Пољопривреда
Влада Републике Србије донела је одлуку да са 230 милиона динара, односно два милиона евра, помогне фармерима који се баве товним говедарством. Тим средствима уводи се додатна премија од 20 хиљада динара за свако предато утовљено јуне. Држава је на овај начин обезбедила новац за 11 хиљада јунади, која ће на легалан начин завршити у кланицама или у извозу. Све кланице које омогуће уредну документацију за произвођача, имају шансу да учествују у овом послу. Сада сточари не би смели да дају јунад по цени нижој од два евра по колиграму живе ваге.
Пчелари са југа Србије ове године неће имати багремов мед. Укупни принос свих врста меда, ове године биће умањен и до 80 одсто у односу на просек, процена је Савеза пчеларских организација Србије.
Порменљиве временске прилике, највише мраз и киша у време цветања багрема, и ове године су одузеле пчелама могућност да уберу мед. Касније су падавине лоше утицале и на цветање ливадских биљака,тако да је ова година за пчеларе на југу Србије изгубљена. Пчелар Зоран Арсић који има пчелињак у селу Тибужде каже да су пчелари били лоше среће и у претходне четири године.
Зоран Арсић подсећа да је овог пролећа мраз потпуно уништио багрем у време цветања, а за наше пчеле најважније је прикупљање меда са ове медоносне биљке. Касније је због сталних киша изостало и прикупљање ливадског меда.
Арсић има око 80 кошница и каже да су улагања велика. Само велика љубав према овом најважнијем инсекту на планети одржава пчелиње заједнице које су угрожене временским приликама и болестима.
Арсић истиче да је сада најважнија припрема пчелињих друштава за предстојећу зиму како не би страдале због недостатка хране. Такође је важно заштитити их од болести, а поготову крпеља.
Због слабих приноса меда из Савеза пчеларских организација упозоравају да ће се на тржишту највероватније појавити веће количине лажног меда. Због тога потрошачима препоручују да је најсигурније набављати га од пчелара које познају.
Смањена тражња услед епидемије, узроковала је пад цена прасећег меса. Произвођачи тврде да су на ивици опстанка и да ће минимално профитирати само веће фарме.
Газдинство Драгана Ристића у Дубници бави се интензивним сточарством 12 година. Има фарму на којој се специјализовао за производњу прасића. Напомиње да је до сада било и добрих и лоших тренутака, али да је сагледавајући свеукупну ситуацију задовољан.
Драган Ристић каже да је цена прасади пала на 200 динара за килограм живе ваге. То је сама граница рентабилности али, каже, да то не значи да би сада требало одустати од ове производње. Успева да оствари профит и у оваквим околностима, за шта се изборио квалитетом, али и сопственом производњом хране за фарму.
Ова година је била изузетно добра што се тиче биљне производње, тврди Ристић. Све ратарске културе донеле су добар род, уколико је примењена пуна агротехника. Ово газдинство обезбедило је сву пољопривредну механизацију, те су комплетне послове обавили на време.
Ристић каже да на око седам хектара узгаја кукуруз, пшеницу, јечам, соју, што касније прерађује у храну за фарму. Има четири прасиље, два нераста и годишње тржишту испоручује око 200 прасади. Има познате купце и нема проблеме са пласманом.
Што се тиче потрошача, вероватно је да ће ове године бити задовољни, јер су цене знатно повољније него претходне сезоне.
Савез пчеларских организација Србије најавио је могућност да цена багремовог меда буде нешто виша од 5,81 евро по килограму. Толико се сада исплаћује пчелару, власнику платинасте картице лојалности овом Савезу. Цена шумског меда односно медљиковца такође је јако висока и креће се до 6,03 евра по килограму. Процена је да је принос меда ове године мањи за преко 80 одсто у односу на вишегодишњи просек.
Берба шљива на подручју Врања готово је при крају на већим поседима. Ове године произвођачи су углавном задовољни родом и откупном ценом. Највећи проблем и даље представља м недовољан број хладњачања који се баве откупом.
Породица Јовановић у Вртогошу убрала је у претходних неколико дана на око 10 тона шљива са око два хектара засада. Углавном су чачанке, а имају и сорту „Стенлеј“.
Очекују укупно добар род шљива а такође и другог воћа које гаје на имању.
Бобан Јовановић који води газдинство каже да имају укупно две и по хиљаде стабала шљива. Убрали су око 10 тона шљива до сада,јуче су испоручили 3 тоне, данас неку мању количину.
Овогодишњом откупном ценом су задовољни,20 динара по килограму а у Србији је плаћају 45 динара. Берачима плаћају 5 динара за килограм убраног воћа, а један може да убере 500 килограма на дан.
Поред шљива гаје и 600 стабала кајсије, на око 100 ари имај две и по хиљаде стабала јабуке различитих сорти.
Бобан Јовановић каже да планирају подизање још око 60 ари засада воћа, а потом да саграде хладњачу, сушару, као и дестилерију. У перспективи планирају брендирање пића под својом робном марком и углавном ће се оријентисати на извоз.
Поред своје земље Јовановићи обрађују и три хектара у закупу, где су такође подигнути воћњаци, са спроведеним системима за новодњавање „кап по кап“.
Примењују све агротехничке мере и тврде да се од овог посла може живети ако се добро организује, планира и реализује.
Опширније...
Од пољопривреде се може пристојно живети ако се ради систематски, плански и ако се човек едукује и примењује нова сазнања. Ово је закључак и порука Србе Тасића који више од пола века искључиво живи од рада на земљи у оближњем Вртогошу.
Када неко, ко се од 12 године живота искључиво бави пољопривредом, тврди, да је то исплатив посао, онда му се мора веровати. То је међу својим комшијама, пријатељима и родбином доказао Срба Тасић са својом породицом. Паралелно је радио као сточар, повртар, воћар, виноградар, а највише га у околини, па и Србији знају као произвођача садница. Сада када је добро закорачио у осму деценију живота, може да „подвуче црту“ иако је само мало смањио темпо рада.
Срба Тасић каже да је данас технологија толико напредовала да се производи више и квалитетније, али пласман отежан. Некада се производило мање, али је пласман био лакши. Тако да мора да се ради паметно, да би били конкурентни. Млад човек који сада ради на пољопривреди, мора због тога много да се едукује.
Уз рад,Тасић деценијама сарађује са аграрним стручњацима и стечена знања одмах примењује. Каже да му је најзначајније што је своју децу, три ћерке, научио свим радовима у пољопривреди, па и калемарском послу. Развио им је радне навике, па му и данас у обимнијим пословима сви помажу. А супруга Гордана је стуб куће.
Гордана Тасић истиче да је највеће богатство сваког човека мир у срцу, здрав живот, разновсна храна. А посао може да се заврши и увек има довољно времена и за одмор. Јер ако хоћеш у нечему да успеш и да стекнеш, без рада то није могуће.
Поносни су и задовољни свим што су постигли. Омогућили су својој деци да се образују, а сада у томе помажу и унуцима, који су студенти.
У припреми је нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе.
Једна од предложених измена је да ће они производи који имају ову ознаку, а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус.
Произвођачи из Србије, морају да прођу кроз двостепену регистрацију, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште Европске уније.
Неопходно је да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије, подсећају у Mинистарству пољопривреде.
Још десетак дана траје период који је најповољнији за подизање нових засада јагода.Такозвана летња садња коју произвођачи у овом крају ретко примењују, даје изузетне резултате и добар род већ у наредној години, подсећају стручњаци.
Повољни агроеколошки услови означили су југ Србије као идеално подручје за гајење јагода. Оно је то и данас када се , након стагнације која траје више од две деценије, поново интензивно саде како на отвореном простору, тако и у пластеницима. Летња садња није уобичајена код нас иако, како твде струњаци даје најбоље резултате, уколико се квалитетно уради припрема за садњу.
Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да пољопривредни произвођачи који су урадили анализу земљишта као и квалитетну припрему земље, могу почети са садњом.Оно што се најчешће јавља као грешка је да се земљуште не слегне и да остане међупростор између земље и фолије и у том простору се касније јављају корови.
Подразумева се набавка исправног садног материјала од регистрованих произвођача, као и постављање система за наводњавање.
Сузана Јеркић објашњава да је предност летње садње у томе што они који сада подигну засад, значајне приносе могу да очекују већ у наредној години. Оваква садња мође да се ради све до средине августа.
До пре две деценије по великим површинама под јагодама било је познато село Вртогош. Касније, са престанком откупа, нестало је и засада. Но, већ више година јагоде имају одличну цену у малопродаји која је на почетку сезоне око 300 динара, а касније од 200 до 250 динара за килограм. То је поново вратило ово врло тражено воће у пластенике и на њиве наших произвођача.
Европска Унија повукла је мерe додатне контроле за извоз смрзнутих малина из Републике Србије, потврдило је Министарствo пољопривреде. Тиме ће бити смањени трошкови извозницима и произвођачима малина. Мере додатне контроле сваке десете пошиљке малина из Србије биле су уведене због коронавируса.
У већини малињака на територији Врања и округа принос малина је готово преполовљен ове године. Уместо очекиваних седам до осам тона рода по хектару, принос је нешто већи од три тоне.
Климатске промене, ниска откупна цена малина у претходних неколико година, слаба мотивација произвођача да интензивно раде у малињацима, све то довело је до значајног смањења обима овогодишњег рода. У Пољопривредној служби Врање оцењују да квалитетом овогодишњег рода можемо да будемо задовољни. али не и количином . Берба сорти „Виламет“ и „Микер“ је углавном у последњој фази.
Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсетила је да морамо наставити са негом малињака након бербе. Десетак дана након завршене бербе неопходном је почети орезивање изданака који су већ донели род. Након тога морају се изнети из малињака и спалити.
За бољи род наредне сезоне стручњаци саветују неговање засада. Произвођачи су ове године задовољни ценом, која је премашила две стотине динара по килограму. Требало би да виша цена стимулише произвођаче да интензивирају радове који се односе на обраду земље и негу засада. Малина мора бити нахрањена одговарајућим ђубривом у правом тренутку. Претходно се мора урадити анализа земљишта. Сада, након бербе, морају да наставе са наводњавањем до септембра, у зависности од временских прилика. Паралелно мора да тече заштита од болести, штеточина и корова. И виноградари за сада могу бити задовољни.
Сузана Јеркић каже да када је реч о виноградима, за сада су у релативно добром стању. У овој фенофази развоја у току је пораст гроздова и бобица. Квалитет је тренутно задовољавајући.
Све до бербе, па и након тога, произвођачи највише стрепе од града, који је у западној Србији већ „обрао“ воћњаке.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
