Економија

Економија

Хотел Врање, здање које подсећа на нека прошла времена када су у најјужнији град Србије долазили гости са свих страна, данас живи судбину кандидата за продају. Предузеће је уведено у стечај и очекује се да што пре буде продато. Заинтересованих купаца, кажу познаваоци прилика има, али није прецизирано када ће се то десити. Приватизацију очекују и неки објекти у Врањској Бањи.

Хотел Врање, најбољи је део Угоститељског предузећа које је уведено у стечај, спроведен је социјални програм и сада се очекује процена имовине. Након тога, требало би да буде познат и модел који би био најбољи за продају. Да ли ће то бити продаја правног лица или имовинских целина зависиће и од интересовања купаца, а незванично за сада има два озбиљна купца. Неспорно је да ће купцима бити понуђени најбољи услови иако ће купац, пошто купује из стечаја, купити предузеће ослобођено свих дуговања. Говорило се да ће врањски хотел купити фирма из Јордана, шушкало се да ће то бити неко из породице Карић, ко год купио, само нека купи и ради јер ће то значити нова радна места, став је већине Врањанаца. Из ресорног министарства кажу да су корак до продаје:

“Било је имовинских проблема, то смо разрешили, остало је да се уради процена, да се тај посао приведе крају, и оног тренутка кад се приведе крају стећи ће се услови да се огласи продаја, и то ћемо урадити, ја се искрено надам да ће хотел наћи новог власника, да ће нови власник бити способан да инвестира, имати довољно новца и визију шта са тим и да ће Врање добити један нов и интересантан хотел”, каже Драган Стевановић, државни секретар у МИП.

И Врањској Бањи би добродошао неки инвеститор. Најтоплија бања у Европи кубури са смештајним капацитетима, а туризам би требало да је грана од које се тамо живи. Локална самоуправа је у сарадњи са ресорним министарством предузела потребне кораке, и очекује се да оживи и привредна активност али и да се нађе решење за највећи хотел у овој градској општини.
Очекује се и приватизација хотела “Железничар” и “Симпо цвеће”.

“Када говоримо о “Симпо цвећу” очекујемо само да се оконча поступак потврђивања правноснажности УППР-а за Симпо и то очекујемо да се деси сваки дан. Чим се то деси бићемо у стању да огласимо продају за “Симпо цвеће”, А када говоримо о “Железничару”; имовински проблеми су разрешени и мислим да ћемо у овој години коначно смоћи снаге да и њега објавимо и продамо”, истиче Изјава Драган Стевановић, државни секретар у МИП.

“Привредно друштво за угоститељство, туризам и услуге Врање се од 2011. налази у власништву државе.

 

Последњи пут измењено среда, 13 фебруар 2019 13:53

Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је  планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.

Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.  
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.

"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.

За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.

“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и  оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.

За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.   
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања  је кредит  Фонда за развој.

Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.

 

Последњи пут измењено понедељак, 11 фебруар 2019 14:36

Од 1. фебруара престала је да важи владина Уредба о ограничењу цене такозваног социјалног хлеба. Векна хлеба од пола килограма није могла да кошта више од 46 динара. Неки пекари недавно су подигли цене за пет динара што је и даље мање од прописане границе. Главни разлог поскупљења ипак није укидање Уредбе него поскупљење пшенице. Килограм пшенице коштао је раније 21 динар, сада кошта 23 па и 30 динара.

Ипак, како је најавио министар трговине Уредба би могла да буде враћена уколико дође до знатног поремећаја цена на тржишту. Како сазнајемо у једном локалном маркету, од хлеба који они имају у понуди поскупео је лесковачки, а и неке приватне пекаре у Пчињском округу су подигле цене за 5 динара.

 „Ми у нашем маркету продајемо око 16 врста хлеба и цене се крећу од 30 до 90 динара. Људи највише купују хлеб од 30 динара, и резани од 50. Поскупљење је било од 1. фебруара, хлеб који је коштао 25 динара и који људи највише купују сада је 30. Царски хлеб кошта 90 динара“, каже Ивана Манасијевић трговац у СПРИНТ маркету.

Како каже Ивана Манасијевић промена у потрошњи нема. Грађани сматрају да би цене требало задржати јер се нема пара, а неки су и мишљења да све и да хлеб поскупи ипак може да се нађе у складу са свачијим примањима.

„Купујем лесковачки хлеб, не знам колико кошта, не интересује ме. Ништа и ако поскупи, неће много, није скуп хлеб“.

„Ја узимам хлеб са семенкама, мислим да је мало скуп. Чула сам да је у Нишу поскупео за 5 динара, а да ли ће код нас опет, видећемо“.

„Ако се цена хлеба не повећава, а не би требало, онда је прикладна. Гледам овде код нас у продавницама имате хлеб и од 30 динара, народ је навикао на ту цену и то је у реду“.

„Купујем црни хлеб због здравља и он кошта 50 динара. Мислим да је цена хлеба код нас у реду, мислим да може за свачији стандард да се нађе. Мислим да у овом тренутку не би требало да поскупи хлеб, неке друге цене су повећане“.

„Купујем хлеб који је био 25 динара сада је 30. Иста је грамажа, цена брашна, и не свиђа ми се то што је поскупео. Мислим да цена хлеба није прикладна за наш стандард а и да би више требало да поштујемо хлеб“.

Према Уредби, пекари су обавезни да дневно произведу 30 до 40 одсто такозваног социјалног хлеба, и потрошачи могу да буду спокојни јер бар његова цена неће варирати још неко време. Што не значи да спорадичних поскупљења осталих врста неће бити.

Последњи пут измењено петак, 08 фебруар 2019 15:09

Почела процена имовине Угоститељског предузећа Врање. Завршена је процена за Хотел Врање, а сада се раде два објекта у Врањској Бањи. То је још један корак ка коначној продаји предузећа, а постоје озбиљно заинтересовани купци.

Расплиће се последњих година Гордијев чвор око Угоститељског предузећа Врање. Након спровођења социјалног програма за запослене и увођења стечаја, почела је процена имовине овог правног лица и већ је завршена за Хотел Врање.

То је још један корак ка коначном оглашавању предузећа на продају. Верујем да ће то у најскоријем року бити завршено, јер је најтежи део приведен крају и наглашавам да је са стечајним управником била одлична сарадња.

Он је схватио колико је нама у Врању битно да тај поступак што пре окончамо и да се предузеће понуди на продају. Верујем да ће бити заинтересованих који ће то предузеће купити већ на првој продаји. За Врање, за наше суграђане, то значи отварање нових радних места, каже народни посланик Славиша Булатовић.

Трновит је пут којим се стигло довде и у томе је била значајна помоћ државног секретара Драгана Стевановића, истиче посланик.

Већ је почела процена имовине за два објекта у Врањској Бањи. Један објекат је у поступку реституције тако да он у овом тренутку не може бити предмет процене, али за два се ради процена. Верујем да ће и ти објекти већ до лета бити припремљени за продају.

Конкретно за Хотел Врање, постоје два озбиљна купца. Ми морамо све да припремимо, према строго дефинисаним законским условима и да предузеће буде припремљено за продају, истиче посланик Булатовић.  

 

Последњи пут измењено среда, 06 фебруар 2019 13:33

Амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске, посетили су данас у Врању, кориснике грантова у опреми за самозапошљавање у склопу пројекта „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања“ у циљу приступања Србије Европској унији, који финансира Шведска. Једна од корисница, Јелена Станисављевић, захваљујући помоћи Краљевине Шведске обезбедила је егзистенцију себи и својој породици.

Јелена Станисављевић, у Врању познатија као мајстор за модерне женске ташнице, претворила је хоби у бизнис. Пре седам  година није ни слутила да ће захваљујући занату који је наследила од оца обезбедити егзистенцију за целу породицу.

„Завршила сам економију, и није било посла у струци. Отац ми је шнајдер, тако да сам учила од њега. Кренула сам од нуле али све је прерасло у бизнис од кога живимо ја и моја породица.“

Данас су јој у посету дошли амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске. Они су се интересовали о условима рада, производњи, о тржишту али хтели су да сазнају и нешто више о ефектима подршке коју дају предузетницима.

Јелена каже да није било лако. Радила је на машинама за текстил, али је захваљујући помоћи која је стигла кроз пројекат „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања  у циљу приступања Србије Европској унији“, који финансира  Шведска, обезбедила адекватне машине.

Посета је завршена разгледањем финалног производа, женских ташница које се производе у овој скромној радионици која функционише захваљујући подршци која долази од традиционалног пријатеља, Краљевине Шведске.

 

Последњи пут измењено четвртак, 31 јануар 2019 20:02

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter