У току дводневни научни скуп о Светом Прохору

Међународни научни скуп ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу'' одржава се у манастиру Светог Прохора, а у суботу ће бити настављен у кући Оца Јустина, када ће се учесници из иностранства који нису били у могућности да присуствују данашњем скупу, обратити онлајн.

Двадесет и пет излагача говорило је данас у манастиру Преподобног Прохора Пчињског на теме које се тичу ове велике светиње и великог светитеља, Светог Прохора.  Професори и истраживачи су у оквиру области свог деловања и рада дали разматрања на теме попут монашког подвига Прохора, народних предања Пчињског краја, медијске слике српске духовности, ослобођења манастира, обнове манастира, житија Светог Прохора, летописа манастира и слично.

''Организациони одбор који је основан на манастирску славу изабрао је и Програмски савет који је припремио овај Међународни научни скуп, одржао четири седнице, имао око 50 пријављених излагача. Због ситуације у којој се налазимо дошло је око 25 излагача. Први дан је овде, а други у Свеправославном центру Преподобни Јустин врањски и ћелијски, онлајн ће бити излагања, а опет они који не могу да дођу и не могу да учествују ни сутра, радове ће доставити, тако да, надамо се, да ће овај научни скуп да осветли ову нашу светињу, а самим тим и историју српскога народа на овим просторима око 1000 година и то је и први научни скуп такве природе,'' рекао је епископ врањски Пахомије.

Професор доктор Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду, који је и потпредседник програмског савета истакао је да је циљ да укажемо на значај ове светиње у српској историји, на непрекинути значај и на једно од централних места које би манастир Светог Прохора Пчињског требало да има у српској култури, српској историји и духовности. ''Ја ћу се у свом обраћању бавити својом струком, средњим веком, и самим манастиром у време средњевековних ктитора,'' додао је он.

Аутори су били у прилици да изложе своје радове који ће, како се у више наврата чуло, у великом мери осветлити историју овог краја и самог манастира, тим пре што је први научни скуп овакве природе и са овом тематиком.

''Тема мог научног рада је Свети отац и четири брата у путописној прози Григорија Божовића, писца који је деценијама након Другог Светског рата био запостављен, који је негде двадесетих година посетио 3 велики светиње од 4 које је желео да посети. Међу њима је и манастир Свети Прохор Пчињски. Ти путописи које је оставио говоре о великом континуитету православног живота на овим просторима, изнад свега истичући улогу духовника, игумана овог манастира који су сачували овај манастир да бисмо ми данас били у прилици да обележимо 950 година његовог постојања,'' рекао је проф. др Драгиша Бојовић са Филозофског факултета у Нишу.

Проф. др Јелена Ердељан, редовни професор Филозофског факултета у Београду истакла је:

''У свом раду ја ћу се осврнути на поступак сакрализације простора везаног за манастир Светог Прохора Пчињског и за важне топосе који сежу уназад до позне Антике, а живи су током читавог средњег века и у српском народу, захваљујући управо непрекинутим и сталним везама и утемељености српске културе у византијској цивилизацији и култури, и с тим у вези биће речи о сликарству ове цркве.''

Професор доктор Сунчица Денић, која је такође у Организационом одбору за обележавање великих јубилеја, 950 година манастира и 700 од велике обнове, бавила се у оквиру научног скупа темом Народне умотворине и предања из Пчињског краја у записима Јована Хаџи Васиљевића.

''Народна песма, народна прича, предање и легенда је заправо највећи бележник и он је баштинио вредност и Светог Прохора и самог народа који је овде опстао,'' рекла је она.

Научни скуп наставља се сутра када ће се путем видео бима у кући оца Јустина обратити учесници из иностранства, и то из Грчке, Бугарске, Русије, Чешке и Македоније. Они ће излагати онлајн, а они који немају овакве могућности своје радове ће послати у електронској форми како би били уврштени у велики зборник, који ће изаћи из штампе почетком 2021. године.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2020 18:38

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter