Пољопривреда
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије током септембра, расписаће други Јавни позив за подношење пријава за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Пројекта за конкурентну пољопривреду у 2021. години – СКАП пројекат.
Предмет Јавног позива биће инвестиције и прихватљиви трошкови који се односе на унапређење конкурентности сточарске производње.
Директни корисници су физичка лица, носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, задруге, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Фокус је на рањиве групе у пољопривредном сектору у Србији: жене, младе пољопривредне произвођаче у угроженим подручјима (неразвијене/сиромашне општине).
Заинтересовани могу добити бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције, 40 % кредитно финансирају из кредита са пословним банкама уз свега 10% сопственог учешћа, за реализацију пројеката којим ће унапредити пољопривредну производњу газдинстава и учествовати у развоју конкурентности пољопривреде у Републици Србији.
„Пројекат конкурентне пољопривреде у Србији“ је заједничка иницијатива Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Светске банке и уводи нови модел финансирања како би се оснажили мали и средњи пољопривредни произвођачи и предузећа, а унапредила пољопривредна производња и конкурентност.
У 2021. години опредељено је 20 милиона евра за реализацију овог пројекта.
Потпредседник Владе и министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је Пчеларски и Сајам лековитог, украсног и зачинског биља и пчелињих производа. Рекао је да нико не може више да заустави Врање у промоцији меда и пчеларства.
„Наш мед, биће за цео свет“, поручио је Недимовић и оценио да је Савез пчеларских организација Србије један од најбољих у организацији у Србији, на који треба да се угледају сви.
Градоначелник Миленковић оценио је да је ово до сада најбоље организован сајам са више од 70 излагача и 50 представника на сајму биља.
Позвао је све пчеларе да учествују на конкурсу који ће се организовати за средства из Фондације Ана и Владе Дивац. На располагању ће им бити 6 милиона динара од чега град даје 5, а фонд милион динара.
Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а истакао је на отварању да је мед производ који се најбоље може продати код нас и у свету, јер има добру цену.
Захвалио је министру и градоначелнику Врања, који су препознали вредност овог сајма и рекао да коначно пчлелари имају подршку државе.
На отварању Сајма изведен је пригодан културно- уметнички програм.
*
Град Врање и Савез пчеларских организација Србије , као организатори урадили су добар посао. Пчеларски сајам у Врању сада је једна респектабилна манифестација која ће увек имати подршку државе, рекао је отварајући сајамску манифестацију потпредседник Владе и министар пољопривреде Бранислав Недимовић .
На простору поред Спортске хале окупило се око 100-тинак излагача на 4. Пчеларском сајму југоисточног Балкана и 2.Међународном сајму лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа. Манифестацију су организовали Савез пчеларских организација Србије уз подршку Града Врања, а у сарадњи са Друштвом пчелара „матица“.
За свега четири године постојања Пчеларски сајам у Врању достигао је размере овакве манифестације на Београдском сајму, рекао је министар Бранислав Недимовић .То је потврдило и присуство 21-ог пчелара, 43 произвођача опреме, четворо је представило литературу, а више од њих 30 изложило је лековито, зачинско и украсно биље и пчелиње производе.
Потпредседник Владе РС и министар пољопривреде, Бранислав Недимовић истакао је да се овај сајам организује 4. пут и број излагача и гостију доказује да се ово више не може зауставити.Имаћете подршку државе увек, рекао је Недимовић и нагласио значај предстојећег наступа пчелара на изложби у Дубаиу, где ће наш мед наћи пут за цео свет.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић рекао је да је овај сајам постао препознатљив не само на мапи пчеларства, већ и на туристичкој мапи Врања и Србије и захвалио на подршци ресорном министарству и Савезу пчеларских организација Србије.
Надлежно министарство и руководство града препознали су значај пчеларства и овакве манифестације, истакли су највиши представници удружења пчелара и удружења сакупљача лековитог биља.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић рекао је да су многи заборавили да су пчелари Србије 2012. године добијали нула евра од државе као подршку, а сада пчелари добијају између 7 и 8 милиона евра годишње. То ће бити вишеструко више након реализације конкурса са Светском банком.
Небојша Станојевић председник Удружења за лековито биље“Др Јован Туцаков“ истакао је значај повезивања и заједничког рада пчелара и произвођача лековитог биља, на корист и једнима и другима.
Непосредно пре отварања сајма потписан је уговор између града Врања и фондације Ане и Владе Дивац“ о формирању фонда за подршку развоју малим пољопривредним газдинствима на територији града.
Директорка фондације „Ана и Владе Дивац“ Ана Кошел истакла је да ова фондација ради у више од 80 општина у Србији и да су за 12 година постојања помогли око 1500 газдинстава. Сада су са градом Врање основали иновативни фонд у те сврхе са укупним средствима од 6 милиона динара, од чега град улаже пет милиона а фондација милион динара.
На простору крај Спортске хале, мед и пчелиње производе, опрему и лековито биље изложили су произвођачи из Републике Српске, Македоније, Албаније, Бугарске,Грчке,Турске и Црне Горе.И излагачи и посетиоци били су задовољни понудом и организацијом сајма.
Породица Милосављевић Врањска Бања произвођачи су са 70 кошница годишње три пута организују селидбу пчела и тиме постижу боље резултате.
Породица Гојковић из Чачка шест генерација ове породице бави се пчеларством, раде преко целе године, а производе 7 врста меда, годишње 18 пута селе пчелињак.
Сакупљач лековитог биља из Сурдулице напоменуо је да се тиме бави 40 година и да је за препознавање и сакупљање биља у природи потребно много знања и искуства.
Посетиоци из Врања , са Косова и Метохије од почетка сваке године редовно шпосећују Сајам и задовољни су понудом .
Иначе, током сајамске манифестације одржана су и предавања о техникама пчеларења у условима климатских промена.За посетиоце и госте приређен је и културно уметнички програм.
У Врању се данас отвара 4. Пчеларски сајам југоисточног Балкана у Врању и 2. Међународни сајам лековитог, украсног и зачинског и пчелињих производа.
Потпредседник Владе и министар пољопривреде Бранислав Недимовић отвориће сајам.
На пчеларском сајму учествује 21 пчелар и 43 излагача опреме и литературе из Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске и Црне Горе.
Организатор је Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града и Туристичке организације Врање, у сарадњи са Друштвом пчелара „Матица“.
На простору Спортске хале своје производе представиће и 31 излагач лековитог, украсног и зачинског биља.
У организацији Савеза пчеларских организација Србије уз подршку Града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са Друштвом пчелара ,,Матица“, 11. септембра 2021. године, биће одржан Четврти пчеларски сајам југоисточног Балкана.
Сајам ће свечано отворити потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, градоначелник Врања Слободан Миленковић, председник СПОС-а др Родољуб Живадиновић и председник Удужења за лековито биље из Сокобање Небојша Станојевић. Истовремено одржаће се и Сајам лековитог, зачинског, украсног биља и пчелињих прозвода.
Биће одржана стручна предавања али су припремљени и пригодни поклони за посетиоце.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић са представницима пољопривредних удружења потписао jе уговоре о додели финансиjских средстава за реализациjу програмских активности за успостављање и jачање удружења у области пољопривреде на териториjи града за ову годину.
Потписани су уговори са седам удружења. За ове намене из буџета града издвоjена су средства у висини од око 8 милиона динара.
"Наш заjеднички циљ jе да анимирамо и покренемо људе да формираjу оваква удружења у свим областима пољопривреде. На вама jе да се добро организуjете и да што више људи упознате са овим концептом рада. На таj начин пољопривредна производња се може значаjно унапредити, на добробит свих. У наредном периоду, из буџета града средства за ове намене биће значаjно повећана. Поред тога, веома нам jе важно улагање у инфраструктуру, jер jе циљ да села буду комунално уређена. Надам се да ћемо овим новим концептом успети да привучемо што више људи да се организуjу у удружења, а самим тим унапреде своjу пољопривредну производњу и остваре веће приходе", рекао jе градоначелник.
Опширније...
Ово је једна од најгорих година, што се тиче приноса кукуруза, поручују стручњаци. Принос ће бити испод просека, а разлози су осим временских прилика и то што се нису слушали савети стручњака. Ово је једна од најгорих година што се тиче кукуруза у последњих 12 година.
Принос ће највероватније бити испод просека, 3 и по до 4 тоне, што неће исплатити уложено у производњу, каже Нада лазовић Ђоковић, саветодавац. Пољопривредни произвођачи су доста уложили, међутим високе температире су довеле до тога да је кукуруз слабо никао, да је сетва каснила али и пољопривредни произвођачи нису слушали
''Ове године се није слушао глас науке, радило се по сопстевним принципима. Имамо шаролике њиве. Чак на 40 посто њива неће бити никаквог приноса, што је катастрофално. На 40 посто до 6 тона и само на 20 посто њива одговарајуће приносе, где је хумус изнад 3 посто и где су примењене скоро све агротехничке мере и на време,'' каже Нада Лазовић Ђоковић савтодавац ПСС.
Савет за пољопривредне произвођаче, да сви који се баве сточарством, који не користе кукуруз у клипу, одраде силажу, да се спаси што се спасити може.
''Најбоље било да се силажа уради сада, иако је фаза млечне зрелости и никада нисмо то препоручивали.Силажа се обично ради када је млечна линија на једној трећини зрна и када улази у воштану зрелост, међутим сада ово саветујем, јер је доста подгорео кукуруз и тамо где су примењене агротехничке мере, јер смо имали 40 дана температуре више од 35 степени. Где су листови подгорели може да се уради силажа.Препоручујем да висина косидбе буде од 15 до 25. ''
Данас је објављена ранг листа свих учесника пројекта конкурентне пољопривреде, који се реализује у сарадњи са Министарством пољопривреде. Из нашег округа конкурисало је 20 пољоприврдника. Почиње и нови конкурс од 1. септембра за сточарство, каже саветодавац.
Почела је берба купина на југу Србије, а ове сезоне откупна цена је 150 динара за килограм. Због врелог таласа, процене су да ће род бити умањен за око 30 одсто у односу на прошлу годину.
Због временских услова, ова година дефинитивнио није наклоњена произвођачима јагодичастог воћа. Сазревање купина је почело и прве количине овог воћа већ се убирају у засадима у Врањској Бањи, Бресници, Ћуковцу, Купининцу , Катуну и Вртогошу. На почетку бербе откупна цена је 150 динара за килограм, али није искључено да ће цена да расте до 180 динара, ако се покажу тачним процене да ће род бити знатно мањи него прошле године. Због јако високих температура и дуготрајне суше уочавају се проблеми у купињацима.
Иако далеко отпорнија од других врста јагодичастог воћа, купина тешко подноси високе температуре, поготову када се ради о више везаних врелих дана и топлотних таласа. Листови и плодови који су директно изложени сунцу, без заштитних мрежа, ће побелети. Такви проблеми уочавају се чак и код купињака који се наводњавају.
Температуре ваздуха преко 37 степени код биљке доводе до застоја метаболизма, она више не усваја органску храну , већ покушава да опстане и усваја мало воде. Воћари који су се припремили за овако екстремне услове, уложили су у подизање заштитних мрежа и наводњавање засада, те се могу надати нешто бољем приносу.
Зато су откупљивачи јако опрезни у проценама овогодишњих приноса. Сигурно је да ће род бити мањи за 30 одсто у односу на просечан који се креће од 8 до 10 тона по хектару. Чак и цена од 150 до очекиваних 180 динара по килограму неће донети много већу зараду произвођачима, јер су биљке већ делимично оштећене.
Србија је по производњи купина још увек једна од доминантних земаља у Европи са годишњом производњом између 30.000 и 40.000 тона. Међутим, због нестабилне откупне цене и непостојања организоване прераде овог воћа у Србији, површине под купинама сваке године све су мање.
У асоцијацији произвођача јагодичастог воћа Србије процењују да су засади купине само у последњих пет година са шест хиљада пали на хиљаду хектара. Још један проблем мучи произвођаче, а то је нагло повећање присуства азијске воћне мушице. Ова штеточина је ситна, али се брзо размножава и напада неоштећене плодове пред само зрење и они су неупотребљиви за конзумирање. Што је најгоре за сузбијање може да се употреби само мали број пестицида.
Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.
Због суше и високих температура, принос кукуруза на територији Врања и округа биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том месецу.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз до 15. Августа улази у фазу метличења када му је потребно бар 50 литара падавина по метру квадратном.
Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.
Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.
Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана. Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.
Министарство пољопривреде управо је расписало јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.
Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама пруже боље услове за свакодневни живот и рад.
Јавним позивом обухваћени су подстицаји који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.
Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.
Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.
Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.
Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе документацију којом се доказује реализација инвестиције.
За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.
С обзиром да се у готово свим сеоским срединама житељи боре управо са проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.
Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.
Род пшенице и других стрних жита за десетак одсто је већи него лане, а цена од 22 до 23 динара по килограму, биће довољна да ратари исплате трошкове и да нешто зараде. То ће, вероватно многе подстаћи да на јесен повећају површине под ратарским културама.
Овогодишњи приноси стрних жита доста су шаролики у Пчињском округу у зависности од термина сетве, сорте и примењене агроехнике. Жетва се одвија на око 18 хиљада хектара у округу односно на близу три хиљаде хектара на подручју града Врања.
Нада Лазовић Ђоковић из ПССС каже да су приноси у просеку 10 одсто већи него прошле године. Жетва је у старту каснила 10-ак дана, али је сада свуда већ на самом крају. У почетку је пшеница имала 18 одсто влаге, а сада се тај проценат спустио на 12 процената, тако да неће морати да се додатно суши. Просечни приноси пшенице крећу се од 3 и по до 4 тоне по хектару.
У ширем региону округа овогодишњи род пшенице достиже од 3 па до 7 тона по хектару. Приноси јечма нешто су бољи у односу на пшеницу и износе од 3,8 до 4,2 тоне на хектар. При крају је и жетва овса, културе која захтева највише времена за сазревање зрна.
Нада Лазовић Ђоковић напомиње да ће вероватно ратари у јесењој сетви ове године засејати веће површине под озимим житима. Наиме они који су имали макар просечан принос могу бити задовољни ценом од 22 до 23 динара за килограм пшеничног зрна.Та цена им омогућава да покрију трошкове производње и да зараде.
Следи заоравање жетвених остатака, као добра припрема за следећу сетву. Стручњаци подсећају да је при љуштењу стрништа неопходно унети у земљиште 50 килограма УРЕ-е по хектару за исхрану микроорганизама, који ће разложити жетвене остатке. Године искуства потврдиле су да они ратари који то раде имају хумуса на својим њивама, што доприноси да им је род и до 25 одсто већи.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
