Пољопривреда

Пољопривреда

Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.

Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.

Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.

Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили  хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.

Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.

Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.

 

Последњи пут измењено уторак, 22 јануар 2019 14:29

Министарство пољопривреде изменило је правилник о упису пољопривредних газдинстава у регистар. Изменама је прописан обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња.

Правилник о упису  у Регистар  пољопривредних газдинстава и обнови регистрације у основи предвиђа да је упис и даље  добровољан. Али, уколико се пољопривредници на то одлуче, онда  морају уписати све парцеле на којима се делатност у аграру обавља. У пракси је примећено да поједина пољопривредна газдинства не пријављују све парцеле на којима обављају  производњу. Ово је важно због формалног испуњења услова за остваривање права на подстицаје везаних за површину пољопривредног земљишта.

Како би се да би се избегла могућност злоупотреба остваривања права на субвенције, министарство је увело обавезу регистрованим газдинствима да морају да пријаве све катастарске парцеле на којима обављају производњу. Тиме се побољшава и тачност и потпуност Регистра пољопривредних газдинстава.

Поред тога, као реакција на подизање све већих засада појединих специфичних култура, извршена је допуна докумената који се односе на биљну производњу. Предвиђа се раздвајање регистрације површина под боровницама, од површина по осталим јагодастим воћем, као и увођење уписа производње мање заступљеног јабучастог, коштичавог, јужног и тропског воћа. Тиме се постиже прецизнији преглед комерцијалне производње воћарских култура и омогућава остваривање права на подстицаје и за ову производњу.

Такође, после две године без обавезе обнове регистрације пољопривредних газдинстава, ове године она се поново мора извршити у периоду од 1. марта до 30. априла . Обнова  се врши достављањем прописаних докумената са подацима о газдинству, биљној и сточарској производњи надлежним јединицима Управе за трезор, према месту пребивалишта носиоца пољопривредног газдинства.

 

Последњи пут измењено среда, 16 јануар 2019 15:38

Национална лабораторија за контролу млека у Србији коначно ће добити европску акредитацију. Тако ће њена контрола коначно бити релевантна и држава ће имати право и монопол да контролише све што се налази на њеном тржишту. Очекује се да ће акредитација бити потврђена почетком наредне недеље.

Иако се у Србији "европски стандард контроле" и референтна лабораторија најављују већ деценијама, то ће се заиста десити тек сада, са изменама Закона о безбедности хране. Ради успостављања референтне лабораторије у Србији, Европска Унија је у тај пројекат од 2003. уложила 15 милиона евра. Држава планира да, осим млека чији квалитет контролише, али без сертификата, већ годину дана, до априла ове године успостави националну референтну лабораторију за више од 95 одсто робе која се користи у исхрани становништва.  

Због непостојања националне референтне лабораторије после 2000. године, до данас, монополисти су могли да раде без икакве контроле и санкција, али се то више неће дешавати. Акредитована лабораторија омогућава  да сада на државном нивоу можемо да радимо суперанализу свега, а не да шаљемо узорке европским лабораторијама .

Од резултата анализа зависити ко ће сносити трошкове лабораторијских испитивања. Ако анализе покажу да је све у реду, онда је то посао и трошак државе, а ако некога ухвате у нечистим играма онда ће не једноструко, него вишеструко да плати штету коју покушава да направи на тржишту.

Ранија истраживања Покрета за заштиту потрошача, показала су да је заблуда да велики произвођачи имају висок квалитет производа, те да има доста малих произвођача чија је роба изузетно квалитетна, а коју су могли пре 10 година да  декларишу и као органску храну. Покрет за заштиту потрошача сматра да произвођачи воде три основне политике. Првима је безбедност хране најбитнија, други воде рачуна само о квалитету једног до два производа из асортимана који производе, док је трећима на првом месту искључиво профит.

 

Последњи пут измењено уторак, 15 јануар 2019 14:10

Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.

 

Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.

Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада  хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад  3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.

Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.

Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.

 

Последњи пут измењено понедељак, 14 јануар 2019 16:04
Страна 1 од 91

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Јединствена Србија предлаже бесплатан превоз за грађане Врања - Радио Телевизија Врање https://t.co/IiV4pve4nE via @tripplesworld
Изложбом ''Свети Сава Српски'' почела Светосавска недеља - Радио Телевизија Врање https://t.co/wMpNVwkAVf via @tripplesworld
Година бања - Радио Телевизија Врање https://t.co/XfvQkbSSo8 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter