Пољопривреда

Пољопривреда

Влада Републике Србије донела је одлуку да са 230 милиона динара, односно два милиона евра, помогне фармерима који се баве товним говедарством. Тим средствима уводи се додатна премија од 20 хиљада динара за свако предато утовљено јуне. Држава је на овај начин обезбедила новац за 11 хиљада јунади, која ће на легалан начин завршити у кланицама или у извозу. Све кланице које омогуће уредну документацију за произвођача, имају шансу да учествују у овом послу. Сада сточари не би смели да дају јунад по цени нижој од два евра по колиграму живе ваге.

Пчелари са југа Србије ове године неће имати багремов мед. Укупни принос свих врста меда, ове године биће умањен и до 80 одсто у односу на просек, процена је Савеза пчеларских организација Србије.

Порменљиве временске прилике, највише мраз и киша у време цветања багрема, и ове године су одузеле пчелама могућност да уберу мед. Касније  су падавине лоше утицале и на цветање ливадских биљака,тако да је ова година за пчеларе на југу Србије изгубљена. Пчелар Зоран Арсић који има пчелињак у селу Тибужде каже да  су пчелари били лоше среће и у претходне четири године.

Зоран Арсић подсећа да је овог пролећа мраз потпуно уништио багрем у време цветања, а за наше пчеле најважније је прикупљање меда са ове медоносне биљке. Касније је због сталних киша изостало и прикупљање ливадског меда.

Арсић има око 80 кошница и каже да су улагања велика. Само велика љубав према овом најважнијем инсекту на планети одржава пчелиње заједнице које су угрожене  временским приликама и болестима.

Арсић истиче да је сада најважнија припрема пчелињих друштава за предстојећу зиму како не би страдале због недостатка хране. Такође је важно заштитити их од болести, а поготову крпеља.

Због слабих приноса меда из Савеза пчеларских организација упозоравају да ће се на тржишту највероватније појавити веће количине лажног меда. Због тога потрошачима препоручују да је најсигурније набављати га од  пчелара које познају.

 

Последњи пут измењено среда, 02 септембар 2020 16:58

Смањена тражња услед епидемије, узроковала је пад цена прасећег меса. Произвођачи тврде да су на ивици опстанка и да ће минимално профитирати само веће фарме.

Газдинство Драгана Ристића у Дубници  бави се интензивним сточарством 12 година. Има фарму на којој се специјализовао за производњу прасића. Напомиње да је до сада било и добрих и лоших тренутака, али да је сагледавајући свеукупну ситуацију задовољан.  

Драган Ристић каже да је цена прасади пала на 200 динара за килограм живе ваге. То је сама граница рентабилности али, каже, да то не значи да би сада требало одустати од ове производње. Успева да оствари профит и у оваквим околностима, за шта се изборио квалитетом, али и сопственом производњом хране за фарму.

Ова година је била изузетно добра што се тиче биљне производње, тврди Ристић. Све ратарске културе донеле су добар род, уколико је примењена пуна агротехника. Ово газдинство обезбедило је сву пољопривредну механизацију, те су комплетне послове обавили на време.

Ристић каже да на око седам хектара узгаја кукуруз, пшеницу, јечам, соју, што касније прерађује у храну за фарму. Има четири прасиље, два нераста и годишње тржишту испоручује око 200 прасади. Има познате купце и нема проблеме са пласманом.

Што се тиче потрошача, вероватно је да ће ове године  бити задовољни, јер су цене знатно повољније него претходне сезоне.

 

Последњи пут измењено уторак, 25 август 2020 21:23

Савез пчеларских организација Србије најавио је могућност да цена багремовог меда буде нешто виша од 5,81 евро по килограму. Толико се сада исплаћује пчелару, власнику платинасте картице лојалности овом Савезу. Цена шумског меда односно медљиковца такође је јако висока и креће се до 6,03 евра по килограму. Процена је да је принос меда ове године мањи за преко 80 одсто у односу на вишегодишњи просек.

Берба шљива на подручју Врања  готово је при крају на већим поседима. Ове године произвођачи су углавном задовољни родом и откупном ценом. Највећи проблем и даље представља м недовољан број хладњачања који се баве откупом.

Породица Јовановић у Вртогошу убрала је у претходних неколико дана на око 10 тона шљива са око два хектара засада. Углавном су чачанке, а имају и сорту „Стенлеј“.

Очекују укупно добар род шљива а такође и  другог воћа које гаје на имању.

Бобан Јовановић који води газдинство каже да имају  укупно две и по хиљаде стабала шљива. Убрали су око 10 тона шљива до сада,јуче су испоручили 3 тоне, данас неку мању количину.

Овогодишњом откупном ценом су задовољни,20 динара по килограму а у Србији је плаћају 45 динара. Берачима плаћају 5 динара за килограм убраног воћа, а један може да убере 500 килограма на дан.

Поред шљива гаје и 600 стабала кајсије, на око 100 ари имај две и по хиљаде стабала јабуке различитих сорти.

Бобан Јовановић каже да планирају  подизање још око 60 ари засада воћа, а потом да саграде хладњачу, сушару, као и дестилерију. У перспективи  планирају брендирање пића под својом робном марком и углавном ће се оријентисати на извоз.

Поред своје земље Јовановићи обрађују и три хектара у закупу, где су такође подигнути воћњаци, са спроведеним системима за новодњавање „кап по кап“.

Примењују све агротехничке мере и тврде да се од овог посла може живети ако се добро организује, планира и реализује.

 

Последњи пут измењено уторак, 18 август 2020 14:46

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успешне предузетнице: Храбре, одлучне, едуковане жене - Радио Телевизија Врање https://t.co/OauzyJkYY4 via @tripplesworld
Јоаким први пут међу Врањанцима - Радио Телевизија Врање https://t.co/Vw5VB6F3XE via @tripplesworld
Оптерећеност лабораторија, неуморни коронавирус и неверица грађана - Радио Телевизија Врање https://t.co/fIopOxwZzQ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter