Пољопривреда
На 10-ак овчарских фарми на подручју Врања почео је период јагњења. Зато ће наредних месец дана бити изузетно важан и напоран период за власнике фарми. Процене су да ови сточари поседују укупно око четири хиљаде оваца.
Подстицајна средства која даје држава по сваком уматиченом грлу овце, у низу претходних година, учинила су да овчарство постане једна од најпрофитабилнијих грана пољопривреде. И сточари на подручју Врања су то схватили те се број грла из године у годину повећава.
Срђан Зафировић из Пољопривредне саветодавне службе каже да према подацима из 2019. године на фармама у околини Врања има око четири хиљаде оваца са тенденцијом раста. Притом расте број грла, али не и број фарми, јер је посао веома напоран.
Простора за раст и даље има, међутим изразити је недостатак радне снаге и интересовања за овај посао. Зато је период од јануара до марта веома стресан за власнике фарми, јер тада почиње један од најважнијих периода, јагњење оваца. То је посао који захтева готово 24-оро часовно ангажовање, посебно код прихвата јагњади.
Зафировић подсeћа да је веома важно за виталност сваке новорођене јединке да јој плодова вода не доспе у респираторни систем, јер то може изазвати угинуће. Такође је за виталност јагњади потребно да одмах попије колострум преко млека мајке, чиме се подстиче имунолошки систем организма.
Иако се најчешће цео процес одвија природно, у многим случајевима потребна је интервенција људи у процесу јагњења. Овце су тихе животиње, те људи ретко примете када им нешто дешава, тако да је надзор над њима веома важан. Има и оних који су уградили видео надзор у објекте, што се показало као добро решење. С обзиром на то да присуство човека делује узнемирујуће на животињу, видео надзор даје могућност да одгајивач у објекат дође када примети да јој је помоћ потребна.
Ове године на њивама је уочена масовна појава глодара. На то су највише утицали сушно лето и топла јесен. Представљају велику опасност за усеве, пре свега пшеницу, као и луцерку. Промена климе праћена топлим и сушним јесењим данима отежава посао пољопривредницима у више сегмената, а посебно због појаве глодара на њивама. Тако је и ове године примећена масовнија појава глодара стручњаци упозоравају да би требало реаговати уколико се по хектару уочи око 200 рупа. Искуство пољопривредника показује да је потребно и пре тога применити хемијско сузбијање глодара, јер један пар мишева у току само једне године може да направи и по неколико хиљада потомака.
Њиве у већој мери нападају глодари ове године него претходних. Масовна појава глодара бележи се отприлике на три до четири године. Поред велике суше и топле јесени овогодишњем масовном размножавању глодара допринела су и велике површине необрађеног земљишта, где мишеви могу да направе станишта. Већ у сетви, они су прикупљали зрна ту где су се настанили, припремали своја складишта и самим тим су на тим местима проредили пшеницу. Kада је биљка почела да ниче, они су прикупљали и наклијане биљке и клице. Могу да једу и младе биљке, значи да се хране и листовима, тако да ће они практично презимити на бази тих својих ускладиштених намирница, а на пролеће ће наставити своју активност и све до уласка комбајна када дође време сетве, они ће се хранити биљкама.
Оно што би ратари најпре требало да ураде, јесте да обиђу своје парцеле, да виде какво је стање, колико има рупа, где су и у складу с тим да реагују. Ако постоји потреба, потребно је и да третирају те рупе мамцима који су регистровани за употребу у пољским условима. Један од начина да се популација глодара смањи је дубоко орање, којим се разоре гнезда глодара и на тај начин спречава прелазак на озима жита и луцеришта. Време комбајнирања у јесен и одношења хране за ове штеточине, значајно утиче на њихово присуство и углавном је интензитет напада јачи на површинама где је предусев био кукуруз који је комбајниран у каснијим роковима.
Због закаснеле јесење сетве, на већини парцела у врањском крају озими стрни усеви, пре свега пшеница, нису били припремљени за овај период ниских температура. Ипак тренутне дневне температуре у плусу, донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи.
Јутарњи мразеви који се на подручју Врања спуштају и до минус 11 степени, а поред речних сливова температуре су још и ниже, могу оштетити врхове листова усева, али то им неће нанети велике штете. Пшеница може поднети до минус 21 степен, седам дана у континуитету. Међутим, голомразица свакако има негативан ефекат, иако дневне температуре у плусу донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи. С обзиром да метеоролози најављују нешто више дневне температуре у наредним данима, највероватније неће доћи до значајнијег оштећења усева.
На највећем проценту површина, пшеница се налази у фази три листа. За отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре, врло је битан оптималан рок сетве и временски услови који владају у том периоду. С јесени је пшеница засејана у касним роковима сетве, те је дошло до успореног раста. Стручњаци су упозорили ратаре да би требало да сетвену норму управо повећају за 10 до 20 процената, јер је процена да је могуће да толико усева мраз оштети.
Било би добро да падне снег минимално дебљине 10 - 15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Уколико се остваре прогнозе метеоролога у наредним данима предвиђа се снег, а од 20. јануара најављени су ледени дани. То ће бити и најкритичнији дани за усеве. Након тога ће према прогнозама уследити отопљавање, са максималним дневним температурама до 9 степени.
За остатак зиме, у фебруару и марту, прогнозирају се температуре изнад вишегодишњег просека, те ће у том периоду, уз све агротехничке мере, моћи да се надокнади развој ратарских култура и постигну приноси који би бар требало да покрију трошкове сетве. Да подсетимо да су ратари који су сејали декларисано семе платили сетву око 80 хиљада динара по хектару, а са семеном из сопствених резерви око 60 хиљада динара за хектар.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје, за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства- за набавку новог трактора у 2020. Години.
Најављивану подршку произвођачима, ресорно министарство реализује одмах почетком године. Разлог је у чињеници да је механизација у Србији у просеку одавно премашила пунолетство. Прошле године у Србији је купљено око 2.000 нових трактора и 90 комбајна. Уз сву помоћ државе за десет година купљено је само 20.000 трактора што значи да је обновљено само пет процената пољопривредне механизације, те је подршка за набавку нових трактора била ургентна.
Подстицај се може остварити на основу прихватљивих трошкова инвестиције за набавку новог трактора чија је снага мотора до 60 киловата, укључујући и тракторску кабину, и да се први пут користи за пољопривредне радове у биљној и сточарској производњи. Услов је да је произведен или склопљен у Републици Србији пре дана објављивања јавног позива за остваривање права на подстицаје.
Подстицаји се утврђују у износу од 50 одсто од вредности реализоване прихватљиве инвестиције. Висина подстицаја за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди износи 65 процената. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је 800 хиљада динара. Подстицај могу да остваре они који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава и у активном су статусу. То су физичка лица-носиоци комерцијалног породичног газдинства, предузетници, привредна друштва и земљорадничке задруге са најмање пет чланова.
Поред ових услова, неопходно је да подносилац захтева у регистру пољопривредних газдинстава има уписане површине земљишта за производњу одговарајућих биљних и воћарских култура. Уколико се газдинство бави сточарством утврђен је највећи број грла крупне и ситне стоке које произвођач може да има, а да испуњава услове за подношење захтева. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари у текућој календарској години је 800 хиљада динара. Захтев за одобравање права на подстицаје може се поднети до 29. маја ове године.
Пољопривредници у Србији од почетка следеће године могу да очекују финансијску помоћ државе из неколико извора финансирања, најавио је ресорни министар Бранислав Недимовић. Посредством уговора склопљених на нивоу државе, финансијска подршка обезбеђена је кроз гаранцијску шему и преко уговора са Светском банком.
Гаранцијску шему је наша држава обезбедила захваљујући уговору вредности 55 милиона долара. Осим ове помоћи, почетком следеће године пољопривредници би требало да добију помоћ и кроз уговор који је Србија склопила са Светском банком за побољшање конкурентности пољопривреде. Тај уговор требало би да почне да се спроводи од јануара, а тиме ће домаћим произвођачима бити олакшан приступ средствима из Инструмента претприступне помоћи Европске уније за рурални развој. Ресорни министар Бранислав Недимовић подсетио је да пољопривредници из наше земље другу годину заредом конкуришу за средства из овог програма, а највеће интересовање показали су за набавку пољопривредне механизације.
Највише проблема било је када неко хоће да изгради прерађивачки капацитет, јер не може да обезбеди хипотеку или гаранцију, да би добио кредит, да би касније могао да добије повраћај средстава. Кроз приступ европским фондовима српски пољопривредници добили су могућност за развоја винарства и живинарства. Висина ове подршке износи 60 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, док је овај износ од 65 одсто намењен за пољопривреднике млађе од 40 година, а 70 одсто за оне који живе у планинским подручјима.
Из европских предприступних фондова, за развој пољопривреде у Србији издвојено је 175 милиона евра. Та средства, уз помоћ државних субвенција и суфинансирања требало би да омогуће помоћ пољопривредницима у новчаној вредности од 400 милиона евра. Део тих средстава планиран је за помоћ у развоју сеоског туризма у Србији.
Обезбеђена су и средства од кредита висине 50 милиона долара за аграр у Србији. Предстоје даљи преговори државе са ЕУ о преговарачким Поглављима 11 и 12, која се односе управо на развој села и безбедност хране.
Опширније...
У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета.
Приликом конкурисања за средства из ИПАРД програма, пољопривредници у Србији највеће интересовање показали су за куповину трактора. Од десет пољопривредних газдинстава у Србији, осам има свој трактор, али је та механизација у просеку старија од 20 година. Међутим, произвођачи који имају мале поседе нису могли да поднесу захтев за средства из овог програма, те ће субвенције за њих бити обезбеђене из буџета Републике Србије.
У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета. Овом мером биће обухваћени трактори који се склапају или производе у Србији, а који по проценама коштају од 8 хиљада до 20 хиљада евра. Повраћај новца је 50 одсто, односно 65 процената за произвођаче у неразвијеним подручјима, максимално 800 хиљада динара.
Дешава се да пољопривреднике збуњује то што постоје две мере за набавку ове механизације. Оне се разликују у начину набавке и плаћања. Наиме, мера ИПАРД-а намењена је онима који обрађују од два до 100 хектара земље. Оно што подршку државе разликује од ИПАРД-а јесте да се захтев за субвенције државе, подноси тек када пољопривредник купи машину својим средствима. Код ИПАРД-а корисник доставља предрачун за одобравање подстицаја Европске Уније, а инвестиција се реализује тек када добију решења.
Из националног буџета до сада је за различите пројекте који су спроведени по захтеву пољопривредника, исплаћено 12 милиона евра.
Буџет града Врања за пољопривреду за наредну 2020. годину за две трећине је већи у односу на годину на измаку. Осим непосредне помоћи произвођачима, планиране су и бројне активности везане за њихову едукацију, као и промоцију производа овог краја.
У наредној години из буџета града Врања биће издвојене 23 милиона динара. То значи да су издвајања за аграр у односу на ову годину увећана за 8 милиона динара. То је оно што је непосредно планирано за помоћ пољопривредницима, не рачунајући инфраструктурну изградњу у селима, улагања у ревитализацију путева и изградњу спортских терена. Осим тога, постоји реална могућност коришћења бесповратних средстава ресорног министарства, као и фондова Европске Уније.
Поред тога, сектор пољопривреде Градске управе планира и бројне едукативне и друге активности које ће поспешити развој пољопривреде, али и других области, попут обогаћивања туристичке понуде града.
Тако је наредне године 7. марта у граду планирано организовање првог Фестивала пчелињих производа, лековитог, зачинског и украсног биља. Циљ је промоција меда и производа од меда. Уз септембарски Сајам меда у Врању, који се позиционирао као један од најзначајнијих на југоистоку Балкана, то ће бити још једна промоција меда са овог географског подручја. Планиране су и едукативне радионице не само за пчеларе, него и све оне које се баве производњом препарата и помоћних лековитих средстава од меда. Такође, произвођачи из нашег краја учествоваће и на првом Сајму воћарства, који ће у Београду бити организован од 30. јануара до 1. фебруара 2020. године. Представиће се прерађивачи воћа, као и произвођачи воћних садница. Организовани одлазак пољопривредника из Врања до Београда планиран је за 1.фебруар.
Вакцинација свиња против свињске куге званично је престала да се спроводи на целој територији Србије. Након мониторинга и контроле Европске комисије биће могућ извоз свињског меса у наредним годинама, чему је вакцинација до сада била главна препрека. Мера вакцинације против свињске куге спроводила се у Србији у претходних 30 година. Kласична куга свиња налази се на листи А болести Светске организације за здравље животиња, а уколико се појави у некој земљи може да створи велику економску штету и у тој, али и у суседним државама. Сада је вакцинација као мера укинута, а латентна опасност од појаве болести увек постоји. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема.
Зафировић каже да што се тиче опасности од заразе овом болешћу све зависи од спровођења превентивних мера, не само у Србији, већ у целој Европи. Обољење као што је свињска куга је смртоносно за заражене животиње. Међутим, релативно брзо се искорењује, јер након уклањања заражених јединки, уколико на фарми 45 дана није било оболелих животиња сматра се да је то газдинство безбедно.
Вакцинација је била главна препрека извозу свињског меса на европско тржиште. Слободном извозу претходиће контрола Европске комисије и мониторинг који би могао да потраје годину и по дана, па и дуже. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема. Стручњак за сточарство у Пољопривредној служби Врање Срђан Зафировић каже да што се тиче вакцинације против свињске куге, она је давно престала у већем делу Европе. Наше фарме нису могле да извозе свињско месо управо због вакцинације. Тако ће са престанком примене ове превентивне мере бити отворена могућност извоза.
Ово је добра вест за домаће произвођаче, који ће сада моћи да понуде и свињско месо на европском тржишту. Међутим, да би наша земља могла да има статус земље слободне од класичне куге свиња превентивне мере морају у потпуности да се спроводе што значи да се мора доказати да овог вируса нема ни код домаћих ни код дивљих свиња, а тај процес може трајати дуго, чак до неколико година. Што се тиче трговања са Евроазијском унијом, Србија ће моћи да тражи од држава ЕУ да нам дозволе транспорт преко њихових територија, што је велика погодност за произвођаче због смањења трошкова.
Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.
Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.
Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.
Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.
Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.
Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.
Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док је позив за меру три, која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара. Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
