Озиме пољопривредне културе које су посејане на време до сада су успеле да се укорене и бокоре, а само уз адекватне третмане и применом мера предострожности, пољопривредни произвођачи ће моћи ову годину назвати плодном и приносном.

"Пшеница се тренутно налази у фази формирања трећег листа, на усевима који су прегледани, код људи који су на време посејали пшеницу, утврђено је постојање ваши. У појединим усевима где је монокултура израженија, односно где људи гаје мало више пшеницу у монокултури постоје и цикаде. Наиме, и једна и друга штеточина су штеточине које праве директне и индиректне штете. Директне штете су оне које настају приликом исхране, јер се и једна и друга хране стилетима и сишу сокове из биљке, али су то занемарљиве штете у односу на оне индиректне, које подразумевају пренос вирусних инфекција и које могу да буду јако опасне када су ратарске културе у питању", каже Дејан Мујакић из Пољопривредне саветодавне службе.

Оно што је добро у овом тренутку су ниске температуре које су смањиле бројност и цикада и ваши, али је обавеза сваког пољопривредног произвођача да обилази своје усеве и контролише бројност штетних организама, а уколико дође до побољшања временских услова и достигне се праг неопходан за третирање, одраде неки од третмана инсектицидима.

Свакако не треба заборавити и на глодаре који могу направити озбиљну штету на усевима. Праг штетности је до десет активних рупа на једном хектару, све преко тога представља озбиљан проблем.

"Уколико има десетак или више рупа обавезна је примена неких од регистрованих родентицида. Свакако неопходно их је примењивати према упутству за употребу, све те мамце за глодаре треба ставити у активне рупе и обавезно затрпати да не би дошло до тровања дивљачи или неких других домаћих животиња", додаје Дејан Мујакић.

После ових мразева готово сигурно ће доћи период са сунчаним интервалима и вишим температурама. То је период погодан за инвазију штетних организама зато је неопходна непрестана контрола. Сваки власник парцеле, ратар, воћар или повртар је најбољи заштитар свог пољопривредног добра. Он је тај који први треба да примети било какву промену и да адекватно реагује.

Ове године били су идеални услови за сетву пшенице и јечма, иако су цене на тржишту биле превисоке, па су се многи одлучили да касније засаде житарице. И то није погрешно, јер ове временске прилике дозвољавају и каснију сетву факултативних сорти.

Идеални су услови за пшеницу и јечам, јер није било већих мразева, те није дошло ни до оштећења на стрним житима. 

''Пшеница је у фази два до три листа тамо где је посејана негде до 25. октобра и почетак је бокорења, а код касније сетве, којих је највише било до 10. новембра она је у фази три листа. Имамо пшеницу која је сејана и децембра месеца, јер смо имали доста добре услове, довољно влаге, довољно светлости, а на тржишту има факултативних сорти пшенице, тако да се доста пољопривредних произвођача определило и за каснију сетву,'' каже Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне стручне службе.

Најчешћи разлог за касну сетву је скупа сетва пшенице ове године до 50 посто и поскупљење минералних ђубрива и до 100 посто. Јечам је ове године посађен на време, и у фази је бокорења.

''Ове ниске температуре нису дозволиле неко ширење болести на стрним житима, нема појаве болести ни код пшенице ни код јечма, негде се могу видети пеге, то не треба да плаши наше пољопривредне произвођаче, то је узроковано температурним колебањем. Саветујем наше пољопривредне произвођаче да обиђу своје њиве, да погледају да случајно нема присуства биљних ваши, међутим ова година је доста добра и за инсекте, јер су ове температуре условиле да нема више од 5 посто биљних ваши,'' додаје Лазовић Ђоковић.

Иако је идеална година за сетву стрних жита, ова сетва је незапамћена са само 25 посто декларисаног семена, а све остало је из сопствених потреба.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да се нада да ће држава субвенционисати азотна ђубрива, јер са тренутном ценом вероватно је да ће врло мали број пољопривредних произвођача применити прихрану.

Она апелује на све пољопривреднике да уколико нису, или су врло мало користили МПК ђубрива, да морају да примене азотна ђубрива почетком фебруара, и другу прихрану у почетку вегетације, јер су то најважније агротехничке мере како би имали адекватан принос.

Цена пшенице на берзи ове године је око 32 или 33 динара, док је прошле била између 23 и 24.

За пољопривреднике који подижу нове засаде воћњака и винограда децембар је почетак производне године, зато што су услови за садњу ових култура у овом периоду идеални.

Календарски је ово период краја вегетације и почетка зимског мировања које је право време за обављање подизања савремених и интензивних засада, како воћа тако и винове лозе. Што се тиче агротехничких мера које треба применити да би се тај посао обавио на стручан начин, првенствено треба знати шта се сади и на основу тога се врши избор парцеле.

„Парцела се сређује, доводи у оптимално стање за гајење пољопривредне културе која се сади на тај начин што се врши чишћење, уклањање остатака претходних култура вишегодишњих органских остатака. Врши се равњање, нивелација терена како би се довело у стање да може даље да се врши како основна обрада земљишта тако и допунска а касније размеравање и сама припрема за садњу“, каже Небојша Младеновић, директор Пољопривредне саветодавне стручне службе у Врању.

Посебна пажња се мора обратити на правац редова приликом садње како би се омогућио пролаз механизацији али и због проветравања и наводњавања засада. Поред тога узимају се узорци земље који морају да се испитају и након тога се на основу резултата врши ђубрење како природним тако и вештачким ђубривима, делимично у припреми земљишта али делимично и у самој садњи воћака.

„То је веома значајно зато што се тада ствара основа и база са увидом у стање  шта и чиме располажемо од хранљивих елемената у земљишту и на основу тога се касније ради ђубрење како у периоду зимског мировања у коме смо сада налазимо тако и у периоду вегетације. На осниву тога се обавља ђубрење и врши се заоравање односно дубоко орање код дрвенастих воћних врста на дубини од 60 до 80 сантиметара а код гајења ситног воћа као што су малина, купина, боровница то се обавља на 30 до 40 сантиметара“, напомиње Младеновић.

На тај начин се ствара основа да земљиште буде снабдевено довољном количином хранљивих материја. Након тога се оставља да се земљиште под утицајем временских прилика али и неприлика, кише, снега, мраза, топлих дана, што више уситни и на тај начин припреми за завршну фину припреме за садњу. У међувремену се обезбеђуе одговарајући садни материјал који мора да буде сортно чист, а аутентичност воћног и садног материјала мора да буде загарантована.

Пољопривредници и власници сточарских фарми готово да не памте овако лошу годину. Скочила је цена препарата за производњу пољопривредних култура, а многи су одустали и од сетве. Опстанак пољопривреде и сточарства готово да је доведено у питање.

Сви они који имају сточарску производњу на свом имању морали су да обраде њиве и посеју пољопривредне културе, међутим, ове године то је ишло прилично тешко.

"Отежано је, јер је цена ђубрива скочила са 1200 на 2200 динара, нафта је неквалитетна, раније смо трошили 3 литра, да би сада трошили 5 литара. 70 посто пољопривредника одустало је од сетве. Двоумио сам се да ли да сејем или не, да уништим свиње. Ипак, у договору са сином, посејали смо, али силом, четири и по хектара, међутим, кошта много", каже Драган Ристић, пољопривредник из Дубнице.

Без производње хране, нема ни сточарских фарми. Цена свиња, како прошле тако и ове године креће се од 180 до 200 динара по килограму живе ваге, док је цена производње хране скочила 40 па и 50 одсто. Пољопривредници кажу да су раније били на граници опстанка, међутим, са оваквим растућим трендом поскупљења, готово да је неминовна пропаст пољопривредника и сточарских фарми.

"Дошло је време да се производи само за сопствене потребе и ништа даље, никаква продаја, а град ће се ослонити на увоз. Увозно месо је никакво, истекао рок, па је зато јефтино, а колики је квалитет то ће на крају купац осетити. Једну ћу краву уништити, а једну оставити, млеко је јефтиније од воде. Газирана вода је скупља од млека, тако да ни ту нема рачунице", додаје Драган Ристић.

Сви се надају бољим временима за пољопривреду, када се све стави на папир, профита готово и да нема. Пољопривредници напомињу да оваква тешка година није била још од 2008. године, само 30 одсто ораница обрађено је ове, а ако се овако настави, наредне би све то могло остати пусто.