Пољопривреда
На југу Србије ускоро почиње жетва житарица, најпре јечма, а потом и пшенице. Очекује се просечан род хледног зрна од 4 и по до 5 тона по хектару. Због скупље нафте и проблема са резервним деловима, процене су да ће комбајнирање коштати 50 одсто, па и више у односу на 2021. када је стајало 110 евра по хектару.
Припреме ратара за овогодишњу жетву теку по уобичајеном распореду, уз стално прерачунавање трошкова за нафту, резервне делове за комбајне, набавку врећа за прихват пожњевеног рода. На све то надовезале су се недаће са невременом и градом, који прави штете на пољима врањског краја.
У сваком случају, ратари се припремају за један од најважнијих послова у пољопривреди, с тим да ће од 1.јула најпре почети жетва јечма, а потом пшенице.
Небојша Ђорђевић, ратар у Давидовцу процењује да ће овогодишњи род бити на нивоу просека, односно 4 и по до 5 тона по хектару. Неки већи приноси не могу се очекивати, али неће бити ни значајнијег подбачаја. Закаснела киша, односно сушно пролеће пресудно је утицало на обим овогодишњег рода пшенице.
Приноси пшенице на њивама где је било мање падавина и где је примењено мање агротехничких мера и минералног ђубрива, биће око две до две и по тоне по хектару, па чак и мање. Власници таквих парцела биће на губитку и због тога што се очекује знатно поскупљење жетве.
Ђорђевић сматра да ће жетва, односно комбајнирање ове године бити сигурно 50 одсто скупље у односу на 2021. када је стајало 110 евра по хектару. Такође препоручује да ратари сачувају род јер ће цене жита после жетве ићи навише и то осетно, једино остаје проблем простора за лагеровање.
Стручњаци саветују ратарима да измере влагу пшенице, јер када влага падне испод оптималне, већи су ломљивост зрна и губици.
У Палати Србија, министар за бригу о селу Милан Кркобабић, потписао је са представницима 87 јединица локалних самоуправа, уговоре у укупном износу од 41,3 милиона динара за организовање манифестације под називом ,,Михољски сусрети лета."
Реч је о општинама и градовима који су се пријавили на јавни конкурс овог министарства, а церемонији потписивања присуствовао је Небојша Стаменковић, градски већник за пољопривреду.
Ове године ,,Михољски сусрети села" окупиће близу 1.300 села Србије, а у њима ће учествовати и пратити их око 150.000 људи.
Манифестација ће се одржавати од 1. јула до 1. децембра, а локалне самоуправе осмишљавају програм, датум, сатницу и место одржавања ,,Михољских сусрета села".
Градоначелник Врања Слободан Миленковић уручио је уговоре 15-орици власника пољопривредних газдинстава за коришћење средстава из Фонда за развој аграра. Средстава се добијају на основу конкурса, а могу се користити за проширење сточног фонда, набавку механизације и опреме, као и репроматеријала. Овај фонд основан је прошлог септембра у сарадњи са фондацијом Ана и Владе Дивац.
На скупу у великој сали Скупштине града, градоначелник је уручио уговоре носиоцима пољопривредних газдинстава, који су на основу конкурса добили средства из Фонда за развој пољопривреде. Приликом оснивања, септембра прошле године град је у Фонд уложио 5 милиона динара.
-Сада фонд има 9 милиона динара, а услови који се нуде за његово коришћење су више него повољни. Циљ је унапређење материјалног положаја пољопривредника. Поред тог, град никада до сада није више улагао у саобраћајну инфраструктуру у сеоским срединама, у предшколске установе, школе и месне заједнице у селима. А све због тога да се људима тамо омогуће бољи услови живота и останак на селу младих, рекао је градоначелник Миленковић.
Од највеће важности је што је овај Фонд постао самоодржив.То значи да ће они који су узели средства, у року од 3 године да их враћају и тиме и другима омогућити да их користе.
Већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је до сада средства из Фонда користило 34-оро пољопривредника. Максимално су могли да узму по 300 хиљада динара. Од тога, у року од три године обавезни су да врате 90%средстава, а преосталих 10% добијају бесповратно.
Власници пољопривредних газдинстава Јадранка Љубисављевић, Јован Младеновић и Небојша Ђорђевић кажу да су добили максимални износ, по 300 хиљада динара који ће искористити за набавку нове опреме и репроматеријала. Овако повољне услове за враћање средстава нису могли да добију нигде на банкарском тржишту.
Иначе, Фонд основан у Врању има на располагању највећи буџет,чиме је постао један од најзначајнјих инструмената за финансирање пољопривредника и непосредно унапређење њиховог живота и услова рада.
Откупна цена малине на почетку бербе је 550 до 600 динара за килограм, у зависности од сорте. Власници малињака очекују да цена буде увећана и до 800 динара, током бербе. Иако су ценом задовољни родом нису, јер је овогодишње невреме и суша од прошле године умањила очекивани род и до 40 одсто
Јовица Илић, власник је једног од највећих поседа под малинама, не само на подручју Пољанице, већ и у врањском крају. На 20 хектара гаји сорту Полана. Берба почиње добром откупном ценом, али Илић сматра да ће бити и већа. како берба буде одмицала.
Јовица Илић каже да је тренутна откупна цена 550 до 600 динара за килограм малине у зависности од сорте. Очекује да се та цена током бербе мења и да достигне и 700 динара , како би произвођачи могли да покрију трошкове и да нешто зараде.
Откупна цена Цена малине у Србији 2021. Износила је од 400 до 420 динара по килограму. Скок за готово 50 одсто последица је драстичног скока цена репроматеријала почев од ђубрива до нафте и заштитних средстава. Уз то, у малињацима на подручју Пољанице род је умањен и до 40 одсто због невремена и града, а још увек има последица од прошле године када је суша зауставила раст младих ластара . Проблеми са недостатком радне снаге су из године у годину све већи, па власници малињака морају и да пристојно плате бераче .
Илић каже да би берачи могли да очекују до сто динара по килограму убраних малина . Признаје да је ово тежак посао али да добар берач може дневно да убере и до 60 килограма малина и заради 6 хиљада динара. Процењује да берача има на територији Пољанице, али их довозе и из Врања.
У малопродаји је малина у већим градовима већ достигла хиљаду динара за килограм. Процењује се да ће ове године целокупна количина бити извезена, па ће за домаћег купца остати тек мрвице. Иначе, на територији Србије под малином је регистрована површина од 24.000 хектара, али реално, интензивно се ради на 14.000 хектара. Принос на нивоу земље у 2021. години износио је 70.000 тона.
Узгајивачи свиња на ивици су опстанка, а због ниских цена товљеника и раста цена житарица и сточне хране, многи су приморани да гасе део или читаву производњу . У тежак положај их је довео и увоз смрзнутог свињског меса. Невероватно звучи да је у таквој ситуацији Драган Ристић у Дубници решио да повећа број грла на својој фарми. У томе је успео уз подршку локалне самоуправе.
Када се удруже велика радна енергија и упорност с једне и разумевање локалне самоуправе с друге стране, онда су резултати очекивано позитивни.Тако је било и у случају Драгана Ристића који тврди да би без подршке града угасио фарму где годишње произведе више од 200 прасића.
Драган Ристић истиче да је уз подршку Града подигао бескаматни кредит од 300 хиљада динара, са фиксном ратом, купио 10 нових крмача. Кредит враћа у року од 3 године. Сада укупно има 20 прасиља. Да град није помогао размишљао је о томе да потпуно угаси фарму.
Успевају да послују рентабилно јер сами производе храну за фарму, житарице на 5 хектара, на 3 хектара кукуруз и хектар детелине.
Ристић каже да у обору има 96 прасади. Садашња продајна цена од 400 динара по килограму живе ваге за ове фармере је рентабилна, јер на имању производе све неопходне житарице.Уз овакав систем рада имају 15 до 20 одсто зараде. Рачуна да у овом тренутку на фарми има око 7 тона меса.
Сваки посао носи ризик па и овај, али дугогодишње искуство, упорност и жеља да породица напредује, и у тешким околностима им дају снаге да уз много рада опстану и остваре профит.
Опширније...
Ове године пчелари очекују берићетне приносе меда. То се пре свега односи на багремов мед, који је сматра најквалитетнијим са овог подручја.
Пчелари очекују успешну годину на основу цветања багрема, најмедоносније цветнице на нашем подручју. Тако процењује Зоран Арсић, искусан пчелар који на подручју села Тибужде има око 80 кошница. Осим у приобаљу Јужне Мораве, где се ове године десило да је багрем услед мраза смрзао, на већим надморским висинама није било проблема са цветањем.
Зоран Арсић сматра да је неколико хладних ноћи са почетка вегетације успорило цветање багрема на 700 метара надморске висине и условило да период цветања захвати дужи временски период. С обзиром да су пчеле ове године у доброј кондицији, очекују се и већи приноси меда.
Стање пчелињих друштава зависи и од улагања пчелара у прихрану и очување њиховог здравља и заштиту током зиме. Они који су све ове послове завршили на време сада могу да очекују и да уберу и до 20-ак килограма меда по кошници.
Арсић истиче да су пчелари задовољни ценом меда и прошле и ове године. У откупу мед се плаћа око 7 евра за килограм, а у малопродаји је хиљаду динара.
Оваква цена постигнута је напорима Савеза пчеларских организација Србије, као и ресорног министарства. Наиме, успели су да са домаћег тржишта протерају произвођаче лажног меда, као и да направе фабрику у Рачи, за паковање меда из Србије. Тиме су пчеларима омогућили да имају где да продају мед и да ценом буду задовољни.
Од данас па у наредних десетак дана наступа кишни период. Киша ће обезбеди пораст и бољи род усевима, као и повртарским културама, процењују стручњаци, али упозоравају на појачану појаву биљних болести и штеточина.
Кишовито време донеће преко потребну влагу жедним усевима. При том, дневне температуре кретаће се од 20 до 23 степена, а ноћу ће се спуштати до 15 степени. Могуће су и непогоде са јаким ветром и градом. У просеку температура ће у јуну бити виша у односу на уобичајени вишегодишњи просек. Због тога су падавине итекако потребне усевима.
Јер, пшеница у моменту када је била суша била је у фази цветања и претило је да то много смањи принос. Сигурно је да ће та суша умањити род, али ова киша која неколико дана пада, значајно ће утицати да род буде бољи, ради развоја класова и да се сада, у наредном периоду налије зрно. Тиме се стварају услови да приноси буду већи од 3 и по тоне по хектару што је минимум.
Широкоредни усев, као што је кукуруз, у овом периоду је у фази интензивног пораста, пред цветање или је на појединим парцелама у цвету. Стога ће падавине обезбедити здрав полен.
Повртарске културе је нужно заливати током целе сезоне гајења. Но, стручњаци подсећају да комбинација високе температуре и превише влаге ствара одличну основу за развој биљних болести и појачани напад штеточина.
Ливаде и пашњаци такође су угрожени недостатком влаге тако да су и њиме неопходне падавине.
Нигде, осим на пијаци, нећете боље упознати дух једног града и карактер једног народа. Зато они који се баве организацијом путовања увек препоручују да обавезно посетите пијацу кад дођете у било који град . Осим богатства боја и мириса, имате прилику да разговарате са продавцима, да се ценкате и да наравно набавите робу која вам је потребна. Тако је и на централној градској пијаци у Врању, код Бујковског моста.
Пијаце су свуда у свету најбољи показатељ како се на основу понуде и тражње формира цена. Свака промена цене енергената, и других чинилаца битних за производњу поврћа и воћа, погоршање временских прилика, па чак и бојазан од евентуалног ширења ратних сукоба, све је то на неки начин урачунато у цену. Бар тако се чини купцима, јер и даље важи правило да онај ко продаје увек му се чини да је јефтино, а оном ко купује да је скупо. Један од оних који већ четврт века стално продаје поврће на зеленој пијаци код Бујковског моста, ипак процењује да свеопшта криза није угрозила продају.
Мирољуб Новковић истиче да робе на пијаци има за сваки џеп, да цене зависе од квалитета робе и да успева да прода све оно што има на тезгама. Како каже, све друго може и да сачека, али се јести мора сваког дана. Зато га и не чуди да продаја иде добро упркос кризи и скоку цена. Најтраженији је парадајз који кошта 180 до 250 динара за килограм. Паприка такође стаје око 250 динара по килограму.
Роба која је стигла са поља и пластеника из ближег окружења има најповољније цене. То су углавном краставци, купус и кромпир који стају од 80 до 100 динара за килограм. Још су јефтинији млади лук и салата који се продају у везицама по три за стотину динара. А кад је реч о купцима све зависи од њихове куповне моћи, па тако и процењују цене, понуду и квалитет изложене робе.
Једна од житељки Врања свакодневно тргује управо на зеленој пијаци код Бујковског моста. Сматра да су цене примерене свим купцима и да у зависности од платежне могућности и квалитета робе могу да нађу оно што им одговара.
Од воћа, цену и даље „држе“ јагоде, 250 динара за килограм и с обзиром да се ближи крај сезоне, та ће цена и остати. У једном тренутку су трешње биле и скупље од јагода. Водећа је цена лубеница, 100 динара за килограм. Јабуке су примереније џепу просечног купца, стају 80 динара за килограм, а за јужно воће има купаца, али знатно слабије. Банане са 130 динара за килограм стандардно се продају, без обзира на сезону. У данима када је запара од раног јутра,а метеоролози најављују кишу као ове недеље, највише купаца има у јутарњим сатима.
Још увек нема званичне процене откупне цене малина из овогодишњег рода. Власници малињака процењују да је реална цена од 600 до 800 динара за килограм. У то нису урачунали штету коју је град начинио у малињацима на западу Србије, а код нас, на подручју Пољанице.
Ова година биће по много чему специфична за пољопривреднике. Након својеврсног удара због скока цена ђубрива и енергената, произвођаче су погодиле и временске неприлике које су уништиле део овогодишњег рода. Због тога има пуно недоумица око овогодишње откупне цене малина, али су воћари већ начинили своју процену.
Јовица Илић који на југу Србије има под малином око 30 хектара највећим делом на подручју Пољанице , истиче да су реални у проценама.
Он каже да је реална цена за ову годину око 700 динара, како би могли да плате увећане трошкове за ђубриво, нафту, агрохемију.
Све мање је и радне снаге на тржишту тако да је цена, прошле године, била око 80 динара за килограм убране малине, а ове године биће сигурно око 100 динара за бераче, каже Илић.
Иначе, штета коју је пре неколико дана начинио град на подручју Пољанице, неће моћи да се надокнади. Према проценама мештана уништено је око 40 одсто рода у воћњацима, малињацима и код повртарских култура.
Сукоб у Украјини не би требало да буде сметња за пласман српске малине, која је веома тражена на иностраном тржишту.
Потражње за нашом малином још увек има, те неће бити проблема са пласманом, можда буде недовољних количина. Малина из Руске Федерације неће бити на тржишту што отвара простор за друге добављаче, додаје Илић.
Хладњачари у Србији готово да више немају малине на залихама, па ће цена у откупу, верује се, порасти и до хиљаду динара за килограм.
У општини Владичин Хан драстично је смањен сточни фонд. Разлоге за то треба тражити у недостатку стратегије и неразумевању важности решавања овог проблема.
Више од 8 хиљада грла крава било је на територији општине Владичин Хан пре 22 године, Тај број сада је смањен за више од 100 пута, каже Ненад Митровић ветеринар, власник Ветеринарске станице „ Неовет“.
„Данас имамо 550 крава на територији општине Владичин Хан, 140 коза регистрованих и 250 оваца. Када би се, као што се сада дешава, све земље затвориле, ми не би имали храну да прехранимо себе, своје старије и потомке. Ми немамо више своју храну. Мислим да је можда задње време дошло, да ако постоје неки паметни људи, да покрену све и поправе, јер нашем селу нема опоравка. Ако нестане српско село нестаће и држава, каже Ненад Митровић.
Разлога за то је много, наводи Митровић. Миграција становништва, одумирање села, непостојање иницијативе да се конкретно нешто уради на терену. Пошто се и сам бавио и још увек је у политици, он истиче да је поносан на једну активност реализовану у време мандата председника општине, када је обезбеђено 250 стеоних јуница из Аустрије. План је био да се тај број увећа на хиљаду временом, као и да општина постане водећа у округу у производњи млека. Међутим, то се није десило.
„Једноставно морам да кажем да смо ми једини у Пчињком, Јабланичком, Топличком и Нишавском округу успели да набавимо 250 стеоних јуница сименталске расе. Мој план је био да, пошто у том тренутку нисмо имали ни једно уматичено грло , а велика средства су могла да се добију из министарства и Института за сточарство, да за 4 године имамо преко 1000 музних крава и да на дневном нивоу имамо 25- 30 тона млека“, објашњава Митровић.
План је био да се млеко прерађује у сир и прерађевине од сира, у млекари која би би била под контролом општине. Међутим, није ништа отишло у том правцу. Број грла није повећан, првобитни план није реализован, а само власници грла имају користи.
„ И дан данас општина због тих јуница убире средства. Сви људи који чувају краве и на територији Хана и Сурдулице, не могу ни једну субвенцију да остваре уколико не изваде потврде и здравствена уверења овде код нас. Нико ме никада није питао из обе општине за било какав савет, каже Митровић.
Било како било, сточни фонд неумитно пропада, а изгледа да за крај у коме је он веома битан, нико од надлежних не хаје.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
