Пољопривреда
Већина ратара изгубила је ове године око 25 одсто рода кукуруза, због суше. Уколико правилно не ускладиште преостале производе у зрну, инсекти, глодари и гљивице, могу да однесу још 25 процената добити.
Пољопривредници на југу Србије углавном гаје житарице за сопствене потребе тако да тржишних вишкова готово нема. Ове године проблем је у губитку планираног рода где је четвртину однела суша. Реална је опасност да још толико изгубе због неправилног складиштења. Стручњаци подсећају да најпре морају добро очистити складишта од прошлогодишњег рода где највероватније има инсеката. Најопаснији су кукурузни жижак и житни мољац. Ове штеточине су присутне код готово свих малих произвођача који кукуруз суше и складиште у клипу, у кошевима или на таванима. Због тога је неопходно извршити дезинсекцију и дератизацију складишних простора.
Мица Стајић из Пољопривредно саветодавне и стручне службе у Врању напомиње да се овој служби јављају пољопривредници ради упутстава како да најбоље заштите овогодишњи род. Истиче да је пре уношења нове робе добро обавити и дезинфекцију складишта, а након тога комплетан простор испрскати неким од регистрованих инсектицида. Најнеповољнији начин борбе против инсеката , али на жалост у пракси и најчешћи је третирање инсектицидом кад се штеточине већ појаве .
Заштита од штеточина не завршава се применом ових мера, већ је током читавог периода складиштења потребно проверавати присуство штеточина. Уколико се оне појаве неопходно је обавити хемијске третмане водећи строго рачуна о каренци.Такође је неопходно и стално прветравање како би се смањила температура у амбарима. Оно на шта се мора обратити пажња је и присуство гљивица, које се запажају као буђ маслинасто зелене боје.
Мица Стајић подсећа да ове гљивице луче афлатоксине који су канцерогени и присутни су касније у продуктима животиња, пре свега млечних грла. Такви заражени клипови морају се издвојити ван складишта, а остатак рода истретирати одговарајућим препаратима.
Стручњаци упозоравају да приликом свих третмана пољопривредници морају да користе заштитну одећу и обућу, као и маске за лице, јер су препарати токсични.
Трећи пчеларски саjам jугоисточног Балкана одржан је у суботу у Спортскоj хали у Врању. Ова сајамска манифестација, под покровитељством града добија традиционални каратер, а градоначелник Врања Слободан Миленковић свечано је отворио сајам.
Велики број излагача и посетилаца окупио се и испред и у самој Спортској хали. Два изложбена простора попунили су бројни излагачи у великој сали и у ходнику, а предавања су одржавана у малој сали.
"Почели смо скромно 2016. године, рекао је градоначелник, а сада смо већ постигли то да будемо препознатљиви по Сајму пчеларства“.
"О овом сајму се прича, препричава и дуго се слежу утисци када се заврши. На мене, највећи утисак оставља то што је много младих који су ушли у овај пчеларски посао, заинтересовали су се. Многима је то хоби, задовољство, али је многима и додатни извор прихода. Ви сте као пчеларска организација показали свима како треба у пољопривреди да се ради. То значи организација кроз удружења и задруге и тако ваши циљеви могу бити остварени", рекао је градоначелник Миленковић.
Градоначелник је позвао све присутне да по завршетку сајму прошетају Врањем, јер је наш град, град добрих домаћина, добре кухиње и да уживају. На отварању сајма говорили су и помоћника министра пољопривреде Александра Богићевића и председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.
"Мислим да на примеру пчелара, овако удружених и овако јаких може да се дође до боље производње и бољих резултата. Оно што је битно је да ће за идућу годину бити веће субвенције. Разговара се о субвенцији по кошници од 800 динара", рекао је помоћник министра пољопривреде Александр Богићевић.
Овај пчеларски сајам је као што знате оправдао своје постојање већ прве године. Сви смо били изненађени његовим огромним успехом, али то је практично последица добре организације, захваљујући пре свега енормној подршци града Врања у сваком смислу, каже председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.)
Изложбени штандови били су препуни свакојаких производа од меда. За неупућене и изненађења у виду козметике и средстава за хигијену. Сами излагачи нису крили задовољтво што су на сајму и што је оправдао њихово поверење.
"Прве године када сам дошла овде ја сам била изненађена колико је све добро било организовано. С обзиром да је мали град, да је први пут организовао. Сада више и не очекујем ништа мање. Сајмом сам одушевљен, има доста посетилаца, има муштерија. Спојили смо корисно са угодним. Сада сам први пут овде, организација је одлична, посећеност је одлична продаја задовољавајућа. Прода се понешто, али нам је сајам више реклама", кажу излагачи.
Посетиоци су били у прилици и да послушаjу предавања Анете Шреде, доктора природних наука из Немачке на тему „Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри коjи утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења коjе обезбеђуjу врхунски квалитет меда и прополиса” и професора др Зорана Станимировића са Факултета ветеринарске медицине у Београду на тему „Узроци масовне поjаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење".
У Врању се одржава трећи Пчеларски сајам југоисточног Балкана. Ово је сајам о коме се дуго прича и препричава и када се заврши рекао је градоначелник Врања Слободан Миленковић на свечаном отварању. Он је додао да је највећи утисак тај што се све више младих људи бави пчеларством и да је многима то додатни извор прихода. Град Врање је покровитељ ове манифестације која је и данас изузетно посећена. Велики број излагача похвалио је организацију сајма а о томе и развоју ове гране аграра говорио је и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић. Пчелари су били у прилици и да прате два изузетно занимљива предавања на тему пчеларства једне од најпрофитабилнијих грана аграра последњих година.
У суботу ће у Врању бити одржан Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана, на коме учествују излагачи из Србије, али и иностранства. Сајам организује Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са друштвом пчелара из Врања.
Почетак продајне изложбе на пчеларском сајму предвиђен је за 9 сати. Свечано отварање најављено је у 10 и 30 када ће говорити градоначелник Врања, Слободан Миленковић, помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић и председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић. Након свечаног отварања уследиће културно – уметнички програм, а биће одржано и предавање Анет Шредер, доктора природних наука и истраживача из Немачке на тему ''Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри који утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења које обезбеђују врхунски квалитет меда и прополиса.'' Друго предавање на тему ''Узроци масовне појаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење'' одржаће проф. др Зоран Станимировић са Факултета ветеринарске медицине, Београ. Затварање сајма предвиђено је за 19 сати, када ће свим учесницима бити додељене захвалнице, а за најлепши штанд и најудаљенијег излагача дипломе.
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана одржаће се у Спортској хали, а најављено је учешће излагача из Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске, Црне Горе и Србије. Сајам ће и ове године бити прилика за окупљање свих значајнијих произвођача меда, али и стручњака који раде на унапређењу ове, у дужем периоду, најпрофитабилније гране аграра.
Сточарима који се баве производњом млека, најважнија је ове јесени била припрема силаже. Ово је најекономичнија и најквалитетнија кабаста храна коју су могли да сами припреме на газдинствима. Поред редовних обавеза на фарми, сточаре сваке јесени чеке озбиљан рад на припреми силаже. Ово је једина конзервирана кабаста храна, богата енергијом и скробом. Без ње је незамислива економична производња млека. Срђан Зафировић стручњак за сточарство у Служби за пољопривреду у Врању оцењује да ће квалитет силаже, ове године бити знатно слабији у односу на прошлу. Због суше није дошло до наливања зрна кукуруза. Познато је да је најбоље да се кукуруз силира са 35 одсто суве материје, али ове године већина ратара није успела у томе. Они сточари који нису квалитетно припремили силажу мораће током године, односно зимског периода да тај недостатак надокнађују концентрованом храном. То ће свакако поскупети производњу, а да ли ће и млечни производи на локалној пијаци бити скупљи, остаје да видимо.
Опширније...
У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити њихову промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме постиже ефикасност. Осим биљних болести и велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.
Више од четири деценије, наш суграђанин Драган Митић, познатији по надимку Певац, бави се украсним живинарством. У тој области достигао је највеће домете у одгајању украсне кокице, познате као „Сомборска капорка“. Страст и љубав, руководили су Драгана Митића у свему чиме се у животу бавио. То су пре свега песма и певање по којима је и добио надимак „Певац“ а онда и украсно живинарство. Пре више од четири деценије заинтересовао се за аутохтону расу кокица познату као „Сомборска капорка“ која данас спада у високо угрожене врсте. Драган Митић каже да је то врста кокошака створена од четири расе,три стране и једне домаће. Људи су и пре 200 година били паметни па су укрштањем добили расу која је и естетски лепа и економски корисна и тако су добили ову расу. Од самог почетка бављења овим послом знао је шта жели. Да створи колекцију у више боја и да као и у свакој раси укрштањем створи линију патуљастих примерака. Митић напомиње да је почео са ригорозном селекцијом и да је то био јако тежак рад. Иако није генетичар уз помоћ литературе проникао је у тајне укрштања. 1997. године написан је стандард за ову расу, а он је исте године на сајму у Сомбору изложио колекцију ових кокица у 9 боја што није успело ником ни на простору тадашње Југославије. За своја достигнућа добио је бројне пехаре и признања на свим великим сајмовима на којима је излагао примерке. Данас их чува код родбине у Нишу. Иначе ове кокице у чистој раси се мало гаје по салашима у Војводини. Процене су да је њихово тренутно бројно стање испод хиљаду јединки. Признање за очување драгоцене популације сомборске капорке припада управо одгајивачима ентузијастима попут Драгана Митића који живину држи из љубави и који је, мада у малом броју, успео да сачувају критичан број јединки.
Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на територији Врања. Прикупљање података о пољопривредницима на подручју града, обиму и врсти производње којом се баве и њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања већ се могу одредити правци у којима се може развијати пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.
Поред суше, која је ове године деградирала кукуруз на пољима у Врању, сада су стабљике захватили инсекти који могу да у потпуности униште род. Касније постају за присуство токсина који се могу јавити у млеку и месу услед исхране животиња таквим кукурузом. Произвођачи воћа, јабука и грожђа такође морају да раде на сузбијању инсеката и болести изазваних гљивичним обољењима. Високе температуре не само да су изазвале сушу која је однела готово 40 одсто овогодишњег рода кукуруза, већ су омогућиле погодне услове и за развој појединих врста инсеката на стабљикама. Ова житарица је стратешки важна за Србију не само због извоза у зрну, већ и као основа за исхрану животиња, пре свега крупних грла. Стручњаци за заштиту биља уочили су присуство такозваног смотавца на парцелама под кукурузом.
Мица Стајић из Пољопривредне саветодавне службе потврдила је да је у току пиљење ларви овог инсекта због чега ратари морају да предузму хитне мере на његовом сузбијању. Инсектицида који се за то користе има на нашем тржишту. Када је реч о овој врсти инсеката појавили су се и у засадима јабука којима је због тога неопходна заштита у овим данима. Осим тренутног дејства то је неопходно и за касније складиштење и чување овогодишњег рода јабука. Мица Стајић тврди да правилно чување јабука почиње док су оне још у вегетацији. Дакле док берба није почела. Исто тако складишта се морају дезинфиковати како би се одстранила подлога за каснији развој гљивица и бактерија. Када је реч о виноградарима, уврежено је мишљење да се винова лоза штити само до фазе шарка. Међутим, климатски услови су се изменили, па и та правила више не важе. Зато заштита мора да се примењује и даље, јер има услова за развој сиве трулежи, односно ботритиса, а за пепелницу током целе вегетације.
Изузетно високе температуре током претходног месеца десетковале су овогодишњи род кукуруза у Врању и округу. Само на пољима где је примењена пуна агротехника и употребљен стајњак може се очекивати просечан род, што је далеко мање у односу на прошлу годину. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. У овом тренутку нема процена колики ће бити приноси, а што ће зависити од хибрида, врсте земљишта и могућности наводњавања. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. Процене су да је таква ситуација на 40 одсто површина. Иначе, под кукурузом је око 5 хиљада хектара у околини Врања односно двоструко више у округу.
Нада Лазовић Ђоковић каже да оно што је најгоре стабљике кукуруза изгореле су од корена до врха. Добар принос могу да очекују само они који су имали њиве са квалитетним земљиштем, који су применили добру агротехнику и употребили стајњак. Ратари који припремају силажу морају водити рачуна о тренутку у коме кукуруз достиже млечну зрелост, када је најпогоднији за силирање. Нада Лазовић Ђоковић истиче да је идеално време за силажу је млечна зрелост односно тренутак почетка воштане зрелости. То значи да морају да имају 65 одсто влаге и 35 процената суве материје. Када млечна линија на преломљеном клипу кукуруза буде по средини то је прави тренутак за скидање кукуруза са поља и за припрему силаже. Све то у зависности од тога да ли се ради о кукуруза за силажу или о неким каснијим хибридима.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
