Пољопривреда
Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.
Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.
Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.
Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.
На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.
Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.
Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.
Киша је потпуно зауставила жетву јечма и пшенице, која је била у пуном јеку на пољима врањског краја. Површине под житарицама су двоструко мање у односу на прошлу годину, просечан род такође је умањен, а временске прилике могу да нанесу додатну штету.
„Због кише која је почела јуче и трајала и током ноћи, жетвени радови потпуно су заустављени. Код јечма који још увек није пожњевен може доћи до осипања зрна. Под пшеницом је око 5 до 7 хиљада хектара, што је готово 50 одсто мање него прошле године. Принос је слаб, а временске прилике додатно могу да умање род. Процене су да ће род пшенице ове године бити мањи и до 50 одсто”.
Онде где јечам још увек није пожњевен услед кише може доћи до осипања зрна из класа и до клијања зрна. Ове године пшеница је засејана на 40 одсто мање површина него претходне, а род је знатно слабији, па су процене да ће просечно бити од 2 и по до 3 и по тоне по хектару.Такав исход је очекиван с обзиром на овогодишње неповољне временске прилике.
Стефан Антанасковић из Метеоролошке станице Врање напомиње да је током јуна на подручју Врања пало око 100 литара кише по метру квадратном, а у јулу око 18 литара. Због најављених падавина у наредних седам дана могућа је појава бактериоза у засадима поврћа, пре свега паприке на отвореном пољу. Влага угрожава и воћарске и виноградарске културе.
Компанија Нектар из Бачке Паланке подигла је највећи засад органске јабуке на 45 хектара у општини Владичин Хан. Ове године планирају принос од око 500 тона најбоље јабуке, а у наредне 4 године органским засадима биће покривено 114 хектара. Плантажу су обишли представници Министарства пољопривреде, Привредне коморе Србије, руководство Компаније и бројни новинари.
Највећи засад органских јабука подигнут је у селу Житорађе у општини Владичин Хан. За нешто више од годину дана ревитализован је стари Делишесов воћњак са постојећим сортама јабуке и подигнут нови, са тренутно најбољим органским сортама из иностранства. Неће се зауставити на томе. Планирају проширење засада, јер су на основу вишегодишњег искуства у пословању у земљи и иностранству и пратећи укусе потрошача одлучили да органска производња постане неизоставни део њихове понуде.
"У ову инвестицију уложили смо више од 200 хиљада евра, а укупна инвестиција у саднице и опрему ће бити преко пола милиона евра. Овим пројектом настављамо, у складу са нашом филозофијом „Није свеједно“, да инвестирамо у нашу земљу и будемо пионири нових трендова и потрошачима нудимо најквалитетније и здраве производе", рекао је Михаило Јанковић, генерални директор Нектар групе.
У сезони бербе биће упошљено 100 радника, а у будућности још више каже Јанковић. Наставиће са улагањима у овај крај. У Србији је тренутно 7 посто заштићеног пољопривредног земљишта које може одмах да буде сертификовано у органско, а користи се 0,4 посто. Велика је ствар што је Нектар група инвестирала у овај крај 15 милиона евра и још једном показала да је регионални лидер кажу у Министарству и Привредној комори Маркo Чадеж.
"Стратешка опредељења Министарства пољопривреде су органска производња, заштита географског порекла и стварање додатне вредности. Компанија Нектар, као одгворно друштвена компанија, ушла је у овај подухват и начинила крупан корак у нашој земљи", истакао је Велимир Станојевић, државни секретар у Министарству пољопривреде.
"Са оваквом производњом, пре свега органском, општина Владичин Хан захваљујући Компанији Нектар покушаће да повеже кооперанте и да стигне до сваког произвођача са причом о органској производњи. Наставићемо да будемо добар партнер Нектару", нагласио је Бранислав Тошић, помоћник председника општине Владичин Хан.
Нектар планира да у наредним годинама настави са улагањима у органску производњу. Јабука са ове плантаже користиће се за сопствену производњу готових производа, а мали део за продају кроз каше и концентрате.
Компанија „Нектар” из Бачке Палнке и њихова фабрика у Владичином Хану, организују отварање првих и највећих органских плантажа јабука у Србији, у селу Житорађе. Организован је обилазак органских плантажа, шетња кроз засаде са органском јабуком уз стручно вођење агротехнолога. Након обиласка предвиђена су обраћања званичника, а након завршетка официјелног дела званице ће уживати на организованој закусци „Нектар” пикник на органским плантажама. Органски засади јабука компаније „Нектар” тренутно су на 45 хектара и највећи су у Србији. У наредне четири године биће покривено органским засадима чак 114 хектара. Већ ове године, од постојећег засада, очекује се укупно 500 тона приноса најбољих сорти органске јабуке.
Опширније...
Ове године откупна цена малина на југу Србије знатно је виша у односу на претходну сезону. Износи око 140 динара за килограм, а просечан принос је између 10 и 15 тона по хектару. Мучни преговори између произвођача и откупљивача пре почетка бербе малина ове године, изнедрили су цену од 140 динара за килограм. Тај договор се поштује и у другим подручјима Србије и то је цена која ће бар мало ублажити незадовољство и револт произвођача који су прошле године у многим малињацима обуставили бербу или су чак почели да крче засаде. Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе Врање процењује да су малинари задовољнији откупном ценом у односу на прошлу годину. Берачи малина могу да зараде 40 динара по килограму убраних плодова. Из пољопривредне службе упозоравају да се приликом бербе мора водити рачуна и о хигијени и здравственом стању берача, јер се узорци малина шаљу на анализе. На територији града под засадима малина је око 200 хектара. Део засада није у пуној родности и одговарајућем квалитету, јер због ниских цена приликом прошлогодишњег откупа плодова, власници нису применили све прописане агротехничке мере, што се одражава на род у овој години. Сузана Јеркић подсећа да је неопходно да сада, након заршетка бербе све те пропусте морају да надокнаде у погледу орезивања, прихране и обраде земљишта. До сада су малинари на југу Србије имали више среће него произвођачи у западној и централној Србији, где су градоносни облаци и поплаве уништили велике површине под засадима овог воћа.
Жетва јечме је почела, а очекује се да за недељу дана почне и жетва пшенице. Услед екстремних временских прилика и високих температура приноси стрних жита су ове године за 30 посто нижи у односу на претходне. Жетва јечма је почела за викенд у Пчињском округу. Код пољопривредних произвођача који су применили све агротехничке мере принос јечма ће бити задовољавајући. Цена још увек није позната, али очекује се да и она буде висока.
„Сада се још увек калкулише о цени коштања јечма, али биће доста висока из разлога што имамо доста малих површина посејаних под јечмом, имамо јечам који нема добар склоп биљака, то условљава мали број класова и класића у класу, тј. није ни зрно толико добро наливено, тако да све то условљава да ће принос јечма бити у просеку у Пчињском округу од 2 до 2,5 тоне, а на оним површинама где су пољопривредни произвођачи применили све агротехничке мере принос ће бити од 4 до 5 тона по хектару”, каже Нада Ђоковић Лазовић, саветодавац ПССС.
За 7 до 10 дана почеће и жетва пшенице. Проблем су високе дневне температуре које су прекинуле наливање зрна пшенице, тако да ће просечни приноси пшенице на мањим површинама бити 2,5 до 3 тоне, а код произвођача који су применили све агротехичке мере и до 6 тона по хектару.
„Што се тиче ове 2018/19. године имамо једну врло чудну годину, где смо имали сетву која је трајала два месеца, затим смо ушли у сетву доста касно са 60 до 70 дана у минусу и прелазили смо из фазе бокорења у фазе наливања за врло кратко време. Сви ти рокови код пшенице, све те фазе су нам скраћене. Ми смо 1. јуна радили Дане поља стрних жита и надали смо се да ћемо имати принос и преко 6,5 тона, јер смо очекивали да ће бар класање трајати 40 до 50 дана, али ове високе температуре нас и ту демантују”.
Ако ове приносе упоредимо са претходним годинама они су за 30 посто слабији у Пчињском округу због екстремних временских услова ове године. Још једном се саветује пољопривредницима да само уз примену адекватних агротехничких мера могу остварити добре приносе.
Тезге на пијацама препуне су свежег воћа и поврћа. Својим изгледом просто маме пролазнике да купе неки производ. Међутим, оно што се углавном занемари и против чега се не може, јесте чињеница да је све прскано и да има доста пестицида. Употреба пестицида на нашим просторима већ одавно је ван контроле и више нема смисла питати пољопривредног произвођача има ли пестицида у поврћу и воћу које продају. Многи пољопривредници више и не знају чиме прскају биљке и земљу, чак не воде рачуна ни о начину на који то раде. Купци су свесни тога, али немају избора.
„Мислим да ниједно воће и поврће не може да успе без прскања. Међутим, од пољопривредног произвођача зависи да ли ће по упутствима и правилима третирати производе пестицидима. Мислим да једемо доста прскано воће, али то не можемо да променимо”, каже Душан Стефановић, купац.
„Није здраво, све је прскано. Здравље нам је угрожено, поготово то важи за децу”, каже Благица Недељковић, купац.
Стручњаци кажу да се прска све како би се поспешио развој воћа и поврћа, и уништиле штеточине. Највише се прскају јабуке а најосетљивији производи су јагодичасто воће-јагоде и трешње.
Стручњаци саветују да воће и поврће добро оперемо пре конзумације. Један састојак који сви имамо у свом дому помаже у темељном прању пестицида који се користе у производњи воћа и поврћа. Амерички научници су истраживањем утврдили да је употреба сода-бикарбоне при прању воћа и поврћа ефикаснија од обичне воде.
Научници упозоравају да воће апсорбује пестициде и да их је са површине могуће испрати содом бикарбоном, али нико досад није измерио колико су дубоко у воће пестициди продрли и у којој мери их сода бикарбона може уклонити.
„Ми домаћице се трудимо да ставимо воће и поврће увек у хладну воду са содом бикарбоном. Нисам сигурна у којој мери она може да неутралише пестициде, али вероватно делимично има ефекта”, каже Благица Канкараш, купац.
„Чула сам за то, зато увек када купим воће прво га ставим да неколико сати одстоји у воду са раствореном содом бикарбоном, али нико не зна да ли пестициди могу да се уклоне. То је одувек била мистерија”, каже Ковиљка Костић, купац.
Истраживања показују да се пестициди не могу у потпуности уклонити једноставним прањем. Иако пестициди допиру и у саму воћку, највећи део се налази споља и задржава се у кори. Зато се препоручује темељно прање и гуљење коре биљке. Што се тиче увоза воћа и поврћа фитосанитарне инспекције на граници врше контролу и често се дешава да оно садржи недозвољене и количински веће вредности пестицида.
Градско веће дало jе сагласност да се распише Jавни позив за доделу подстицаjних средстава у пољопривреди у 2019. години на териториjи града Врања. Реч jе о финансиjскоj подршци пољопривредним произвођачима у унапређењу пољопривредне производње, а средства за ову намену биће реализована у етапама. Право на подстицаjе, под условима и на начин утврђен Правилником, имаjу породична пољопривредна газдинства коjа су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Средства за подстицање развоjа пољопривреде могу да се користе као финансиjска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширавању пољопривредне производње за инвестирање у: Регрес за репродуктивни материjал (вештачко осемењавање крава), и набавку квалитетних приплодних женских телади млечних раса говеда. Приjаве са комплетном документациjом подносе се на писарници Градске управе и достављаjу Комисиjи на разматрање. Рок за доставу приjава jе 15 дана.
Берба јагода је увелико у току, а род је ове године добар. Оно што омета бербу су свакако честе кише које не погодују овим културама. На плантажи породице Недељковић у селу Ратаје кажу да је први део бербе протекао добро, док су други омеле неповољне временске прилике и честа киша. Како год, овај посао може бити исплатив за пољопривреднике почетнике, али се повраћај уложеног може очекивати тек после друге бербе, кажу власници. Уз идеалне агротехничке мере и временске прилике у неким случајевима улагања се могу повратити и након прве бербе, али се то не дешава често. Недељковићи су подигли један хектар засада јагода пре две године, а ове године имају и прву бербу.
„Плантажа је засађена са две врсте, алба и клери, квалитетног, увозног материјала. Како нисмо раније производили као почетници смо задовољни и желимо да то буде све квалитетније. Улажемо доста рада, поштујемо све прописе и желимо да изађе на тржиште што квалитетније, да свако буде задовољан”, каже Миле Недељковић.
„Имамо 37 200 живића. С обзиром на моје почетно неискуство имао сам проблема са обрадом земље и малу подршку људи из ове средине. Сви су били добронамерни и прихватили су нас фантастично, с обзиром да сам ја ово купио, нисам наследио од бабе или деде, већ сам заједно са оцем стицао. Мени је главни циљ да проширим ове капацитете. Волео бих да ме млади људи прате уместо да причамо о иностранству и одласку преко. Видим перспективу у свему овоме”, каже Бобан Недељковић.
А кад смо код иностранства неки су се отуда вратили и сада раде на овој плантажи.
„Добро је, супер. Ја сам радио у Шведској, јагоде сам брао. Берба добро напредује”, каже Адил, радник на плантажи.
Уз добар квалитет, профит је скроман, кажу власници, али се надају да ће у наредном периоду унапредити своју делатност. Посао је мукотрпан, али може бити добар избор за младе који желе да отпочну сопствени бизнис.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
