Ове године воћари очекују добар род  јабука. Са укупно два хектара засада јабуке, породица Аритоновић у Дубници ове године очекује род од од укупно пет вагона. Сви засади јабука на југу Србије налазе се у фази развоја плодова, 80 одсто своје крајње величине. Тако се сада са сигурношћу може рећи да ће род бити богат. Због бројности, плодови су нешто ситнији. Власта Аритоновић процењује да са укупно два хектара засада  може да убере око пет вагона јабука, што је нешто више у односу на прошлу годну. Оно што сматра најбитнијим је да се уреди откуп и да плодови прве класе буду до 40 динара по килограму, а ситнији и оштећени 100 динара за три килограма. Осим временских непогода које би евентуално могле да угрозе овогодишњи род, метеоролошке прилике условиле су појачани развој јабукиног смотавца, штеочине која узрокује велика оштећења плодова. Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да је уз примену одговарајућих инсектицида неопходна и примена препарата на бази сумпора како би се сузбила пепелница. За пораст плодова неопходно је додавати ђубрива на бази калијума. Породица Аритоновић, која се генерацијама бави воћарством, подигла је и засад кајсија на два хектара. Надају се да ће уз одговраајућу агротехнику имати додатне приходе и од ове врсте воћа.

У наредном периоду поново нас очекују високе дневне температуре, те је Канцеларија за ванредне ситуације града Врања апеловала на грађане да се понашају у складу са мерама опреза како не би дошло до избијања пожара. Само у марту било је преко 450 интервенција на отвореном, каже начелник Одељења за ванредне ситуације, Ведран Ташковић, што је дупло више него годишњи просек за 2002. 2003. 2004. и 2005.годину. Данас је тај број достигао 800 интервенција, што је много и што изискује велике трошкове.

„Најчешће је то људски фактор. Све чињенице указују на то да не постоји немар. Врло је мало у питању немар. То се дешава када се бацају одређене флаше или лименке, које услед ефекта сунца, лупе, запале неко стрниште, али то је врло минимално у односу на пожаре који нам се дешавају. Најчешћи узрок је људски фактор и ту не постоји немарност, ту постоји намера да неко запали нешто и онда услед неконтролисаног паљења, услед мало јачег ветра, промене правца, дође до ширења пожара на комплетну територију и онда се најчешће нама јави после неколико сати или дана, када је линија већ по неколико километара и онда је немогуће да се то заустави, те су у опасности и објекти и друга пољопривредна добра, тако да апелујем на грађане да нам што пре јаве уколико виде пожар у почетној фази”, каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације.

Пооштрене су и мере за кажњавање оних који пале стрништа или на други начин изазивају пожар, те ће они убудуће, поред новчане казне од 10 до 50 хиљада динара за физичка и од 300 хиљада до милион динара за правна лица, сносити и трошкове интервенције на гашењу пожара. Осим тога, пољопривредници који пале усеве биће регистровани и у наредне три године неће моћи да користе подстицаје у виду субвенција државе.

„Казне су огромне, могу да буду за физичка лица до 50 хиљада динара прекршајна, а трошак овисно колико изађе након завршетка пожара. У трошак се подразумевају и сатнице свих ватрогасаца и потрошња воде и горива и по тој табели то је веома скупо. Не бих препоручио да људи пале стрништа, јер су проблеми касније врло велики. Најчешће грађани покушавају да се извуку на неко сиромаштво или немогућност решавања тих ниских растиња, али ако сте сиромашни онда не требате ни да покушате да изазовете још већу опасност и да долазите у ситуацију да треба да плаћате нешто за шта нисте имали пара ни пре тога. Треба да се води рачуна, јер и државу кошта превише свака паљевина, тако да ћемо свим овим мерама покушати да предупредимо и да зауставимо појаву пожара, јер морамо озбиљно да приступимо том проблему”.

Како би се број пожара на отвореном смањио почело се и са превентивним активностима у сарадњи са Полицијском управом. Израђује се план деловања на основу искуства из претходних година. Урађена је статистика која су подручја и у ком временском периоду критична, јер се готово сваке године у одређено време на сличним локацијама дешавају пожари. Са реализацијом ових активности и обиласком критичних терена кренуће се већ од августа, како би се, где је то могуће, спречила појава пожара.

Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на  откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.

Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.

Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада  је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.

Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.

На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.

Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у  засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана  влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.

Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле  штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.

Киша је потпуно зауставила жетву јечма и пшенице, која је била у пуном јеку на пољима врањског краја. Површине под житарицама су двоструко мање у односу на прошлу годину, просечан род такође  је умањен, а временске прилике могу да нанесу додатну штету. 

„Због кише која је почела јуче и трајала и током ноћи, жетвени радови потпуно су заустављени. Код јечма који још увек није пожњевен може доћи до осипања зрна. Под пшеницом је око 5 до 7 хиљада хектара, што је готово 50 одсто мање него прошле године. Принос је слаб, а временске прилике додатно могу да умање род. Процене су да ће род пшенице ове године бити мањи и до 50 одсто”.

Онде где јечам још увек није пожњевен услед кише може доћи до осипања зрна из класа и до клијања зрна. Ове године пшеница је засејана на 40 одсто мање површина него претходне, а род је знатно слабији, па су процене да ће просечно бити од 2 и по до 3 и по тоне по хектару.Такав исход је очекиван с обзиром на овогодишње неповољне временске прилике.

Стефан Антанасковић из Метеоролошке станице Врање напомиње да је током јуна на подручју Врања пало око 100 литара кише по метру квадратном, а у јулу око 18 литара. Због најављених падавина у наредних седам дана могућа је појава бактериоза у засадима поврћа, пре свега паприке на отвореном пољу. Влага угрожава и воћарске и виноградарске културе.