Приче са југа

Приче са југа

Скоро свако вече возио сам свој бицикл устаљеном путањом. Била је то моја омиљена путања, којом сам понекад волео и да трчим.

Те вечери, приликом вожње, зачуо сам женски глас како запомаже у јарку поред пута. Без много размишљања, одбацио сам свој бицикл поред јарка и прискочио у помоћ повређеној жени, која је још увек дозивала у помоћ, након несрећног удеса. Размишљао сам како је дошло до тог удеса. У стравичној паници, нисам знао како да реагујем, бојећи се да је повреда теже природе. Једино чега сам се сетио било је да позовем свог школског друга Исидора, који ће брже од мене позвати Хитну помоћи и полицију, док ја помажем уплашеној и унезвереној жени.

Након позива, врло брзо стигла су кола хитне помоћи, а за који минут касније стигла је и полиција. После збрињавања повређене жене на лицу места, упорно сам инсистирао да будем у возилу хитне помоћи, до потпуног збрињавања жене у Ургентни центар. Мом упорном инсистирању, успротивила се докторка која је учествовала у збрињавању, образложивши ми да треће лице по закону не сме бити поред повређене особе, уколико није у ближем сродству са њом. Ипак ми је дозвољено да кренем, али само до Ургентног центра, а потом морам у полицију да дам исказ како је дошло до повреде и шта знам о том случају. Ја сам и даље упорно инсистирао да желим да сам у непосредној близини повређене жене и да ме у томе нико не може спречити. На интервенцију полиције, дао сам свој исказ, да сам само случајни пролазник и да о насталој ситуацији не знам ништа, чак и да пре овог случаја повређену жену нисам познавао. Упркос томе ја сам за све време вожње у колима хитне помоћи плакао.

Упитан од докторке због чега сам све време плакао у возилу и шта ме је толико растужило, увукао сам своју главу у рамена и одмахнуо руком, одговоривши: ,,Видите, докторка, мени је стварно жао ове госпође. Доживео сам је као рођену мајку, зато што сам одрастао без родитељске љубави, без мајке и без оца. Очувала ме је и одшколовала моја бака Љубодрага, тако да до данашњег дана нисам упознао мајку.“

Тек што смо стигли испред Ургентног центра, поново ме је чекала полиција, како би потврдила мој исказ при увиђају на лицу места. Прво питање полицијe било је: ,,Младићу, јесте ли пунолетни и имате ли код себе личне исправе? Уколико немате, реците ваше пуно име и презиме и кућну адресу.“

Без двоумљења одговорио сам: ,,Име ми је Вукан, а презиме сам узео бакино, пошто њен син такође носи исто презиме.“

,,У реду је, Вукане, у реду. Ми ћемо све ово проверити да ли си ти дао тачан исказ или…, видимо се још који пут. А сада нам још једном реци до детаља шта све знаш о овом случају.“

,,Живим недалеко од овог места, где се и несрећа догодила. Тај крај познајем јако добро. Скоро да свакодневно возим бицикл, а понекад и трчим истом маршутом. Тог поподнева нешто ми се није ишло на вожњу, мада сам пар пута узимао бицикл и колебао се да ли да возим. И онда се у мени нешто преломило да ипак идем на вожњу. Тек што сам се удаљио од куће, неких триста и више метара, чуо сам запомагање жене. Без много размишљања притрчао сам у помоћ не знајући о чему се ради. У том страху, нисам могао да се сетим ничега, чак ни броја Хитне помоћи, те сам зато звао школског друга који је вас позвао.“

Онај исти полицајац који ме је саслушавао на лицу места, саопштио ми је: ,,Вукане, ти си сада слободан, а ако буде потребно, бићеш још једном позван у станицу полиције.“

Приликом изласка са саслушања, у ходнику сам чуо да за повређену пацијенткињу треба хитно добровољни даваоци крви. Одмах сам се добровољно пријавио, сматрајући да се ради о повређеној жени, којој сам указао помоћ. После давања крви, размишљао сам и о томе да ли ће моја крв помоћи повређеној, зато што сам и имао нулту групу, која је била потребна.

Присетио сам се бакине приче, како ми је причала о мом оцу и мајци. Мој отац је служио војску у Сарајеву, одакле се никада није вратио кући и својој мајци Љубодраги. Мене је моја бака Љубодрага пронашла остављеног на прагу испред куће у којој је живела, док за моју мајку, која ме је оставила на прагу куће, никада није сазнала ништа. За све време мог одгајања живела је са претпоставком да моја мајка живи негде у окружењу наше куће и да је надгледала како одрастам. За то време, бака ми је увек причала исту причу и наш први сусрет. Увек када би почињала причу, бака би се расплакала и сузним очима наставила:

,,Е мој Вукане… Тог јутра бака те је пронашла увијеног у нове пелене, ново ћебе, са флашицом топлог млека остављеној у пеленама поред тебе, како би те грејало.“

Преплашена, бака Љубодрага, због тог призора испред своје куће, ни сама није знала шта ју је снашло, питајући се у страху одакле беба испред куће. Дуго се двоумила шта да чини. У страху и бојазни да беба није случајно мокра и да се не разболи, унела је у кућу и почела са расповијањем. Међутим, бака Љубодрага проналази још нешто што звони као шамар, све до данас. У пеленама је било остављено писмо следеће садржине:

 

Видосави Митић, за подвиг људскости

Био је рат, зло доба. Ум изнова решава питање правде, људске и божанске. Време јаука и време наде. Време људи и нељуди.

Живот под срцем Мила (Милева Златановић, прим.аут.) носи и још троје нејаке деце трчкара око ње. Са свих страна – разни неки непријатељи и пријатељи. Мудро треба промишљати и зборити. Бог јој је подарио мудрости и снаге. Као девојчица, преживела је тифус, очев одлазак у балкански рат, мајчину преудају, комшијске сажаљиве погледе, ратне ситуације болести, глади, самоће. Подигли су је очеви родитељи, и удали када је дошло време. Сада има своју породицу, мужа, децу, свекра и свекрву, слогу и берићет у кући, лепо домаћинство.

Други рат још  траје. И свако има своју улогу у тим страшним данима. Војске које долазе и пролазе увек траже храну. Не сме се мислити на страх. Падају бомбе, чују се авиони, ређају се слике језивих разарања и људске немоћи. Као да се можеш заштити под небеском капом, ако нема дана! Живиш живот, а рат је!

Тежак дан притиснуо је нејака плећа. Партизани су је послали да самеље брашно. Поодмакла трудноћа, четврто на путу. Укућани су отишли за својим пословима. До воденице треба ићи путем иза куће. Одморити, па наставити. У једном трену је застала. Предосећај, можда.  Левом  руком је држала стомак под срцем, штитећи будући живот, другом се наслонила на дрво. Граната се распршила и део је погодио у десну шаку. Гелер јој је расекао длан и створио дубоку рану. Њен вапај, њено дозивање и плакање чула је тетка Вида, добродушна жена, која је делила судбину свих жена у рату. Њена куће беше нeдалеко испод ове заравни, али је тога дана била на њиви близу Милине куће. Сунце се разливало у хиљаду боја по гранама и дрвећу. Мила је осећала слабост. Да ли ће је ико чути?! Ради детета које тек треба да се роди. Ради оно троје који се безбрижно играју и у овом времену зла! Како су чиста дечја срца!  –  осмех њеног срца проби се кроз муку.

Последњи пут измењено недеља, 11 октобар 2020 21:22

Жута светлост лелуја на зиду, јер се једва пробија кроз прозор, слаба, као да напољу гори повелика свећа, чији пламен игра на ветру. Гледам у слику на зиду, час је видим, час не. Светлосни пламен пролази преко зида  док бројим, до шест. То је ваљда, око шест секунди. Пратим откуцаје сата и упоређујем. Не држи ме место, иако лежим и покушавам да заспим, преврћем се по неудобном кревету, који на једној трећини има удубљење, и некако се увек „сфуљам“ у тај усек. Окрећем се на другу страну, покушавајући да ухватим сан. Склопим очи, а она ми светли у глави и промичу ми неке силуете. Раздвајам их и трудим се да препознам шта приказују? На шта и на кога  личе?

Често ме мучи несаница, нарочито од кад не пијем. Раније, кад сам пио заспим одмах и хрчем да просто чујем сам себе. Баталио сам тај „вечни“ порок. Сви пију, па и ми Срби. Није то само наш порок. Пију и други народи: Руси, Пољаци, Финци, Шведи, ух, Енглези и др. Али Србе је поред свих ратова где су немилице гинули, убијала и ракија. – Домаћа, добра! – Чујеш у кафани, у кући, на рођендану, слави и слављима. Е, та „добра“ је доообро побила многе. „Ракија разара црева“ – Прочитао сам негде – Ракију можеш да прочистиш од бактерија и вируса, али од тешких метала, не - Рекао ми је један пријатељ који се бави припремом овог „финог“ напитка. То ми сад проструји кроз главу као утеха што више не користим тај опијум. Један мој рођак који је могао добро да попије, саветовао ме – Синко, можеш да попијеш чашу вина, пиво, али ракију немој, она убија  - Иако је он пио баш њу и то „умерено“, како је говорио. Правдао се - Не пијем много, само полочем (пола литре) до подне, после више нимало. - Могао је још да поживи.

Уз сво врпољење по неудобном  кревету опседају ме и муче мисли и бриге, које се активирају највише пред спавање и уз несаницу. Као температура код деце, па и код одраслих. Бриге могу да убију, ако их не распоредите и не савладате. Најбољи начин за то је, да их заборавите, што је тешко, или их разложите на делиће, на комаде, тако мање боле. Само пецкају. Да ли ми се учини, или кроз прозор видех да једна звезда прелете. Благо њој она зна свој пут, а и да не зна, не може да се заустави, али оставља траг и иде да сагори и да се угаси у бескрају свемира. Смрт је вечна, а живот тренутак. Помислих на мајку. Да, сетих се и оца. Човек се угаси а да никад не сазна, како изгледа смрт. Родитељи су ти најбољи пријатељи.

  

Последњи пут измењено уторак, 29 септембар 2020 19:47

Прво смо помислили да се то нека опака зверка ухватила у кљусе код Најданове воденице, али кад смо се приближили, изгледало је да то рањена кошута вречи у честару, преврћући се од болова. Окупани хуком реке, ишли смо журно, бауљајући кроз густу шуму, шибани ластарима граба и церовине и псовали ловце што су тако свирепи. Али кад смо избили на руб честара и разгрнули грање, пред нас је изронила зараван над реком и назрела се чудесна слика. Под водопадом, у Наталијином виру, у коме смо се и сами често купали, праћакала се, скакала је и подврискивала девојка.

Последњи пут измењено понедељак, 21 септембар 2020 19:09

 

Културни посленици рећи ће да је стваралаштво главни и почетни ослонац свеопштег препорода – не кошта много, а даје најбоље резултате и то одмах.

Чињеница је да се књига тешко пробијала у ове наше крајеве. Пре ослобођења, Турци су је заустављали на граници; по ослобођењу, доспевала је захваљујући пренумерантима. Данас се исписују многе књиге које не нађу пут до својих читалаца, из ко зна којих све разлога.

Ова наша нова рубрика „Приче с југа“ је, како је писао Иво Андрић говорећи о уметности, оно „мало соли међу прстима”. Уредници рубрике су Жикица Димитријевић, књижевник и Љубица Здравковић Џонов, новинарка.

Елем, Удружење књижевника Врања окупља двадесетак стваралаца. Удружење настоји да што ваљаније представи чланове у својој средини и у другим срединама у земљи и иностранству. Готово сви чланови бар једном имају наступе годишње у Врању или другде, а и редовни су учесници неколико значајних културних манифестација у земљи, почев од сајмова књига, па до књижевних сусрета у многим градовима. Редовне активности су и гостовања у школама у Врању и Пчињском округу.

Одјек остварења неколико аутора увелико је превазишао локалне оквире. По Статуту, удружење окупља како чланове са југа Србије, тако и писце из Косовског поморавља.

Пре две године, покренули су издавачку делатност, уз помоћ града Врања. Настављajу са тим активностима и труде се да одрже, како динамику тако и одређени квалитет дела која објављују.

У УКВ су покренуте три едиције: Првине, Поезија и Облик.

Првине:„Мириси раја“, Ана Митић Стошић, „Вукови у нама“ Мирослав Манасијевић, „Фама волат“ Бранка Марковић.

Поезија:„Два ваздуха“, Благоје Савић и „30 хиљада одметнутих Јапанаца и пробадање стварности“, Мирослав Манасијевић

Облик: „Царске игре“, Жикица Димитријевић,„Одрони душе“ Бошко Стаменковић, „Одрони душе“- друго допуњено издање, „Деца у магли“, Срђан Томић.

„Ступниву на ступку“ изреке, изрази и пословице врањског краја, Миле Костић Дубница; „Рокифор ревер“, монокомедије - драмски писац Бранислав Марковић из Владичиног Хана, „Луди Љуба“ – комедија Србољуба Аритоновића.

Удружење има стални изложбени простор. Учествује на салонима и сајмовима књига, по позиву. Последњи наступ био је на 21.Сајму књига у Пироту (2020.) и на Светосавском салону књига у Нишу.

Појава нових писаца, значајно је  оснажила културну сферу града. Неколико њих је већ добило и значајне књижевне награде у земљи и иностранству.

Овом категоријом на порталу Радио телевизије Врање која је насловљена  „Приче са југа“ наша медијска кућа и Удружење књижевника Врања жели да мобилише и уједини писце са југа Србије и из Косовског Поморавља. Већ афирмисани, старији и млађи писци из Врања, Пчињског округа и целог југа Србије писаће приче за Вас, наше читаоце.

Тако ћемо направити репрезентативни и својеврсни зборник радова ствараоца из овог дела наше земље, који ћемо представити широком аудиторијуму.

Зашто смо се одлучили на овакав корак који потенцијално доноси многе бенефите, осим новца?

Проза која нагони на читање у даху и ствара посебне слике код читаоца доприноси остварењу општег интереса у култури, а то је пре свега: стварање услова за развој и подстицање савременог књижевног стваралаштва и обезбеђивање услова за доступност културног садржаја јавности.

Овакво представљање књижевних прича, подстиче иновативност и креативност у култури.

Објављивањем прича и младих ствараоца подстичемо младе талентоване писце у области књижевног стваралаштва.

Најважније од свега, жеља нам је да читаоце подстакнемо на размишљање и неговање културе језика и изражавања, али и да широком аудиторијуму понудимо својеврсни „зборник“ који ће на једном месту представити најбоље прозаисте југа Србије и Косовског Поморавља.

Читањем не само да пуните главу информацијама, већ је и негујете. Можете узимати суплементе од рибљег уља или јести пуно куркуме. Можете ићи на часове језика, можете решавати загонетке, или можете вежбати неколико сати недељно.

Али најјефтинији, најлакши и најтестиранији начин тренирања вашег мозга налази се испред вас. Зове се читање. Зато, само напред, читајте редове који се нижу.

Упознајте најбоље прозаисте југа Србије, једноставно, на порталу Радио телевизије Врање.  

 

 

Последњи пут измењено петак, 18 септембар 2020 20:29

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Запис са Интерфер-а: Радио Врање и ове године међу најбољима - Радио Телевизија Врање https://t.co/odrbPqMlAe via @tripplesworld
Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter