Пољопривреда

Пољопривреда

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је на Београдском сајму први међународни сајам воћарства, виноградарства и повртарства. На сајму своје производе поред 5 стотина других излагача, излажу и произвођачи града Врања и представници асоцијације пољопривредних произвођача Пчињског округа. 

 

Последњи пут измењено четвртак, 30 јануар 2020 15:50

Представници града Врања из сектора аграра учествоваће на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства “Агро Београд 2020“, који се одржава од 30. јануара до 01. фебруара ове године на Београдском сајму. Овај сајам представља водећу манифестацију у региону Западног Балкана и Југоисточне Европе. На 25.000 квадрата изложбеног простора биће присутно 1.000 излагача, међу којима и произвођачи из Врања, а очекује се око 50.000 посетилаца. Град Врање организоваће и одлазак пољопривредника на сајам у Београду.

Велике температурне осцилације у јануару, током дана и ноћи, најчешће доводе до пуцања стабала и тиме измрзавања, нарочито младих засада. Зато је друга половина јануара период када би воћари морали да предузму одговарајуће мере како би заштитили воћњаке.

Велика колебања између ниских, ноћних и већих, дневних темпeратура, могу да доведу до измрзавања и пуцања стабала воћа. Задимљавање и кречење воћака, неке су од мера које могу спречити измрзавање. Сузана Јеркић саветодавац у Пољопривредној саветодавној служби Врање каже да би кречење стабала и рамених грана требало обавити сада, у другој половини јануара. Обавља се тако да се припреми 5 килограма негашеног креча, пола килограма соли и 250 грама сумпора. Приликом гашења креча, постепено се додају со и сумпор. Када се смеса охлади, водом се разређује до жељене густине и крече се стабла и рамене гране.

Ова мера спроводи се по мирном  времену, са температуром  у плусу. Осим против измрзавања, ова мера веома је добра и ради заштите од патогених организама јер окречена кора не пуца и тиме се спречава продор штеточина у саму биљку.

За воћаре и у зимским месецима има посла, те им тако предстоји и уношење комплексних минералних ђубрива у земљишта у воћњацима. Ради се о МПК ђубривима са већим процентом фосфора и калијума. При томе, морају да воде рачуна да то обаве у данима када нема мраза. Одмах након уношења ђубрива у засад, мора се обавити обрада земљишта у које се на тај начин непосредно уноси ђубриво.

Последњи пут измењено четвртак, 16 јануар 2020 13:40

На 10-ак овчарских фарми на подручју Врања почео је период  јагњења. Зато ће наредних месец дана бити изузетно важан и напоран период за власнике фарми. Процене су да ови сточари поседују  укупно око четири хиљаде оваца.  

Подстицајна средства која даје држава по сваком уматиченом грлу овце, у низу претходних година, учинила су да овчарство постане једна од најпрофитабилнијих грана пољопривреде. И сточари на подручју Врања  су то схватили те се број грла из године у годину повећава.

Срђан Зафировић из Пољопривредне саветодавне службе каже да према подацима из 2019. године на фармама у околини Врања има око четири хиљаде оваца са тенденцијом раста. Притом расте број грла,  али не и број фарми, јер је посао веома напоран.

Простора за раст и даље има, међутим изразити је недостатак радне снаге и интересовања за овај посао. Зато је период од јануара до марта веома стресан за власнике фарми, јер тада почиње један од најважнијих периода, јагњење оваца. То је посао који захтева  готово 24-оро часовно ангажовање, посебно код прихвата јагњади.

Зафировић подсeћа да је веома важно за виталност сваке новорођене јединке да јој плодова вода не доспе у респираторни систем, јер то може изазвати угинуће. Такође је за виталност јагњади потребно да одмах попије колострум преко млека мајке, чиме се подстиче имунолошки систем организма.

Иако  се најчешће цео процес одвија природно, у многим случајевима потребна је интервенција људи у процесу јагњења. Овце су тихе животиње, те људи ретко примете када им нешто дешава, тако да је надзор над њима веома важан.  Има и оних који су уградили видео надзор у објекте, што се показало као добро решење. С обзиром на то да присуство човека делује узнемирујуће на животињу, видео надзор даје могућност да одгајивач у објекат дође када примети да јој је помоћ потребна.

Последњи пут измењено среда, 15 јануар 2020 14:59

Ове године на њивама је уочена масовна појава глодара. На то су највише утицали сушно лето и топла јесен. Представљају велику опасност за усеве, пре свега пшеницу, као и луцерку. Промена климе праћена топлим и сушним јесењим данима отежава посао пољопривредницима у више сегмената, а посебно због појаве глодара на њивама. Тако је и ове године примећена масовнија појава глодара стручњаци упозоравају да би требало реаговати уколико се по хектару уочи око 200 рупа. Искуство пољопривредника показује да је потребно и пре тога применити хемијско сузбијање глодара, јер један пар мишева у току само једне године може да направи и по неколико хиљада потомака.

Њиве у већој мери нападају глодари ове године него претходних. Масовна појава глодара бележи се отприлике на три до четири године. Поред велике суше и  топле јесени  овогодишњем масовном размножавању глодара допринела су и велике површине необрађеног земљишта, где мишеви могу да направе станишта. Већ у сетви, они су прикупљали зрна ту где су се настанили, припремали своја складишта и самим тим су на тим местима проредили пшеницу. Kада је биљка почела да ниче, они су прикупљали и наклијане биљке и клице. Могу да једу и младе биљке, значи да се хране и листовима, тако да ће они практично презимити на бази тих својих ускладиштених намирница, а на пролеће ће наставити своју активност и све до уласка комбајна када дође време сетве, они ће се хранити биљкама.

Оно што би  ратари најпре требало да ураде, јесте да обиђу своје парцеле, да виде какво је стање, колико има рупа, где су и у складу с тим да реагују. Ако постоји потреба, потребно је и да третирају те рупе мамцима који су регистровани за употребу у пољским условима. Један од начина да се популација глодара смањи је дубоко орање, којим се разоре гнезда глодара и на тај начин спречава прелазак на озима жита и луцеришта. Време комбајнирања у јесен и одношења хране за ове штеточине, значајно утиче на њихово присуство и углавном је интензитет напада јачи на површинама где је предусев био кукуруз који је комбајниран у каснијим роковима.

Последњи пут измењено петак, 10 јануар 2020 14:27

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter