Штете на пољопривредним добрима у поплављеним подручјима, које су изазвале поплаве су велике и стручне комисије ће тек утврдити право стање.
Ипак, треба спасти што се спасти може, саветују стручњаци.
Најплоднија је земља управо она која је поплављена дуж Јужне Мораве.
Последње године су биле сушне, а и неадекватном обрадом се нарушава плодност земљишта.
Поплаве су врх леденог брега и зато стручњаци саветују, како да штета буде мања.
"Вероватно је да ће на великом делу површина доћи до пресејавања. Мој савет је да пољопривредни произвођачи не улазе у њиве док не дође до исушивања, сада ће доћи до испаравања, губљења топлоте. Неће доћи до усвајања атмосферског азота. Доћи ће до испирања свих храњљивих материја", каже Нада Лазовић Ђоковић саветодавац ПСС у Врању.
Важно је да се сачека исушивање тла и када временски услови дозволе, пољопривредници треба да врше орање на дубини од 30 до 35 центиметара, саветују стручњаци.
"Саветујем да уколико има на њивама крупног песка, камења, да то скину са својих њива, ручно или како год. Да не заоравају у таквом стању и да скину тај муљ са својих парцела. То важи за мање површине, јер ту има доста пластеника. Има ту доста запарложеног земљишта, па ће се ту појавити и болести и шететочине. Једино добро је што смо имали ниске температуре, па ћемо бар зауставити развој штеточина", објашњава Лазовић Ђоковић.
Савет је да пољопривредници примењују агротехничке мере.
Да се обавезно користе нека од миркобиолошких ђубрива, јер је то земљиште контаминирано, није безбедно за производњу хране.
Стучне службе ће тек утврдити колика је штета на пољопривредним добрима.
И поред тога што није сва пшеница посејана у оптималном року, ипак тренутна влага и снег су добре за ову пољопривредну културу, поручују стручњаци. Треба водити рачуна и о прихрани пшенице, које је све мање на нашим пољима.
Од некадашњих 15 хиљада хектара, ове године пшеница је посејана на само 9 хиљада хектара. Пшеница која је посејана у оптималном року, сада је у фази бокорења и најбоље је ушла у зимски период. Добро је припремљена за ниске температуре. Иначе, пшеница, као и друга стрна жита могу поднети температуре и до минус 15 степени, без снежног покривача, а са њим и доста ниже температуре.
"Ове снежне падавине могу направити штете само усевима који су из последњих рокова сетве, а то су они крајем новембра и почетком децембра. Они су сада у фази један, до два листа. Међутим, овај снег и ова влага су добробит за нашу пшеницу. Пшеница из првих рокова је у најнеповољнијем стању, јер је врло мали број произвођача користио стартна ђубрива. Слабо су користили квалитетна семена и имамо шаролико стање пшенице на терену", каже саветодавац Нада Лазовић Ђоковић.
Ипак, пољопривредни произвођачи свакако треба да предузимају одређене агротехничке мере, пре свега када је у питању прихрана пшенице.
"Прихрана пшенице је најбоље да буде почетком вегетације, међутим пољопривредни произвођачи који нису применили минерална ђубрива, вероватно ће решити да прву прихрану пшенице почну крајем јануара, почетком фебруара, када то временски услови дозволе и тада може да се ради прихрана са уреом, само на земљиштима која нису кисела. Препоручујем пољопривредним произвођачима због овакве јесени, да ове године ураде прихрану два пута", наглашава Лазовић Ђоковић.
Прва прихрана би требало да буде почетком вегетације, а друга у периоду влатања. Савет је и да избегавају уреу, а они који буду решили да примењују уреу, да то заврше до 15. фебруара, најкасније.
Епидемиолошка ситуација на фармама на подручју Врања и округа је мирна, без појаве агресивнијих заразних болести код животиња, процене су Пољопривредне саветодавне службе.
Познато је да једна врста корона вируса постоји међу гајеним домаћим животињама и испољава се нарочито у зимском периоду.
Власници то могу да примете јер се појављује у виду дијареје.
Лечи се, а научно није доказано да се контактом преноси на људе, као ни коришћењем производа ових животиња
Роберт Ширтов истакао је да се вирус короне код домаћих животиња углавном испољава у зимском периоду и то у виду дијареје и код крупних говеда и код ситнијих животиња.
Лечи се и не постоје научни докази о преношењу овог вируса са домаћих животиња на човека.
Када је реч о кућним љубимцима, углавном псима и мачкама и код њих је присутан један сој корона вируса и изазива благе појаве.
Нема бојазни од преношења, али постоји уверење да изложеност човека овом вирусу у контакту са љубимцима, доприноси јачању имунитета власника.
Роберт Ширтов каже да је то уверење оправдано јер се организам човека постепено привикава на присуство вируса, односно има способност да повећава отпорност на болест.
Стручњаци Пољопривредне службе свакодневно су на терену и стално контролишу стада на фармама.
Потенцијална опасност постоји уколико је могућ контакт домаћих са дивљим животињама које су највећи преносиоци болести, а то су пре свега дивље свиње и лисице.
Према тренутној ситуацији на пољима под житарицама у врањском крају, ратари могу да буду задовољни, оцењују у Пољопривредној служби. Пшеница и друге озиме житарице улазе добро припремљене у зимски период мировања. Недостаје им само зимски покривач који би их заштитио од евентуалног драстичног пада температуре.
Пшеница на пољима у врањском крају у добром је стању и припремљена улази у зимски период мировања, процена је Пољопривредне службе Врање. У фази је развоја једног до три листа у зависности од периода сетве која је на највећем броју парцела обављена у ширим оптималним роковима.
Нада Лазовић Ђоковић каже да је на оним пољима где је сетва обављена до средине октобра примећено присуство биљних вашију, цикада, као и глодара. Сигурно има присуства биљних вашију које су преносиоци патогених вируса, који касније доводе до појаве празних класова.
Ратари су ове године урадили добар посао јер су послушали стручњаке и применили више декларисаног, квалитетног семена приликом сетве, као и прописане количине ђубрива.
Нада Лазовић Ђоковић истиче да је примењено од 10 до 15 одсто више декларианог семена у односу на семе из сопствених резерви. Ратари су схватили да на тај начин сигурно добијају веће приносе и тиме надокнађују трошкове настале куповином скупљег семенског материјала. Осим тога применили су и савете стручњака у примени органских и минералних ђубрива.
Било би добро када би сада температуре биле ниже, што би довело до заустављања раста пшенице, а добро би дошао снежни покривач. Оно што би ратари требало да ураде је да, уколико приликом сетве нису применили азотно ђубриво, прву прихрану обаве почетком јануара наредне године.
Ова година била је једна од најуспешнијих за цвећаре са газдинства Тасић у Вртогошу. Успели су да пласирају око 250 хиљада сезонског и саксијског цвећа. Иако се најављује кризна 2021. година, они су оптимисти и повећавају производњу за 20 одсто.
Поред лепоте и симболике везане за одређену врсту цвећа, оно је одувек било и показатељ луксуза и благостања. Међутим, за Врањанце је специфично да без обзира на кризне ситуације готово нема баште и балкона у граду који нису украшени цвећем. То је изненадило и саме произвођаче цвећа, породицу Тасић у Вртогошу, која се на самом почетку сезоне у марту,након проглашења епидемије, било озбиљно забринуто за пласман.
Милош Тасић каже да су ипак успели да целокупну производњу реализују и то на кућном прагу. У њуховом дворишти дневно је било и до стотинак људи који су куповали у успут уживали у погледу на праве цветне тепихе у пластеницима.
Охрабрени и уверени да ће лепота спасити свет и да ће допринети и психичкој стабилности људи који су морали да остану у својим домовима и двориштима, за наредну годину увећавају производњу.
Милош Тасић истиче да је у односу на ову годину производња увећана за око 20 одсто. У току је интензивни период садње свих врста цвећа. Један број биљака већ је у периоду интензивног раста, па и цветања, а у зависности од сорте припрема се и сетва семена.
Цела породица укључена је у рад у седам пластеника, системи за заливање и грејање увелико раде, а припремљено је више од 100 кубика огревног дрвета. Посла има преко целе године, а Тасићи се надају да ће им и наредна 2021.година бити бар приближно успешна као ова, упркос катастрофичним економским прогнозама.
Међународни пољопривредни новосадски сајам у онлајн издању почиње данас.
Сајам је отворила председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић.
Стотину осамдесет четири излагача представља производе и услуге из осам земаља, Чешке, Холандије, Хрватске, Италије, Мађарске, Турске, Шпаније и Србије.
На изложби стоке наступа 31 одгајивач из Србије.
Биће промовисани најбоље оцењени производи и услуге у 2020. години.
Директан контакт излагача и посетилаца омогућен је видео позивом у унапред договореном термину и аудио телефонским позивом, четом и мејлом.
Сајам је отворен до 18.децембра.
Након драстичног пада тражње, као и цена живе стоке, сада је ипак дошло до делимичне стабилизације тржишта. Произвођачи тврде да са садашњим ценама могу да се одрже само велики произвођачи.
Драган Ристић, један од највећих произвођача прасади на територији Врања итекако осећа економске последице епидемије на свом газдинству.
Ристић каже да иако има сталне купце, продаја је значајно опала. Цене су у једном периоду пале, а сада су се донекле стабилизовале, тако да је цена прасади око 230 динара за килограм живе мере. Цена крупних товљеника је око 180 динара по килограму, а оних до 120 килограма од 190 до 200 динара.
На фарми има 11 прасиља и два нераста, расе ландрас, јоркшир и наима, као и око 40 прасади од којих је 10-ак спремно за продају. У целокупној ситуацији велико олакшање представља што су на овој фарми храну за животиње припремили на време. Временске прилике омогућиле су у протеклој години добар род, пре свега кукуруза, као и других житарица.
Ристић истиче да су са сопствених, као и њива у закупу, убрали око вагон кукуруза. Ова јесен је такође пружила добре услове за рад, те су посејали житарице на око четири хектара.
Газдинство Ристића опстајало је у овом послу и у претходним деценијама, те са оптимизмом гледају и на наредни период, без обзира на кризу која је захватила свет. Свесни су да је на већим фармама већи ризик од колебљивих тржишних прилика, али је већи и профит, па су опредељени да наставе производњу у истом обиму.
Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.
Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.
Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.
Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.
Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.
Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.
Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.
По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.
Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.
Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.
Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.
Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.
То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.
Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.
Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.
У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице.
Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су ратара.
Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.
Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.
Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз и пшеница не могу гајити у монокултури.
Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.
Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада већи проценат примљених младих стабала. Сада произвођачи ваде саднице у расадницима, а време без кише иде им на руку.
На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са радницима почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.
Бобан Јовановић каже да најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса и сортно исправан.
То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца, воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина. Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.
Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.
На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.