Пољопривреда
Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.
У Србији је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску 9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.
И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози, док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.
Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи.
Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ је да се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.
Пролеће је ове године почело са релативно високим температурама и тиме подстакло љубитеље цвећа да почну са садњом. Понуда на пијацама је разноврсна, а произвођачи са подручја Врања успевају да се изборе са конкуренцијом из околних градова.
Јован Младеновић и његова породица у врањском насељу Собина, једини су који на територији ужег дела града производе цвеће.Тим послом баве се већ 16 година и достигли су завидан степен знања и спретности у послу који траје готово целе године.
Јован Младеновић каже да годишње произведу око 60 хиљада сезонских цветова, а у четири пластеника у понуди имају 20-ак сорти. Каже да од тог посла може да се живи солидно, али ако сви укућани раде, без значајнијег ангажовања додатне радне снаге.
Од 2002. године када су почињали са производњом цвећа до сада много се тога променило. Тада је било више произвођача који су међувремену одустали,те их је остало свега троје. Они који размишљају да сада почну са том врстом посла морају да буду спремни не само да улажу, већ да пуно уче. Свака биљка има свој процес развоја и потребе у различитим фазама и годишњим добима, захтева другачији третман, температуру, заштиту, ђубрење и заливање.
Младеновић каже да је за почетну производњу од 10 до 15 хиљада биљака потребно улагање до три хиљаде евра, стим да већ постоје објекти односно пластеници. Па и то није велики проблем. Оно што изазива највеће проблеме је недостатак знања, а оно се само из књига не може стећи. Највише се учи кроз искуство, односно непосредан рад.
У непосредној близини протиче Собинска река али у овом домаћинству не могу да је користе за заливање, јер је кажу веома загађена. Посебна прича је конкуренција из околних градова којој могу да парирају само квалитетом. То Врањанци препознају и сваке године враћају се поново истом произвођачу. Тако Младеновићи целокупну количину цвећа успевају да продају, највише на кућном прагу,те размишљају о проширењу производње.
Министарство пољопривреде изменило је рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје ради инвестиција у изградњу и опремање објеката у аграру. Захтеви се од сада могу подносити у периоду од 15. јуна до 15. октобра ове године.
Правилником о измени Правилника о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за изградњу и опремање објеката за унапређење примарне пољопривредне производње промењен је рок за подношење захтева за остваривање овог права. Од сад ће захтеви моћи да се подносе у периоду од 15. јуна до 15. октобра ове године. И овом приликом министарство наглашава да је битан и редослед пријављивања, због ограниченог обима средстава.
Услов је да је инвестиција реализована у периоду од 16. октобра прошле године до тренутка подношења захтева. Подстицаји обухватају подршку инвестицијама за изградњу објекта за чување и складиштење воћа и поврћа, као и за унапређење примарне сточарске производње. Подстицаји обухватају подршку различитим програмима. Ради се о инвестицијама за изградњу и опремање објеката за чување и складиштење воћа и поврћа, као и за набавку нове опреме за такав објекат и припрему воћа и поврћа за тржиште.
Подстицаји се односе и на подршку инвестицијама за изградњу и опремање објеката за унапређење примарне сточарске производње. За њих могу да поднесу захтев они који граде објекте за смештај свиња, оваца и коза; набављају нове опреме за објекат за смештај животиња; граде нови објекат за складиштење стајњака, за манипулацију, одлагање, сепарацију и дистрибуцију стајњака, као и за набавку нове опреме за објекте за аквакултуру.
Важно је да је инвестиција реализована почев од 16. октобра прошле године, а најкасније до тренутка подношења захтева. Стручњаци Пољопривредне саветодавне службе у Врању пружају сва додатна појашњења приликом попуњавања захтева.
Tече рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по кошници пчела и трајаће до 31. маја ове године. Подстицаји се остварују у износу од 720 динара по кошници пчела. Пчелари су први који ће моћи да поднесу захтев електронским путем, уколико имају регистрован електронски потпис. Решење поводом овог захтева биће им такође прослеђено електронским путем.
Киша која ће падати и у наредних неколико дана ствара добру основу за бујање корова у тек посејаном кукурузу, као и у стрним житима. Када се зна да коровске биљке могу да смање род и до 33 одсто, сада је прави тренутак за њихово сузбијање.
На пољима у врањском крају егзистира око 40 врста корова.У већој или мањој мери, стално су присутне 23 врсте усколисних и широколисних корова. Они су нарочито инвазивни у кукурузу,због чега стручњаци подсећају да је потребно сузбијати их после сетве, а пре ницања.
Стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби, Мица Стајић каже да ако нисмо сигурни која врста корова доминира на посејаним њивама,можемо да сачекамо да кукуруз буде порастао до три пера, а корови до 4 листа, да тада применимо одговарајући земљишни хербицид, у зависности од тога да ли се ради о усколисним или широколисним коровима, који су најчешћи.
Раст корова присутан је и у стрним житима, засејаним јесенас. То је нарочито важно у пшеници.
Мица Стајић истиче да се то успешно може урадити препаратом са 2-4 Де активном компонентом што је и најјефтиније за произвођаче. Када је у питању дивљи овас који се је изузетно много намножио у пољима под пшеницом и другим стрним житима, најефикаснији и једини регистрован за сузбијање на нашем тржишту је Палас.
Посебна пажња мора се посветити и повртарским културама, као и пољима под кромпиром, где се је поред механичког сузбијања неопходна и употреба хемијских препарата против корова.
Опширније...
Ресорно министарство објавило је измене и допуне правилника о подстицајним мерама у сточарству. Ради се о износу средстава која се одобравају за набавку опреме и механизације за ову врсту производње. Очекује се објављивање јавног позива, након чега за ове подстицаје могу да конкуришу правна лица, предузетници, физичка лица, земљорадничке задруге и пољопривредне школе.
Измене правилника односе се на одобравање средстава за набавку опреме и механизације за производњу, дистрибуцију и лагеровање концентроване и кабасте хране, за манипулацију и превоз стајњака,за добробит животиња, њихово омамљивање, вагање, као и опрему за пчеларство.
Срђан Зафировић из Пољопривредне службе напомиње да је минимални износ по једном захтеву 80 хиљада динара.Појединачни рачун може бити 25 хиљада, а прошле године био је 50 хиљада динара. Што се тиче пчеларске производње износ подстицаја по захтеву је 50 хиљада динара, а по појединачном рачуну до 20 хиљада .
Сви који намеравају да конкуришу морају да имају регистрован сточни фонд у свом газдинству. Максимални број крупних млечних грла је 19, а за произвођаче козјег и овчијег млека максимално 149 грла.Објекат за узгој мора бити пријављен у централном регистру.
Зафировић је прецизирао да је максимални износ средстава по једном газдинству милион и 500 хиљада динара, а за набавку опреме за производњу конзумних јаја до три милиона. Захтеви се могу подносити тек након објављивања јавног позива, који се очекује. Уз рачун за купљену опрему почев од јануара ове године, морају бити приложене и потврде да су измирене све пореске обавезе према локалној самоуправи, као и према држави.
На ширем подручју града Врања у сеоским газдинствима узгаја се око 13 хиљада грла крупних и ситних грла. Овај број је у последњих неколико година у стагнацији.
Многи пољопривредници на југу Србије почели су са сетвом кукуруза иако још увек нема довољно влаге у земљишту.Метеоролози најављују кишу у наредних пет дана, те се очекује да ће то надокнадити мањак од око 40 литара по метру квадратном. До тада ратари имају времена да обаве добру предсетвену припрему земљишта.
Пред сетву кукуруза, у претходних неколико дана, пало је свега око 30 литара кише на пољима у околини Врања. С обзиром да је и зима протекла без довољно снега, влаге нема у земљишту ни и плићим, ни у дубљим слојевима. Конкретно земљи недостаје још око 40 литара кише по квадрату да би се кукуруз посејао. Стручњаци саветују да се сачека док се не обави добра предсетвена припрема земљишта.
Нада Лазовић Ђоковић упозорава на најчешће грешке ратара, а то су пре свега плитка обрада земљишта, сетва у монокултури,неправилан избор хибрида, неадекватно ђубрење.У овом тренутку је неопходно да обаве тањирање земљишта уколико нису у јесен или у фебруару обавили дубоко орање.
Поред воде, земљишту на југу Србије недостаје и стајско ђубриво односно органске материје, за које се везују минерална ђубрива. Зато и не могу да термине приликом сетве изједначавају са ратарима Војводине где је квалитет земље много бољи. Оно о чему посебно морају да воде рачуна је и избор хибрида.
Лазовић Ђоковић каже да су најбољи хибриди за наше подручје рани или средње рани, због суше која већ две деценије умањује приносе наших произвођача.Тако уместо 8 тона по хектару на крају сезоне уберу свега до 4 и по тоне кукуруза чиме су аутоматски на губитку. Сем тог, требало би да бирају хибриде нове генерације који су не отпорни, већ толерантни на сушу.
Никако се не сме заборавити сузбијање корoва после сетве, а пре ницања. Због тога што су многе парцеле у јесен остале незасејане озимим житарицама, очекује се да ратари кукуруз засеју на бар осам до десет хиљада хектара на територији Врања.
Приближава се рок за подношење захтева за подстицаје у пчеларству у 2019. години. Захваљујући иницијативи самих пчелара, на југу Србије у протеклим годинама значајно је порастао њихов број, а још је значајније да се млади све више укључују у овај посао. Протекле године нису медоносне, али упорност и љубав према овом послу, одржала је пчелињаке. Подстицаји су начин да се пчеларима помогне да развију посао и увећају број кошница.
Министарство пољопривреде препознало је пчеларство као грану пољопривреде која даје велики допринос српском аграру и стога додељује различите врсте подстицаја пчеларима. Реч је подстицајима по кошници пчела и субвенцијама за куповину опреме и пчелињих матица, преко подстицаја за органску производњу, прераду и маркетинг, па до улагања у мале пољопривреднике.
Подстицаји по регистрованој кошници пчела додељују се у износу од 720 динара. Подноси се образац захтева за текућу годину у термину од 15. априла до 31. маја. Препорука је да се захтев поднесе што раније, јер се средства додељују према редоследу пријава. Према постигнутом договору са министром пољопривреде распон за доделу подстицаја у овој години биће од 20 до 1.000 регистрованих кошница.
Минимална вредност инвестиција биће 50 хиљада, а износ појединачног рачуна за опрему најмање 20 хиљада динара, при чему ће опрема моћи да се комбинује. Највиши укупни износ подстицаја за набавку опреме у пчеларству који корисник може остварити у једној календарској години је милион и 500 хиљада динара.
Када је реч о органској производњи у пчеларству, захтев за подстицаје подноси се једном годишње и то од 3. маја до 30. јуна. Право на ове подстицаје може да оствари лице са најмање десет кошница пчела. Износ подстицаја је за 40% већи у односу на конвенционално пчеларство, односно хиљаду и 8 динара по кошници. У оквиру ове врсте подстицаја, корисник може остварити максимално 55 милиона динара у току једне године.
Представници Асоцијације произвођача малина и купина постигли су сагласност са премијерком и министром пољопривреде око откупне цене малина и купина. Сложили су се да овогодишња откупна цена малине буде 139,3 динара по килограму, без трошкова превоза и марже. Цена купина биће од 60 до 80 динара, зависно од сорте.То ће бити предложено Влади Србије. Асоцијација произвођача малина и купина разговарали су у вези помоћи државе у уређењу тржишта и контроли ко и одакле увози малине, као и да се порез на додату вредност од осам одсто враћа произвођачима воћа, а не хладњачарима.
Сетва кукуруза у пролеће за многе ратаре је најважнија обавеза у производњи. Због недостатка падавина и током зиме и овог пролећа,сада већина гледа у небо очекујући кишу коју метеоролози најављују у наредним данима.
Од 10. априла званично почиње да тече оптимални рок за сетву кукуруза, једне од најважнијих ратарских култура у пољопривреди. Међутим, влаге нема ни у површинском, па чак ни у дубљим слојевима земљишта.То је последица недовољног снега током зиме, као и пролећа које ове године протиче готово без падавина. Због тога још увек нема услова за сетву на њивама у околини Врања.
Да би семе кукуруза клијало треба да упије око 45 % воде. Уз повољну температуру семе ће брзо клијати и ницати при влажности земљишта од око 70 до 80 % од максималног водног капацитета. У овом тренутку неопходно је бар 20 до 30 литара кише по метру квадратном,како би се створили услови за припрему земљишта и сетву. Према најавама метеоролога, падавине се очекују у наредним данима.
Тренутна температура ваздуха и земљишта су одговарајући. Већина ратара већ се одлучила за одговарајуће хибриде кукуруза, а ради се углавном о раним сортама. Паралелно са тим набављају и хербициде за сузбијање коровских биљака. Kорови утичу на смањење приноса и квалитета кукуруза, смањују температуру земљишта, узимају воду и хранљиве материје из земљишта. На почетку вегетације кукуруз спорије расте што нарочито одговара развоју корова. Из тог разлога је веома важно сузбити корове после сетве, а пре ницања. Успех у производњи кукуруза често може да одлучи правовремено сузбијање корова, што је у највећој мери одређено избором хербицида и временом њихове примене.
Иначе на територији Врања под кукурузом је око четири хиљаде хектара, а у Пчињском округу укупно 10 хиљада хектара. Прошла година била је изузетно берићетна. Ако знамо да је просечан род око 4 и по тоне по хектару, они који су сејали ране сорте имали су око 8 тона, а код касних хибрида и до 14 тона по хектару.Произвођачима остаје да се надају да их временске прилике неће изневерити и да ће пролеће донети преко потребну кишу.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
