Конкурс за набавку механизације и опреме уз повраћај средстава који обезбеђује држава, још једна је прилика да пољопривредници обнове машине, које су у Србији старе у просеку 30, па и више година.

Право да се пријаве на конкурс за остваривање подстицајa за набавку нове пољопривредне опреме и механизације имају правна и физичка лица, као и организације и институције које раде у аграру.

Сузана Јеркић из Завода за пољопривреду у Врању прецизира да појединачни износ на рачуну мора бити најмање 50 хиљада динара уколико има више инвестиција, односно 65 хиљада динара за једну.

Повраћај средстава је 50 одсто од вредности инвестиције односно 65 процената на подручјима са отежаним условима привређивања.

Максимални износ који  може да оствари једно физичко лице је до милион и 500 хиљада динара.

Конкурсом се прописују општи услови који се односе на регистроване површине које физичка и правна лица обрађују, односно на површине под пластеницима.

Сузана Јеркић подсећа да се може конкурисати за набавку опреме и механизације за производњу, заштиту, бербу и транспорт, растурање ђубрива и наводњавање на отвореном пољу, као и у заштићеном простору у пластеницима.

Рок за пријаву на конкурс је 15. јун ове године.

Приближава се почетак бербе малина, а откупна цена овогодишњег рода још увек није утврђена. То додатно појачава притисак на произвођаче, изјавио је за Радио телевизију Врање, Драган Ристић, председник Удружења малинара у општини Владичин Хан.

Наставља се вишегодишња пракса неизвесности за произвођаче малина. Најчешће се дешава да и након завршене бербе не знају откупну цену. Можда ће тако бити и ове године, јер  још нема конкретне понуде произвођачима.

Драган Ристић председник Удружења малинара у општини Владичин Хан каже да су у преговорима са откупљивачима и хладњачарима, али још нико није понудио било какву цену. Оцењује да би они били задовољни са најмање 180 динара по килограму малине за сорту „Виламет и 200 динара за сорту „Микер“.

Власници хладњача, откупљивачи и извозници имају неку своју рачуницу. У претходним годинама откупна цена углавном је изазивача гнев, па и протесте малинара. То је био и узрок крчења малињака, многи засади су остали необрађени након бербе, а овог пролећа додатно их је оштетио мраз.

Ристић истиче да се врше припреме за бербу. У удружењу су обезбедили превоз за бераче, а и простор за њихов смештај. Надају се пристојној цени. Што се тиче овогодишњег рода процењује да ће бити умањен за најмање 30 одсто због пролећног мраза.   

Ни тренутке временске прилике никако не иду на руку произвођачима. Хладне ноћи и осцилације у температури стресно утичу на малине, вегетација касни за најмање 10 дана, а по светлој боји листова јасно је да им је неопходна фолијарна прихрана.

Разлога за бригу има доста међу произвођачима којих није мало на југу Србије. Под засадима овог цењеног воћа на нашој и светској пијаци има по 200 хектара на подручју Врања, као и у општинама Владичин Хан и Сурдулица.

Поред свих других проблема везаних за ограничење кретања због епидемије, ратари и повртари овог пролећа муку муче и са недостатком влаге у земљишту. Последњих дана пало је свега двадесетак литара кише на подручју града. Угрожена су поља под пшеницом и кукурузом, а проблематично је и расађивање паприке на отвореном пољу.

Блага зима и мало падавина овог пролећа већ изимају свој данак. Свега двадесетак литара кише по метру квадратном пало је у у последњих неколико дана на подручју Врања. Зато приноси неће бити на нивоу очекиваних, поготову ако се не примене мере прихране и механичке обраде, коју саветују стручњаци. То се најпре односи на поља под житарицама.

Према препоруци Наде Лазовић Ђоковић из завода за пољопривреду у Врању они који су у могућности, јер још није касно, требало би да ураде фолијарну прихрану. Потребно је да растворе 20 до 25 килограма ђубрива у 200 литара млаке воде, да то преноћи и да тиме прихране усеве, како би биљке имале довољно азота.

Због недостатка влаге у земљишту и оно ђубриво које је примењено , биљке нису могле да усвоје. На пољима под кукурузом ове године неопходно је применити механичке мере  како би се постојећа влага задржала у зони корена. Са тим проблемима суочавају се и произвођачи паприке који сада почињу са расађивањем на отвореном пољу. 

Нада Лазовић Ђоковић истиче да би они сада требало да користе стартере како би се биљке добро укорениле.Да их превентивно третирају  бакар хидроксидом како би  биљке заштитили од инсеката и да ураде обавезну прихрану расада.

Проблеми са мањком влаге у земљишту нису само последица мањка падавина.  Узроци леже и у све мањем проценту хумуса у површинском слоју. Да би се то променило потребно је заоравање, а не спаљивање жетвених остатака и примена стајњака.

На зеленим пијацама у Врању осетно је пала цена јагода, док се трешње „држе“ на чак 400 динара по килограму. 

Ове године, цене  првог воћа првенствено су диктирале временске прилике , а онда пунуда и тражња. 

Цена јагода снижена је ових дана са 350 на 200 динара по килограму. До сада су се углавном  продавале јагоде из пластеника које због начина гајења и мањег обима рода умају већу цену. Али ово многима омиљено воће, сада се појавило из узгоја  на отвореном простору.

Доста високе температуре претходних дана убрзале су сазревање што је допринело  понуди веће количине јагода на зеленим пијацама. Процена је да ће ове године бити забележен просечан задовољавајући род од око 13 тона по хектару.

Ако знамо да на подручју града под јагодама и у пластеницима и на отвореном има око 10 хектара онда је и закон понуде и тражње учинио је своје, па је цена пала на 200 динара за килограм. Јучерашња киша и град можда нису причинили значајније штете, али ће пад температуре свакако утицати на спорије сазревање, бар на отвореном  пољу. Но не очекује се да ће то утицати на значајније промене цене.

Када је реч о овогодишњем роду трешања, које су готово синоним за пролеће, оне бележе рекорд , продају се за 400 динара за килограм.

Тако је готово сваке године, а разлози су вишеструки. Најпре, то је дефицит озбиљнијих засада на подручју града, углавном се ради о појединачним стаблима.

Осим тога, ране сорте веома су осетљиве на пуцање и трулеж плодова.

Због мање понуде, трешње које се  продају на градским зеленим пијацама  потичу из Лесковца, што им је због транспорта повећало цену.

Након јучерашње кише и сличног времена које се очекује и током наредне недеље, не може се очекивати значајнији пад цена трешања.

Временске прилике у претходних десетак дана са падавинама, високом влажношћу ваздуха, великом разликом у дневним и ноћним температурама, омогућиле су услове за развој  гљивичних инфекција и појаву штеточина на свим врстама воћа, као и у повртњацима у заштићеном простору. Стручњаци за заштиту биља подсећају да се одмах морају применити одговарајући третмани ради заштите плодова и лисне масе.

Ова година по много чему је специфична за воћаре и све оне који се баве производњом на отвореном простору. Смањена могућност кретања  услед пандемије у почетку је успорила радове у пољу, све до реакције надлежног министарства и издавања дозвола за кретање ван полицијског часа. У међувремену је вегетација интензивирана појавом падавина.Тако је у засадима јабука и крушака, као и на коштичавом воћу на територији Врања примећена појава фитопатогених гљива и инсеката.

Инжењер заштите биља Дејан Мујакић из Завода за пољопривреду подсетио је воћаре да најхитније ураде третирање засада јабука комбинацијом препарата Скори и Полирам.Уз то би требало додати и један од инсектицида како би се сузбиле биљне ваши. У засадима крушака регистрована је штеточина, крушкина бува, због чега се морају опрскати препаратима на бази манкозеба.

У коштичавом воћу примећена је појава штеточина, разних смотаваца, те је и тамо неопходна примена инсектицида.

Мујакић истиче да се све препоруке за третирање, воћарима дају на основу праћења развоја инсеката у различитим фазама развоја, а уз помоћ феромонских клопки. Инсекти имају већи број генерација током вегетације, услед чега је потребно поновити третирање.

У засадима на отвореном требало би понавлјати третмане, нарочити после кише, која спира контактне препарате. У пластеницима је такође неопходна примена инсектицида ради уништавања лисних вашију и гриња.