Регион
Епидемиолошка ситуација у општини Владичин Хан је сложенија у односу на прошлу недељу.
Почетком седмице регострована су 12 позитивна случаја на корона вирус, што је значајан скок ако се има у виду да је током целе прошле недеље евидентирано толико.
Укупан број оболелих у последњих 10 дана је 25.
Највећи број оболелих је до 50 година. Међу њима је значајан проценат младих.
Стање није алармантно, али јесте за бригу, каже др Владан Дончев, директор Дома здравља.
"Изгледа да су они изложенија група, они мање поштују препоруке које важе још од почеткаа марта. Осим ношења маски, за личну хигијену је свако сам одговоран, мислим да је главни разлог непоштовање дистанце. Излази се по кафићима, клубовима, дружи", објашњава др Владан Дончев, директор Дома здравља.
Клиничке слике оболелих су лакше. Упале плућа су, за сада, специфичне за старије пацијенте, али то не мора бити правило.
"Јављају нам се пацијенти са упалама плућа, али то је драстично мање у односу претходни талас. Да је ситуација као летос, процентуално на број од 25 позитивних у последњих десет дана, имали би много више упала плућа. Треба рећи да су и њихове клиничке слике лакше него пре", јасан је доктор.
Двоје пацијената је прошле недеље упућено на болничко лечење у Сурдулицу.
Др Дончев се нада да ће нове мере Владе донети још мањи брох оболелих, јер је ограничење рада угоститељских објеката, барем у Хану, прошлог пута дало резултате.
Он додаје да је почела и сезона вирусних инфекција и да се јављају и особе са класичним симтомима прехлада, али да је и њихов број мањи.
У шали каже, да грађани изгледа због целокупне ситуације воде више рачуна о свом здрављу, што је добро.
У свим васпитно-образовним установама на подручју Пчињског округа поштују се прописане епидемиолошке мере, те у школама нема екстремног ширења корона вируса. Забележени су спорадични случајеви, али до инфицирања је углавном дошло у породичним условима или ван школе. Мере се строго поштују и у основној школи Свети Сава у Владичином Хану.
Директор ове школе, Драган Димитријевић каже да тренутно функционишу несметано.
-Настава се одвија регуларно, немамо пуно одсутних ученика, радимо у групама, за сада имамо једног колегу који је ковид позитиван, са блажом клиничком сликом. За сада немамо ученике заражене ковидом. Имамо ученика који је у изолацији због члана породице, па са њим радимо онлајн наставу, каже директор школе.
Управа школе је на почетку школске године издвојила једно одељење где би се изоловали ученици уколико у току наставе добију температуру.
-Чињенице да је та изолациона соба најмање употребљавана у овим тренуцима, јер нисмо имали таквих ситуација. Захвалио бих се родитељима ученика, јер смо ту апеловали да свако дете изјутра кад крене провере његово здравствено стање кући. Ретко нам се деси да нам у школу дођу деца која су болесна да би ми требали да интервенишемо, да зовемо родитеље и да их пошаљемо кући, каже Димитријевић.
Димитријевић каже да су контакти са родитељима сведени на минимум. Дежурни наставник ученике чека на капији, родитељи доводе децу до школе и не улазе унутра, а након што ученици уђу у школу спроводе се све прописане мере дезинфекције.
-У наредном периоду кренућемо и са реализацијом родитељских састанака, јер имамо велику просторију која испуњава све критеријуме да се направи размак између лица, а родитељи ће долазити у групама, додаје Димитријевић.
У насељу Пољана у општини Владичин Хан почела је санација клизишта. Ради се о озбиљној инвестицији, јер је захваћено више од 200 домаћинстава. Локална самоуправа издвојила је, за почетак, 10 милиона динара за решавање проблема у најугроженијем делу насеља.
Припреме за почетак радова трајале су дуго јер је санација клизишта најзахтевнији посао, кажу надлежни. Осим припреме пројектно-техничке документације, морала су да се издвоје средства за експропријацију земљишта и прибаве све потребне дозволе. Становници, који већ годинама имају проблема и гледају беспомоћно како им пуцају зидови и помера се земља испод кућа, не могу да поверују да ће одахнути.
Дејан Ристић каже: ''Куће су нам у хаосу, све је попуцало. Све је почело 95. године и сваке године попушта по мало. После сваке кише видимо промене. Кажу да ће са овим радовима сада да се заустави клизиште и захвални смо им на томе.''
У току је постављање више од 60 шипова који би требало да зауставе померање тла. Извођач радова каже да је реч о обимном и захтевном послу, али да ће проблем бити решен.
Рашо Радивојевић, извођач радова, изјавио је да радови иду мало спорије него што је динамиком предвиђено: ''Разлог је што смо наишли на непланиране проблеме. Када се ради у земљи никада се не зна на шта може да се наиђе. Завршава се постављање шипова, након тога крећемо садренажом. Одговрно тврдим да ће, када завршимо радове, проблем становника овог дела насеља бити решен.''
Улокалној самоуправи кажу да су свесни важности оваквих пројеката и настоје да грађанима изађу у сусрет и ако су за то потребна значајна средства. Апелују на становнике да сарађују јер ће само тако доћи до решења.
''Очекујемо да ће се на овај начин решити проблем становника средишњег дела насеља, који је и највише угрожен, односно највеће штете од клизишта су управо овде. Имали смо доста мука, имовинско- правних препрека, људи потпишу сагласност, па одустану, али сасвим сигурно завршавамо ову прву фазу и настојаћемо да обезбедимо средства и за друге делове насеља,'' каже Горан Младеновић, председник општине.
Младеновић најављује да ће за који дан почети санација још једног клизишта, које је још зхтевније, у насељу Кула, за шта ће имати помоћ предузећа Инфраструктуре железнице.
У Дому ученика средњих школа у Сурдулици у току је реконструкција котларнице, односно замена котла који је због дугогодишњег лошег одржавања престао са радом. Ученика нема тренутно у Дому, јер су одлуком Педагошког већа на распусту до понедељка.
Проблем грејања у Дому ученика присутан је већ дужи временски период. Спорни котао је у више наврата репариран, сервисиран 2018. а годину дана након тога порављан. Због немара претрпео је велика оштећења и недавно престао са радом.
Директор Саша Ђорђевић, који не ову фунцију ступио 23. јула 2020. сусрео се са бројним проблемима, један од гурућих било је и грејање.
-Мени је првих дана септембра стигло обавештење Министарства да нам је одобрено 4 милиона 600 хиљада динара за прелазак на пелет и реконструкцију и доградњу котларнице. Имајући у виду да је предрачуном, који је урадила претходна директорка, предвиђено 6 милиона динара, ми нисмо могли да обезбедимо средства за прелазак на пелет. Знајући такође, да је наш котао био у очајном и дотрајалом стању и да је већ пар пута крпљен, ја сам тражио од Министарства пренамену тих средстава, јер нам је грејна сезона била на прагу и морало се брзо реаговати.
Баш у то време у Дом су почела да пристижу дрва и угаљ, који је поручила претходна директорка , па је просто било немогуће, да котао, који је требало да се угради, а за који не постоји пројектна документација, да ради на угаљ , каже Саша Ђорђевић- директор Дома ученика средњих школа у Сурдулици.
Ђорђевић истиче да је све то допринело да у грејну сезону уђу неспремни, односно са опремом која је била на издисају. Међутим постарали су се да радијатори буду топли и да деца немају проблема. Излаз из немогуће ситуације потражили су опет код надлежног министарства упутивши допис са молбом да им се одобри милион динара за замену котла на чврсто гориво. Крајем септембра добили су потврдан одговор. Ушло се у поступак јавне набавке и почело са припремама за почетак радова.
-У међувремену долази до цурења котла. То се дешава већ 31.октобра. Два пута се покушава да се хаварија реши, међутим без већег успеха. Температура у објекту почиње да пада и Педагошко већe 4.октобра доноси одлуку да се ученици од 6.октобра упуте кућама. Обавештено је Mинистарство и средње школе које ученици похађају и замољено је да им се оправдају изостанци 9. и 10. новембра. Радови су у току и биће завршени до краја недеље, тако да ће ученици моћи од понедељка да се врате у Дом, у складу са препорукама Министарства и епидемиолошком ситуацијом, каже Ђорђевић.
Уверили смо се да су радови у котларници у пуном интензитету.
-Наш посао је да овај котао који је процурео услед неадекватног одржавања избацимо ван и убацимо нови котао који ће заменити овај који је одрадио своје и иде у историју. Имамо малих проблема око избацивања, али то ћемо решити у ходу , истиче Братислав Милошевић- инсталатер грејне технике.
Мали проблеми значе разбијање зида да се избаци стари и постави нови котао, али све ће муке бити заборављене када проради нова машина, слажу се сви.
Директор Ђорђевић имаће још доста проблема да реши, јер је након свеобухватне реконструкције комплетног објекта у претходном периоду, за врло кратко време, волшебно све почело да пропада. Клуб за ученике у коме је смештена теретана је у очајном стању, као и справе, ограда око дома је корозирала, а фасада се одлепила. Он се пита да ли ће за то имати новца, јер им је Министарство за наредну годину определило много мање средтстава.
Локална самоуправа у Владичином Хану почела је реконструкцију путног правца ка манастиру Мртвица у дужини од 2,7 километара. У току је постављање подлоге и припрема за асфалтирање које би требало да уследи идуће седмице. Радове у вредности од 17, 5 милиона динара заједнички финансирају Коридори Србије, општина и предузеће Интеграл.
Овај путни правац надлежни у општини одредили су као приоритетни, јер је село живо, има младих и оних који су са својим породицама овде остали. Близина манастира Успења пресвете Богородице је још један од важних разлога, због значаја саме светиње али и потенцијалног развоја верског туризма.
Мештани активно учествују у сваком сегменту радова, и не крију задовољство. Кажу да су дуго чекали на асфалт.
Мештанин Марко Илић каже да је презадовољан. „Пут је био катастрофа, није могло да се дође аутом. Било је неопходно да се нешто уради, нисмо могли да функционишемо“.
-Пут је од великог значаја за све мештане који су с муком долазили до својих кућа и имања. Села су после дужег времена почела да нам миришу на асфалт. каже Далибор Костић мештанин.
Због изградње ауто-пута чекало се са радовима, како би по реду били уређени сви путни правци до Мртвице. Након асфалтирања пута у Џепу, дошао је на ред и овај пут, каже председник општине Горан Младеновић. Велику подршку, као и у многим пројектима до сада, пружили су нам Коридори Србије и предузеће Интеграл.
-Након разговора са партнерима дошли смо до договора да Коридори учествују са 10,5 милиона динара, општина са 3, а Интеграл са 4 милиона динара. Пут радимо на радост и задовољство свих мештана овог, али и других села који сада могу брзо и лако да дођу до манастира у Мртвици, каже Младеновић.
Он најављује да ће се наставити са оваквим пројектима. Припрема се документација за путеве у најудаљенијим месним заједницама Репиште, Лебет, Љутеж и Солачка Сена.
Опширније...
Комплетна реконструкција највеће образовне установе на територији општине Владичин Хан, основне школе „Бранко Радичевић“ улази у завршницу. Школа је обновљена од подрума до крова, односно од котларнице до крова уз поштовање стандарда енергетске ефикасности. Радове финансира Влада Републике Србије преко Канцеларије за јавна улагања у износу од 110 милиона евра.
Тренутно се ради на платоу испред школе и уређењу дворишта. Унутрашњост школе је завршена око 80 посто. Два спрата скоро у потпуности, а на једном се још ради. Обновљено је све, електро инсталације, водоводна мрежа, замењена столарија, сређени подови и зидови. Зграда је добила нову фасаду, а требало би и пасош о енергетској ефикасности, јер је акценат био да се смање трошкови грејања и ученицима и наставном и другом особљу обезбеде адекватни услови за обављање наставе и рад.
Марко Станојевић, заменик шефа градилишта каже да ће око 50 посто ће бити побољшана топлотна ефикасност школе. Замењени су стари котлови на угаљ и дрва, новим на пелет, што ће умногоме допринети бољим условима.
Лепо време користи се да се заврше радови споља.
Станојевић објашњава да се тренутно ради на партерном уређењу дворишта. „Остало је да се постави асфалт. Тренутно радници стављају бехатон плоче. У унутрашњости је остао део приземља, керамика и молерски радови“.
Школа ће добити и потпуно преуређен спортски терен намењен за одбојку, кошарку и друге спортове. Први пут терен ће имати и трибине. Ограђен је, постављена расвета и покривен видео надзором, као и комплетно двориште школе и сама зграда.
У школи су само ученици првог разреда и они који су у продуженом боравку, за које су адаптирана два одељења у посебној згради. Остали ученици распоређени су у Основној школи „Свети Сава „ и техничкој школи.
Према речима надлежних радови би требало да буду завршени у новембру када ће ова образовна установа засијати пуним сјајем и испунити се дечјим гласовима.
Након што је у нашу медијску кућу стигао допис Групе грађана из Сурдулице у коме се наводи да неки кабловски оператери који послују на територији ове општине не измирују своје обавезе и да имају вишемилионске дугове на штету Електродистрибуције, а да своје услуге наплаћују крајњим корисницима, у више наврата и на више начина упућивали смо допис ЕПС-у, а одговори на тражена питања стигли су у нашу редакцију.
Грађани Сурдулице узнемирени су што кабловски оператери наплаћују обавезе њима, крајним корисницима, али, према њиховим речима, не плаћају обавезе за закуп стубова дистрибутивне мреже ЕПС-у.
''Не да они не плаћају, него уопште нису потписали уговор о закупу електробандера у Сурдулици. Садашњи кабловски оператер из Сурдулице користи око 1596 електробандера за које не плаћа закуп, док у целој Србији, почев од државних до приватних оператера, сви своје обавезе уредно измирују. Дистрибуција не сме са њима ни овог тренутка да потпише уговор из разлога што су покушали да уруче, према ономе што су мени рекли, Новици Тончеву уговор, међутим он је рекао да то не може да се потпише, ако ви дате да се потпише уговор о закупу, ја ћу истог тренутка да обавежем дистрибуцију за плаћање пореза на ове електро бандере.''
Радио телевизија Врање, као регионална медијска кућа, поштујући професионалне стандарде, жели да информације пласира на бази конкретних, тачних и проверених података, тј. да чује одговор, мишљења и коментаре свих заинтересованих страна, због чега смо се и обратили надлежној институцији.
У одговору који смо добили од ЕПС-а наводи се да они наплаћују коришћење стубова дистрибутивне мреже по основу уговора закљученим са оператерима КДС система, али да на територији општине Сурдулица нема потписаног уговора о закупу или коришћењу стубова дистрибутивне мреже.
Поставља се онда питање, како кабловски оператери у Сурдулици врше емитовање кабловског програма?
У Електродистрибуцији даље наводе да постоје потраживања по основу бесправног заузећа дистрибутивне мреже и да су она предмет судског спора. Спор се води против Сурдуличке радио телевизије због заузећа стубова, а који нису били обухваћени уговором о закупу који је закључен 2010. године. Тужбом се потражује износ од 15. 486. 873, 89 динара, а предмет је пред Привредним судом у Лесковцу.
Парнични поступак против Сурдуличке Телевизије води се пред Привредним судом у Лесковцу, Одељење у Врању а вредност спора је 52. 870, 44 еура, или у динарској противвредности 6. 182. 809, 45 динара.
У ЕПС-у наводе да застарелих потраживања на територији општине Сурдулица, према њиховим сазнањима, нема.
Сурдуличка радио телевизија услуге дистрибуције медијских садржаја, према информацијама доступним на сајту РАТЕЛ-а обављала је до 2016. године. Рецимо, игром случаја од 2016. године до данас ове услуге обавља Наша кабловска д.о.о Сурдулица.
Постоји ли овде, ''нека тајна веза'', или је све, ипак, случајност, остаје да закључите сами, а Радојичић је у разговору истакао и то да, уколико су његова сазнања истинита, постоји дилема у ком својству би Тончев обавезао ЕПС на плаћање пореза на електро стубове, као приватни власник кабловске телевизије, као народни посланик или као председник општине из сенке.
Одговоре на ова питања покушаћемо да добијемо од Новице Тончева.
Проблем изливања отпадних вода из Сурдулице у реку Врла никако да добије позитиван епилог. Грађанима се наплаћују рачуни за пречишћавање, а канализација иде у реку. У „Водоводу“ кажу да су проблем решили. Али како?
Мало ко од надлежних у Сурдулици изгледа обраћа пажњу на загађење животне средине, опасност по здравље људи и животиња. Проблем изливања канализације у реку Врла актуелан је већ дуго. Када смо на позив грађана пре неколико месеци обишли једну од таквих локација, где је чак било поплављено и пољопривредно земљиште, у „Водоводу“ су нам рекли да су упознати са проблемом и да је у току његово решавање. Најавили су да ће посао завршити брзо.
Актуелни вршилац дужности директора Саша Илић каже да је проблем саниран. ''Замењене су цеви, терен је доведен намени, власник парцеле где је вршен ископ је задовољан послом који смо обавили, тако да је сада та канализација у функцији. Сада иде у постројење. Био је квар на деоници на једном од главних колектора између две шахте. Комплетно је саниран, стављене су нове цеви и сада је то у фунцији, иде у постројење како и треба да буде. Нема канализације која иде у реку,'' каже Илић.
Били смо на лицу места опет по позиву грађана.
Горан Радојичић, грађанин Сурдулице каже: ''Ја сам вам скренуо пажњу јер руководство „Водовода“ тврди да су решили проблем. Решили су га тако што су од шахте спровели цеви и отпадну воду усмерили у реку Врла. И кажу да пречишћавају отпадну воду. Они грађанима наплаћују пречишћавање отпадних вода а на терену се може видети како то раде. Питам се да ли нам наплаћују или нас кажњавају. Локална самоуправа уместо да реши овај горући проблем, за све има пара а за ово не. За ФК „Радник“ су у мају пребацили око 3 милиона и 600 хиљада динара, а не могу да реше проблем који имају њихови грађани.''
Општина Сурдулица једна је од ретких у окружењу која има постројење за пречишћавање отпадних вода. Рекли су нам да не ради пуним капацитетом, а и зашто би, када канализација иде у реку. Река Врла до Владичиног Хана и уливања у Јужну Мораву пролази кроз плодне оранице у свим селима па се тако поставља питање безбедности конзумирања намирница које се на таквом тлу узгајају и утицаја на здравље људи. О заштити животне средине да и не говоримо.
Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници још увек нису добили бесплатну ужину. С обзиром на социјални статус ученика ове школе, који су претежно ромске националности, Општина Сурдулица је годинама уназад финансирала ужину, што је ове школске године изостало. Директор школе тврди да је два пута слао захтев општини.
Након смене пет директора основних и средњих школа у Сурдулици и постављања нових локална самоуправа почела је, како кажу новопостављени директори, да избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то баш у школама које су добиле ново руководство.
''Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници су годинама уназад добијали бесплатну ужину због њиховог тешког материјалног статуса. Већина деце, на жалост, јесу корисници социјалне помоћи. Из тог разлога је Општина сваке године обезбеђивала средства на основу којих су рађене јавне набавке на основу којих је деци дистрибуирана ужина. Све то је рађено до ове године док није дошло до промене директора ове школе,'' тврди директор ове школе Милош Стојановић.
Председница Општине Сурдулица, Александра Поповић, по питању бесплатне ужине каже: ''Годинама уназад директори школа знају и знали су како се финансирају бесплатне ужине за децу која потичу из социјално угрожених средина. На основу извештаја који нам дају учитељи и разредне старешине, а све то усмеравају ка директорима школа, директори школа се обраћају локалној самоуправи.''
Стојановић додаје да је 3. септембра упутио први захтев Општини: ''Ја сам упутио захтев Општини за наставак сарадње, са образложењем да знам да нису у законској обавези да финансирају ужину, али с обзиром да су финансирали свих ових година уназад, а да је исти материјални статус деце, ако не и гори, да наставимо са том праксом. Овде је око 80 посто ученика ромске националности. Мени до данашњег дана никакав одговор није стигао,'' објашњава Стојановић.
''Ми имамо Уредбу Кризног штаба, Уредбу струке која се бави спречавањем ширења епидемије и сходно томе ће локална самоуправа као и свих ових година улагати у бесплатне ужине и у сва социјална давања,'' наглашава председница Општине.
Директор школе додаје да је пре само пар дана упутио још један захтев, где је предао и петицију коју су родитељи потписали, где су сагласни да њихова деца примају бесплатну ужину и у време пандемије, као што су добијали претходних година. ''Чак су представници локалне самоуправе ишли до Ромске махале и рекли родитељима ''Ви ћете да добијете ужину ако нам помогнете да истерамо директора који је сад, што је крајњи безобразлук,'' истакао је Стојановић и на крају додао: ''Ја сам нашао спонзоре који ће финансирати бесплатну ужину, али мени сада треба јасна одлука локалне самоуправе, да ли они желе или не желе да сарађују по питању бесплатне ужине. Ако не желе нека пошаљу одговор на мој захтев и ја ћу деци сам обезбедити бесплатну ужину.''
Општина Сурдулица није испоштовала члан 12. Закона о ратним меморијалима у коме стоји да је свака општина на територији Србије дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Након нашег прилога о Дубокој долини и тврдње локалних власти општине Сурдулица да су они по овом питању контактирали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обратили смо се и поменутом министарству, а ево шта они кажу на тему ратних меморијала на територији ове општине и обавеза саме локалне самоуправе.
Подсетићемо да Сурдулица није доставила списак ратних меморијала на територији своје општине у Законом предвиђеном року, тачније до новембра 2018. године, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи.
''Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата'', каже Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, потврђују да Општина Сурдулица није доставила списак ратних меморијала који се налазе на њиховој територији и наводе да је Законом предвиђена новчана казна у висини од 100 до 150 хиљада динара за поступање супротно члану 12. Закона о ратним меморијалима.
У члану 12. јасно се наводи да је јединица локалне самоуправе дужна да најкасније до 30. новембра 2018. године достави Министарству извештај о броју, врсти и техничком стању ратних меморијала.
Остаје само нејасно да ли је због непоштовања овог члана Закона неко већ кажњен у општини Сурдулица.
''Ми смо се обратили 20. 7. 2020. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, директно министру, са захтевом да нам се организује један састанак у министарству или да представници министарства посете општину Сурдулица, да заједно обиђемо Дубоку долину и Војничка гробља на Власини и да направимо договоре и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања свих битних чињеница за ратне меморијале на подручју наше општине'', наглашава помоћник председнице општине Сурдулица.
У одговорима које нам је послало Министарство наводи се да је: Општина Сурдулица упутила интерни мејл државном секретару Зорану Антићу, којим су тражили организовање састанка. Дакле, не лично министру, нити званично министарству.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је појаснило и које су обавезе локалне самоуправе по Закону о ратним меморијалима:
Конкретне обавезе су јасно дефинисане Законом о ратним меморијалима (''Службени гласник Републике Србије'' број 50/2018), и то:
Јединица локалне самоуправе се стара о редовном одржавању ратних меморијала који се налазе на њеној територији, а средства се планирају и обезбеђују у буџету јединице локалне самоуправе. Јединица локалне самоуправе обезбеђује непосредну околину ратних меморијала од обављања непримерених активности или изградње објеката чија намена није примерена.
Питамо се да ли је изградња пословно-услужног објекта примерена овој локацији, јер је, подсећамо, на општинском сајту 9. јуна освануо урбанистички пројекат за градњу пословног објекта на приватном земљишту тик уз Дубоку долину. Већ 18. јуна уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини, те је урбанистички пројекат одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''
Одржавање ратних меморијала је Законом дефинисана обавеза сваке локалне самоуправе, без изузетака, оправдања и одуговлачења.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
