Регион

Регион

Након што је надлежно Министарство просвете извршило ванредни инспекцијски надзор у школама у Сурдулици, што је за последицу имало смену пет директора, локално руководство препознало је ово као политички напад на њихову власт и директоре које су они именовали.

Због тога се новопостављени директори суочавају са бројним проблемима.

Локална самоуправа избегава све оне обавезе које је прихватала у претходном периоду када је реч о превозу ученика, набавци ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћању путних трошкова.

Министарство просвете је приликом ванредног инспекцијског надзора у васпитно-образовним установама у Сурдулици утврдило низ неправилности због којих је сменило пет директора.

Они нису остали без посла, тврде одборници, већ су сви они који су пре ступања на функцију имали радни однос, враћени на своја претходна радна места.

Именовани су нови вршиоци дужности директора који су се одмах суочили, са, како сами кажу, реваншизмом локалне власти која избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то: превоз ученика, набавку ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћање путних трошкова просветним радницима.

''Локална самоуправа не показује апсолутно никакву бригу за стање у нашим, како основним, тако и средњим школама, због чега се школе суочавају са великим бројем проблема. Ево рецимо сада ребалансом буџета знатна средства су смањена, рецимо, примера ради, Пољопривредно-шумарској школи су смањена средства за 2 милиона, тако да ћемо се очигледно суочити са првим проблемима сада када буде почела грејна сезона", објашњава Саша Ђорђевић, директор Дома ученика у Сурдулици и одборник у Скупштини.

Професор и некадашњи директор Пољопривредне школе, Љубиша Ранђеловић, подсећа да је ова образовна установа некада била за углед, да је реализовала низ пројеката од изградње система подршке руралном развоју, преко опремања школе ИТ опремом, израде угледног измузишта, увођења органске производње, успостављања центра за едукацију и информисање фармера општине Сурдулица па све до изградње корала за телад и краве.

Љубиша Ранђеловић каже: ''Ништа од тога није могуће урадити ако немате финансијску подршку локалне самоуправе. Много је паметније било инвестирати у образовање, али приоритети локалне самоуправе су нешто сасвим друго, рецимо од милијарду отприлике локалног буџета, ви око 200 милиона инвестирате у један фудбалски клуб, замислите то, то не инвестирају ни много развијеније општине и градови и то је, по мени, сулудо. Школе су седма, или не знам која, рупа на свирали. Остављена им је школа са 16 одељења, да би данас дошли до једва 10 и то танких. Ја сам имао разне идеје, али то ни до кога не допире, и претходном директору и оном пре њега, где је била идеја да се агроцентар оживи. Општина се у том пројекту обавезала на одрживост, али десило се да након промене локалне власти, када је Социјалистичка партија дошла на власт, они су тај агроцентар дислоцирали. Имамо једну шизофрену ситуацију, да ту на папиру, у буџету, стоји агроцентар као нешто што се финансира из буџета, али ту је ставка да се финансира 1 извршилац који ће да пружа услуге, али те особе нема годинама, та особа је негде у општини, а директори школа потписују њену надокнаду, плату, као да она ту ради, а никада нису видели ту особу". 

Ранђеловић је нагласио и да је за Светосавски бал општина уплатила по 5000 динара припадницама женског пола за тоалете, а у буџету нагласила да је то накнада за изузетно залагање у раду.

''Пазите, све особе женског пола су се изузетно залагале у раду, све особе мушког пола или ниједна особа мушког пола није се изузетно залагала, то је та шизофренија коју покушавам да вам објасним, објашњава Рађеловић.

Он нам је разочарано показао воћњаке који су подигнути у време његовог руковођења школом, а који су данас запуштени и руинирани. Он истиче да локално руководство није успело ни да одржи оно што су они некада из темеља изградили.

Због неадекватне подршке локалне самоуправе са бројним проблемима сусреће се и основна школа у Јелашници.

Милош Стојановић, в.д. директора школе Бора Станковић у Јелашници истиче: ''Имамо проблем са локалном самоуправом конкретно када је у питању ужина, зато што је до пре годину дана локална самоуправа финансирала ужину ученицима, дакле ужина је била бесплатна, из простог разлога што је велики број те деце, на жалост, корисник социјалне помоћи, међутим ове године то не постоји". 

Стојановић додаје и да је поништио конкурс претходног директора који је био нерегуларан, али да лица која су примљена по том конкурсу још увек раде, није било никаквих отпуштања, нити ће их бити до расписивања поновних, регуларних и законских конкурса.

''Сви ови проблеми су резултат спровођења реваншизма према новопостављеним директорима,'' оцењују одборници СНС-а.

''Имамо велики проблем да актуелна локална власт почиње да спроводи реваншизам према новопостављеним директорима и то се види већ у ребалансу буџета, који је прошао на последњој седници Скупштине, где су значајна средства умањена и заиста је питање како ће се школе носити са тим, поготову у периоду који долази, када је изражена потреба за огревом и за основним средствима за рад", јасан је Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС.

Он додаје како локална власт ''сервира причу'' да СНС у Сурдулици мења директоре, што није тачно, јер је директоре сменило надлежно министарство после извршеног инспекцијског надзора.

Додаје и да се, што се образовања тиче, спроводе само ''козметички пројекти'' без директног утицаја на образовни систем, а да се као извођач радова увек помиње задруга ''Победа'' или ''Тончев градња.''

''Сада је рађена фасада и замена столарије, која је већ мењана 2005. године, а путни трошкови нису исплаћени просветним радницима од децембра 2019.'' каже Глигоријевић.

Деловање локалне власти супротно је коалиционом договору и коалиционом деловању на републичком нивоу, закључио је Глигоријевић.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 22 септембар 2020 16:24

Да на Власини постоји 5 војних гробаља мало ко зна, не само у Сурдулици, него и у нашој земљи. Са овом проблематиком упознати су они којима је то струка, Завод за заштиту споменика из Ниша, представници ратних удружења добровољаца или они којима су домовина и жртве које су ту пале за одбрану, на срцу.

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Закон је донет, рок за подношење извештаја је истекао 2018. а у општини Сурдулица кажу да нису они ти који коче. А ко је одговоран?

У Другом балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили отаџбину од бугарских окупатора.

Завод за заштиту споменика из Ниша, уз помоћ Министарства за рад, истражио је историографски и архивски војничо гробље Власина Округлица из 1913.године, где је погинуло 54 добровољца.

Констатовано је да је гробље уништено приликом изградње пута и то у три наврата.

Археолози су лоцирали гробље и пронађен је споменик испод кога су била сахрањена два војника. Ту је постављен крст, као доказ и историјска веза да су овде положени животи.

Историјски подаци и истраживања указују да на Власини постоји још гробаља која су потпуно непрепознатљива и неистражена.

Недавно је стручна екипа Завода морала да реагује по пријави, због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија,такође на Власини.

На овом гробљу животе је изгубило 120 војника добровољачког одреда.

Одред је био састављен углавном од војника словенског порекла који су стигли из Русије и српских добровољаца. Прецизне катастарске границе још увек нису утврђене, јер је гробље необележено, а по закону ови ратни меморијали морали су бити пописани.

Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика из Ниша објашњава: "Оно што би конкретно требало урадити када су у питању војничка гробља на Власини је спречавање њиховог уништења, као и пружање података који су потребни за планирање и спровођење изградње на одређеном простору".

Своју мисију и борбу за очување традиције и поштовање жртава води и Удружење ратних добровољаца од 1912-1918 године из Сурдулице.

"1915.године Бугари пробијају фронт и добровољци се укључују да спречавају то. Руски добровољачки одред са око 1000 војника дан после доласка бачен је у борбу како би вратили положај на Буковој глави. Преполовљени су, око 500 је избачено из строја. Од тог броја стотинак је погинуло,остали су били рањени и нису више могли у борбу. Све се десило у једном дану, а да нису ни знали где су дошли, али су добро знали шта бране и зашто гину. Сахрањени су у наставку гробља из 1913. на Власини", каже Драган Момчиловић, председник Удружења.

Сећања људи који су ишли некадашњим старим путем, пре изграње новог, сведоче о мору дрвених крстова на том потезу, али су временом нестали. Док су били ту, људи су знали да је ту гробље.

Чак је и архива после Другог светског рата уништена. Али после великих напора, Удружење је успело да део спискова са именима опет прикупи.

Рок за подношење извештаја о ратним меморијалима истекао је у новембру 2018.године. У сурдуличкој локалној самоуправи кажу да нису они одговорни због кашњења.

„Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација о ратним меморијалима из Првог светског рата. Ми смо се обратили 20.јула 2020.године Министарству за рад са захтевом за једним састанком или да представници посете општину и обиђемо војна гробља и стратиште Дубока долина и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања чињеница за ратне меморијалне на територији општине, истиче Драган Мицић, заменик председнице општине.      

Мицић објашњава да нису добили одговор из министарства. Такође, наводи да је за градњу на Власини надлежна држава, односно републичке инспекцијске службе, јер је Власина заштићено природно добро прве категорије.

Радио телевизија Врање, у циљу објективног информисања грађана, обратила се надлежном министарству тражећи одговоре на ову тему. Одговор очекујемо у току дана, о чему ћемо благовремено обавестити јавност.

Према неким подацима, чак је око 30 војника сахрањено и на гробљу у Сурдулици, међутим нико не зна шта се са њима десило, јер су на том месту сада неки други гробови.

„Наш проблем је што не мислимо о прецима и брзо заборављамо“, истиче Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

"Генерације које сада живе и генерације испред нас показале су један немар. Вероватно је то последица и политике која је била, да се заборави Први светски рат, и све институције, општина, удружења грађана, па и црква, сносимо одговорност због тога. Занемарили смо све оно што стоји у архиви и на тим местима изградили викендице, путеве, насипе. То је неодговорност и са духовне стране, јер ми не чувамо наше претке, не чувамо спомен на њихову жртву, а огромна је њихова жртва", јасан је Петров.

Због свега овога грађани ове општине, али и комплетна јавност не знају где се налази сурдуличко културно наслеђе и ратни меморијали.

Можда би требало да се угледају на друге општине и градове, како брину о онима који су своје животе положили да би ми данас живели слободно.

Најсвежији пример је град Пирот који је уредио Грчко војничко гробље из 1918.године и генерацијама које долазе оставио залог да не забораве.

Последњи пут измењено понедељак, 21 септембар 2020 19:15

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Сурдулица то није урадила, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи. Једна од таквих је и Дубока долина, где је забележен чак покушај градње пословног комплекса, тик уз ову локацију. Да ли је намера затирање истине или прикривање жртава или пак нешто треће?

Дубока долина у Сурдулици симбол је страдања Срба, али и других народа током Великог рата. Број жртава никада није прецизиран, али се процењује на хиљаде конкретно на овој локацији и на десетине хиљада на простору целе Сурдулице. Ова локација, осим што није обележена као спомен место, у великом делу је у приватном власништву.

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања достави списак ратних меморијала на територији своје општине. Сурдулица то није урадила.

- Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата. Сви ми морамо да признамо чињеницу да је о ратним догађајима у току Првог светског рата било стварно мало информација и да смо се у нашој држави изузетно мало бавили том проблематиком, објашњава Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.

Питање Дубоке долине  покренуто је са мртве тачке када су мештани Сурдулице приметили да се на подручју овог локалитета који спада у ратне меморијале, припрема терен за извођење грађевинских радова.

Убрзо се на сајту Општине, 9. јуна, појавио и план урбанистичког пројекта за градњу пословно - услужног објекта на земљишту које је у приватној својини, а налази се тик уз Дубоку долину.

На последњој седници Скупштине дат је и предлог од стране одборника да се разматра питање пописивања ратних меморијала на територији општине и разлози кашњења.  

- У конкретном случају локалитета Дубока долина дешава се то да приватно лице изводи радове и припрема терен за изградњу тржног центра. Урбанистички пројекат је наишао на неслагање Завода за заштиту споменика који је реаговао, упутио допис Општини где је истакао да предметна локација јесте део меморијалног комплекса и као такав не може да буде простор на коме ће се такви радови изводити. Сходно томе, ми смо и покренули овакву иницијативу, јер сматрамо да ипак сагласност свих одборника по овом питању јесте добродошла, пре свега имајући у виду историјски значај онога што се дешавало, каже Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС-а.

Ова допуна дневног реда одбијена је са објашњењем да то није тема за општинско заседање.

- Према Закону том темом се углавном баве републички органи. Општинска управа је задужена за достављање извештаја према републичким институцијама и оно што је у домену локалног парламента, ми то радимо изричит је Зоран Митић, председник СО Сурдулица.

Након објављивања урбанистичког пројекта за градњу уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш 18. јуна у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини. Урбанистички пројекат је након тога одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''

Како тврде у општини, 20. јула су послали допис надлежном Министарству како би заказали састанак на тему ратних меморијала на територији општине, али је то било након свих поменутих догађаја и након што се подигла целокупна бура јавности у вези са овом темом.

Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица појашњава да треба да се уради одговарајућа студија која ће јасно да дефинише границе обухвата тог подручја заштитне зоне и све радње у смислу истраживања да би општина Сурдулица у сарадњи са надлежним Заводом и Министарством тај простор привела намени и кроз одговарајућу планску документацију створила услове да се земљиште које припада том обухвату приведе јавној намени тј. прогласи јавним интересом и да се то земљиште најпре изузме из поседа приватних власника.

А да ли је могуће тачно и прецизно дефинисати границе једне овакве локације, која је од изузетног, националног и историјског значаја разговарали смо и са свештеником Петровим.

- Неколико хиљада људи је ту страдало и крајње је дрско да сад лицитирамо да ли је било 5 метара или 10 метара, лево, десно, горе или доле, у ствари ми и сад потврђујемо један немар и нашу небригу и наших предака, а и нас данас, кад не желимо да то обележимо. Заиста Дубока долина је Јасеновац Сурдулице, рекао је Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

Сурдулица има низ оваквих стратишта којима је неопходно посветити адекватну пажњу и пописати их као ратие меморијале, о чијем редовном одржавању, према Закону о ратним меморијалима, треба да се стара јединица локалне самоуправе.

Питање жртава у Сурдулици покренуто је са нулте позиције 2017. године када је Српска православна црква канонизовала Сурдуличке мученике страдале од стране бугарских окупатора у ред светих.

Остаје питање да ли је намера локалних власти општине Сурдулица затирање истине, прикривање жртава или пак нешто треће?

 

Последњи пут измењено среда, 16 септембар 2020 15:11

Неспособност, јавашлук, безобразлук или опструкција у раду СО Сурдулица?

СКУПШТИНСКИ МАТЕРИЈАЛ УМЕСТО СЕДАМ ДАНА УНАПРЕД, ДОСТАВЉЕН ОДБОРНИЦИМА У ТОКУ СЕДНИЦЕ

Последња седница Скупштине општине Сурдулица која је одржана ван зграде општине, на Власини, пример је бројних неправилности у заседању, почев од неблаговременог достављања материјала до непотпуног записника, кажу из Одборничке групе СНС-а. Да ли је у питању неспособност, јавашлук, безобразлук или опструкција, просудите сами из прилога који следи.

Трећа седница Скупштине општине Сурдулица одржана је ван матичне зграде, овога пута на Власини. Прва и друга претходно су одржане у селу Алакинце, што је неуобичајено за заседање општинског парламента. Седнице ван зграде, непотпун записник, кашњење у достављању материјала само су неке од неправилности због којих су одборници реаговали.

Игор Костић, шеф одборничке групе СНС-а у изјави за РТВ Врање каже: ''Последња седница Скупштине општине Сурдулица је један еклатантан пример бахатости, безобразлука и крајње безобзирности локалне власти. Ради се о седници Скупштине Општине која је од круцијалног значаја, на којој је усвајан ребаланс буџета за ову годину, на којој је усвајан завршни рачун за прошлу годину и на којој су усвајани извештаји о раду свих општинских установа и јавних предузећа, а ми смо један део материјала добили ноћ пре саме седнице, а други део материјала у 11 сати и 15 минута, иако је седница заказана за 11 сати.''

На овај начин, истиче Костић, одборници и Српске напредне странке, али и Социјалистичке партије Србије, нису били у могућности да се упознају са врло обимним дневним редом.

Одговор зашто је дошло до кашњења у достављању скупштинског материјала затражили смо од Зорана Митића, председника Скупштине општине Сурдулица, који каже:

''Нисмо могли раније да доставимо материјал, јер је предлагач Општинско веће које је заседало дан пре седнице, чекали смо извештаје да стигну из установа и јавног предузећа.''

''Извештаји о раду свих предузећа су достављени до 31. марта јер то је била законска обавеза, и Општинско веће је могло да заседа кад год хоће они су били дужни да нам дају седам дана да се ми упознамо са материјалом, они то врло свесно и врло намерно раде, не достављају материјал на време како одборници не би могли да се упознају са оним што се усваја,'' надовезује се Игор Костић, шеф одборничке групе СНС-а.

У члану 117. Пословника Скупштине општине Сурдулица објављеном у Службеном гласнику 15. јула 2019., јасно стоји да се ''позив за седницу Скупштине доставља одборницима најкасније 7 дана пре дана одређеног за одржавање седнице. Уз позив се доставља и материјал који се односи на предлог дневног реда.

''Сами одборници који су критиковали тај начин достављања материјала нису дискутовали у том смислу. Њихове дискусије су се углавном односиле на нека политичка питања која нису била у домену дневног реда и рада локалног парламента,'' наглашава председник Скупштине општине.

На снимку са седнице који се јасно чује и види у прилогу испод видимо Костића кoји негодује због кашњења у достављању материјала: ''Ове седнице су историјске, дали сте нам материјал у 11 и 15, а седница је почела у 11, и то нису неке лагане одлукице, већ ребаланс буџета, како мислите да ико дискутује, па ви не мислите, јер не желите да ико дискутује, већ да се вас 7 или 8 богати преко леђа свих грађана Сурдулице.''

Сличне дискусије обележиле су и претходну, другу седницу општинског парламента, али се оне нису нашле у записнику.

Зоран Митић, председник Скупштине општине Сурдулица то објашњава на следећи начин: ''Све политичке дискусије које нису повезане са дневним редом нису унете у записник.''

''Апсолутно ни једне дискусије одборника који су се јављали за измене и допуне дневног реда што се конкретно односи на саму скупштину, за све предлоге, ниједне дискусије нема, све су избрисане, и записник је један извод из одлука које су донете, тако да записника није ни било, практично, а то све због срамних дискусија одборника Социјалистичке партије Србије,'' каже шеф одборничке групе СНС-а:

''Изгледа да, у оквиру ''Републике Сурдулица'' или, како су је проглашавали, ''Ужичке републике'' постоје посебна правила, закони и прописи, са којима нико није упознат.

Како год било, седница локалног парламента од круцијалног значаја претворена је вољом владајуће клике у пример бахатости и безобразлука. Докле ће то бити тако остаје нејасно. Вероватно, док се самовољи моћних појединаца не стане на пут, аргументима и истином,''закључује шеф одборничке групе СНС-а.

 

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 15:30

У Другом Балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили земљу од бугарских окупатора.

Према подацима Завода за заштиту споменика из Ниша на територији Власине постоји низ војничких гробаља и масовних гробница који су сведоци озбиљних и значајних ратних дешавања на овом простору.

Сва та места су непрепознатљива и запуштена, а нека гробља и намерно уништена. Зашто?

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Општина Сурдулица не поседује такву евиденцију и не придаје значаја животима оних који су настрадали бранећи своју земљу за добробит свих.

Стручна екипа Завода за заштиту споменика из Ниша, која је надлежна за територију југа Србије, по пријави због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија, Власина Округлица, на територији општине Сурдулица, утврдила је да се о поменутом ратном материјалу не води уопште рачуна.

Чак је дозвољена и дивља градња. На том простору је саграђена путна база, а дозвољено је и постављање камп приколица, односно изградња викенд насеља.

Надлежни из Завода су у свом извештају навели да поменуто Војничко гробље представља гробље Добровољачког одреда у чијем је саставу било и добровољаца који су стигли из Русије и Америке.

Претпоставља се да је овде сахрањено око 120 војника.

Стање у коме се налази, захтева специфичан, комплексан и мултидисциплинаран приступ истраживању и заштити локације. И много пажљивији однос према планирању и изградњи.

У склопу подршке ресорног министарства, пре неколико година, обављено је  истраживање на још једној локацији у непосредној близини, на гробљу из 1913.год. које је прекрио зуб времена, а потпуно је уништено изградњом пута ка брани.

Људи који су радили тада у Предузећу за путеве сведоче о томе да су се људске кости појављивале сваки пут када је било радова и ширења саобраћајнице.

У смислу заштите ратних меморијала из периода Балканских ратова и Првог светског рата територија општине Сурдулица представља једну од најзначајнијих општина, не само на простору надлежности Завода за заштиту споменика Ниш, већ на територији читаве Републике Србије, каже се у извештају који је овим поводом урађен. 

Указује се на пажњу коју посвећују друге општине и градови на том плану.

Ратни злочини Аустроугарске војске над српским цивилним становништвом на простору Мачве истражени су и већим делом представљени кјош током Првог светског рата од стране Арчибалда Рајса, као разултат међународне форензичке истраге.

Ратни злочини бугарских окупационих снага над српским цивилима, који су вршени на читавој окупираној територији и ималали свој врхунац у Сурдулици, никада нису до краја форензички испитани.

Зашто? Да ли српске жртве на овом простору мање вреде?

Или је у позадини заштита неких других интереса?

Страна 1 од 48

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter