Пољопривреда

Пољопривреда

Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у  засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана  влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.

Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле  штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.

Последњи пут измењено петак, 12 јул 2019 13:33

Киша је потпуно зауставила жетву јечма и пшенице, која је била у пуном јеку на пољима врањског краја. Површине под житарицама су двоструко мање у односу на прошлу годину, просечан род такође  је умањен, а временске прилике могу да нанесу додатну штету. 

„Због кише која је почела јуче и трајала и током ноћи, жетвени радови потпуно су заустављени. Код јечма који још увек није пожњевен може доћи до осипања зрна. Под пшеницом је око 5 до 7 хиљада хектара, што је готово 50 одсто мање него прошле године. Принос је слаб, а временске прилике додатно могу да умање род. Процене су да ће род пшенице ове године бити мањи и до 50 одсто”.

Онде где јечам још увек није пожњевен услед кише може доћи до осипања зрна из класа и до клијања зрна. Ове године пшеница је засејана на 40 одсто мање површина него претходне, а род је знатно слабији, па су процене да ће просечно бити од 2 и по до 3 и по тоне по хектару.Такав исход је очекиван с обзиром на овогодишње неповољне временске прилике.

Стефан Антанасковић из Метеоролошке станице Врање напомиње да је током јуна на подручју Врања пало око 100 литара кише по метру квадратном, а у јулу око 18 литара. Због најављених падавина у наредних седам дана могућа је појава бактериоза у засадима поврћа, пре свега паприке на отвореном пољу. Влага угрожава и воћарске и виноградарске културе.

Последњи пут измењено среда, 10 јул 2019 13:56

Компанија Нектар   из Бачке Паланке подигла је највећи засад органске јабуке на 45 хектара у општини Владичин Хан. Ове године планирају принос од око 500 тона најбоље јабуке, а у наредне 4 године органским засадима биће покривено 114 хектара. Плантажу су обишли представници Министарства пољопривреде, Привредне коморе Србије, руководство Компаније и бројни новинари.

Највећи засад органских јабука подигнут је у селу Житорађе у општини Владичин Хан. За нешто више од годину дана ревитализован је стари Делишесов воћњак са постојећим сортама јабуке и подигнут нови, са тренутно најбољим органским сортама из иностранства. Неће се зауставити на томе. Планирају проширење засада,  јер су на основу вишегодишњег искуства у пословању у земљи и иностранству и пратећи укусе потрошача одлучили да органска производња постане неизоставни део њихове понуде.

"У ову инвестицију уложили смо више од 200 хиљада евра, а укупна инвестиција у саднице и опрему ће бити преко пола милиона евра. Овим пројектом настављамо, у складу са нашом филозофијом „Није свеједно“, да инвестирамо у нашу земљу и будемо пионири нових трендова и потрошачима нудимо најквалитетније и здраве производе", рекао је Михаило Јанковић, генерални директор Нектар групе.

У сезони бербе биће упошљено 100 радника, а у будућности још више каже Јанковић. Наставиће са улагањима у овај крај. У Србији је тренутно 7 посто заштићеног пољопривредног земљишта које може одмах да буде сертификовано у органско, а користи се 0,4 посто. Велика је ствар што је Нектар група инвестирала у овај крај 15 милиона евра и још једном показала да је регионални лидер кажу у Министарству и Привредној комори Маркo Чадеж.

"Стратешка опредељења Министарства пољопривреде су органска производња, заштита географског порекла и стварање додатне вредности. Компанија Нектар, као одгворно друштвена компанија, ушла је у овај подухват и начинила крупан корак у нашој земљи", истакао је Велимир Станојевић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

"Са оваквом производњом, пре свега органском, општина Владичин Хан захваљујући Компанији Нектар покушаће да повеже кооперанте и да стигне до сваког произвођача са причом о органској производњи. Наставићемо да будемо добар партнер Нектару", нагласио је Бранислав Тошић, помоћник председника општине Владичин Хан.

Нектар планира да у наредним годинама настави са улагањима у органску производњу. Јабука са ове плантаже користиће се за сопствену производњу готових производа, а мали део за продају кроз каше и концентрате.

 

Последњи пут измењено уторак, 09 јул 2019 08:58

Компанија „Нектар” из Бачке Палнке и њихова фабрика у Владичином Хану, организују отварање првих и највећих органских плантажа јабука у Србији, у селу Житорађе. Организован је обилазак органских плантажа, шетња кроз засаде са органском јабуком уз стручно вођење агротехнолога. Након обиласка предвиђена су обраћања званичника, а након завршетка официјелног дела званице ће уживати на организованој закусци „Нектар” пикник на органским плантажама. Органски засади јабука компаније „Нектар” тренутно су на 45 хектара и највећи су у Србији. У наредне четири године биће покривено органским засадима чак 114 хектара. Већ ове године, од постојећег засада, очекује се укупно 500 тона приноса најбољих сорти органске јабуке.

       

Ове године откупна цена малина на југу Србије знатно је виша у односу на претходну сезону. Износи око 140 динара за килограм, а просечан принос  је између 10 и 15 тона по хектару. Мучни преговори између произвођача и откупљивача пре почетка бербе малина ове године, изнедрили су цену од 140 динара за килограм. Тај договор се поштује и у другим подручјима Србије и то је цена која ће бар мало ублажити незадовољство и револт произвођача који су прошле године у многим малињацима обуставили бербу или су чак почели да крче засаде. Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе Врање процењује да су малинари задовољнији откупном ценом у односу на прошлу годину. Берачи малина могу да зараде 40 динара по килограму убраних плодова. Из пољопривредне службе упозоравају да се приликом бербе мора водити рачуна и о хигијени и здравственом стању берача, јер се узорци малина шаљу на анализе. На територији града под засадима малина  је око 200 хектара. Део засада није у пуној родности и одговарајућем квалитету, јер због ниских цена приликом прошлогодишњег откупа плодова, власници нису применили све прописане агротехничке мере, што се одражава на род у овој години. Сузана Јеркић подсећа да је неопходно да сада, након заршетка бербе све те пропусте морају да надокнаде у погледу орезивања, прихране и обраде земљишта. До сада су малинари на југу Србије имали више среће него произвођачи у западној и централној Србији, где су градоносни облаци и поплаве уништили  велике површине под засадима овог воћа.

Последњи пут измењено понедељак, 08 јул 2019 17:08

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter