Пољопривреда

Пољопривреда

Виноградари су на дан Светог Трифуна - свог заштитника, симболично орезали по коју лозу и вином залили по неки чокот . Тако је било и у виногорју Љубише Стошића у селу Лопардинце, где под лозом има 14 хектара.

Српска православна црква, верујући у чудотворну  моћ  молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је посебан  молитвени чин, који се на овај дан врши  у виноградима и на њивама. Тада се чита "заклинаније свјатаго мученика Трифуна".

Да симболично  обаве тај чин окупила се породица и запослени у винограду Љубише Стошића у Лопардинцу. Сматра се да су тиме после зимског мировања, вратили снагу виногорју и припремили га за бујање у пролеће.

Љубиша Стошић напомиње да имају три сорте грожђа за производњу црног вина и једну за бела вина. Као и сваке године и данас су се помолили Богу да сачува виноград од свакојаких недаћа које га могу задесити.

У овом винограду, у добрим годинама, могу да уберу 8 тона грожђа по хектару. Али виноград изискује много рада и доста среће са временским приликама.То знају они којима је производња вина и грожђа и посао и љубав.

Горан Ташковић  који већ десетак година ради у овом виногорју на орезивању, потврђује да виноград тражи слугу, а не господара. Само орезивање на 14 хектара  почели су у јануару ове године и уколико временски услови послуже, завршиће до краја овог месеца.

Иста атмосфера богобојажљивости  и заједништва владала  је и у околним виноградима. По традицији , без обзира на временске прилике, виноградари се окупљају и симболично почињу орезивање чокота.

Уколико на овај дан буде  снега или кише у народу се верује да ће година бити берићетна, а ако је ведро, да ће бити сушна и неродна. Многе породице славе  Светог Трифуна као кућну славу, а гостионичари као свог заштитника. Постоји прича  да ако  угоститељ  жели да му посао иде добро током године, данас не сме да наплати ономе који му наручи вино.

 

Последњи пут измењено четвртак, 14 фебруар 2019 16:02

Министарство пољопривреде донело је нова правила за производњу и промет јаја, који доноси поделу јаја на А и Б класу, с тим што ће у промету бити јаја само А класе. То значи да ће у промету бити јаја стара до највише 10 дана, а Б класа ће се користити само за индустријску производњу. Класификација јаја биће готово иста, с тим што ће ознаке ићи од XL (преко 73 грама) до S (испод 53 грама). Постојаће и класификација на основу исхране кока, а свако јаје ће бити нумерисано бројем, наводе из Управе за ветерину.

 

Министарство привреде расписало је јавне позиве, на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима, као и задругама, бити на располагању 1,7 милијарди динара бесповратног новца. Право да се пријаве на Јавни позив имају они који су регистровани у Агенцији за привредне регистре.

Од укупно милијарду и 700 милиона динара, Министарство привреде је за развојне пројекте обезбедило 500 милиона динара бесповратно, а за незапослене, почетнике у пословању и привреднике који су у почетној фази развоја- 200 милиона – бесповратно. За набавку нове опреме је обезбеђена 1 милијарда динара бесповратних средстава. Овај програм спроводи Министарство привреде у сарадњи са Фондом за развој Републике Србије.

Право да се пријаве на овај Јавни позив имају предузетници, микро, мали и средњи привредни субјекти, као и задруге. Неопходно је да буд регистровани у Агенцији за привредне регистре и да доставе званичне финансијске извештаје за претходне две године у којима није исказан нето губитак и који испуњавају услове из Програма. Услов за задруге је да је задруга ускладила своја акта, органе и пословање са Законом о задругама и да се подвргла задружној ревизији у последње две године.   

Средства опредељена Програмом намењена су за куповину, изградњу, адаптацију и инвестиционо одржавање производног простора или пословног простора који је у саставу производног простора, или простора у којем се обавља производња или складиштење производа. Потом за куповину нове или половне производне опреме (не старије од пет година), укључујући доставна возила за превоз сопствених производа и друга транспортна средства која се користе у процесу производње. Трајна обртна средства могу да чине највише 20% укупног инвестиционог улагања.

Јавни позив је отворен док се расположива средства из Програма не утроше, а најкасније до 31. децембра ове године. Пре неколико дана почела је и исплата средстава пољопривредницима из ИПАРД фондова.

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 фебруар 2019 13:35

Произвођачи малина у Србији увелико преговарају о овогодишњој откупној цени овог ситног воћа. Очекују да се цена свеже убраних малина креће од 1,45 до 1,60 евра. То је цена са којом би могли да покрију трошкове и да нешто зараде. Ово је за Радио телевизију Врање изјавио председник удружења малинара у Владичином Хану, Драган Ристић.

Представници „Асоцијације малинара Србије“ преговарају са Националним саветом за малину. Траже цену од 1,45 до 1,60 евра за килограм, али кажу да би били задовољни ако би се договорио откуп од евро и по за килограм.

Председник Удружења малинара „Црвени дукат“ из Владичиног Хана оцењује да би ово била прихватљива цена. Са том ценом могу се покрити високи трошкови производње,одржавања засада хемије и бербе, а  да им опет остане нека зарада.

Произвођачи се слажу да се откупна цена  разграничи по сортименту и да буде једнака на нивоу целе Србије. Оцењују да је добро што се о цени малина прича на почетку године, иако до саме бербе коначна цена неће моћи да буде дефинисана. То ипак зависи од обима и квалитета рода. Требало би узети у обзир неповољну  прошлу годину, необрађене површине, затим 25 до 30 посто засада који су повађени, као и биљних болести којима су ишли на руку климатски услови. Због тога  познаваоци прилика прогнозирају да ће ове године укупан род малина у Србији бити мањи и до 40 процената.

Драган Ристић подсећа да је прошле године цена малине у откупу била је од 90 до 110 динара, због чега су многи одустали од одржавања засада или су их уништили. Зато је добро да се оквирна цена зна већ на почетку године, како би воћари могли да одлуче да ли ће се и даље бавити овом производњом.

Анализа је показала да је прошле године у Србији убрано око 56.000 тона малине, а подаци Привредне коморе Србије говоре о 100.000 тона. То је уствари род са увезеним, јефтинијим малинама из Босне и Херцеговине и Пољске, које се овде пакују и као српски бренд извозе. У удружењу малинара поседују податке са царине, да је пре двадесетак дана за Шведску извезено две и по тоне малина сорте виламет, по цени од 2,47 евра за килограм.

 

Последњи пут измењено среда, 06 фебруар 2019 14:04

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Последњи пут измењено уторак, 05 фебруар 2019 15:34

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Државни секретар Гајовић посетио нашу медијску кућу - Радио Телевизија Врање https://t.co/JCeyPvpy5j via @tripplesworld
Симпо на сајму намештаја у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/eT9mkAG8kz via @tripplesworld
Шанса више: град награђује 40 најбољих студената, ове године 10 више - Радио Телевизија Врање https://t.co/sEu9iVsJNb via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter