Регион
Јавно предузеће за комунално уређење Владичин Хан у склопу пројекта јавних радова почело је чишћење речног корита реке Калиманке, а након тога и дивље депоније у селу Прекодолце. Упошљено је 8 радника који ће бити ангажовани на овим пословима. Некада култно место за одмор и забаву Ханчана, популарни „шпирони“ на Калиманки биће видљиви ако се већ нико одавно не купа на њима.
Радови ће обухватити санацију речног корита у ужем центру града, у дужини од 400 метара. Шеф градске чистоће Слађан Алексић каже да су одавно имали у плану да среде корито реке Калиманке и да су се сада стекли услови за то. Конкурисали су на време код Националне службе за запошљавање са припремљеним пројектом и добили подршку. Још је важније што су упошљена лица са евиденције Националне службе. Ангажовани радници су одговорни и жељни посла и добро раде свој посао. У томе им помажу и запослени у Комуналном предузећу. Без њихове помоћи и механизације не би могао да се заврши овај озбиљан посао.
„Већ се резултати виде, међутим све то не би могло без механизације. Ангажовани људи се труде и раде, али је била потребна и тешка механизација јер је било наслага земљ и шљунка. Мислим да смо најкритичнији део решили. Сада прелазимо на други део где је ниже растиње и где има кабастог материјала. Мислим да ће то радници лакше да савладају. И преостаје нам само један део на ушћу где ће опет морати да раде машине, каже Алексић
Алексић каже да много значи што се у оквиру текућег одржавања редовно чисте корита река и приобаље у самом центру града. Нажалост овако већи захвати могући су само уз додатна средства и помоћ државе.
Река Калиманка и популарни „шпирони“ , односно бедеми, који су направљени одавно, били су омиљено место Ханчана.Ту су се састајали, купали, дружили. Тада није било базена, па је река, која је била ушорена, лепо уређена, била једино место где је могло да се расхлади, али и проведе пријатно време са пријатељима. Ту су се рађала познанства, љубави. С обзиром на то да протиче кроз центар града, Алексић напомиње да су надлежни желели да корито буде уређено читавим током кроз насељени део.
„До изградње базена 80. године главно купалиште Ханчана била је река Калиманка. Овде има дивних шпирона, мислим да их је 19, који су изграђени 60- тих година прошлог века. Пројектовао их је инжењер, чије сам име заборавио, у склопу решавања бујичних река које долазе са Кукавице. На свим речицама и потоцима које долазе са источне стране изграђени су шпирони. То је рађено како би се спречиле поплаве јер је Хан док није било тога често плављен. Сад немамо никаквих проблема са тим“, објашњава Алексић.
Мало је градова који могу да се похвале да имају три реке које им протичу кроз град, истиче Алексић. Запослени у Комуналном предузећу настоје да сва корита буду уређена и лепа и да служе за понос Ханчанима. Рок за чишћење корита Калиманке је два месеца.
У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици пригодном свечаношћу обележен је почетак школске године и долазак ђака првака.
Школа је за 52 првака обезбедила таблете на поклон, а ученици 4. разреда добили су бесплатне комплете уџбеника.
Деца су стидљиво и по мало уплашено пришла својим учитељицама које су извршиле прозивку. Ове године у школи „Јован Јовановић Змај“, у централном објекту и издвојеном одељењу у Масурици 52 –оје малишана први пут је село у школске клупе. Родитељи су са осмехом, поносни и са по неком сузом у углу очију пропратили овај тренутак. Ученици старијих разреда припремили су добродошлицу. Узбуђени су били сви, и деца и родитељи.
Богдана нам је рекла да лепо бити ђак првак и да је једва чекала да пође у школу, а Андрија нам је рекао да зна да пише слова и бројеве, чак и латиницу.
"Моја улога данас је улога родитеља, срећа и радост се преплићу јер сам пре 40 година ја пошао у ову школу, а данас моја ћерка креће у први разред. Не могу речима да вам дочарам то неко моје осећање“, каже Ненад Ивановић родитељ.
„Мина, моја ћерка је пошла у први разред. Мало сам и ја узбуђена. И ја сам била ђак ове школе и драго ми је да моја ћерка сад ту иде и што ће бити део ове приче“, искрена је Миљана Анђелковић.
Миљана каже да је пријатно изненађена гестом школе да ђаци прваци добију таблете на поклон.
„Ја за то нисам знала, мислила сам да виши разреди добијају, веома сам изненађена и драго ми је“, додаје.
Школа је отворила врата свим ученицима, а посебну радост чине прваци, истакла је директорка.
Колектив школе је за њих припремио поклоне у виду таблета, а за ученике 4. разреда обезбеђени су бесплатни комплети уџбеника, по новом програму.
„Симболично, Основна школа „Јован Јовановић Змај“, односно сви радници носе епитет „змајеви“. Брзо ћете се уклопити у тај епитет, тако да ћемо сви заједно чинити једну породицу змајева. Ми заједно са вама растемо, са сваким прваком се подмлађујемо, са сваком следећом годином постајемо искуснији и снажнији. А када вас отпратимо одавде, змај добија крила, слободно летимо куда год пожелимо, ви на свом путу будућности, а ми овде да примамо нове генерације“, рекла је директорка Јасмина Благојевић.
Од данас је стартовала и припремно предшколска група која ради у оквиру ове образовне установе.
Наставу у централној школи и издвојеном одељењу у Масурици похађа око 500 ученика, међу којима има и ђака ромске националности.
Тенценција миграције из Сурдулице види се по броју одељења и ђака, истакла је директорка, јер су ове школске године само три одељења са првацима.
Брига за сопствено, али пре свега за здравље деце, још једном је окупила грађане Сурдулице у борби против загађивача. Њихов леп и чист града, ваздушну бању на југу Србије, испод прелепе Власине и њихово здравље, већ годинама угрожава, како кажу, фирма Кнуф инсулејшен, својом производњом, која резултира густим црним димом, пуним отровнних честица, који повремено прекрива Сурдулицу и отпадом од кога је настало читаво брдо.
''Зауставимо тровање Сурдулице'' слоган је борбе грађана овог малог места против Кнауфа, а у тој борби нису усамљени, са њима су стручњаци из области заштите животне средине, лекари и читава јавност. Уз прегршт доказа у виду фотографија, највише оних на којима црн и густ дим куља из димњака фабрике Кнауф, говоре о бројним покушајима да се спречи рад загађивача. Организовали су се, писали дописе, простествовали, потписивали петиције чак 6.000 грађана, али до данас нема резултата. Са друге стране дешавали су се акциденти, последњи 20 јуна ове године, када је град прекрио густ дим.
"Када дође до прекорачења, не треба бежати нигде, него моментално тражити затварање фабрике, обустављање рада. Колико сам видела, ваша орографија терена је таква да сте ви у рупи, у котлини и све то што се иземитује из фабрике, остаје ту, стоји дуго, немате где да побегнете, значи моментално обустављање рада", каже др Драгана Ђорђевић, научни саветник, члан Института за хемију и технологију у Београду.
Забринути су грађани Сурдулице, јер се зна да немају сви димњаци на фабрици филтете, да не постоји мерна станица, која би им помогла у рAешавању проблема. Ипак, највише брину због здравља и због, како кажу, повећаног броја оболелих од најтежих болести.
"Говорим као забринута мајка четворогодишње девојчице и жена која планира проширење породице, али се никако не усуђујем. Сада имам много више информација, какав ваздух удишемо и колико је штетан. Сама помисао на то да се у ваздуху налазе кацерогене честице, леди ми крв у жилама, да деца буду затрована још у утроби мајке", каже једна Сурдуличанка.
"Деца су чак и пре рођења, посебно осетљива на загађиваче из ваздуха. Све је више научних доказа, да излагање загађивача из ваздуха у раном животу, доприноси већим ризицима од развитка хроничне болести у каснијем животу, укључујући гојазност, дијабетес и врсте рака повезаног за хормонима, каш што су рак простате и дојке", каже др Мирјана Анђелковић Лукић виши научни сарадник.
Бранислав Поповић, директор фабрике у Сурдулици, рекао нам је у телефонском разговору да они нису били позвани на скуп, нису присуствовали и не могу да коментаришу. Став Кнауфа је да све заинтересоване стране треба да буду укључене у дебату. Поводом тога огласиће се накнадним саопштењем.
Обећавала је пре две године фирма Кнауф да ће решити проблеме, но до данас није испунила ниједно обећање, чак су и повећали производњу и проширили производни погон. Отпадно брдо су прекирли геотектилом, али не и уклонили, па како кажу грађани Сурдулице не преостаје им ништа друго до....
"Да поручим Кнауфу да нећемо њихове саднице и њихове лажне донације, Хоћемо здрав и нормалан живот", каже Стојан Ивковић, из Удружења Удахни дубоко, што је пропраћено бурним аплаузом.
Друго вече фестивала Оверлоуд у Владичином Хану било је у знаку рокенрола. Уживали су сви који воле јединствени звук гитаре и фантастичне вокале.
Почело је лагано наступом бенда Артан Лили које називају представницима Нове српске сцене.
Експлозија доброг звука уследила је изласком на бину београдског састава Texas Flood са специјалном гошћом Бојаном Стаменов.
Фронтмен групе Ненад Златановић, један од наших најбољих блуз гитариста, у два дана фестивала одржао је и часове гитаре за све младе музичаре који су желели да открију неке од тајни свирања овог инструмента.
Бојанин раскошан глас одушевио је публику.
Онда су на бину изашли Death saw и Ђорђе Давид који су показали да је рокенрол итекао жив и да је квалитет оно што их краси.
Фантастичан вокал Ђорђа Давида одјекнуо је Спортским центром у Хану, а публика је певала на сав глас.
Фестивал је затворен наступом ди џеја Лее Добричић, која је своју каријеру почела да гради у Италији, а онда је постала популарна у целој Европи.
Љубитељи електронске музике били су одушевљени њеном прецизном техником, комбинацијом звука и енергијом.
Тиме је Оверлоуд 2021 завршен.
Фестивал Оверлоуд у Владичином Хану настављен је традиционалним скупом бајкера. Мото клуб „Човек и машина“ из Владичиног Хана уз подршку локалне самоуправе, окупио је више од 500 љубитеља двоточкаша из Србије, Северне Македоније, Бугарске, Хрватске , Босне и Херцеговине и Румуније. Дошли су на фестивал како би се дружили, слушали добру музику и стекли нова познанства. Ово је осми пут заредом.
Кажу да је љубав према моторима јединствена и за цео живот и да то не може речима да се опише.
Најлепшу слику послали су дефилеом улицама Хана, а након тога дружење је настављено у Оверлоуд кампу.
Опширније...
Почео је музички фестивал Оверлоуд у Владичином Хану. После паузе од годину дана публика из округа, земље и окружења дошла је да ужива и да се забави уз своје омиљене бендове. Прво вече обележио је наступ Сајси МС, групе Саншајн и бенда Фокс и Суриал, као и ди-џеја Кристијана Молнара.
„Била сам овде пре 7 година и једва сам чекала да ме опет позовете. Овде је баш лепо. Почели смо да припремамо нови албум, нешто другачије и посебно. Нумере су, пре свега, љубавне са модерним елементима, чућете ускоро“, каже реперка Ивана Рашић познатија као Сајси МС. Енергична и атрактивна поделила је са публиком своје емоције и подигла их на ноге.
Атмосфера се посебно усијала наступом групе Саншајн. Покретачи реп сцене у Србији подсетили су посетиоце на своје највеће хитове, а представили су и нове песме.
Бане Саншајн истиче да су са нестрпљењем чекали наступ јер су се ужелели контакта са публиком. Чули су за фестивал у Владичином Хану и позитивно су одговорили на позив организатора. Договори су почели још прошле године, али је корона стопирала све. „Препуни смо енергије и идеја, имамо доста припремљеног материјала и нових нумера, али због ове ситуације не желимо још да издамо албум. Излазиће по један сингл док се све не нормализује“, објашњава Бане.
Фокс и Суриал имали су такође запажен наступ, а крај вечери био је резервисан за техно звук и ди џеја Кристијана Молнара.
Други дан фестивала биће обојен рок музиком.
У Владичином Хану сутра почиње музички фестивал Оверлоуд, осми пут заредом. Припремљен је богат програм који ће трајати два дана. Наступиће позната имена реп, хип хоп, техно и рок музике, групе Саншајн, Ђорђе Давид и Ивана Петерс, Артан Лили, Леа Добричић, Сајси МЦ.
После годину дана паузе музика и публика враћају се у Владичин Хан. Оверлоуд броји сате до почетка. Организатори кажу да ће бити за свачији укус по нешто и позивају љубитеље музике да дођу.
„Ове године очекујемо стварно масовну посету, мислим да програм то заслужује. Настојали смо да изађемо у сусрет млађој публици, али и озбиљнијој генерацији. Део програма ће се базирати на тренутно популарној музици, репу, хип хопу, а део на року. Долазе нам Сајси МЦ, Саншајн, Фох и Суриал, Кристијан Молнар, а у суботу Ђорђе Давид и Ивана Петерс, Леа Добричић, Артан Лили, Тексас флуд, Бојана Стаменов, Борко Митић”, каже Часлав Младеновић директор Центра за културне делатности који је организатор фестивала.
Предвиђени су и пратећи садржаји. Ретроспективна изложба свих претходних фестивала која ће бити постављена на платоу испред Центра за културу.
“Биће организоване гитарске радионице које ће водити Ненад Златановић, наш прослављени гитариста, као и Борко Митић гитариста нашег порекла из Канаде. Позивам заинтересоване младе да дођу и добију основне инструкције на који начин треба свирати гитару”, истиче Младеновић.
Неће изостати ни бајкерски скуп и дефиле. Већ је отворен и бесплатан камп за учеснике.
“Очекујемо око 1000 бајкера из земље и окружења. У кампу је најављено око 500 гостију, а уз подршку Гарнизона Врање биће приређен бајкерски ручак у специјалном шатору који ће бити атракција за посетиоце”, објашњава директор Центра културе.
Фестивал ће имати и хуманитарни карактер јер ће на Спортском центру бити постављене кутије за помоћ малој Таши Вучковић којој је неопходно лечење у Турској. Организатори су у најави фестивала, за сваку послату поруку за Ташу, поклонили по једну мајицу са логом фестивала.
“Очекујемо садржајан викенд у Владичином Хану и дођите нам, биће јако занимљиво”, поручују организатори.
Чланови Планинарско-спелеолошког клуба „Двиг“ из Владичиног Хана вратили су се са експедиције по Црној Гори где су попели 6 планинских врхова и истражили кањон Невидио.
Планинска тура је трајала 7 дана. Немања Милосављевић и Богдан Милановић одлучили су да обиђу највише врхове Црне Горе, културно-историјске знаменитости и тајанствени кањон Невидио.
„Наша планинарска тура започела је успоном на два врха на планини Хајла која се налази на граници између Србије и Црне Горе. Највиши врх је истог назива као и планина, Хајла висок 2 403 метра, њега смо попели првог дана, а онда до краја дана и нешто нижи врх Ахмица. Након тих успона преселили со се на Комове. Комови су парк природе и, по мом искуству, од свих места које сам обишао у Црној Гори, можда најлепши предео за планинаре. Ми смо били смештени недалеко од Еко катуна Штавна који се налази на 1900 метара надморске висине и у два дана смо попели три највиша врха у тој области, Кучки, Љеворечки и Васојевићки ком, који су сличне висине од по 2 460 метара, објашњава Немања Милосављевић“, председник клуба и један од чланова експедиције.
Пут их је даље водио на Дурмитор. Били су у недоумици да ли да иду на Боботов кук, други по висини врх на овој планини, јер се време покварило, што је изузетно опасно за планинаре.
Ипак су одлучили да покушају, и са раним јутарњим поласком, успели су да се застава „Двига“ завијори на 2500 метара.
Следећи циљ је био тајанствени кањон Невидио.
„Невидио је, један од можда последњих кањона, који су дуго година остали потпуна непознаница за истраживаче, јер је био јако непроходан. До 60- тих година нико се није усудио да покуша га прође целом дужином. Дуг је око 4 километра, сам кањонски део је око 2 километра. Нама је било потребно готово три сата да прођемо тај део. На појединим местима кањон је широк само пола метра, а дубина кањона је око 450- 500 метара. У већем делу кањона сунчеви зраци и не допиру, па је зато добио и име које носи“, каже Милосављевић.
Невидио је тешко проходан због воде која пролази кањоном и великог броја водопада, вирова и брзака, као и наслага балвана.
На појединим местима је неопходно скакати у вирове од по 4, 5 метара висине.
„Нужно је пливати и ако има брзака. И ако смо били у ронилачкој опреми, из кањона смо изашли готово промрзли, јер је температура воде 7-8 степени.“, прича Немања.
Истиче да је ово врхунац њиховог досадашњег искуства обиласка кањона на више локација у региону. Имају много планова за ову годину, али они зависе од развоја епидемиолошке ситуације.
Једна група планинара требала би да иде на Алпе у Италију, а извесно је да ће њихов члан Дејан Тасковић у оквиру међународне експедиције ускоро на Арарат, највишу планину у Турској.
Тасковић ће тако бити четврти члан клуба који се попео на ову планину и висину од преко 5 хиљада метара.
Бројним дешавањима у Владичином Хану је обележена градска и храмовна слава Видовдан.
На сам дан славе света литургија одржана је у храму Светог кнеза Лазара. Улицама града прошла је литија у којој су учествовали представници локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, војске, полиције и бројни грађани. Резање славског колача обављено је у градском парку.
Кумство славе преузела је испостава Ватрогасно- спасилачке јединице у Владичином Хану.
У једином храму на југу Србије, који носи име Светог кнеза Лазара свету литургију служио је отац Методије игуман манастира Свети Прохор Пчињски са свештенством Епархије Врањске.
Видовдан симболизује слободу, отпор, витештво, херојство и представља прекретницу у историји српског народа, истакли су представници локалне самоуправе и цркве.
„Видовдан за српски народ има веома велики значај. Само сећање на косовску битку 1389 године говори колико је наших Срба, не жалећи, дало своје животе за верни народ, кренувши на много већу и силнију војску. На овај празник се жали за тим жртвама, али и слави њихово јунаштво. Сви ти мученици данас су светитељи, на челу са кнезом Лазаром“, подсетио је Дејан Величковић старешина Црквене општине Владичин Хан.
„Имамо ту част и привилегију да грађани Владичиног Хана данас прослављају своју градску славу. То чинимо заједно са свештенством. Српска православна црква је јако важна за српски народ, јер је читава историја сачувана, однегована кроз храмове, цркве и наше светиње. Чак и многи историјски подаци које бележимо, траг свој налазе у црквеним књигама. У овим временима пуним изазова важно је да будемо заједно са црквом, свештенством, да будемо једно“, истакао је председник општине Горан Младеновић.
Најбољим ученицима, просветним радницима и појединцима уручена су Видовданска признања.
Дане Видовдана ове године обележили су хуманитарни полумаратон „За Ташу“ двогодишњу девојчицу која има тешку болест и неопходно је лечење, традиционални концерт свих селекција КУД „Бранислав Нушић“ и изложба „Токови ка вечности“ ауторке Вере Виријевић Митровић.
Бoгатство различитости тако би се могло назвати дружење које је организовано у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици. Идеја је била да се представи кухиња три националности које живе у Сурдулици и да деца, али и сви запослени у школи науче нешто ново о својим комшијама.
Дружење је организовано у дворишту школе. Учествовали су ученици, наставници, запослени у школи. Свако је спремио јело којим се представио. Било је ту традиционалних српских и ромских јела, али и неких специјалитета иностраних кухиња. За најбоље су обезбеђене симболичне награде. Катарина, Софија и Јелена су победиле у једној од категорија.
„Ово дружење је организовано тако да свако од нас донесе неку храну и онда је на крају проглашен победник. Није било важно ко ће да победи, већ да се учествује и проба што више хране коју до сада нисмо пробали и заиста је било дивно данас. Сва храна је била сјајна“, каже Катарина Стипић ученица.
„Већина деце воли слатку храну и због тога смо мислиле да ће да им се допадне, па смо правиле слатки колач. Остала храна је такође била лепа, било је и слатких и слатких ствари, у суштини много тога ми се допало“, искрена је Софија.
“Лепо је што смо победиле, значи нам и драго нам је. Била је велика конкуренција“.
Школа у Сурдулици има више од 500 ученика. Око 100 је ромске националности. С обзиром на то да живе у мултинационалној средини замисао колектива школе је била да се учесници упознају и пробају јела која до сада нису били у прилици да дегустирају. Уз то могли су да чују како се она спремају, са ког су поднебља.
„Договорили смо се да урадимо неколико радионица које ће садржати елементе наших националних мањина у средини у којој живимо. Прво смо кренули од идеје да то буде презентовање неке националне хране. Пошто се испоставило да и међу колегама има људи који не воле само храну са нашег поднебља и храну националности које живе у нашој средини, онда смо се одлучили да свако припреми оно што воли и да донесе да пробају други. Циљ је био да је лепота у различитости свега, па и хране. Где нијанса или неки зачин чине да је она карактеристична за одређено поднебље. Храна је била интересантна. Пробали смо нешто по први пут, деци се допало што је и чар овог дружења и надам се да ћемо ово организовати још неки пут“, објашњава Јасмина Благојевић, директорка школе „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици.
„Ми смо средина која има више националности. У школи имамо више од 130 ученика ромске националности, тако смо хтели да приближимо ромску традицију, културу и обичаје деци из већинског становништва. Планирамо још неке активности, да кроз игру, дружење радимо на повећању интеркултуралности и на развијању добрих навика, и дружењу све деце“, истиче Дејан Раимовић педагошки асистент
Осим презентације националних јела и обичаја, одржана је и радионица на којој су ученици радили илустрацију одређене песме,односно специфичних речи које су изражене у слици и на више језика.
Пошто је ова иницијална активност прошла одлично, у школи планирају да наставе са сличним догађајима.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
