Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.

Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.

Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада  хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад  3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.

Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.

Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.

Ступио је на снагу Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди. У функцији је и електронски портал Пореске управе, чиме пољопривредни послодавци сада могу свакодневно да пријављују и одјављују раднике. За један дан ангажовања радника трошкови пореза и доприноса постали су фиксни – око 300 динара, односно око 6.000 динара месечно за 20 дана ангажовања радника. Досад су месечни издаци послодавца на име пореза и доприноса по раднику у просеку износили 10.200 динара. Од 2019. сваки сезонски радник има право на пензијско и инвалидско и осигурање за случај повреде на раду. За време обављања сезонских послова неће бити избрисан са евиденције незапослених и, и даље ће имати право да прима накнаду из фонда за незапослене или социјалну помоћ.

У време подизања нових засада воћа, многи воћари питају се шта производити и које ће сорте бити рентабилне у дужем периоду. Статистика и струка показују да дефицитарних воћних врста има, али да се произвођачи држе традиције и највише саде шљиве и јабучасте воћне врсте.

У ово време се, у периоду мировања, подижу нови воћни засади. Србија је земља шљиве, па се и млађи произвођачи држе традиције и углавном подижу засаде различитих сорти овог воћа. Природни потенцијали богом су дани да код нас, на југу, успевају готово све воћне врсте. Али пласман увек доноси проблеме.

Сузана Јеркић из Пољопривредне службе препоручује воћарима да подижу засаде крушке која је дефицитарна у дужем периоду, а такође и ситно воће. Без обзира што је ова година била лоша за малинаре, не би требало да запуштају засаде, јер осцилације на тржишту дођу и прођу.

Статистика такође потврђује да виде се велике осцилације у последње четири године у производњи крушака и да се ту може нађи простор и за наше произвођаче. Осим тога висина рода је око осам тона по хектару, а рецимо у Холандији 40 тона. Још много тога неопходно је учинити да би били успешни.

Сузана Јеркић каже да оно што могу учинити је да се удруже, да се одлуче за производњи једне а највише две воћне врсте, да подижу засаде на већим површинама од 10 хектара и да заједнички наступају на тржишту.

Поред тога добро би било да подигну и хладњаче како би сачували плодове до понуде најповољније цене.