Пољопривреда
Након драстичног пада тражње, као и цена живе стоке, сада је ипак дошло до делимичне стабилизације тржишта. Произвођачи тврде да са садашњим ценама могу да се одрже само велики произвођачи.
Драган Ристић, један од највећих произвођача прасади на територији Врања итекако осећа економске последице епидемије на свом газдинству.
Ристић каже да иако има сталне купце, продаја је значајно опала. Цене су у једном периоду пале, а сада су се донекле стабилизовале, тако да је цена прасади око 230 динара за килограм живе мере. Цена крупних товљеника је око 180 динара по килограму, а оних до 120 килограма од 190 до 200 динара.
На фарми има 11 прасиља и два нераста, расе ландрас, јоркшир и наима, као и око 40 прасади од којих је 10-ак спремно за продају. У целокупној ситуацији велико олакшање представља што су на овој фарми храну за животиње припремили на време. Временске прилике омогућиле су у протеклој години добар род, пре свега кукуруза, као и других житарица.
Ристић истиче да су са сопствених, као и њива у закупу, убрали око вагон кукуруза. Ова јесен је такође пружила добре услове за рад, те су посејали житарице на око четири хектара.
Газдинство Ристића опстајало је у овом послу и у претходним деценијама, те са оптимизмом гледају и на наредни период, без обзира на кризу која је захватила свет. Свесни су да је на већим фармама већи ризик од колебљивих тржишних прилика, али је већи и профит, па су опредељени да наставе производњу у истом обиму.
Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.
Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.
Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.
Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.
Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.
Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.
Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.
По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.
Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.
Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.
Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.
Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.
То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.
Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.
Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.
У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице.
Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су ратара.
Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.
Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.
Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз и пшеница не могу гајити у монокултури.
Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.
Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада већи проценат примљених младих стабала. Сада произвођачи ваде саднице у расадницима, а време без кише иде им на руку.
На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са радницима почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.
Бобан Јовановић каже да најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса и сортно исправан.
То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца, воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина. Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.
Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.
На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.
Јесења садња воћних садница даје најбоље резултате, препорука је стручњака. Сада наступа период када је потребно обавити све припреме, како би у наредне три деценије, колико је обично животни век дугогодишњих засада, било обилног и здравог рода.
Ради подизања новог воћњака у овом периоду неопходно је најпре обавити агрохемијску анализу земљишта. Овим методом утврђује се присуство и количина основних елемената као што су азор, фосфор и калијум. У зависности од тога, стручњаци дају препоруку о врсти и количини ђубрива које је неопходно применити током вегетације.
Марина Јањић из Пољопривредне службе каже да уколико пољопривредници имају парцеле на којима је планирана садња воћњака, подстицајна мера министарства о финансирању анализе земљишта, подразумева да се са парцеле могу узети два узорка. Један се узима на дубини од 30 сантиметара а други на дубини од 30 до 60 сантиметара.
Након анализе земаднице би воћари требало да набаве од регистрованих произвођача, који гарантују здравствено исправан и сортно чист садни материјал. Садња почиње у новембру и може се обављати и током зиме, уколико земљиште није смрзло. При том је најважнији правилан одабир садница.
Сузана Јеркић подсећа да би посебну пажњу требало обратити на коренов систем, који мора бити добро развијен са свежим ситним кореновим жилицама. Да би се то постигло и произвођачи садница морају да приликом транспорта заштите корен фолијом и тако га сачувају до садње. Уколико воћари не могу одмах да саде, потребно је да саднице утрапе у земљу и залију их.
Приликом садње важно је да се коренов систем добро распореди у јаме које су за то превиђене. Земља се враћа обрнутим редоследом, односно најпре у зону корена иде она са површине која је богатија хумусом, а затим следе мешавина земље са природним ђубривима, а на крају и минерална ђубрива по препоруци стручњака.
Опширније...
Савез пчеларских организација Србије подсећа све пчеларе да ће наставити са преузимањем и исплатом шумског меда, по уговореним ценама. Меда ове године нема довољно на југу Србије, па ће у понуђеној количини бити и меда из резерви које су направљене у претходним годинама.
Преко погона "Наш мед" који је Савез пчеларских организација Србије успео да подигне и пусти у рад, сада настављају са преузимањем и исплатом шумског меда. Неповољне временске прилике су ове године оставиле велике последице на принос меда на југу Србије. Једно од већих удружења пчелара у Врању, са око седам хиљада кошница, у бољим годинама производило је око 150 тона. Ове године, тржишту могу да понуде само око 16 тона. Знатан део ове количине је и из резерви направљених у претходним годинама.
Сав мед који се депонује у погону „Наш мед“ у Рачи , испоручује се иностраном тржишту. Средином ове недеље очекује се прва испорука меда страном купцу, а одмах затим почиње пласман багремовог меда. Погон за прикупљање и пласман меда пчелара почеће да унапред плаћа пчеларима мед и да га преузима најмање један дан након уплате. Услови које пчелари морају да испуне су бројни , а најважније је да Уговором о узорковању и откупу меда, пристају да овлашћена лица узму узорке меда који су претходно пријавио за пласман.
Произвођачи уговором гарантују да је мед и количине које је пријавио, произвео у оквиру сопствене производње и гарантују за његов квалитет. Са друге стране, овим уговором, Погон се обавезује да произвођачу исплати уговорену гарантовану цену меда од 5,5 евра до 5,58 евра за килограм. Овог месеца Савез пчеларских организација Србије исплатио је пчеларима укупно 58.000 евра за шумски мед. Најмања количина откупљеног меда буила је 90 кг по једном произвођачу, а највећа 2.700 кг.
Промена климатских услова условљава и измене у режиму традиционалних датума за сетву. Ове године када су температуре у јесен нешто више од просечних диктирају да оптимални рок за сетву пшенице буде продужен до првих дана новембра.
Сетва озимих житарица један је од најважнијих послова у ратарству. Уколико пољопривредници имају своју механизацију сетва по хектару кошта око 60 хиљада динара. Та чињеница натерала је ратаре да озбиљно размисле колику ће површину засејати, коју сорту и термин у коме ће сетву обавити.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да ратари све до 5.новембра могу да продуже рок за сетву пшенице. Уколико се сетва обави раније, због виших просечних температура, може доћи до појаве биљних болести на прерано изниклим биљкама и тиме и смањења приноса. Зато би у наредних 10-ак дана требало најпре завршити сетву ражи и јечма.
Ратари би требало да послушају и савете о предсервеној припреми земљишта, као и употреби искључиво декларисаног семена.Они који имају кукуруз на њивама требало би да уклоне жетвене остатке, а да их никако не спаљују.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да на тржишту постоје и факултативне сорте пшенице које се могу сејати у јесен, чак и у децембру, а такође се исте сорте могу сејати и на пролеће, без да прођу период јаровизације.
Једино они који имају приносе изнад 4 и по тоне могу да рачунају да им се производња пшенице бар донекле исплатила. Остали ће извући профит једино ако житарице користе у исхрани животиња на фарми.
Ових дана преко медија стижу упозорења да је на тлу Србије регистрована појава афричке свињске куге, веома опасне заразне болести, која срећом не угрожава људе. Подручје Врања и југа Србије за сада није означено као угрожено. Но, власници фарми свакако морају да буду на опрезу и појачају надзор и хигијену у објектима у којима чувају животиње.
Афричка куга свиња за сад је регистрована на подручју источне Србије због близине границе са Бугарском где је ова болест почела да се шири, са дивљих свиња. Тамо је недавно на једној фарми морало да буде уништено 24 хиљаде грла. Према решењу Управе за ветерину, територија Врања и округа за сада је без опасности.
Срђан Зафировић из Пољопривредне службе Врање каже да ова заразна болест није опасна за људе и на њих се не преноси, као ни на друге животиње. Међутим, уколико се појави код свиња смртоносна је, јер за њу не постоји нити вакцина нити лек. Веома брзо се шири.
С обзиром да је смртоносна за домаће свиње, из ресорног Министарства апелују на оне који имају фарме да поведу рачуна о хигијени објеката у којима чувају животиње, да поставе дезинфекционе баријере. Уколико се примете симптоми грознице или дође до изненадног угинућа једне или више свиња, потребно је одмах обавестити ветеринара. За предстојећи период значајна је и трихинелоза, болест која се углавном у време традиционалног свињокоља може пренети на људе, а за животиње није опасна.
Зафировић подсећа да се ова болест преноси уколико се конзумира заражено месо које није довољно термички обрађено.Тада се трихинела задржава најпре у органима за варење човека, а касније се стационира у пругастим мишићима, где може узроковати здравствене проблеме човека и током три деценије.
Тако се изазови актуелне епидемиолошке ситуације додатно компликују и потенцијалним изазивачима других заразних болести, па су виши степен хигијене и промена неких животних навика неопходни у очувању здравља.
Заштита вишегодишњих засада воћа обавезна је након завршене бербе.То важи и за производне засаде, али и за стабла на окућницама, јер се тиме обавља припрема за за наредну сезону и добијање обимне родности и здравих плодова.
Заштита воћњака након бербе одвија се у три фазе, и свака од њих је неопходна јер се тиме уништавају патогени организми, гљиве и бактерије, као и инсекти. Из Завода за пољопривреду одсећају да се током вегетације ове организме није могуће уништити, јер за неке чак и не постоје препарати који се тада смеју примењивати.
Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић појашњава да се прва фаза третирања примењује се одмах након бербе. Ни код гљива ни код бактерија није забележена отпорност на бакарне препарате, што значи да су веома ефикасни.Тиме се дезинфикује сво опало лишће и инфективни потенцијал смањује се и до 50 одсто.
Тиме се омогућава лакша заштита током вегетације и примена знатно јефтинијих препарата у односу на то ако се овај третман прескочи. У другој фази орезивањем се уклањају из воћњака оштећени и суви делова стабала, што се мора безбедно спалити ван воћњака.
Мујакић каже да у пред пролећној фази следи третирање бакарним препаратима у комбинацији са уљаним. Уље је механички инсектицид који спречава транспорт ваздуха из спољне средине до свих презимљавајућих форми ларви инсеката и на так начин бивају уништене.
Многи воћари из вишегодишњег искуства знају колико су овакви третмани неопходни, те су у сталном контакту са стручњацима за заштиту биља и за сваку промену у засадима траже одговарајуће препоруке.
У циљу усклађивања са стандардима ЕУ, виноградари у Србији и ове године имају обавезу да пријаве све површине под виновом лозом.
Сврха уписа је да се тачно утврде површине под виновом лозом, са свим својим карактеристикама и специфичностима, као и производни потенцијал.
На основу досадашњих пријава за Виноградарски регистар, у сва три виногорја врањског подреона, Буштрањском, Вртогошком и Сурдуличком, производњом грожђа и вина бави се хиљаду и 600 виноградара.
Mр Небојша Младеновић директор Пољопривредне службе у Врању подсећа виноградаре да Законом о вину, ову обавезу имају сва правна, односно физичка лица и предузетници који имају виноградарске парцеле веће од 10 ари. Ова обавеза се такође односи и на виноградаре који имају мање од 10 ари винограда, а своје грожђе стављају у промет.
Центар за подношење захтева је у Нишу, а Пољопривредна служба Врање помаже да се ови захтеви правилно попуне. Ако дође до промене, у регистар се уписују промене у року од 15 дана од дана настале измене.
Младеновић каже да се уписују власници, парцеле, подлоге, колико се приноса добија, количине шећера у грожђу,као и која је сврха произведеног рода, да ли се ради о преради грожђа у вино или су то стоне сорте за конзумирање.
Ресорно министарство оваквом регистрацијом има увид у потенцијал виноградарства и винарства у Србији, може на време да уочи проблеме и потребе произвођача и правовремено реагује.
То се првенствено односи на доношење мера везаних за подизање нових винограда, као и набавку опреме за прераду и дистрибуцију грожђа и вина.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
