Изузетно топло време омогућава воћарима да обаве зимско прскање воћњака,  уколико то још увек нису учинили. Таквим  третманом  уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори  дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима.

Зимско прскање воћа део је добре воћарске праксе. Примењује се како би се смањио потенцијал присутних бактерија и других штетних организама које се задржавају у воћњацима.Зимско прскање је трећа фаза заштите која се мора применити управо сада, када температуре још увек нису пале испод 10 степени.

Дејан Мујакић стручњак  за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању истиче да се примењују третмани у којима се комбинују бакарни препарати са инсектицидима и минералним уљем. Минерална уља делују на презимљујуће форме бактерија и штеточина тако што спречавају транспорт ваздуха и на тај начин доводе до гушења штеточина.

Зимско прскање обавља се до наредне фазе вегетације али при температури која не сме бити испод 10 степени. Треба подсетити да се оваква заштита не може  заменити ниједном другом у време вегетације. Овим третманом  уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори  дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима. Иначе , потребне су укупно три етапе заштите током године.У првој се   примењују  такозвано плаво прскање или купање стабала, а у другој механичко уклањање мумифицираних плодова,опалог или лишћа које се задржало на дрвећу. Тај материјал требало би изнети из воћњака и безбедно спалити,водећи рачуна о мерама заштите од пожара.

Српски фармери  могу очекивати повећање цена  товљеника због  најављеног извоза свињског меса. До краја новембра, пут Кине требало би да крене први контингент од 50 хиљада тона ове врсте  меса.  Дугорочно, извоз ће бити могућ само уз удруживање фармера, кланичара и трговаца.

У Србији је у последњој деценији значајно смањен број фармера који се баве товом свиња. Разлог је велика осцилација  откупних цена , са тенденцијом смањења до испод произвођачке цене. Иако држава субвенционише производњу, тиме  што сточарима даје приоритет при закупу земље, то није довело до правог ефекта. Са друге стране, извоз првог контингента свињског меса из Србије на кинеско тржиште у количини од 50 хиљада тона требало би да покрене  стабилизацију цена  на домаћем тржишту. Та количина требало би да буде припремљена за извоз без значајнијих тешкоћа, али дугорочно , извоз је могућ само уколико се удруже фармери, кланичари и сточари.

Поред тога требало би да се измене услови под којима се месо откупљује. Наиме, у већини европских земаља откупна цена  формира се према оствареном проценту меснатости. Министарству пољопривреде предстоји усвајање законске обавезе да се товљеници плаћају фармерима на основу количине и квалитета меса, а не као до сада ,на основу живе ваге.

Цену месне јединице одређивала би на сваких седам дана координациона комисија  састављена од представника произвођача, кланичара и министарства пољопривреде, а на основу понуде и тражње. Меснатост свиња требало би да је 60 и више процената, а утрошак хране испод три килограма за килограм прираста.

Они који могу да испуне ове услове биће конкурентни на домаћем, али и светском тржишту. Кланичари би тада могли да се договоре са фармерима да планирају и заједнички финансирају тов на бази прираста. Власници кланица се морају придржавати свих законских прописа о сузбијању свињске куге, што значи да не смеју да прихватају товљенике без маркице и одговарајуће ветеринарске документације.

Ратари морају да измене сортимент житарица  због суше и закаснелих радова у пољу. Стручњаци препоручују искључиво ране  и средње ране сорте пшенице и повећање количине семена 10 до 15 одсто по хектару. Сетва је почела само у појединим селима у Пчињском округу где је пала значајнија количина кише, иако недовољна за овако сушно земљиште. Остали ратари мораће још да чекају нове количине падавина. Већ сутра метеоролози најављују да ће током дана бити пљускова. Нада Лазовић Ђоковић препоручује да на лакшим типовима земљишта  ратари ураде плитко орање на дубини од 10 до 15 сантиметара, да изврше предсетвену припрему и одмах сеју житарице. Веома је важно да користе декларисано семе  и то само ране и средње ране сорте пшенице. Због прекорачења свих термина за сетву озимих житарица  мора се повећати количина семена за 10 до 15 одсто. То је сасвим довољно  ако дође до голомразице  услед чега нека зрна неће исклијати. Уколико се посеје већа количина  од препорученог , на пролеће може доћи до полегања усева и болести. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе  подсећа да је важно да ратари примене Ен-Пе-Ка  ђубрива  са већим процентом фосфора. Тај елемент у овом тренутку најпотребнији је пшеници. Може се сејати сточни грашак и грахорица , с тим да се примене ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. У овом тренутку не препоручује се сетва јечма. Јари јечам  може се  сејати почетком наредне године.

Министарство пољопривреде  расписало  је конкурс за подношење пријава за подршку младим пољопривредницима у 2019. години. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Пријаве на конкурс подносе се  до 31. децембра 2019. године Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. По условима конкурса право на подстицај има пунолетни млади пољопривредник, уколико је као носилац, односно члан  пољопривредног газдинства први пут уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, почев од 1. јануара 2018. године и налази се у активном статусу. На дан подношења пријаве, пољопривредник мора да има навршених 18, а у календарској години у којој подносе пријаву највише 40 година живота. Инжењер сточарства Срђан Зафировић у Пољопривредној саветодавној служби напомиње да се подстицаји  односе на субвенције за  развој и унапређење примарне сточарске производње кроз набавку квалитетних приплодних грла, као и област примарне биљне производње на газдинствима пољопривредника. Подстицаји се утврђују у износу од 75 % од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Зафировић појашњава да се ради о нешто другачијој реализацији субвенционисаних средстава. Наиме, након одобравања пријаве, пољопривредник подноси предрачун инвестиције, а ресорно министарство унапред уплаћује 60 одсто вредности инвестиције. Пољопривредник је дужан да целокупну инвестицију реализује у року од три месеца. Овакви  подстицаји  подршка су  програмима за  унапређење квалитета живота у руралним подручјима, кроз подршку младим пољопривредницима. За попуњавање пријава за конкурс и припрему потребне документације млади пољопривредници се могу обратити стручњацима Пољопривредне саветодавне службе у Врању.

Уколико се потврде прогнозе метеоролога и киша данас или најкасније сутра, коначно стигне и до југа Србије, ратари ће ове јесени ипак моћи да засеју пшеницу до 10. новембра. Оптимални рокови су прошли, али ни до средине новембра  још није касно да се овај посао обави. Једно је сигурно, ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова  и тек са првом кишом  створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара .Чак ни они пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  не могу да  уђу у њиве. На неким местима земљиште је услед суше испуцало, а понегде подсећа на бетонске аеродромске писте. Метеоролози  прогнозирају да ће у наредним данима сигурно бити  падавина и то већином дана уз слабији пад температуре. Ово је друга година заредом да ратари не могу да засеју житарице у оптималном року. Међутим, искуство говори да због промене климе  род за наредну годину неће бити значајније умањен  због закаснелих радова. Оно што свакако може да утиче на смањење рода јесте опредељење већине пољопривредника да одустану од сетве декларисаног семена, већ ће  користити  такозвано „семе са тавана”.  Употребиће само 50 одсто декларисаног  семена,  а преостала половина биће такозвано семе са тавана. У оваквим годинама није касно и ако се сетва обави до 10 новембра. Приноси неће бити значајније нижи,  ако се примени агротехника односно ђубрење и заштита засејаних површина. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да  повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10. новембра  за један одсто. Што се тиче домаћих сорти, сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по хектару. Када је реч о иностраном сортименту норма је од 200 до 240 килограма на хектар. Уз то је обавезна примена НПК ђубрива. Дугорочније прогнозе метеоролога говоре да  би до 12. новембра  готово свакодневно требало да буде кише, повремено и јачег интензитета. Управо такве падавине најављене су за сутра.  Иначе, температура до краја месеца кретаће се максимално до 19  степени, с тим да ће крај новембра обележити пад температуре на 6 степени.