Пољопривреда
Јесења садња воћних садница даје најбоље резултате, препорука је стручњака. Сада наступа период када је потребно обавити све припреме, како би у наредне три деценије, колико је обично животни век дугогодишњих засада, било обилног и здравог рода.
Ради подизања новог воћњака у овом периоду неопходно је најпре обавити агрохемијску анализу земљишта. Овим методом утврђује се присуство и количина основних елемената као што су азор, фосфор и калијум. У зависности од тога, стручњаци дају препоруку о врсти и количини ђубрива које је неопходно применити током вегетације.
Марина Јањић из Пољопривредне службе каже да уколико пољопривредници имају парцеле на којима је планирана садња воћњака, подстицајна мера министарства о финансирању анализе земљишта, подразумева да се са парцеле могу узети два узорка. Један се узима на дубини од 30 сантиметара а други на дубини од 30 до 60 сантиметара.
Након анализе земаднице би воћари требало да набаве од регистрованих произвођача, који гарантују здравствено исправан и сортно чист садни материјал. Садња почиње у новембру и може се обављати и током зиме, уколико земљиште није смрзло. При том је најважнији правилан одабир садница.
Сузана Јеркић подсећа да би посебну пажњу требало обратити на коренов систем, који мора бити добро развијен са свежим ситним кореновим жилицама. Да би се то постигло и произвођачи садница морају да приликом транспорта заштите корен фолијом и тако га сачувају до садње. Уколико воћари не могу одмах да саде, потребно је да саднице утрапе у земљу и залију их.
Приликом садње важно је да се коренов систем добро распореди у јаме које су за то превиђене. Земља се враћа обрнутим редоследом, односно најпре у зону корена иде она са површине која је богатија хумусом, а затим следе мешавина земље са природним ђубривима, а на крају и минерална ђубрива по препоруци стручњака.
Савез пчеларских организација Србије подсећа све пчеларе да ће наставити са преузимањем и исплатом шумског меда, по уговореним ценама. Меда ове године нема довољно на југу Србије, па ће у понуђеној количини бити и меда из резерви које су направљене у претходним годинама.
Преко погона "Наш мед" који је Савез пчеларских организација Србије успео да подигне и пусти у рад, сада настављају са преузимањем и исплатом шумског меда. Неповољне временске прилике су ове године оставиле велике последице на принос меда на југу Србије. Једно од већих удружења пчелара у Врању, са око седам хиљада кошница, у бољим годинама производило је око 150 тона. Ове године, тржишту могу да понуде само око 16 тона. Знатан део ове количине је и из резерви направљених у претходним годинама.
Сав мед који се депонује у погону „Наш мед“ у Рачи , испоручује се иностраном тржишту. Средином ове недеље очекује се прва испорука меда страном купцу, а одмах затим почиње пласман багремовог меда. Погон за прикупљање и пласман меда пчелара почеће да унапред плаћа пчеларима мед и да га преузима најмање један дан након уплате. Услови које пчелари морају да испуне су бројни , а најважније је да Уговором о узорковању и откупу меда, пристају да овлашћена лица узму узорке меда који су претходно пријавио за пласман.
Произвођачи уговором гарантују да је мед и количине које је пријавио, произвео у оквиру сопствене производње и гарантују за његов квалитет. Са друге стране, овим уговором, Погон се обавезује да произвођачу исплати уговорену гарантовану цену меда од 5,5 евра до 5,58 евра за килограм. Овог месеца Савез пчеларских организација Србије исплатио је пчеларима укупно 58.000 евра за шумски мед. Најмања количина откупљеног меда буила је 90 кг по једном произвођачу, а највећа 2.700 кг.
Промена климатских услова условљава и измене у режиму традиционалних датума за сетву. Ове године када су температуре у јесен нешто више од просечних диктирају да оптимални рок за сетву пшенице буде продужен до првих дана новембра.
Сетва озимих житарица један је од најважнијих послова у ратарству. Уколико пољопривредници имају своју механизацију сетва по хектару кошта око 60 хиљада динара. Та чињеница натерала је ратаре да озбиљно размисле колику ће површину засејати, коју сорту и термин у коме ће сетву обавити.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да ратари све до 5.новембра могу да продуже рок за сетву пшенице. Уколико се сетва обави раније, због виших просечних температура, може доћи до појаве биљних болести на прерано изниклим биљкама и тиме и смањења приноса. Зато би у наредних 10-ак дана требало најпре завршити сетву ражи и јечма.
Ратари би требало да послушају и савете о предсервеној припреми земљишта, као и употреби искључиво декларисаног семена.Они који имају кукуруз на њивама требало би да уклоне жетвене остатке, а да их никако не спаљују.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да на тржишту постоје и факултативне сорте пшенице које се могу сејати у јесен, чак и у децембру, а такође се исте сорте могу сејати и на пролеће, без да прођу период јаровизације.
Једино они који имају приносе изнад 4 и по тоне могу да рачунају да им се производња пшенице бар донекле исплатила. Остали ће извући профит једино ако житарице користе у исхрани животиња на фарми.
Ових дана преко медија стижу упозорења да је на тлу Србије регистрована појава афричке свињске куге, веома опасне заразне болести, која срећом не угрожава људе. Подручје Врања и југа Србије за сада није означено као угрожено. Но, власници фарми свакако морају да буду на опрезу и појачају надзор и хигијену у објектима у којима чувају животиње.
Афричка куга свиња за сад је регистрована на подручју источне Србије због близине границе са Бугарском где је ова болест почела да се шири, са дивљих свиња. Тамо је недавно на једној фарми морало да буде уништено 24 хиљаде грла. Према решењу Управе за ветерину, територија Врања и округа за сада је без опасности.
Срђан Зафировић из Пољопривредне службе Врање каже да ова заразна болест није опасна за људе и на њих се не преноси, као ни на друге животиње. Међутим, уколико се појави код свиња смртоносна је, јер за њу не постоји нити вакцина нити лек. Веома брзо се шири.
С обзиром да је смртоносна за домаће свиње, из ресорног Министарства апелују на оне који имају фарме да поведу рачуна о хигијени објеката у којима чувају животиње, да поставе дезинфекционе баријере. Уколико се примете симптоми грознице или дође до изненадног угинућа једне или више свиња, потребно је одмах обавестити ветеринара. За предстојећи период значајна је и трихинелоза, болест која се углавном у време традиционалног свињокоља може пренети на људе, а за животиње није опасна.
Зафировић подсећа да се ова болест преноси уколико се конзумира заражено месо које није довољно термички обрађено.Тада се трихинела задржава најпре у органима за варење човека, а касније се стационира у пругастим мишићима, где може узроковати здравствене проблеме човека и током три деценије.
Тако се изазови актуелне епидемиолошке ситуације додатно компликују и потенцијалним изазивачима других заразних болести, па су виши степен хигијене и промена неких животних навика неопходни у очувању здравља.
Заштита вишегодишњих засада воћа обавезна је након завршене бербе.То важи и за производне засаде, али и за стабла на окућницама, јер се тиме обавља припрема за за наредну сезону и добијање обимне родности и здравих плодова.
Заштита воћњака након бербе одвија се у три фазе, и свака од њих је неопходна јер се тиме уништавају патогени организми, гљиве и бактерије, као и инсекти. Из Завода за пољопривреду одсећају да се током вегетације ове организме није могуће уништити, јер за неке чак и не постоје препарати који се тада смеју примењивати.
Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић појашњава да се прва фаза третирања примењује се одмах након бербе. Ни код гљива ни код бактерија није забележена отпорност на бакарне препарате, што значи да су веома ефикасни.Тиме се дезинфикује сво опало лишће и инфективни потенцијал смањује се и до 50 одсто.
Тиме се омогућава лакша заштита током вегетације и примена знатно јефтинијих препарата у односу на то ако се овај третман прескочи. У другој фази орезивањем се уклањају из воћњака оштећени и суви делова стабала, што се мора безбедно спалити ван воћњака.
Мујакић каже да у пред пролећној фази следи третирање бакарним препаратима у комбинацији са уљаним. Уље је механички инсектицид који спречава транспорт ваздуха из спољне средине до свих презимљавајућих форми ларви инсеката и на так начин бивају уништене.
Многи воћари из вишегодишњег искуства знају колико су овакви третмани неопходни, те су у сталном контакту са стручњацима за заштиту биља и за сваку промену у засадима траже одговарајуће препоруке.
Опширније...
У циљу усклађивања са стандардима ЕУ, виноградари у Србији и ове године имају обавезу да пријаве све површине под виновом лозом.
Сврха уписа је да се тачно утврде површине под виновом лозом, са свим својим карактеристикама и специфичностима, као и производни потенцијал.
На основу досадашњих пријава за Виноградарски регистар, у сва три виногорја врањског подреона, Буштрањском, Вртогошком и Сурдуличком, производњом грожђа и вина бави се хиљаду и 600 виноградара.
Mр Небојша Младеновић директор Пољопривредне службе у Врању подсећа виноградаре да Законом о вину, ову обавезу имају сва правна, односно физичка лица и предузетници који имају виноградарске парцеле веће од 10 ари. Ова обавеза се такође односи и на виноградаре који имају мање од 10 ари винограда, а своје грожђе стављају у промет.
Центар за подношење захтева је у Нишу, а Пољопривредна служба Врање помаже да се ови захтеви правилно попуне. Ако дође до промене, у регистар се уписују промене у року од 15 дана од дана настале измене.
Младеновић каже да се уписују власници, парцеле, подлоге, колико се приноса добија, количине шећера у грожђу,као и која је сврха произведеног рода, да ли се ради о преради грожђа у вино или су то стоне сорте за конзумирање.
Ресорно министарство оваквом регистрацијом има увид у потенцијал виноградарства и винарства у Србији, може на време да уочи проблеме и потребе произвођача и правовремено реагује.
То се првенствено односи на доношење мера везаних за подизање нових винограда, као и набавку опреме за прераду и дистрибуцију грожђа и вина.
Род грожђа на подручју Врања и југа Србије у целини умањен је за најмање једну тону по хектару, због веома лоших временских прилика током вегетације. Квалитет, односно проценат шећера у грожђу, релативно је добар.
Виногради у сва три виногорја југа Србије, Вртогошком, Буштрањском и Сурдиличком, претрпели су ове године значајне губитке. Узрок су нестабiлне временске прилике, смена кише и сунца и појава биљне болести - пламењаче.
Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе оцењује да само они виноградари који су успели да сачувају засаде сталном применом заштитних средстава, сада могу да убиру плодове. Приноси су од 8 до 9 тона по хектару, а у добрим годинама могу да достигну и до 10 тона. Квалитет односно проценат шећера у грожђу релативно је добар.
У овом тренутку на територији округа има свега око 400 до 600 хектара под виноградима, у односу на претходну деценију, када је било око хиљаду и 200 хектара. Таква је ситуација и у Вртогошу, где постоји идеална позиција за подизање винограда. На благој узвишици изнад села је и виноград Србе Тасића, надалеко познатог виноградара и калемара.
Срба Тасић каже да је и он претрпео штету иако се ревносно целе године борио против пламењаче, пепелнице и других биљних болести и штеточина. Рачуна да ће са око 900 чокота имати око две и по тоне стоног и винског грожђа. У бољим годинама имао је и близу четири тоне.
Након бербе предстоји заоравање засада и ђубрење, како би се виногради припремили за наредну годину, са надом да ће умереније временске прилике допринети да род и квалитет зрна буду бољи.
Ред кише, ред сунца, тако се ове године може окарактерисати време током вегетационог периода.
То су изразито лоши услови за гајење поврћа на отвореном пољу. Највећу штету претрпели су повртари који се баве производњом паприке и парадајза, као и других повртарских култура.
Газдинство Дејана Ивановића се већ десет година у Моштаници бави производњом поврћа, као и сточарством.
Током времена стекао је знање потребно за овако захтеван посао, али ни то му ове године није помогло да постигне планиране резултате.
Дејан Ивановић каже да су ове године на газдинству очекивали род од 10 тона паприке за ајвар, а убраће око 5 тона. Климатски услови током вегетације преполовили су род поврћа на отвореном пољу.
И у другим повртарским рејонима Србије, најпре у Лесковцу, повртари су такође претрпели огромну штету.
Зато је сада цена паприке доста висока за просечни џеп потрошача. Ипак, многи наши суграђани свесни су да је ова производња захтевна, а цене су у складу са понудом и тражњом.
Олгица Марковић из Врања сматра да поврће за зимницу није скупо, колико је та производња тешка. Каже да се њена мајка на селу такође бави производњом поврћа и зна колико је то неизвесно. Могуће су кише, град, биљне болести, те док поврће стигне до пијаце, цене су у складу с тим.
Произвођачима остаје нада да ће наредна сезона бити боља, а потрошачи ће можда ове године редуковати припрему зимнице и спремати само оне количине које су најнеопходније.
Држава ће помоћи одгајивачима товних јунади интервентним откупом у вредности од два милиона евра.
Узгајивачима ће помоћи да остваре профит, а потрошачи ће можда морати да говедину плаћају скупље, јер је на домаћем тржишту неће бити довољно.
У Србији се годишње произведе око 75 хиљада тона јунећег меса штоје довољно за сопствене потребе.
Грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса.
У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.
Потрошачи се најчешће руководе ценама, а оне су условљене понудом на тржишту.
Цена јунећег бута без костију је у малопродаји око 800 динара за килограм. У ресорном министарству тврде да имамо довољно јунетине да задовољимо извозне потребе, али је највероватније неће бити довољно за сопствене потребе.
Субвенције које узгајивачи већ добијају од државе, по 15.000 динара по грлу омогућују им да послују тако да покрију трошкове и нешто мало и зараде.
Откупна цена живе стоке од 2,15 евра по килограму живе мере је повољна. У циљу подстицаја одгајивачима, Влада Србије изаћи ће и са предлогом да се ради размена кукуруза за говеђе месо у паритету 2,2 евра по килограму говеђег меса.
Пре десетак дана у Турску је извезен договорени контингент од 5.000 тона, а и у Италију се извозе мале количине.
Пре 30 година у Србији се узгајало два милиона говеда, сада је мање од 800.000 грла, што је историјски минимум.
Циљ Владе и ресорног министарства је да се достигне управо тај ниво из 1989. и то у наредних пет година. Осим тога, Влада нуди 50 посто подршке сваком инвеститору који хоће да отвори кланицу за прераду и говеђег и свињског меса.
Пољопривредницима би било лакше када би јунетина могла да се извози и у Европску унију, која је овај производ из Србије оптеретила таксама.
Породична традиција у производњи на сеоским газдинствима, најчешће је кључ успеха пословања. Тако је и Бобан Јовановић у Вртогошу успешни настављач породичног посла не само у воћарству, већ и у производњи садница воћа, као и садница ружа.
По струци менаџер, Бобан Јовановић определио се да настави породични посао производње воћа, као и садница воћа и ружа. Ово је период када се припремају калеми за наредну годину а већ окалемљене саднице из прошле године спремају се за пласман.
Бобан Јовановић каже да се на парцели налазе подлоге које се калеме, а најчешће се као подлога користе шљива и дуња. На парцели у непосредној близини налазе се већ окалемљене саднице шљиве, брескве, јабуке, крушке, кајсије, трешње и то више врста од најранијих до каснорађајућих.
У воћарским крајевима пословима калемљења некада су се бавили готово сви мушкарци а такође и женски чланови домаћинства. Данас је та врста заната помало заборављена. Због тога калемари најчешће долазе из других крајева Србије. Сазнали смо да су у потрази за послом радили не само у Србији и околним земљама већ и у Холандији. Интересантно је да они раде и на калемљењу воћа, као и цвећа.
Саша Сибиновић, вођа калемара из села Коњух у околини Крушевца, каже да нема велике разлике у калемљењу воћа и ружа. На садницама се ради такозвано чиповање, а на ружама окулирање. Посла има много, а млађи људи нису заинтересовани за тај рад, иако дневно може да се заради и до 150 евра. Са својим колегом може да окалеми и до 3 и по хиљаде садница дневно.
Око 55 хиљада садница биће окалемљено за највише десетак дана. Ништа мање није захтеван ни пласман.
Бобан Јовановић каже да најпре готове производе продају на југу Србије а остало, пре свега саднице јабуке и шљиве, иду у извоз , најчешће у Русију. И ове године део је уговорен за извоз на руско тржиште.
Тако се породична традиција газдинства Јовановић не само наставља, већ и обогаћује новим садржајима.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
