Друштво
„Коридори Србије” апелују на грађане да се не заустављају у тунелима на новоотвореној деоници јужног крака Коридора 10 у Грделичкој клисури и да не праве „селфије”, јер тиме угрожавају и своју безбедност и безбедност других учесника у саобраћају. Од када је минулог викенда отворена деоница кроз Грделицу, поједини возачи кршећи саобраћајне прописе, заустављају своја возила у тунелима, што аутоматски активира аларме у оперативно-техничком центру, због чега посебне екипе излазе на терен како би помогле возачу, који се, међутим, зауставио да фотографише тунел, пут...
„Није дозвољено заустављање возила, јер то аутоматски активира аларме у техничко-оперативном центру, а самим тим посада креће да помогне возачу који се зауставио у ниши за хаварисана возила”, каже за Танјуг директор сектора за изградњу у „Коридорима” Александар Сенић.
Он је апеловао на возаче да поштују саобраћајне прописе и наводи да возила могу да се зауставе у тунелу за на то предвиђеном месту једино ако возила имају озбиљан технички проблем, односно, ако дође до квара.
„Ако се испостави да се зауставио да би сликао селфи, онда је то велики проблем за безбедност људи, посаде из техничког центра, као и за друге учеснике у саобраћају”, упозорава Сенић.
Објашњава да разуме потребу грађана да фотографишу новоизграђену деоницу и наводи да је од отварања прошлог викенда ово предузеће добило значајан број позива и честитки поводом завршетка радова и свечаног отварања.
Шеф пројекта „Југ” у предузећу „Коридори Србије” Леонид Вуковић подсећа да је брзина на аутопуту кроз Грделичку клисуру у делу од петље Грделица до петље Владичин Хан ограничена на 100 километара на час, што је, каже, у складу с брдско-планинским тереном кроз који пролази ова деоница.
Када је реч о тунелима, подсећа, максимална дозвољена брзина је 80 километара на час.
Објашњава да због скученог простора клисуре, пројектном документацијом нису предвиђена одморишта, али и да постоје хотели с паркингом, где је могуће да возачи стану и одморе се.
Извор:Танјуг
Управљање отпадом и смањење количина пластике је нешто на шта би требало да се стави акценат у будућем периоду када је екологија и заштита животне средине у питању, рекао је и у изјави за Радио телевизију Врање Данијел Васиљевић, већник за екологију и заштиту животне средине. Он је најавио и бројне новине и акције које ће се спроводити са циљем да нам животна средина буде лепша, здравија и уређенија.
Град Врање је један од ретких градова у Републици Србији који има врло модерну депонију. Међутим, њен рок трајања полако истиче. С тим у вези ради се студија изводљивости и очекује се проширење депоније Метерис али и набавка уличних мобилијера и нових контејнера за пет амбалажу, који ће бити распоређени по граду. Такође, водиће се рачуна и о озелењавању града, каже Данијел Васиљевић, већник за екологију и заштиту животне средине.
„Град Врање је потписао уговор са Заводом за урбанизам око озелењавања Косовске, Симе Погачаревића и Колубарске улице, што би требало да се реализује после ребаланса буџета и спровођења јавне набавке. Пејзажни архитекта Завода за урбанизам је направио пројекат а ово Јавно предузеће треба да обезбеди све потребне дозволе. Извођач радова биће ЈКП ''Комрад'' које би требало да да предлог садница које би требало купити за озелењавање овог простора”, каже Данијел Васиљевић, већник за екологију и заштиту животне средине.
У наредном периоду у плану је и сређивање БИД зоне у Врању, каже Васиљевић.
„Свако од нас бар једном у току дана прође БИД зоном која се налази у центру града. Свесни смо у каквом је стању и мислим да је крајње време да она добије нов изглед, на радост грађана. То ће нам бити приоритет у наредном периоду и желимо да покажемо нову слику града и да тај тржни центар заправо има своју праву намену.”
Ослушкивање грађана и њихових проблема ће итекако допринети стварању боље еколошке средине, каже Васиљевић. Он наглашава да ће у свом раду акценат ставити на припрему пројектно- техничке документације која је неопходна за реализацију пројеката из области екологије и заштите животне средине, аплицирањем за одређена средства код надлежних министарстава.
Данас ће бити изведени радови на санациjи хавариjе на водоводноj мрежи у Улици Сутjескиноj и отклањању квара у насељу Ћосики у Врањскоj Бањи. Такође, планиран jе и наставак радова на реконструкциjи водоводне мреже у Карађорђевоj улици .
Купац земљишта у непосредној близини Спортског центра ''ИМО Балкан'' уплатио је новац у касу, рекао је гостујући у нашем јутарњем програму градоначелник Слободан Миленковић. Био је то озбиљан посао који смо успешно завршили. Следи потписивање уговора у јуну, а после тога званично ће кренути изградња тржног центра. Врање ће добити модеран савремени, Стоп-шоп. Био је то озбиљна и мукотрпан посао, најпре око обједињена парцеле али је успешно приведен крају. Од почетак радова у року од девет месеци, Врање ће добити савремени тржни центар, по коме ће стати у ред већих градова у Србији.
"Уплата је стигла. Сада следи потписивање уговора, тако да очекујемо око 18. јуна долазак високе делегације из Чешке и Аустрије. Тада ће бити званични догађај и кренуће у изградњу тржног центра. Све иде како треба. Врање ће добити модеран, савремени СТОП ШОП, сличан као онај у Нишу, са светски познатим маркама. Тако да ћемо заиста постати не само културни, административни, образовни, већ и трговински центар", каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.)
Геометри су већ на терену и ускоро ће добити и грађевинску дозволу. Овом уплатом буџет града Врања је и те како освежен, а ускоро ће бити и ребаланса буџета.
"Желим да кажем да не само са том уплатом већ и са целокупном консолидацијом буџета, јер ми ове године имамо повећање изворних прихода 57 милиона динара, Генерално очекујемо још већи приход и од пореза, тако да до краја године можемо да очекујемо потпуну стабилизацију буџета.Било је неопходно уназад две и по године да доносимо неке тешке одлуке, пре свега у смислу штедње, велике рационализације али то да је резултате", каже Миленковић.
"Желим наше суграђане да обавестим да ћемо управо гро ових средстава утрошити на уређење инфраструктуре, односно на реализацију комуналног програма".
Градске службе раде интезивно на изради пројектно техничке документације, тако да ћемо у наредном периоду имати интензивно комунално уређење града, најављује градоначелник.
Министарство унутрашњих послова Републике Србиjе у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоjа од 15. априла до 9. jуна ове године, реализуjе проjекат ,, Матура 2019.'' Циљ проjекта jе подизање нивоа свести о безбедности матураната и свих грађана у време завршетка школске године и матурских прослава. Проjекат jе подржала и Агенциjа за безбедност саобраћаjа кроз кампању ,,На матуру без аутомобила'' у сарадњи са локалним Саветима за безбедност саобраћаjа и удружењима таксиста, а са циљем да се обезбеди попуст за превоз матураната током прослава матура. Тим поводом градоначелник Врања др Слободан Миленковић, коjи jе и председник Савета за безбедност саобраћаjа града Врања, одржао jе састанак са представницима МУП-а и врањских удружења таксиста. Безбедност матураната, али и осталих учесника у саобраћаjу треба да буде на првом месту у овом периоду, тако да се већина такси удружења прикључила акциjи. Матуранти ће моћи да користе услуге такси превоза за 50 посто jефтиниjе. На териториjи града jе шест средњих школа коjе организуjу прославу матуре.
Опширније...
Српска православна црква и верници обележавају данас празник посвећен преносу моштију Светог оца Николаја –Мирликијског чудотворца. Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када се слави овај празник, у народу се назива и летњи Свети Никола. Сви они који 19.децембра славе Никољдан, пренос моштију обележавају као преславу и обрнуто. У народу се зове Млади Свети Никола, Летњи свети Никола, Николице.
У циљу унапређења остваривања права на службену употребу албанског језика и писма, односно на употребу личног имена припадника албанске националне мањине, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић одржао је састанак, у присуству шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Ориција и директорке Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Данијеле Ненадић, са представницима градова Лесковац, Ниш и Врање и општина Бујановац, Медвеђа, Прешево.
Захваљујући подршци Мисије ОЕБС-а у Србији, Координационог тела и Националног савета албанске националне мањине, започеће се израда Каталога албанских имена који ће омогућити да матичари у Србији упишу имена припадника албанске националне мањине у матичне књиге апсолутно прецизно и тачно.
„Овај посао је од изузетне важности за наше грађане који су припадници албанске мањине и остваривање свих њихових права“, рекао је Ружић и истакао да ће се до 3. септембра радити на пописивању свих имена из матичних књига Лесковца, Ниша, Врања, Бујановца, Прешева и Медвеђе и њиховој транскрипцији на српски језик и писмо.
Како наводи министар, они су се суочавали са проблемима у остваривању појединих права уколико се у различитим документима лично име транскрибује различито. „Каталог ће помоћи и при упису новорођених беба и прибављању основне документације кроз пројекат „Бебо, добродошла на свет“, рекао је он.
Амбасадор Орицио истакао је да ће Мисија ОЕБС-а у Србији наставити да подржава овакве активности који имају за циљ веће могућности за остваривање права припадника свих националних мањина у Србији.
„Верујем да удруженим снагама можемо овај комплексан посао спровести на одговарајући начин и обезбедити инструмент за остварење људских права“, закључио је амбасадор.
Извор насловне фотографије: Министарство државне управе и локалне самоуправе
Према још увек непотврђеним информација, руска компанија „Спилит”, која је пословала у Врању у изнајмљеном погону „Јумка”, напустила је наш град. Током викенда су спаковане машине, а радницима је у понедељак речено да престаје потреба за њиховим ангажовањем. Ради се од око 300 запослених, који су се бавили производњом намештаја и како сазнајемо нису примили последње две зараде.
Спилит је у Врање дошао августа 2017. године и почео производњу са 130 радника. Било је најава да ће запослити хиљаду људи и закупити још један погон у „Јумку” или у индустријској зони. Реновирали су погон и изградили котларницу. Врање су, тако су говорили, изабрали због богате традиције у производњи намештаја и стручног кадра. За сада нема званичних потврда од надлежних, а ова информација добијена је од запослених.
У миленијуму када већина младих своје слободно време проводи на друштвеним мрежама, на којима се одвија читав један живот, поставља се питање када смо се последњи пут дотерали и решили да неколико сати проведемо шетајући са партнером, пријатељем, породицом? Kако је то изгледало некад док је сваки град у Србији имао свој корзо, ту једну главну улицу или шеталиште где су се људи дружили, а вести размењивале усмено. Као и то како данашња омладина проводи тренутке доколице.
Сећајући се времена проведеног на корзоу, наш дечји песник Жикица Димитријевић каже да је корзо било место окупљања, упознавања, дружења, размењивања мисли и свега што је оптерећивало омладину тог времена.
„Корзо је друштвени феномен, може се рећи социолошки феномен из прошлог века који данас, нажалост одумире. Свака варошица је средином прошлог века имала своје шеталиште. Сама реч корзо је италијанског порекла и значи шеталиште или тркалиште. Корзо је наиме био наша база. И сад се налазимо ту где се моје друштво окупљало. Није требало рећи „видимо се тамо и тамо“, него само „здраво, видимо се“. То је налик данашњој фејсбук страници, само што се са фејсбука не познају многи, а на корзоу су се сви знали“, каже Жикица Димитријевић, дечји песник.
Из разговора сазнајемо да се на корзо излазило одмах после часова, у први сумрак, и да није трајало дуже од пола 10-10 увече, а од старијих сведока корзоа и то какве су вредности биле онда и шта је то што се научило на корзоу.
„Људи се нису дотеривали, како си обучен и преподне и увече и на корзоу, важно је било да си у души добар човек. Ту на корзоу стекне се нешто, а онда се разочараш ако није тако, а то је поверење у људе“, каже Тома Влајинац.
Данашња омладина ипак има другачији приступ слободном времену и дружењу.
„Углавном проводимо време по кафићима и дискотекама, или се окупимо кући код неког“, каже Јована, ученица врањске Гимназије.
Говорећи о корзоу немогуће је не приметити да се ради о грађанском стилу живота једног времена, и ритму једног града. Ипак на крају „свако време носи своје бреме“, како каже наш саговорник, и можда ће се некад о фејсбуку или нечему другом разговарати као што ми данас разговарамо о корзоу.
Једна по једна улица у граду добијају нови асфалт. Задовољни су грађани и то не крију, а комунални програм полако, али сигурно одмиче. Голим оком се види да је дебео слој асфалта, којим је прекривена улица Добривоја Станковић, испод некадашње фабрике Коштана. Тренутно се раде завршни радови, лепеза према улици 22. децембра и уређење око ивичњака.
"Било је неравнина, рупа, али сада није лоше, направљена је екстра. Мало су ивичњаци лоши, али то ће се направити и тротоари. Није лоше. Улица нам изгледа врло лепо, лепо пресвучена, само још мало да се заврши.Чак и добар слој асфалта су поставили, тако да је стварно лепо. Улица је перфектна, најлепша улица у Врању", кажу грађани Врања.
Пресвлачење коловоза у улица Добривоја Станковића је наставак комуналног програма за ову годину, посао који је уговорен и који се реализује.
"Овде је у питању пресвлачење улице у дужини од 197 метара, ширина је 6 метара. Издвојено је милион и сто хиљада динара за ову улицу. За сада тротоари нису уговорени, већ само сређивање коловоза. Ако буде било проблема, Градска управа ће одговори на захтеве грађана", каже Тања Ничић стручни надзор.
И није ово само прича за медије. Потрудили су се грађани да нам кажу да су стари Врањанци, пресељени из Загребачке улице. Да су поносни на своју улицу и на дрворед који су сами засадили и сами га одржавају.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
