Пољопривреда
У припреми је нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе.
Једна од предложених измена је да ће они производи који имају ову ознаку, а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус.
Произвођачи из Србије, морају да прођу кроз двостепену регистрацију, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште Европске уније.
Неопходно је да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије, подсећају у Mинистарству пољопривреде.
Још десетак дана траје период који је најповољнији за подизање нових засада јагода.Такозвана летња садња коју произвођачи у овом крају ретко примењују, даје изузетне резултате и добар род већ у наредној години, подсећају стручњаци.
Повољни агроеколошки услови означили су југ Србије као идеално подручје за гајење јагода. Оно је то и данас када се , након стагнације која траје више од две деценије, поново интензивно саде како на отвореном простору, тако и у пластеницима. Летња садња није уобичајена код нас иако, како твде струњаци даје најбоље резултате, уколико се квалитетно уради припрема за садњу.
Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да пољопривредни произвођачи који су урадили анализу земљишта као и квалитетну припрему земље, могу почети са садњом.Оно што се најчешће јавља као грешка је да се земљуште не слегне и да остане међупростор између земље и фолије и у том простору се касније јављају корови.
Подразумева се набавка исправног садног материјала од регистрованих произвођача, као и постављање система за наводњавање.
Сузана Јеркић објашњава да је предност летње садње у томе што они који сада подигну засад, значајне приносе могу да очекују већ у наредној години. Оваква садња мође да се ради све до средине августа.
До пре две деценије по великим површинама под јагодама било је познато село Вртогош. Касније, са престанком откупа, нестало је и засада. Но, већ више година јагоде имају одличну цену у малопродаји која је на почетку сезоне око 300 динара, а касније од 200 до 250 динара за килограм. То је поново вратило ово врло тражено воће у пластенике и на њиве наших произвођача.
Европска Унија повукла је мерe додатне контроле за извоз смрзнутих малина из Републике Србије, потврдило је Министарствo пољопривреде. Тиме ће бити смањени трошкови извозницима и произвођачима малина. Мере додатне контроле сваке десете пошиљке малина из Србије биле су уведене због коронавируса.
У већини малињака на територији Врања и округа принос малина је готово преполовљен ове године. Уместо очекиваних седам до осам тона рода по хектару, принос је нешто већи од три тоне.
Климатске промене, ниска откупна цена малина у претходних неколико година, слаба мотивација произвођача да интензивно раде у малињацима, све то довело је до значајног смањења обима овогодишњег рода. У Пољопривредној служби Врање оцењују да квалитетом овогодишњег рода можемо да будемо задовољни. али не и количином . Берба сорти „Виламет“ и „Микер“ је углавном у последњој фази.
Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсетила је да морамо наставити са негом малињака након бербе. Десетак дана након завршене бербе неопходном је почети орезивање изданака који су већ донели род. Након тога морају се изнети из малињака и спалити.
За бољи род наредне сезоне стручњаци саветују неговање засада. Произвођачи су ове године задовољни ценом, која је премашила две стотине динара по килограму. Требало би да виша цена стимулише произвођаче да интензивирају радове који се односе на обраду земље и негу засада. Малина мора бити нахрањена одговарајућим ђубривом у правом тренутку. Претходно се мора урадити анализа земљишта. Сада, након бербе, морају да наставе са наводњавањем до септембра, у зависности од временских прилика. Паралелно мора да тече заштита од болести, штеточина и корова. И виноградари за сада могу бити задовољни.
Сузана Јеркић каже да када је реч о виноградима, за сада су у релативно добром стању. У овој фенофази развоја у току је пораст гроздова и бобица. Квалитет је тренутно задовољавајући.
Све до бербе, па и након тога, произвођачи највише стрепе од града, који је у западној Србији већ „обрао“ воћњаке.
Српска пољопривреда добиће велику шансу, оцена је ресорног министарства поводом Oдлуке Владе Русије да одобри ратификацију уговора о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније.
Одлука Руске Владе биће прослеђена на усвајање њиховим законодавним органима. Поред тога, уговор је потребно да ратификују све државе чланице Евроазијске Уније, односно још и Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија .
Србија ће тиме добити могућност да пољопривредне производе пласира на тржиште од 183 милиона људи. Ратификацијом уговора српски пољопривредни произвођачи моћи ће да извозе без царине, што је и велика шанса за прехрамбени индустрију. То је посебно важно сада, када због пандемије многе замље чекају сваку прилику да извезу своју робу, оцена је ресорног министра Недимовића.
Истовремено је најавио да ће држава наставити са јачањем субвенција нашим произвођачима, како би имали што боље производе за пласман на инострана тржишта. Између осталог, реч је о извозу 2.000 тона цигарета, 400 тона крављег сира, неограничен извоз овчјег и козјег сира, као и воћне ракије. Највеће шансе имају пре свега сир и воћна ракија, процене су ресорног министарства.
Србија је потписала споразум о формирању бесцаринске трговинске зоне са Евроазијском Унијом у октобру прошле године. Договором о слободној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина.
Међутим, требало би подсетити да српски пољопривредници још увек нису искористили све могућности за извоз свињског, телећег и говеђег меса, као и прерађевина на кинеско и турско тржиште. Разлоге би требало тражити у недовољној организованости, одласку младих из руралних средина, ниском нивоу прерађивачких капацитета.
Опширније...
За неколико дана истиче рок у коме фармери могу да поднесу захтев за подстицаје ради узгоја телади за тов. Право на подстицаје имају правно лице, предузетник, као и физичко лице, односно носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства.
Правилник ресорног министарства односи се на неуматичене животиње, што значи да захтев могу поднети фармери који не поседују документ из евиденције матичне службе који потврђује квалитет приплодних грла.
Роберт Ширтов из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да до 31. јула истиче рок за подношење захтева за субвенције фармерима који се баве узгојем телади за тов. То се односи на она грла која су отељена од 1. јула 2019. закључно са 30. јуном 2020.године. Минимум који један фармер мора да испуни је да има два таква грла.
Фармери који испуњавају ове услове могу по једном грлу да остваре подстицаје који износе 15 хиљада динара за јунад, по две хиљаде динара за јагњад и јарад, као и хиљаду динара за свиње.
Роберт Ширтов позвао је фармере да уколико имају неке недоумице око попуњавања захтева да се обрате Пољопривредној служби Врање, где ће им пружити сву неопходну помоћ.
Подстицаји могу да се остваре ако су грла од 1. фебруару до 31. јула ове године предата кланици или су извезена у периоду од 1. јула претходне до 30. јуна текуће године.
У засадима јабука и крушака на територији Врања регистровано је присуство јабукиног смотавца, као и псиле, инсеката који узрокује црвљивост плодова и тиме значајне економске штете воћарима. Код винове лозе потврђени су инсекти који изазивају жутило чокота.
Засади јабука најбројнији су међу осталим воћним врстама на територији Врања. Сада су у фази када су плодови достигли 70 одсто укупног развоја. Због временских прилика воћари су и до сада применили бројне препарате како би одржали здраве засаде и профитирали. Међутим , сада су се појавили инсекти попут јабукиног смотавца који изазивају црвљивост плодова .
Инжењер Дејан Мујакић у Пољопривредној служби упозорио је да уколико их сада не заштитимо, имаћемо плодове који немају тржишну вредност. Постоје препарати попут Грома који могу да спрече убушивање инсеката у плод.
У засадима крушака потврђена је псила,односно крушкина бува која је активна током целе вегетације. У њеном сузбијању било је најважније зимско третирање, сада је примена препарата много мање ефикасна. При томе, воћари морају да знају да ће морати да користе различиту комбинацију препарата, у односу на оне које су већ применили ове сезоне. У виноградима је потврђено је присуство цикада, инсеката који изазивају жутило чокота.
Мујакић каже да је сада је неопходно применити препарат као што је на пример Елиса, који ће сузбити узрочника болести, јер за неке од њих не постоје регистровани, ефикасни препарати за трајно одстрањивање. Уколико је већ примећено жутило, такве чокоте требало би одстранити из винограда како не би даље преносили болест.
Код повртарских култура на отвореном пољу има инсеката-трипса, а у пластеницима је примећен мољац парадајза.
На већини поља, жетва пшенице је готово при крају, па је прави тренутак да се ратари подсете да никако не смеју спаљивати биљне остатке на њивама.Оштрим мерама ресорног министарства изгледа да ће се коначно томе стати на пут. Поред тога што може изазвати пожар, паљењем се површински слој земље уништава и утиче на смањење приноса у дужем периоду.
Спаљивање жетвених остатака забрањено је Законом о заштити од пожара. Онај који тиме изазове пожар дужан је да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом. Висина новчане казне за физичко лице је 10 хиљада динара, а за правно лице од 300 хиљада до милион динара. Поред тога, газдинство губи право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од две године. Само кажњавање није највећа штета. Поред осталог, пољопривредници су запазили да се вода или дуго задржава на неком земљишту или се врло лако губи. Узрок је исти.
Нада Лазовић Ђоковић каже да уколико је спаљивано стрниште, нема биљака које би могле да упију воду, нема хумуса који би упио већу количину влаге. Или је пак земљиште недовољно обрађено и зато се вода задржава по површини.
Заоравањем се враћа земљишту један део оног што је из њега изнето приносом, што представља вид слабијег ђубрења земљишта. Лакша је основна обрада земљишта, јер се мање стврдне, па је и знатно мањи утрошак горива.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да се у наредна 3 до 4 дана након жетве, пољопривредним алатима морају уситнити биљни остаци, унети у земљу до дубине од 20 сантиметара, уз обавезну примену микробиолошких ђубрива .Та ђубрива утицаће на разградњу тих остатака и њихово претварање у хумус.
Заорано земљиште садржи у време јесењег – зимског орања и до 2,5% више влаге од оних на којима стрњика није заорана. На тај начин се уиштавају корови, јер се провоцира ницање семена корова који се лако униште даљом обрадом.
У току су уручење решења за уплату доприноса за обавезно социјално осигурање пољопривредника за 2020. годину, за осигуранике којима се обавеза утврђује решењем пореског органа, обавештава Пореска управа Републике Србије.
Месечна основица доприноса за обавезно социјално осигурање за осигуранике пољопривреднике у износу 25.801,00 динара као и годишња основица доприноса за обавезно социјално осигурање за осигуранике пољопривреднике у износу од 309.612,00 динара
Годишњи износ доприноса за обавезно социјално осигурање за 2020. годину обвезник плаћа у једнаким тромесечним ратама у року од 45 дана од дана почетка тромесечја (15.02, 15.05, 15.08, и 15.11.2020. године), на прописане рачуне који су назначени у решењу.
Привремене тромесечне аконтације у 2021. години, почев од прве која доспева 15.02.2021. године, уплаћују се са позивом на број одобрења у чијој је структури БОП опредељен за уплату обавеза за 2021. годину и који је приказан у самом решењу.
Потребно је да порески обвезници приликом уплата пореских обавеза за 2020. годину, односно 2021. годину, поступају у складу са наведеним упутствима како би уплате биле исправно прокњижене.
Због епидемиолошке ситуације и прекида у раду зелених пијаца, већина већих произвођача воћа и поврћа, ове године робу је продавала оглашавањем путем друштвених мрежа.
Газдинство Величковић у Катуну, искористило је ту могућност и успешно пласирало овогодишњи род разног поврћа.
Тешка времена траже ванредне мере и другачији приступ у раду.
Показало се да ма колико трајала тешка времена, као ове године, опстају и трају издржљиви људи.
Међу њима је Славко Величковић који се неколико деценија успешно бави повртарством у Катуну недалеко од Врања. Упркос отежаним околностима које је условила епидемија.
Славко Величковић повртар каже да је на имању под пластеницима засадио укупно две и по хиљаде коренова паприке, хиљаду и 500 краставаца, хиљаду струкова парадајза, на површини од 12 ари под пластеницима.
Упркос отежаним околностима, које је узроковала епидемија, сав досадашњи род пласирали су оглашавањем преко друштвених мрежа.
Савремена техологија им је итекако била од помоћи, па су многи купци долазили на газдинство, некима су робу достављали на кућну адресу, а део робе пласирали су у маркетима.
И када је реч о производњи, већ годинама примењују савремена сазнања.
Славко Величковић истиче да је у бављењу овим послом, на првом месту знање. Због тога је у сталним консултацијама са стручњацима у Пољопривредној стручној служби.
Каже да нове сорте и хибридна семена траже комплетну хемијску заштиту у почетним фазама развоја.
Ова година и неповољне временске прилике с пролећа утицале су на нешто нижи обим рода, али је цена повољнија за произвођаче, па ће успети да профитирају.
Иначе, и током предстојећег викенда 18. и 19. јула, зелене пијаце неће радити, а неће бити могућа ни продаја мешовите робе.
У недељу, 19. јула, неће радити ни сточна пијаца у селу Ристовац.
Зелене пијаце остају отворене радним данима, уз поштовање свих превентивних мера заштите, које сада укључују и ношење маски на отвореном.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
