Пољопривреда

Пољопривреда

Након драстичног пада тражње, као и цена живе стоке, сада је ипак дошло до делимичне стабилизације тржишта. Произвођачи тврде да са садашњим ценама могу да се одрже само велики произвођачи. 

Драган Ристић, један од највећих произвођача прасади на територији Врања итекако осећа економске последице епидемије на свом газдинству. 

Ристић каже да иако има сталне купце, продаја је значајно опала. Цене су у једном периоду пале, а сада су се донекле стабилизовале, тако да је цена прасади око 230 динара за килограм живе мере. Цена крупних товљеника је око 180 динара по килограму, а оних до 120 килограма од 190 до 200 динара.

На фарми има 11 прасиља и два нераста, расе ландрас, јоркшир и наима, као и око 40 прасади од којих је 10-ак спремно за продају. У целокупној ситуацији велико олакшање представља што су на овој фарми храну за животиње припремили на време. Временске прилике омогућиле су у протеклој години добар род, пре свега кукуруза, као и других житарица.  

Ристић истиче да су са сопствених, као и њива у закупу, убрали око вагон кукуруза. Ова јесен је такође пружила  добре услове за рад, те су посејали житарице на око четири хектара.

Газдинство Ристића опстајало је  у овом послу и у претходним деценијама, те са оптимизмом гледају и на наредни период, без обзира на кризу која је захватила свет. Свесни су да је на већим фармама већи ризик од колебљивих тржишних прилика, али је већи и профит, па су опредељени да наставе производњу у истом обиму.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 10 децембар 2020 14:15

Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.

Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.

Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.

Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.

Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.

Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.

Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.

По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.

Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.

Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.

Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.

Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.

То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.

Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.

У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице. 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 08 децембар 2020 14:17

Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су  ратара.

Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.

Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама  које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз  и пшеница не могу гајити у монокултури.

Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код  најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.

 

Последњи пут измењено уторак, 10 новембар 2020 17:16

Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави  је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада  већи проценат примљених  младих стабала. Сада произвођачи  ваде саднице  у расадницима, а време без кише иде им на руку.

На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са  радницима  почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак  хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.

Бобан Јовановић каже да  најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та  декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса  и сортно исправан.

То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца,  воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина.  Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације  За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.

Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама  вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.

На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.

 

Последњи пут измењено среда, 04 новембар 2020 16:43

Јесења садња воћних садница даје најбоље резултате, препорука је стручњака. Сада наступа период када је потребно обавити све припреме, како би у наредне три деценије, колико је обично животни век дугогодишњих засада, било обилног и здравог рода.

Ради подизања новог воћњака у овом периоду неопходно је најпре обавити  агрохемијску анализу земљишта. Овим методом утврђује се присуство и количина основних елемената као што су азор, фосфор и калијум. У зависности од тога, стручњаци  дају препоруку о врсти и количини ђубрива које је неопходно применити током вегетације.

Марина Јањић из Пољопривредне службе каже да уколико пољопривредници имају парцеле на којима је планирана садња воћњака, подстицајна мера министарства о финансирању анализе земљишта, подразумева да се са парцеле могу узети два узорка. Један се узима на дубини од 30 сантиметара а други на дубини од 30 до 60 сантиметара.

Након анализе земаднице би воћари требало да набаве од регистрованих произвођача, који гарантују здравствено исправан и сортно чист садни материјал. Садња почиње у новембру и може се обављати и током зиме, уколико земљиште није смрзло. При том је најважнији правилан одабир садница.

Сузана Јеркић подсећа да би посебну пажњу требало обратити на коренов систем, који мора бити добро развијен са свежим ситним кореновим жилицама. Да би се то постигло и произвођачи садница морају да приликом транспорта заштите корен фолијом и тако га сачувају до садње. Уколико воћари не могу одмах да саде, потребно је да саднице утрапе у земљу и залију их.

Приликом садње важно је да се коренов систем добро распореди у јаме које су за то превиђене. Земља се враћа обрнутим редоследом, односно најпре у зону корена иде она са површине која је богатија хумусом, а затим следе мешавина земље са природним ђубривима, а на крају и минерална ђубрива по препоруци стручњака.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 20 октобар 2020 13:21

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter