе одвијале, како је текао живот на караули тих дана, потпуковник Димчевски бележио је у свом ратном дневнику.

Користио је сваки слободан тренутак, предах од борби, да запише све што је било важно.

Та бележница послужила је да се сазна истина о јунаштву наших војника на караули Кошаре, делови су коришћени за документарни филм, а припрема се и играни.

Димчевски каже да се и сам често врати тој бележници по којој је постао препознатњив на караули, и после тога.

Још једном истиче да је признање које му је уручено потврда да држава није заборавила оно што су урадили.

"Била ми је велика част да ово признање примим лично од председника, из његових руку. Памтићу ово целог живота", искрен је наш саговорник.