Пољопривреда
Сточарима који се баве производњом млека, најважнија је ове јесени била припрема силаже. Ово је најекономичнија и најквалитетнија кабаста храна коју су могли да сами припреме на газдинствима. Поред редовних обавеза на фарми, сточаре сваке јесени чеке озбиљан рад на припреми силаже. Ово је једина конзервирана кабаста храна, богата енергијом и скробом. Без ње је незамислива економична производња млека. Срђан Зафировић стручњак за сточарство у Служби за пољопривреду у Врању оцењује да ће квалитет силаже, ове године бити знатно слабији у односу на прошлу. Због суше није дошло до наливања зрна кукуруза. Познато је да је најбоље да се кукуруз силира са 35 одсто суве материје, али ове године већина ратара није успела у томе. Они сточари који нису квалитетно припремили силажу мораће током године, односно зимског периода да тај недостатак надокнађују концентрованом храном. То ће свакако поскупети производњу, а да ли ће и млечни производи на локалној пијаци бити скупљи, остаје да видимо.
У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити њихову промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме постиже ефикасност. Осим биљних болести и велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.
Више од четири деценије, наш суграђанин Драган Митић, познатији по надимку Певац, бави се украсним живинарством. У тој области достигао је највеће домете у одгајању украсне кокице, познате као „Сомборска капорка“. Страст и љубав, руководили су Драгана Митића у свему чиме се у животу бавио. То су пре свега песма и певање по којима је и добио надимак „Певац“ а онда и украсно живинарство. Пре више од четири деценије заинтересовао се за аутохтону расу кокица познату као „Сомборска капорка“ која данас спада у високо угрожене врсте. Драган Митић каже да је то врста кокошака створена од четири расе,три стране и једне домаће. Људи су и пре 200 година били паметни па су укрштањем добили расу која је и естетски лепа и економски корисна и тако су добили ову расу. Од самог почетка бављења овим послом знао је шта жели. Да створи колекцију у више боја и да као и у свакој раси укрштањем створи линију патуљастих примерака. Митић напомиње да је почео са ригорозном селекцијом и да је то био јако тежак рад. Иако није генетичар уз помоћ литературе проникао је у тајне укрштања. 1997. године написан је стандард за ову расу, а он је исте године на сајму у Сомбору изложио колекцију ових кокица у 9 боја што није успело ником ни на простору тадашње Југославије. За своја достигнућа добио је бројне пехаре и признања на свим великим сајмовима на којима је излагао примерке. Данас их чува код родбине у Нишу. Иначе ове кокице у чистој раси се мало гаје по салашима у Војводини. Процене су да је њихово тренутно бројно стање испод хиљаду јединки. Признање за очување драгоцене популације сомборске капорке припада управо одгајивачима ентузијастима попут Драгана Митића који живину држи из љубави и који је, мада у малом броју, успео да сачувају критичан број јединки.
Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на територији Врања. Прикупљање података о пољопривредницима на подручју града, обиму и врсти производње којом се баве и њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања већ се могу одредити правци у којима се може развијати пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.
Поред суше, која је ове године деградирала кукуруз на пољима у Врању, сада су стабљике захватили инсекти који могу да у потпуности униште род. Касније постају за присуство токсина који се могу јавити у млеку и месу услед исхране животиња таквим кукурузом. Произвођачи воћа, јабука и грожђа такође морају да раде на сузбијању инсеката и болести изазваних гљивичним обољењима. Високе температуре не само да су изазвале сушу која је однела готово 40 одсто овогодишњег рода кукуруза, већ су омогућиле погодне услове и за развој појединих врста инсеката на стабљикама. Ова житарица је стратешки важна за Србију не само због извоза у зрну, већ и као основа за исхрану животиња, пре свега крупних грла. Стручњаци за заштиту биља уочили су присуство такозваног смотавца на парцелама под кукурузом.
Мица Стајић из Пољопривредне саветодавне службе потврдила је да је у току пиљење ларви овог инсекта због чега ратари морају да предузму хитне мере на његовом сузбијању. Инсектицида који се за то користе има на нашем тржишту. Када је реч о овој врсти инсеката појавили су се и у засадима јабука којима је због тога неопходна заштита у овим данима. Осим тренутног дејства то је неопходно и за касније складиштење и чување овогодишњег рода јабука. Мица Стајић тврди да правилно чување јабука почиње док су оне још у вегетацији. Дакле док берба није почела. Исто тако складишта се морају дезинфиковати како би се одстранила подлога за каснији развој гљивица и бактерија. Када је реч о виноградарима, уврежено је мишљење да се винова лоза штити само до фазе шарка. Међутим, климатски услови су се изменили, па и та правила више не важе. Зато заштита мора да се примењује и даље, јер има услова за развој сиве трулежи, односно ботритиса, а за пепелницу током целе вегетације.
Опширније...
Изузетно високе температуре током претходног месеца десетковале су овогодишњи род кукуруза у Врању и округу. Само на пољима где је примењена пуна агротехника и употребљен стајњак може се очекивати просечан род, што је далеко мање у односу на прошлу годину. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. У овом тренутку нема процена колики ће бити приноси, а што ће зависити од хибрида, врсте земљишта и могућности наводњавања. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. Процене су да је таква ситуација на 40 одсто површина. Иначе, под кукурузом је око 5 хиљада хектара у околини Врања односно двоструко више у округу.
Нада Лазовић Ђоковић каже да оно што је најгоре стабљике кукуруза изгореле су од корена до врха. Добар принос могу да очекују само они који су имали њиве са квалитетним земљиштем, који су применили добру агротехнику и употребили стајњак. Ратари који припремају силажу морају водити рачуна о тренутку у коме кукуруз достиже млечну зрелост, када је најпогоднији за силирање. Нада Лазовић Ђоковић истиче да је идеално време за силажу је млечна зрелост односно тренутак почетка воштане зрелости. То значи да морају да имају 65 одсто влаге и 35 процената суве материје. Када млечна линија на преломљеном клипу кукуруза буде по средини то је прави тренутак за скидање кукуруза са поља и за припрему силаже. Све то у зависности од тога да ли се ради о кукуруза за силажу или о неким каснијим хибридима.
Управа за ветерину ресорног министарства објавила је упутства за власнике фарми свиња у циљу превенције афричке свињске куге. Процена је да на подручју Врања има свега око две хиљаде свиња, а у округу око 3 и по хиљаде. Нема организованог това већ се гаје углавном за индивидуалне потребе. Према проценама Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, афричка свињска куга присутна је у Бугарској, Мађарској и Румунији. Оцењују да присуство те болести у овим земљама може довести у велику опасност цео Балкан, посебно државе у којима афричка куга свиња никада до сада није била присутна. До краја ове недеље очекују се анализе на основу којих ће бити познато да ли у Србији има афричке куге свиња.
У међувремену Управа за ветерину Министарства пољопривреде објавила је упутства и препоруке за власнике фарми свиња у циљу превенције ове болести која за људе није опасна. Препорука је да животињама не би требало давати остатке хране из домаћинства , избегавати држање свиња на паши, поставити дезинфекционе баријере на улазу и излазу у објекат где се држе. Иначе свињарство је на подручју југа Србије спало на најниже гране у последњој деценији. Срђан Зафировић из Пољопривредне службе износи процене да се на подручју Врања гаји свега око две хиљаде свиња, а у целом округу око 3 и по хиљаде грла. Организованог гајења и откупа нема, већ се ове животиње гаје углавном за потребе индивидуалних газдинстава.
Обавезно је пријавити сваку јединку болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару. Иначе симптоми по којима власници могу препознати присуство болести су изненадно угинуће једне и више свиња, губитак апетита, повишена телесна температура до 42°степена , крварења по кожи, отежано дисање, кашаљ и повраћање. Вирус ове болести веома је отпоран и може преживети више од 3 месеца у месу и изнутрицама., а неограничено у смрзнутом месу. Јединке код којих се открије морају се безбедно уништити.
Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на 25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.
У већини винородних предела на територији Врања стање је алармантно, када је реч о присуству биљних болести, оцењују стручњаци. Виногорје ће опстати уколико се интензивно ради на сузбијању болести. Стање у врањском виногорју изузетно је лоше. Смена кишног периода са високим температурама и сунчаним данима подстакли су развој биљних болести. Пре свега пламењаче и пепелнице. Ове болести су и иначе присутне у виноградима али су ове године испољили пуну снагу. Стручњаци који стално обилазе засаде винове лозе на целокупном подручју упозоравају да је oбавезна примена одговарајућих третмана уколико виноградари намеравају да сачувају овогодишњи род грожђа. Мица Стајић из пољопривредне службе подсећа да је неопходна примена најпре бакарних препарата. Они се морају комбиновати са сумпорним, како би спречили последице пепелнице и појаву сиве буђи која буквално може да однесе комплетан род. Овакве мере заштите неопходно је примењивати све до фазе шарка. Сумпорни препарати специфични су у свом деловању, с обзиром да је важно дејство сумпорних испарења. Зато је потребно радити третмане у вечерњим или јутарњим сатима, на температури испод 30 степени Целзијусових, односно изнад 16 степени.Тек тада сумпор испољава своје пуно дејство. У овом периоду и повртњаци су угрожени истим биљним болестима, али и присуством великог броја штеточина. С обзиром да за то постоје регистровани препарати на нашем тржишту потребно је применити их у одговарајућим фазама и прописаној концентрацији, након консултације са стручњацима.
Ширење вируса афричке свињске грознице на фармама у Бугарској и Мађарској, представља озбиљан ризик за околне земље. Против ове болести свиња не постоје лекови ни вакцине, а смртност је стопроцентна. Афричка свињска грозница не преноси се на људе ни на друге животиње. Представља озбиљну претњу за фармере, трговину и снабдевање становништва.
Фармере који се баве организованим узгојем свиња у Србији и другим земљама Балкана, озбиљно је узнемирила вест о ширењу вируса афричке свињске грознице у суседној Бугарској. Власти су у овој земљи, због откривања вируса, биле приморане да на четири фарме униште 100 хиљада грла. Сада су најавили да ће усмртити још 17 хиљада грла након што је дошло до откривања болести на фарми на северу земље. То је пета индустријска фарма коју је погодио овај вирус. Афричка куга је заразна вирусна болест која погађа свиње свих узраста, изазивајући грозницу, а смртност је 100 процената. Погађа и домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе. Kарактеристично је да вирус може месецима да преживи у производима од меса и у храни за животиње. Важно је нагласити да болест није опасна по људе, али ни друге животиње, а најчешће се преноси на свиње контактом са дивљим свињама.
Представља озбиљну претњу за системе производње свиња. Постоји озбиљан ризик даљег ширења вируса из заражених подручја узимајући у обзир обимна прекогранична кретања појединаца, свињских производа, преносилаца и заражених дивљих свиња. Било која земља са сектором узгоја свиња је угрожена. Мање фарме, са ниском биолошком сигурношћу, посебно су на удару. Kако тренутно нема ефикасне вакцинације или лечења, најбоља стратегија за спречавање уласка вируса је побољшана контрола граница, правилно подизање свести и већа биолошка сигурност.
Спречавања кроз ограничење кретања дивљих свиња су много изазовније. Рано откривање и подршка ловачких удружења и организација су најбоље решење. С обзиром на претњу коју болест представља глобалној пољопривреди и трговини, афричка свињска грозница обавезно се пријављује Светској организацији за здравље животиња.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
