Пољопривреда

Пољопривреда

Већина ратара  изгубила је ове године  око  25 одсто рода кукуруза, због суше. Уколико   правилно не ускладиште преостале производе у зрну, инсекти, глодари  и  гљивице, могу да однесу још 25 процената добити.

Пољопривредници на југу Србије углавном гаје житарице за сопствене потребе тако да тржишних вишкова готово  нема. Ове године  проблем је у губитку планираног рода  где је четвртину однела суша. Реална је опасност да још толико изгубе због неправилног складиштења. Стручњаци подсећају да најпре морају добро очистити складишта од прошлогодишњег рода  где највероватније има инсеката. Најопаснији су  кукурузни жижак и житни мољац. Ове штеточине  су присутне  код готово свих малих произвођача који кукуруз суше и складиште у клипу, у кошевима или на таванима.  Због тога је неопходно  извршити дезинсекцију и дератизацију складишних простора.

Мица Стајић из Пољопривредно саветодавне и стручне службе у Врању  напомиње да   се овој служби  јављају пољопривредници ради упутстава како да најбоље заштите овогодишњи род. Истиче да је пре уношења нове робе добро  обавити и дезинфекцију складишта, а након тога комплетан простор  испрскати неким од регистрованих инсектицида. Најнеповољнији начин борбе против  инсеката , али на жалост у пракси и најчешћи  је третирање инсектицидом кад се штеточине већ појаве . 

Заштита од штеточина не завршава се применом ових мера, већ је током читавог периода складиштења потребно проверавати присуство штеточина. Уколико се оне појаве неопходно је обавити хемијске третмане водећи строго рачуна о каренци.Такође је неопходно  и стално прветравање како би се смањила температура у амбарима. Оно на шта се мора обратити пажња је и присуство гљивица, које се запажају као буђ маслинасто зелене боје.

Мица Стајић подсећа да ове гљивице луче афлатоксине који су канцерогени и присутни су касније у продуктима животиња, пре свега млечних грла. Такви заражени клипови морају се издвојити ван складишта, а остатак рода истретирати одговарајућим препаратима.

Стручњаци упозоравају да  приликом свих третмана пољопривредници морају да  користе заштитну одећу  и обућу,  као и маске за лице,  јер су препарати токсични.

 

Последњи пут измењено уторак, 24 септембар 2019 13:23

Трећи пчеларски саjам jугоисточног Балкана одржан је у суботу у Спортскоj хали у Врању. Ова сајамска манифестација, под покровитељством града добија традиционални каратер, а градоначелник Врања Слободан Миленковић свечано је отворио сајам.

Велики број излагача и посетилаца окупио се и испред и у самој Спортској хали. Два изложбена простора попунили су бројни излагачи у великој сали и у ходнику, а предавања су одржавана у малој сали.

"Почели смо скромно 2016. године, рекао је градоначелник, а сада смо већ постигли то да будемо препознатљиви по Сајму пчеларства“.

"О овом сајму се прича, препричава и дуго се слежу утисци када се заврши. На мене, највећи утисак оставља то што је много младих који су ушли у овај пчеларски посао, заинтересовали су се. Многима је то хоби, задовољство, али је многима и додатни извор прихода. Ви сте као пчеларска организација показали свима како треба у пољопривреди да се ради. То значи организација кроз удружења и задруге и тако ваши циљеви могу бити остварени", рекао је градоначелник Миленковић.

Градоначелник је позвао све присутне да по завршетку сајму прошетају Врањем, јер је наш град, град добрих домаћина, добре кухиње и да уживају. На отварању сајма говорили су и  помоћника министра пољопривреде Александра Богићевића и председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.

"Мислим да на примеру пчелара, овако удружених и овако јаких може да се дође до боље производње и бољих резултата. Оно што је битно је да ће за идућу годину бити веће субвенције. Разговара се о субвенцији по кошници од 800 динара", рекао је помоћник министра пољопривреде Александр Богићевић.

Овај пчеларски сајам је као што знате оправдао своје постојање већ прве године. Сви смо били изненађени његовим огромним успехом, али то је практично последица добре организације, захваљујући пре свега енормној подршци града Врања у сваком смислу, каже председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.)

Изложбени штандови били су препуни свакојаких производа од меда. За неупућене и изненађења у виду козметике и средстава за хигијену. Сами излагачи нису крили задовољтво што су на сајму и што је оправдао њихово поверење.

"Прве године када сам дошла овде ја сам била изненађена колико је све добро било организовано. С обзиром да је мали град, да је први пут организовао. Сада више и не очекујем ништа мање. Сајмом сам одушевљен, има доста посетилаца, има муштерија. Спојили смо корисно са угодним. Сада сам први пут овде, организација је одлична, посећеност је одлична продаја задовољавајућа. Прода се понешто, али нам је сајам више реклама", кажу излагачи.

Посетиоци су били у прилици и да послушаjу предавања Анете Шреде, доктора природних наука из Немачке на тему „Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри коjи утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења коjе обезбеђуjу врхунски квалитет меда и прополиса” и професора др Зорана Станимировића са Факултета ветеринарске медицине у Београду на тему „Узроци масовне поjаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење".

У Врању се одржава трећи Пчеларски сајам југоисточног Балкана. Ово је сајам о коме се дуго прича и препричава и када се заврши рекао је градоначелник Врања Слободан Миленковић на свечаном отварању. Он је додао да је највећи утисак тај што се све више младих људи бави пчеларством и да је многима то додатни извор прихода. Град Врање је покровитељ ове манифестације која је и данас изузетно посећена. Велики број излагача похвалио је организацију сајма а о томе и развоју ове гране аграра говорио је и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић. Пчелари су били у прилици и да прате два изузетно занимљива предавања на тему пчеларства једне од најпрофитабилнијих грана аграра последњих година.

 

У суботу ће у Врању бити одржан Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана, на коме учествују излагачи из Србије, али и иностранства. Сајам организује Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са друштвом пчелара из Врања.

Почетак продајне изложбе на пчеларском сајму предвиђен је за 9 сати. Свечано отварање најављено је у 10 и 30 када ће говорити градоначелник Врања, Слободан Миленковић,  помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић и председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић. Након свечаног отварања уследиће културно – уметнички програм, а биће одржано и предавање  Анет Шредер, доктора природних наука и истраживача из Немачке на тему ''Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри који утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења које обезбеђују врхунски квалитет меда и прополиса.'' Друго предавање на тему ''Узроци масовне појаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење'' одржаће проф. др Зоран Станимировић са Факултета ветеринарске медицине, Београ. Затварање сајма предвиђено је за 19 сати, када ће свим учесницима бити додељене захвалнице, а за најлепши штанд и најудаљенијег излагача дипломе.

Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана одржаће се у Спортској хали, а најављено је учешће излагача из Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске, Црне Горе и Србије. Сајам ће и ове године бити прилика за окупљање свих значајнијих произвођача меда, али и стручњака који раде на унапређењу ове, у дужем периоду, најпрофитабилније гране аграра.

Сточарима који  се баве  производњом млека, најважнија је ове јесени била припрема силаже. Ово је најекономичнија и најквалитетнија кабаста храна коју су могли да сами припреме на газдинствима. Поред редовних обавеза на фарми, сточаре сваке јесени чеке озбиљан  рад на припреми силаже. Ово је једина конзервирана кабаста храна, богата енергијом и скробом. Без ње је незамислива економична производња млека. Срђан Зафировић стручњак за сточарство у Служби за пољопривреду у Врању  оцењује да ће квалитет силаже, ове године бити знатно слабији у односу на прошлу. Због суше  није дошло до наливања зрна кукуруза. Познато је да је најбоље да се кукуруз силира са 35 одсто суве материје, али ове године већина ратара није успела у томе. Они сточари који нису квалитетно припремили силажу мораће током године, односно зимског периода да тај недостатак надокнађују концентрованом храном. То ће свакако поскупети производњу, а да ли ће и млечни производи на локалној пијаци бити скупљи, остаје да видимо.

Последњи пут измењено понедељак, 09 септембар 2019 15:47

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Државни секретар Гајовић посетио нашу медијску кућу - Радио Телевизија Врање https://t.co/JCeyPvpy5j via @tripplesworld
Симпо на сајму намештаја у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/eT9mkAG8kz via @tripplesworld
Шанса више: град награђује 40 најбољих студената, ове године 10 више - Радио Телевизија Врање https://t.co/sEu9iVsJNb via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter