Пољопривреда

Пољопривреда

Род грожђа на подручју Врања и југа Србије у целини умањен је за најмање једну тону по хектару, због веома лоших временских прилика током вегетације. Квалитет, односно проценат шећера у грожђу, релативно је добар.

Виногради у сва три виногорја  југа Србије, Вртогошком, Буштрањском и Сурдиличком, претрпели су ове године значајне губитке. Узрок су нестабiлне временске прилике, смена кише и сунца и појава биљне болести - пламењаче.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе оцењује да само они виноградари који су успели да сачувају засаде сталном применом заштитних средстава, сада могу да убиру плодове. Приноси су од 8 до 9 тона по хектару, а у добрим годинама могу да достигну и до 10 тона. Квалитет односно проценат шећера у грожђу релативно је добар.

У овом тренутку на територији округа има свега око 400 до 600  хектара под виноградима, у односу на претходну деценију, када је било око хиљаду и 200 хектара. Таква је ситуација и у Вртогошу, где  постоји идеална  позиција за подизање винограда. На благој узвишици изнад села је и виноград Србе Тасића, надалеко познатог виноградара и калемара.

Срба Тасић каже да је и он претрпео штету иако се ревносно целе године борио против пламењаче, пепелнице и других биљних болести и штеточина. Рачуна да ће са око 900 чокота имати око две и по тоне стоног и винског грожђа. У бољим годинама имао је и близу четири тоне.

Након бербе предстоји заоравање засада и ђубрење, како би се виногради припремили за наредну годину, са надом да ће умереније временске прилике допринети да род и квалитет зрна буду бољи.

Последњи пут измењено четвртак, 24 септембар 2020 17:01

Ред кише, ред сунца, тако се ове године може окарактерисати време током вегетационог периода.

То су изразито лоши услови за гајење поврћа на отвореном пољу. Највећу штету претрпели су повртари који се баве производњом паприке и парадајза, као и других повртарских култура.

Газдинство Дејана Ивановића се већ десет година у Моштаници бави производњом поврћа, као и сточарством.

Током времена стекао је знање потребно за  овако захтеван посао, али ни то му ове године није помогло да постигне планиране резултате.

Дејан Ивановић каже да су ове године на газдинству очекивали род од 10 тона паприке за ајвар, а убраће око 5 тона. Климатски услови током вегетације преполовили су род  поврћа на отвореном пољу.  

И у другим повртарским рејонима Србије, најпре у Лесковцу, повртари су такође претрпели огромну штету.

Зато је сада цена паприке доста висока за просечни џеп потрошача. Ипак, многи наши суграђани свесни су да је ова производња захтевна, а цене су у складу са понудом и тражњом.

Олгица Марковић из Врања сматра да поврће за зимницу није скупо, колико је та производња тешка. Каже да се њена мајка на селу такође  бави производњом поврћа и зна колико је то неизвесно. Могуће су кише, град, биљне болести, те док поврће стигне до пијаце, цене су у складу с тим.

Произвођачима остаје нада да ће наредна сезона бити боља, а потрошачи ће можда ове године редуковати припрему зимнице и спремати само оне количине које су најнеопходније.

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 13:38

Држава ће помоћи одгајивачима товних јунади интервентним откупом у вредности од два милиона евра.

Узгајивачима ће помоћи да остваре профит, а потрошачи ће можда морати да говедину плаћају скупље, јер је на домаћем тржишту неће бити довољно.

У Србији се годишње произведе око 75 хиљада тона јунећег меса штоје довољно за сопствене потребе.

Грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса.

У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.

Потрошачи се најчешће руководе ценама, а  оне су условљене понудом на тржишту.

Цена јунећег бута без костију је у малопродаји око 800 динара за килограм. У ресорном министарству тврде да имамо довољно јунетине да задовољимо извозне потребе, али је највероватније неће бити довољно за сопствене потребе.

Субвенције које узгајивачи  већ добијају од државе, по 15.000 динара по грлу омогућују им  да послују тако да покрију трошкове и  нешто мало и зараде.

Откупна цена живе стоке од 2,15 евра по килограму живе мере је повољна. У циљу подстицаја одгајивачима, Влада Србије изаћи ће и са предлогом да се ради размена кукуруза за говеђе месо у паритету 2,2 евра по килограму говеђег меса.

Пре десетак дана  у Турску је извезен договорени контингент од 5.000 тона, а и у Италију се извозе мале количине.  

Пре 30 година у Србији се узгајало два милиона говеда, сада је мање од 800.000 грла, што је историјски минимум.

Циљ Владе и ресорног министарства је да се достигне управо тај ниво из 1989. и то у наредних пет година. Осим тога, Влада нуди 50 посто подршке сваком инвеститору који хоће да отвори кланицу за прераду и говеђег и свињског меса.

Пољопривредницима би било  лакше  када би јунетина могла да се извози и у Европску унију, која је овај производ из Србије оптеретила таксама.

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 11 септембар 2020 15:22

Породична традиција у производњи на сеоским газдинствима, најчешће је кључ успеха пословања. Тако је и Бобан Јовановић у Вртогошу успешни настављач породичног посла не само у воћарству, већ и у производњи садница воћа, као и садница ружа.

По струци менаџер, Бобан Јовановић определио се да настави породични посао производње воћа, као и садница воћа и ружа. Ово је период када се припремају калеми за наредну годину а већ окалемљене саднице из прошле године спремају се за пласман.

Бобан Јовановић каже да се на парцели налазе подлоге које се калеме, а најчешће се као подлога користе шљива и дуња. На парцели у непосредној близини налазе се већ окалемљене саднице шљиве, брескве, јабуке, крушке, кајсије, трешње и то више врста од најранијих до каснорађајућих.

У воћарским крајевима  пословима калемљења некада су се бавили готово сви мушкарци а такође и женски чланови домаћинства. Данас је та врста заната помало заборављена. Због тога калемари најчешће долазе из других крајева Србије. Сазнали смо да су у потрази за послом радили не само у Србији и околним земљама већ и у Холандији. Интересантно је да они раде и на калемљењу воћа, као и цвећа.

Саша Сибиновић, вођа калемара из села Коњух у околини Крушевца, каже да нема велике разлике у калемљењу воћа и ружа. На садницама се ради такозвано чиповање, а на ружама окулирање. Посла има много, а млађи људи нису заинтересовани за тај рад, иако дневно може да се заради и до 150 евра. Са својим колегом може да окалеми и до 3 и по хиљаде садница дневно.

Око 55 хиљада садница биће окалемљено за највише десетак дана. Ништа мање није захтеван ни пласман.

Бобан Јовановић каже да најпре готове производе продају на југу Србије а остало, пре свега саднице јабуке и шљиве, иду у извоз , најчешће у Русију. И ове године део је уговорен за извоз на руско тржиште.

Тако се породична традиција газдинства Јовановић не само наставља, већ и обогаћује новим садржајима. 

 

 

Последњи пут измењено среда, 09 септембар 2020 16:54

Влада Републике Србије донела је одлуку да са 230 милиона динара, односно два милиона евра, помогне фармерима који се баве товним говедарством. Тим средствима уводи се додатна премија од 20 хиљада динара за свако предато утовљено јуне. Држава је на овај начин обезбедила новац за 11 хиљада јунади, која ће на легалан начин завршити у кланицама или у извозу. Све кланице које омогуће уредну документацију за произвођача, имају шансу да учествују у овом послу. Сада сточари не би смели да дају јунад по цени нижој од два евра по колиграму живе ваге.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter