Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.

Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.

Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.

Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.

Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.

Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.

Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.

По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.

Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.

Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.

Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.

Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.

То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.

Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.

У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице.