Регион
Одржана је седница Скупштине градске општине Врањска Бања на којој је између осталог усвојена Одлука о ангажовању екстерног ревизора завршног рачуна за 2019. годину.
Градска општина Врањска Бања добила је сагласност од државне ревизорске институције да ангажује екстерну ревизију завршног рачуна за 2019. годину.
''Законом о буџетском систему прописано је да садржај завршног рачуна чине и годишњи финансијски извештаји о извршењу буџету. Законом је предвиђено и да екстерну ревизију буџета локалних власти врши државна ревизорска институција. С обзиром да градска општина Врањска Бања није у програму државне ревизорске институције за 2019. годину, она је добила сагласност од државне ревизорске институције да ангажује екстерну ревизију завршног рачуна за 2019. годину'', рекао је Милош Петровић, сарадник на финансијским пословима у градској општини Врањска Бања.
''На претходној седници Скупштине донето је решење о именовању изборне комисије градске општине Врањска Бања у сталном саставу. За заменика секретара Скупштине именована је Љиљана Манасијевић, начелница Управе градске општине Врањска Бања. Према закону, функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију или намерава да више функција врши истовремено, дужан је да у року од три дана затражи сагласност Агенције. Љиљана се у року од три дана обратила Агенцији, међутим, Агенција је захтев одбила. Тако да ми данас морамо да именујемо ново лице које ће обављати послове заменика секретара изборне комисије Врањска Бања'', истакла је Светлана Цветковић, председница Скупштине градске општине Врањска Бања.
На скупштинском заседању именован је Александар Тасић, дипломирани правник из Врања који ће обављати послове заменика секретара изборне комисије градске општине Врањска Бања.
У улици Краља Петра Првог Ослободиоца у Врањској Бањи ради се на замени старе канализационе мреже новим пластичним цевима. На овај начин решиће се дугогодишњи проблеми становника. Радове изводи јавно предузеће Водовод.
Ради се на постављању нових канализационих цеви у дужини од 30 метара у улици Краља Петра Првог Ослободиоца у Врањској Бањи. Стара канализациона мрежа постављена је пре више од 4 деценије, те је често правила проблеме мештанима.
''Овде смо имали стару мрежу која је рађена пре више од 40 година од керамичких цеви. Услед неправилног функционисања долазило је до честог загушења и самим тим изливања отпадних вода, која је правила велике проблеме становницима овог дела улице. Због тога је ЈП Водовод из Врања извршило замену ових цеви новим пластичним цевима већег профила и самим тим решили смо вишегодишњи проблем становника овог дела улице'', рекао је Младен Васиљевић из Службе грађевинске оперативе ЈП Водовод.
Комплетна реконструкција овог дела улице биће завршена до краја данашњег дана.
''Јавно предузеће Водовод Врање успело је да за 10 месеци изгради колектор фи 400 за фекалне и отпадне воде у у дужини од 11 километара од Врањске Бање до Фабрике за пречишћавање отпадних вода коју градимо у селу Ћуковац. Већ на пролеће нас очекује изградња колектора у насељу Суви Дол'', додао је Милан Илић из Финансијске службе ЈП Водовод.
Следеће недеље почеће и радови на фекалној канализацији у улици Радоја Дакића и канализационој мрежи у улици Солунских ратника.
У селу Стубал у општини Владичин Хан завршавају се радови на канализационој мрежи. Завшено је постављање главне мреже, нових шахти, индивидуални прикључци. Остало је само да се нова, споји са постојећом мрежом, која је урађена у осталом делу села. Радове је финасирала Норвешка Влада уз подршку локалне самоуправе. Вредност је 14 милиона динара.
За више од 30 домаћинстава који се налазе поред регионалног пута ка Врању проблем канализације постаће прошлост. Годинама су се мучили, сналазили на разне начине. Нису могли да отворе прозоре и изађу у двориште од смрада који се ширио из канала за атмосферску канализацију и септичких јама. Свему томе дошао је крај.
"Много нам значе ови радови. Веома смо густо насеље, деца и сви ми била су изложена бактеријама, фекалијама.. Ово је спас за нас, за комшије, цело село. Немамо примедбе на извођача радова, радили су и по киши и по снегу, али су завршили посао на радост свих нас", каже Славица Стојилковић.
"Имали смо велике проблеме. Изнад нас постоји поток који се често излива, подземне воде су нам такође правиле проблем. Када су кише, вода надође, запуши се одводни канал, излију септичке јаме. Било је страшно. Плашили смо се да не дође до неке заразе. Захваљујемо се свима који су помогли", истиче Драги Илић.
Ђорђе и Петар распуст проводе на улици са мајсторима. Надгледају радове, помажу колико могу. И ако мали, свесни су колико ће им увођење канализације олакшати живот.
"Много смо имали проблема раније. Сад ће бити боље. Ми смо овде сваког дана на улици, са мајсторима", каже Ђорђе Стојановић, а Петар Стојиљиковић додаје:
"Радујем се. Некад гледам како раде мајстори, а некад се играм".
Локална самоуправа препознала је важност реализације једног оваквог пројекта и драго им је да су мештани задовољни.
"Решавање питања канализационе мреже у МЗ Стубал, посебно у том доњем, густо насељеном делу, био је прави потез.За симболична новчана средства од око 14 милиона динара, од чега је Норвешка Влада издвојила 110 хиљада долара и наша локална самоуправа 20 хиљада, урадили смо леп и квалитетан посао на радост мештана", каже Горан Младеновић, председник општине.
Упркос различитим временским приликама, посао у Стублу завршен је по плану, каже Зоран Анђелковић власник предузећа „Грађевинац“, које је извођач радова. Посао се одвијао у три фазе.
"Људи су се стварно обрадовали. Док смо радили заиста смо могли да се уверимо у то да су имали велике проблеме, испред сваке куће се осећа смрад. Није згодно имати у дворишту септичку јаму, ово је сада нешто друго и у складу са временом у коме живимо. Тренутно радимо финализацију терена, хоћемо да све вратимо у првобитно стање, како мештани не би имали примедбе"
Локална самоуправа планира да и у наредном периоду настави са сличним пројектима. У првој половини године реализоваће се завршетак канализационе мреже у Полому.
На традиционалној конференцији за медије председник општине Владичин Хан Горан Младеновић говорио је о пословним резултатима и плановима за идућу годину. Година на измаку била је година инфраструктурних улагања Значајна средства уложена су у путну инфраструктуру. Радило се паралелно у граду и у сеоским месним заједницама Најпоноснији су на податак да је незапосленост преполовљена, а да се у идућој години најављују нова запошљавања.
Владичин Хан дуго је био у категорији девастираних подручја и по зарадама био на зачељу, резултати су допринели да се то промени, каже први човек општине Горан Младеновић. Статистика је показатељ да је направљен искорак и када су у питању зараде и смањење незапослености:
"Бројке говоре да је дошло до додатног пада незапослености на територији општине Владичин Хан. Ове године је регистровано 1750 лица на евиденцији Националне службе за запошљавање. То значи да је број преполовљен, и из дана у дан се смањује. Из компаније Теклас имамо најаву да ће у идућој години запослити 350 радника, када на то додамо и остале привреднике који планирају да прошире производњу, тај број ће бити значајан".
Ако се погледају показатељи у просечним зарадама и ту се сваког месеца бележи раст, каже Младеновић. Често смо у врху на територији округа, али и у Србији и додаје:
"Раст зарада је у неким месецима највећи на територији републике Србије. Некада је то 11,5 процената, некада 11,2 , али је увек општина Владичин Хан у врху раста зарада у Србији."
Обраћа се пажња и на запошљавање и подстицај младих као и социјално угрожених категорија становништва. О томе је говорио заменик председника Владимир Костић. Он је рекао, да је ове године за реализацију локалног акционог плана за запошљавање обезбеђено је 28 милиона динара. Када се на то додају и средства Националне службе, то је око 33 милиона динара.
"Од наредне 2020. године сваки млади човек који заврши факултет и врати се у Хан имаће прилику да у току исте године добије шансу да заврши стручну праксу", каже Костић.
Младеновић каже да се у Хану и даље тешко живи, али да грађани осећају одређену сигурност, напредак, и имају вере да ће у годинама које долазе бити још бољих резултата.
Постављени су темељи за инфраструктурна улагања, даљи развој општине и то ће бити правац који ће следити. Посебан акценат биће стављен на реализацију два пројекта у наредним годинама.То је петља у селу Грамађе, која је у завршној фази и водозахват, односно водоснабдевање општине са Јелашничке реке.
Поносни су на подршку коју имају од државног врха, ресорних министарстава, донатора. Настојаће да оправдају поверење и грађанима пруже још боље услове за живот.
У Градској општини Врањска Бања изводе се радове на асфалтирању дела улице Краља Петра Првог Ослободиоца. Машине раде од краја шетилишта преко кружног тока до краја моста. Вредност ових радова, које финансира ЈП Путеви Србије је 4.800.000 динара.
Опширније...
У Дому културе „Вук Караџић“ у Бујановцу уручени су уговори привредницима из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, који су остварили право на субвенције, бесповратна средства у 2019. години. Из буџета Службе Координационог тела опредељено је 40 милиона динара за ову намену. Ове године на конкурсу за доделу бесповратних средстава, субвенције је добило 16 привредних субјеката. Уговоре је уручио Зоран Станковић, председник Координационог тела и председници три општина Прешево, Бујановац и Медвеђа.
''Ми смо у овом протеклом периоду по основу бесповратних средстава од 2012. године дали 277 милиона динара, при чему је запослено негде око 254 особе, без ових средстава које данас делимо. Оно што карактерише поделу ових средстава је чињеница да сада имамо захтеве и обавезу, коју су сами привредници који су добили средства преузели, да запосле најмање 40 до 50 особа. То је нешто што је похвално и нешто чему тежимо уз једну констатацију да смо јуче имали разговор са немачким амбасадором да то траје већ неко време да заједно са Амбасадом Немачке, са Привредном комором Србије и Немачке доведемо један број немачких фирми на овај простор, где би се искључиво запошљавали људи са подручја Прешева, Бујановца и Медвеђе, с обзиром да је овде незапосленост велика. Надам се да ће ова акција у сарадњи са локалним самоуправама бити настављена и у наредном периоду. Највећа средства која су одобрена у износу од 3 милиона динара, а најмања 1,5 милион динара по привреднику. Добило их је 7 предузећа, малих фирми из Прешева, 7 из Бујановца и 2 из Медвеђе,'' рекао је председник Координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђу, Зоран Станковић, приликом уручивања уговора.
Због радова на електроенергетским објектима, у недељу, 05. маја ће без напајања остати део Бујановца код Дома здравља и стадиона, насеља Каракачка и Каракан, улица Лоле Рибара са околним улицама и део села Српска кућа у периоду од 8 до 18 часова, са прекидима.
Мештани села Богдановац у општини Бујановац после скоро 70 година добили су пут. Захвалност дугују председнику Александру Вучићу који им је то обећао пре 2 месеца када је у оквиру кампање „Будућност Србије“ боравио у Бујановцу. Изградњу деонице од села Љиљанце до Богдановца у дужини од 3,5 километара финансирали су Путеви Србије. Вредност радова је 35 милиона динара.
За мештане Богдановца ово је један од најсрећнијих дана у животу. То се и могло видети на њиховим лицима. Пут који су многи чекали цео свој животни век напокон су добили. Мука је била велика кажу. Није се могло ни до лекара, школе, продавнице. Када су рупе на путу постале толике да се једва и пешице могло ићи, престали су да долазе и откупљивачи млека, стоке.
Поштар Небојша Накић није одустао. Остало му је годину дана до пензије. Цео радни век долазио је мотором, па пешице, а сада по први пут аутом:
"Супруга ми је из овог села, а долазим и због посла. Овде није било ни пут, ни продавнице. С обзиром на услове живота, ово је био последњи трзај да се уради нешто".
Ненад Стојановић је највећи кривац што је председник Вучић чуо да имају проблем са путем. Када је сазнао да долази у Бујановац одлучо је да окуша срећу, па шта буде. Приближио се и узвикнуо „Председниче имамо велику муку, немамо пут" и председник му је одговорио.
"Ја сам пешице отишао до Бујановца. Морао сам. Пут нам је потребан. Када сам га видео узвикнуо сам и питао може ли да нам помогне. Рекао ми је да ако сам дошао због пута, могу да рачунам да је то и завршено. И ево, наш сан се остварио захваљујући њему" рекао је Стојановић.
Мало је ко у селу веровао да ће заиста добити пут. Чак и када су инжењери стигли и почели припреме терена било је за неверицу.
"Имам 70 година. Од 45. године ово је прво што смо добили од државе. Много нам ово значи. Много хвала нашем председнику", додао је Стојан Трајковић.
"Овај нам пут значи читав живот, била је мука, ишли смо по киши, снегу, хладноћи, неочишћеном путу. Деца нису могла у школу. Сада смо се спасили," истакао је Станоја Јовановић.
"Овај пут пуно значи свима нама, највише омладини. Прича је почела од обећања председника Вучића. Рекли су нам да ће за десетак дана почети радови, није прошло ни 5 дана машине су већ почеле са радом. Нисмо могли да верујемо" рекла је Марина Николић.
Мештани су били велика подршка кажу у предузећу „Србија ауто пут“ које је извођач радова. Све време су били са радницима, помагали када је требало.
"Прво смо проширили пут, урадили пројекта, израчунали колико нам треба цевастих пропуста, јер је важно за даље одржавање пута, урадили пропусте, стабилизовали подлогу, извршили лабораторијска испитивања и кренули са асфалтирањем. Остало је још 30 посто деонице да се асфалтира и уреде банкине", истакао је Јовица Стевановић, руководилац радова.
Ненад Митровић народни посланик Српске напредне странке истиче да је урађен значајан посао. Мештани су се годинама жалили, али није било разумевања:
"Имамо прилику да видимо да је за мање од два месеца пут урађен. Видим да су мештани пресретни. Овим се пише историја овог места и мислим да је велика ствар за све становнике. Многи су их лагали до сад. Александар Вучић је одговоран политичар и када он обећа нешто, он то и уради."
Предузеће „Србија ауто-пут“ је помогло и поправку пута до цркве и уређење платоа, тако да је то био још један од разлога за задовољство.
Мештани су организовали славље и позвали своје пријатеље, рођаке, сараднике. Кажу, радост реба поделити са другима. Надају се да ће ово подстаћи оне који су у потрази за бољим животом отишли да се врате на своја огњишта.
Ко једном омирише бензин и асфалт, не враћа се у село, говорили су стари и мудри сељаци који су се нагледали напуштања огњишта у потрази за бољим животом. Године индустирјализације су прошле, па дошло време и да огњишта у многим селима оживе. Али, има и другачијих примера. Село, удаљено толико да помислите да је на крај света, а у њему фабрика која држи и старе и младе на огњишту. Причамо о фабрици дечијих креветића у Радовници, највећем селу општине Трговиште.
Да је неко мештанима Радовнице, највећег села у општини Трговиште рекао да ће производити дечије креветиће, у најмању руку, то би изазвало подсмех. Али фабрика је направљена и данас у њој ради 55 запослених. Компанија Симпо, препознала је значај улагања у рурална подручја и отворила погон за израду дечијих креветића. Фабрика је имала двогодишњи застој у производњи али је прошле године уговорен пласман комплетне производње за немачко тржиште, што је вратило раднике у погон и помогло многима да остану на селу.
„Ова је фабрика некада је запошљавала 140 људи, сада тренутно ради 55 радника. Много нам значи фабрика. Ако желимо да задржимо људе, ова фабрика мора да ради и да упошљава људе, да налазимо стратешке партнере и нове купце. Фабрика је комплетно упошљена и искључиво радимо за извоз за немачко тржиште“, каже Миле Митић, директор фабрике.
Тренутно се месечно произведе две хиљаде малих и 900 креветића на спрат. У фабрици кажу да се планира повећање производње за 30 процената и да постоји потреба за још двадесетак радника. Њихова просечна плата је између 26 и 30 хиљада динара. Кажу, задовољни су. Добро је за сваког појединачно и за цело село и надају се да ће бити још посла.
Радници кажу како је отварање фабрике оставио људе на селу, има деце али има и неожењених, па се надају да ће фабрика задржати људе на селу и допринети развитку целог краја.
Симпо планира покретање још једне производне линије, најављено је раније из ове компаније. Приликом последње посете председника Вучића фабрици, чуло се да ће се уложити напори да фабрика настави са радом. Важно је да томе у Радовници има ко и да се нада.
Женска особа (1967) из Лесковца задобила је тешке телесне повреде у саобраћајној незгоди која се догодила у понедељак око 16 сати на раскрници улица Краља Петра Првог и Капетана Радише Лукића у Сурдулици.
До незгоде је дошло када када је теретно возило марке „Фијат“ београдских ознака којим је управљао човек (1966) из Лесковца ударило у метални стубић, а затим и локал у власништву Електродистрибуције, при чему је жена која је седела на сувозачком месту тешко повређена. Њој је помоћ најпре указана у Здравственом центру у Сурдулици, након чега је пребачена у ЗЦ Лесковац. Припадници ПУ су по овлашћењу заменика Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану извршили увиђај, и против особе која је управљала возилом биће поднета кривична пријава.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
