Пољопривреда

Пољопривреда

Управа за ветерину ресорног министарства објавила је упутства за власнике фарми свиња у циљу превенције афричке свињске куге. Процена је да на подручју Врања има свега  око две хиљаде свиња, а у округу око 3 и по хиљаде. Нема организованог това већ се гаје углавном за индивидуалне потребе. Према проценама Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација,  афричка свињска куга присутна је у Бугарској, Мађарској и Румунији.  Оцењују да присуство те  болести у  овим земљама може довести у велику опасност цео Балкан, посебно државе у којима афричка куга свиња никада до сада није била присутна. До  краја ове недеље очекују се анализе на основу којих ће бити  познато да ли у Србији има афричке куге свиња.

У међувремену Управа за ветерину Министарства пољопривреде објавила је упутства и препоруке за власнике фарми свиња у циљу превенције ове болести која за људе није опасна. Препорука је да  животињама не би требало давати остатке хране из домаћинства , избегавати држање свиња на паши, поставити дезинфекционе баријере на улазу и излазу у објекат где се држе. Иначе свињарство је на подручју југа Србије спало на најниже гране у последњој деценији. Срђан Зафировић из Пољопривредне службе износи процене да се на подручју Врања  гаји свега око две хиљаде свиња, а у целом округу око 3 и по хиљаде грла. Организованог  гајења и откупа нема, већ се ове животиње гаје углавном за потребе индивидуалних газдинстава.

Обавезно је пријавити сваку јединку болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару. Иначе симптоми  по којима власници  могу препознати присуство болести  су изненадно угинуће једне и више свиња, губитак апетита, повишена телесна температура до 42°степена , крварења по кожи, отежано дисање,  кашаљ и  повраћање.  Вирус ове болести веома је отпоран и може преживети више од 3 месеца  у месу и изнутрицама., а неограничено у смрзнутом месу. Јединке  код којих се открије морају се безбедно уништити.

Последњи пут измењено уторак, 13 август 2019 14:52

Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији  града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да  у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет  рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на  25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска  бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.

Последњи пут измењено субота, 10 август 2019 09:26

У већини винородних предела на територији Врања стање је алармантно, када је реч о присуству биљних болести, оцењују стручњаци. Виногорје ће опстати уколико се интензивно ради на сузбијању болести. Стање у врањском виногорју изузетно је лоше. Смена кишног периода са високим температурама и  сунчаним  данима  подстакли су развој биљних болести. Пре свега пламењаче и пепелнице. Ове болести су и иначе присутне у виноградима али су ове године испољили пуну снагу. Стручњаци који стално обилазе засаде винове лозе на целокупном подручју  упозоравају да  је oбавезна примена одговарајућих третмана уколико виноградари намеравају да сачувају овогодишњи род грожђа. Мица Стајић из пољопривредне службе подсећа да је неопходна примена најпре бакарних препарата. Они се морају комбиновати са сумпорним, како би спречили последице пепелнице и појаву сиве буђи која буквално може да однесе комплетан род. Овакве мере заштите неопходно је примењивати све до фазе шарка. Сумпорни препарати специфични су у свом деловању, с обзиром да је важно дејство сумпорних испарења. Зато је потребно радити третмане  у вечерњим или јутарњим сатима, на температури испод 30 степени Целзијусових, односно изнад 16 степени.Тек тада сумпор испољава своје пуно дејство. У овом периоду и повртњаци су угрожени истим биљним болестима, али и присуством великог броја штеточина. С обзиром да за то постоје регистровани препарати на нашем тржишту потребно је применити их у одговарајућим фазама и прописаној концентрацији, након консултације са стручњацима.

Последњи пут измењено уторак, 06 август 2019 16:15

Ширење вируса афричке свињске грознице на фармама у Бугарској и Мађарској, представља озбиљан ризик за околне земље. Против ове болести свиња не постоје лекови ни вакцине, а смртност је стопроцентна. Афричка свињска грозница не преноси се на људе ни на друге животиње. Представља озбиљну претњу за фармере, трговину и снабдевање становништва.

Фармере који се баве организованим узгојем свиња у Србији и другим земљама Балкана, озбиљно је узнемирила вест о ширењу вируса афричке свињске грознице у суседној Бугарској.  Власти су у овој  земљи, због откривања вируса, биле приморане да на четири фарме униште 100 хиљада грла. Сада су најавили да ће усмртити још 17 хиљада грла након што је дошло до откривања болести на фарми на северу  земље. То је пета индустријска фарма коју је погодио овај вирус. Афричка куга  је заразна вирусна болест која погађа свиње свих узраста, изазивајући  грозницу, а смртност је 100 процената. Погађа и домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе. Kарактеристично је да вирус може месецима да преживи у производима од меса и у храни за животиње. Важно је нагласити да болест није опасна по људе, али ни друге животиње, а најчешће се преноси на свиње контактом са дивљим свињама.

Представља озбиљну претњу за системе производње свиња. Постоји озбиљан ризик даљег ширења вируса из заражених подручја узимајући у обзир обимна прекогранична кретања појединаца, свињских производа, преносилаца и заражених дивљих свиња. Било која земља са сектором узгоја свиња је угрожена. Мање фарме, са ниском биолошком сигурношћу, посебно су на удару. Kако тренутно нема ефикасне вакцинације или лечења, најбоља стратегија за спречавање уласка вируса је побољшана контрола граница, правилно подизање свести и већа биолошка сигурност.

Спречавања кроз ограничење кретања дивљих свиња су много изазовније. Рано откривање и подршка ловачких удружења и организација су најбоље решење. С обзиром на претњу коју болест представља глобалној пољопривреди и трговини, афричка свињска грозница обавезно се пријављује Светској организацији за здравље животиња.

 

Последњи пут измењено четвртак, 01 август 2019 15:18

На њивама у околини Врања  жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће  је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова   одузели су додатни део ржовогодишњег рода.

Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате  дале су наше сорте  пшенице. 

Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.

Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее  остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.

Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности  корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.

Последњи пут измењено среда, 31 јул 2019 14:57

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter