Пољопривреда

Пољопривреда

Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста  људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.

У Србији  је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а  велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску  9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.

И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози,  док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.

 Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише  зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи. 

Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ   је да  се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

Пролеће је ове године почело са релативно високим температурама и тиме подстакло љубитеље цвећа да почну са садњом. Понуда на пијацама је разноврсна, а произвођачи са подручја Врања успевају да се изборе са конкуренцијом из околних градова.

Јован Младеновић и његова породица у врањском насељу Собина, једини су који на територији ужег дела града производе цвеће.Тим послом баве се већ 16 година и достигли су завидан степен знања и спретности у послу који траје готово целе године.

                                                    

Јован Младеновић каже да годишње произведу око 60 хиљада сезонских цветова, а у четири пластеника у понуди имају 20-ак сорти. Каже да од тог посла може да се живи солидно, али ако сви укућани раде, без значајнијег ангажовања додатне радне снаге.

Од 2002. године када су почињали са производњом цвећа до сада много се тога променило. Тада је било више произвођача који су међувремену одустали,те их је остало свега троје. Они који размишљају да сада почну са том врстом посла морају да буду спремни не само да улажу, већ да пуно уче. Свака биљка има свој процес развоја и потребе у различитим фазама и годишњим добима, захтева другачији третман, температуру, заштиту, ђубрење и заливање.

Младеновић каже да је за почетну производњу од 10 до 15 хиљада биљака потребно улагање до три хиљаде евра, стим да већ постоје објекти односно пластеници. Па и то није велики проблем. Оно што изазива највеће проблеме је недостатак знања, а оно се само из књига не може стећи. Највише се учи кроз искуство, односно непосредан рад.

У непосредној близини протиче Собинска река али у овом домаћинству не могу да је користе за заливање, јер је кажу веома загађена. Посебна прича је конкуренција из околних градова којој могу да парирају само квалитетом. То Врањанци препознају и сваке године враћају се поново истом произвођачу. Тако Младеновићи целокупну количину цвећа успевају да продају, највише на кућном прагу,те размишљају о проширењу производње.

 

 

  

Последњи пут измењено среда, 17 април 2019 15:23

Министарство пољопривреде изменило је рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје ради инвестиција у изградњу и опремање објеката у аграру. Захтеви се од сада могу  подносити  у периоду од 15. јуна до 15. октобра ове године.

Правилником о измени Правилника о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за изградњу и опремање објеката за унапређење примарне пољопривредне производње промењен је рок за подношење захтева за остваривање овог права. Од сад ће захтеви моћи да се подносе у периоду од  15. јуна до 15. октобра ове године. И овом приликом министарство наглашава да је битан и редослед пријављивања, због ограниченог обима средстава.

Услов је да је инвестиција реализована у периоду од 16. октобра прошле године до тренутка подношења захтева. Подстицаји обухватају подршку инвестицијама за изградњу објекта за чување и складиштење воћа и поврћа, као и за унапређење примарне сточарске производње. Подстицаји обухватају подршку различитим програмима. Ради се о инвестицијама за изградњу и опремање објеката за чување и складиштење воћа и поврћа, као и за набавку нове опреме за такав објекат и припрему воћа и поврћа за тржиште.

Подстицаји се односе и на подршку инвестицијама за изградњу и опремање објеката за унапређење примарне сточарске производње. За њих могу да поднесу захтев они који граде објекте за смештај свиња, оваца и коза; набављају нове опреме за објекат за смештај животиња; граде нови објекат за складиштење стајњака, за манипулацију, одлагање, сепарацију и дистрибуцију стајњака, као и за набавку нове опреме за објекте за аквакултуру.

Важно је да је инвестиција реализована почев од 16. октобра прошле године, а најкасније до тренутка подношења захтева. Стручњаци Пољопривредне саветодавне службе у Врању пружају сва додатна појашњења приликом попуњавања захтева. 

Последњи пут измењено уторак, 16 април 2019 15:28

Tече рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по кошници пчела и трајаће до 31. маја ове године. Подстицаји се остварују у износу од 720 динара по кошници пчела. Пчелари су први који ће моћи да поднесу захтев електронским путем, уколико  имају регистрован електронски потпис. Решење поводом овог захтева биће им такође прослеђено електронским путем.

Киша која ће падати и у наредних неколико дана ствара добру основу за бујање корова у тек посејаном кукурузу, као и у стрним житима. Када се зна да коровске биљке могу да смање род и до 33 одсто, сада је прави тренутак за њихово сузбијање.

На пољима у врањском крају егзистира око 40 врста корова.У већој или мањој мери, стално су присутне 23 врсте усколисних и широколисних корова. Они су нарочито инвазивни у кукурузу,због чега стручњаци подсећају да је потребно сузбијати их после сетве, а пре ницања.

Стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби, Мица Стајић каже да ако нисмо сигурни која врста корова доминира на посејаним њивама,можемо да сачекамо да кукуруз буде порастао до три пера, а корови до 4 листа, да тада применимо одговарајући земљишни хербицид, у зависности од тога да ли се ради о усколисним или широколисним коровима, који су најчешћи.

Раст корова присутан је и у стрним житима, засејаним јесенас. То је нарочито важно у пшеници.

Мица Стајић  истиче да се то успешно може урадити препаратом са 2-4 Де активном компонентом што је и најјефтиније за произвођаче. Када је у питању дивљи овас који се је изузетно много намножио у пољима под пшеницом и другим стрним житима, најефикаснији и једини регистрован за сузбијање на нашем тржишту је Палас.

Посебна пажња мора се посветити и повртарским културама, као и пољима под кромпиром, где се је поред механичког сузбијања неопходна и употреба хемијских препарата против корова.

 

Последњи пут измењено петак, 12 април 2019 14:24

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

За Врањанце "Дан у аутомобилу" - Радио Телевизија Врање https://t.co/oecA4otdNK via @tripplesworld
Други позив за продају Пржара, нижа цена, али исти услови - Радио Телевизија Врање https://t.co/PoH4K0CDhC via @tripplesworld
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана - Радио Телевизија Врање https://t.co/0XaDQPpUjt via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter