На питање зашто се српске бање нису продавале током прошле године, иако су биле понуђене заинтересованим инвеститорима, одговор је стигао директно из надлежног министарства. Прецењена вредност бања тражи промене, како би се за сваку од њих нашао најбољи модел за улагање. Најпре ће ићи нова процена вредности 27 бања и рехабилитационих центара у Србији.

Прецењена вредност бањских лечилишта показала се на примеру Куршумлијске Бање, каже министар Расим Љајић. Зато се ове године иде на нову процену. Он је оценио и да је бањски и здравствени туризам у Србији недовољно искоришћен ресурс, јер се у том сегменту реализује само 16 одсто туристичког промета и 26 одсто укупних ноћења, док 80 одсто посетилаца чине домаћи гости, иако су потенцијали огромни.

Врањска Бања има велики потенцијал у изворима топле воде, који достижу температуру од 94 до 120 степени целзијусових, у количини од 140 литара у секунди и најтоплија је у Европи. Због специфичног дејства вода се користи за лечење великог броја болести, каже Драган Сентић, председник Градске општине Врањска Бања.

Након нове процене заинтересованима ће бити понуђено на продају 80 одсто процењене вредности. Ако би то била неуспешна понуда ишло би се на 60 одсто вредности. Испод тога се не би ишло, како се бање не би продавале у бесцење Осим тога држава је проширила уредбу о давању подстицаја за оне који би желели да граде хотеле у бањским местима. Подстицаји су 20 посто од укупне вредности, а најмање улагање је 2 милијарде и обавеза запошљавања минимум 70 људи.

И те како има потребе за изградњом новог смештајног капацитета и хотела. Ми смо имали један хотел Железничар који је затворен поред тога имамо специјалну болницу где имамо 117 лежаја. Потребна нам је изградња још неког објекта, јер имамо туристе који долазе и траже смештај.

Чиниће се све да се привуку различити облици инвестиција: кроз стратешко партнерство, продају или гринфилд инвестиције, јер је бањски туризам нешто на чему ће Србија градити и повећавати туристички промет.