Пољопривреда

Пољопривреда

Штете на пољопривредним добрима у поплављеним подручјима, које су изазвале поплаве су велике и стручне комисије ће тек утврдити право стање.

Ипак, треба спасти што се спасти може, саветују стручњаци.

Најплоднија је земља управо она која је поплављена дуж Јужне Мораве.

Последње године су биле сушне, а и неадекватном обрадом се нарушава плодност земљишта.

Поплаве су врх леденог брега и зато стручњаци саветују, како да штета буде мања.

"Вероватно је да ће на великом делу површина доћи до пресејавања. Мој савет је да пољопривредни произвођачи не улазе у њиве док не дође до исушивања, сада ће доћи до испаравања, губљења топлоте. Неће доћи до усвајања атмосферског азота. Доћи ће до испирања свих храњљивих материја", каже Нада Лазовић Ђоковић саветодавац ПСС у Врању.

Важно је да се сачека исушивање тла и када временски услови дозволе, пољопривредници треба да врше орање на дубини од 30 до 35 центиметара, саветују стручњаци.  

"Саветујем да уколико има на њивама крупног песка, камења, да то скину са својих њива, ручно или како год. Да не заоравају у таквом стању и да скину тај муљ са својих парцела. То важи за мање површине, јер ту има доста пластеника. Има ту доста запарложеног земљишта, па ће се ту појавити и болести и шететочине. Једино добро је што смо имали ниске температуре, па ћемо бар зауставити развој штеточина", објашњава Лазовић Ђоковић.

Савет је да пољопривредници примењују агротехничке мере.

Да се обавезно користе нека од миркобиолошких ђубрива, јер је то земљиште контаминирано, није безбедно за производњу хране.

Стучне службе ће тек утврдити колика је штета на пољопривредним добрима.  

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 јануар 2021 12:52

И поред тога што није сва пшеница посејана у оптималном року, ипак тренутна  влага и снег су добре за ову пољопривредну културу, поручују стручњаци. Треба водити рачуна и о прихрани пшенице, које је све мање на нашим пољима.

Од некадашњих 15 хиљада хектара, ове године пшеница је посејана на само  9 хиљада хектара. Пшеница која је посејана у оптималном року, сада је у фази бокорења и најбоље је ушла у зимски период. Добро је припремљена за ниске температуре. Иначе, пшеница, као и друга стрна жита могу поднети температуре и до минус 15 степени, без снежног покривача, а са њим и доста ниже температуре.

"Ове снежне падавине могу направити штете само усевима који су из последњих рокова сетве, а то су они крајем новембра и почетком децембра. Они су сада у фази један, до два листа. Међутим, овај снег и ова влага су добробит за нашу пшеницу. Пшеница из првих рокова је у најнеповољнијем стању, јер је врло мали број произвођача користио стартна ђубрива. Слабо су користили квалитетна семена и имамо шаролико стање пшенице на терену", каже саветодавац Нада Лазовић Ђоковић.

Ипак, пољопривредни произвођачи свакако треба да  предузимају одређене агротехничке мере, пре свега када је у питању прихрана пшенице. 

"Прихрана пшенице је најбоље да буде почетком вегетације, међутим пољопривредни произвођачи који нису применили минерална ђубрива, вероватно ће решити да прву прихрану пшенице почну крајем јануара, почетком фебруара, када то временски услови дозволе и тада може да се ради прихрана са уреом, само на земљиштима која нису кисела. Препоручујем пољопривредним произвођачима због овакве јесени, да ове године ураде прихрану два пута", наглашава Лазовић Ђоковић.

Прва прихрана би требало да буде почетком вегетације, а друга у периоду влатања. Савет је и да избегавају уреу, а они који буду решили да примењују уреу, да то заврше до 15. фебруара, најкасније.

 

Епидемиолошка ситуација на фармама на подручју Врања и округа је мирна, без појаве агресивнијих заразних болести код животиња, процене су Пољопривредне саветодавне службе.  

Познато је да једна врста  корона вируса постоји међу гајеним домаћим животињама и испољава се нарочито у зимском периоду.

Власници то могу да примете јер се појављује у виду дијареје.

Лечи се, а научно није доказано да се контактом преноси на људе, као ни коришћењем производа ових животиња

Роберт Ширтов истакао је да се вирус короне  код домаћих животиња углавном испољава у зимском периоду и то у виду дијареје и код крупних говеда и код ситнијих животиња.

Лечи се и не постоје научни докази о преношењу овог вируса са домаћих животиња на човека.

Када је реч о кућним љубимцима, углавном псима и мачкама и код њих је присутан један сој корона вируса и изазива благе појаве.

Нема бојазни од преношења, али постоји уверење да изложеност човека овом вирусу у контакту са љубимцима, доприноси јачању имунитета власника.

Роберт Ширтов каже да је то уверење оправдано јер се организам човека постепено привикава на присуство вируса, односно има способност да повећава отпорност на болест.

Стручњаци Пољопривредне службе свакодневно су на терену  и стално контролишу стада на фармама.

Потенцијална опасност постоји уколико је могућ контакт домаћих са дивљим животињама које су највећи преносиоци болести, а то су пре свега дивље свиње и лисице.

Последњи пут измењено уторак, 22 децембар 2020 14:26

Према тренутној ситуацији на пољима под житарицама у врањском крају, ратари могу да буду задовољни, оцењују у Пољопривредној служби. Пшеница и друге озиме житарице улазе добро припремљене у зимски период мировања. Недостаје им само зимски покривач који би их заштитио од евентуалног драстичног пада температуре.

Пшеница на пољима у врањском крају у добром је стању и припремљена улази у зимски период мировања, процена је Пољопривредне службе Врање. У фази је развоја једног до три листа у зависности од периода сетве која је на највећем броју парцела обављена у ширим оптималним роковима.

Нада Лазовић Ђоковић каже да је на оним пољима где је сетва обављена до средине октобра примећено присуство биљних вашију, цикада, као и глодара. Сигурно има присуства биљних вашију које су преносиоци патогених вируса, који касније доводе до појаве празних класова.

Ратари су ове године урадили добар посао јер су послушали стручњаке и применили  више декларисаног, квалитетног семена приликом сетве, као и прописане количине ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да је примењено од 10 до 15 одсто више декларианог семена у односу на семе из сопствених резерви. Ратари су схватили да на тај начин сигурно добијају веће приносе и тиме надокнађују трошкове настале куповином скупљег семенског материјала. Осим тога  применили су и савете стручњака у примени органских и минералних ђубрива. 

Било би добро када би сада температуре биле ниже, што би довело до заустављања раста пшенице, а добро би дошао снежни покривач. Оно што би ратари требало да ураде је да, уколико приликом сетве нису применили азотно ђубриво,  прву прихрану обаве почетком јануара наредне године.

 

 

Последњи пут измењено среда, 16 децембар 2020 14:40

Лепота ће спасити свет

РТВ децембар 15, 2020

Ова година  била је једна од најуспешнијих за цвећаре са газдинства Тасић у Вртогошу. Успели су да пласирају око 250 хиљада сезонског и саксијског цвећа. Иако се најављује кризна 2021. година,  они су оптимисти и повећавају производњу за 20 одсто.

Поред лепоте и симболике везане за одређену врсту цвећа, оно је одувек било и показатељ луксуза и благостања. Међутим, за Врањанце је специфично да без обзира на кризне ситуације готово нема баште  и балкона  у граду који нису  украшени цвећем. То је изненадило и саме произвођаче цвећа, породицу Тасић у Вртогошу, која се на самом почетку сезоне у марту,након проглашења епидемије, било озбиљно забринуто за пласман.

Милош Тасић каже да су ипак успели да целокупну производњу реализују и то на кућном прагу. У њуховом дворишти дневно је било и до стотинак људи који су куповали у успут уживали у погледу на праве цветне тепихе у пластеницима.

Охрабрени и уверени да ће лепота спасити свет и да ће  допринети и психичкој стабилности људи који су морали да остану у  својим домовима и двориштима,  за наредну годину увећавају производњу.

Милош Тасић истиче да је у односу на ову годину производња увећана за око 20 одсто. У току је интензивни период садње свих врста цвећа. Један број биљака већ је у периоду интензивног раста, па и цветања, а у зависности од сорте припрема се и сетва семена.

Цела породица укључена је у рад у седам пластеника, системи за заливање и грејање увелико раде, а припремљено је више од 100 кубика огревног дрвета. Посла има преко целе године, а Тасићи се надају да ће им и наредна 2021.година бити бар приближно успешна као ова, упркос катастрофичним економским прогнозама.

 

Последњи пут измењено уторак, 15 децембар 2020 14:50
Страна 1 од 109

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Библиотека нуди упис по цени од само 200 динара - Радио Телевизија Врање https://t.co/pjfwLjYxSh via @tripplesworld https://t.co/hCHDOuaWZp
ЗЦ Врање: Стигао нови ЕЕГ апарат - Радио Телевизија Врање https://t.co/daG8aZMkF4 via @tripplesworld https://t.co/tYDUwBKJX3
Вујачићу 30 година затвора због убиства Југослава Цветановића - Радио Телевизија Врање https://t.co/lMpd23kb8y via… https://t.co/SCs7ouYpub
Follow RTV Vranje on Twitter