На територији града  има насеља која немају канализациону мрежу  па житељи тих делова проблем решавају копањем септичких јама.  Када су оне прописно изграђене и редовно се чисте, то није проблем.  Али,  када се септичка јама претвори у извор заразе зато што  неко мисли да је нормално да отпадне воде и фекалије пливају  на све стране, онда је то проблем не само насеља већ целога града.

Статистика каже да  вода из скоро 90 посто бунара на југу Србије није за пиће, а да поред дивљих депонија, томе доприносе септичке јаме. А баш је таква једна у улици Ратка Павловића бб.

Ова баруштина недефинисаних граница, облика и запремине, стоји непуних 50-так метара од кућа и одмах поред пута  који води ка пољопривредном земљишту, њивама и воћњацима.

За Властимира Јовановић који каже, има фарму од 60 оваца, ситуација се одмакла контроли.

Људима  ове и околних улица,  досадило је  да стрепе да ли ће неко дете упасти у јаму  јурећи за лоптом која не ретко заврши на сред  фекалија, како да дођу до својих поседа или како да преживе несносан смрад нарочито у летњим месецима, па су се, још 2017., обратили Комуналној инспекцији. Потписале се комшије против тројице власника кућа из којих се, како кажу, изливају отпадне  воде и фекалије  по којима они газе, па моле надлежну службу да предузме неопходне мере како би се  спречила  евентуална  зараза  по околину.

За једну од комшиница која је је означена као власница септичке јаме, ово је све зла намера.

Што се тиче надлежних, у Комуналној инспекцији су потврдили да су по пријави изашли на терен и наложили изградњу прописне септичке јаме свима у овом делу улице Ратка Павловића, те да ће у наредном периоду извршити ванредни инспекцијски надзор и предузети све неопходне мере у оквиру својих надлежности. 

По Одлуци о комуналном уређењу града, изградња септичких јама није дозвољена осим ако није изграђена градска канализациона мрежа. У том случају, уз објекат је власник дужан да изгради септичку јаму која ће испуњавати санитарно –хигијенске услове. Септичке јаме морају се чистити чим се напуне две трећине њихове запремине, а чишћење пада на терет корисника.  У Одлуци о комуналном уређењу града, јасно је наведено да је извођење фекалних и других отпадних вода на улице и друге јавне површине забрањено и кажњиво, тако да је прописана новчана казна у распону од пет до 50 хиљада динара за онога чија септичка јама није израђена у складу са прописима или септичку јаму не чисти на начин како је Одлуком предвиђено.

За становнике на северној земљиној полулопти, данас 20. марта у 22 часова и 58 минута календарски почиње пролеће. Крајем месеца прелазимо и на летње рачунање времена, па казаљку треба померити један сат унапред. У исто време, за становнике јужне полулопте почиње јесен. На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине.

Занимљиво је да деца још увек у школи уче да је 21. март дан када пролеће почиње, а да је пролеће последњи пут у Европи тог датума почело 2007. године.

Иако температуре нису још увек праве пролећне, ваздух већ мирише на уживање у лепим и сунчаним данима, а узевши у обзир то да се сваке године пролеће скраћује за минут, више је него довољно да се са уживањем крене још првог дана пролећа као да је последњи, и као да после њега долази дуга и хладна зима.

Једно је сигурно, за становнике на северној земљиној полулопти, данас 20. марта у 22 часа и 58 минута календарски почиње пролеће.  

По мишљењу већине, пролеће је најинспиративније годишње доба, и никада не долази само, за њега се везују најлепши мириси, звуци и осећања. Неке студије кажу да је „пролећно лудило“ стварно, и да неки људи управо због овог дешавања имају осећај као да имају више енергије.

Ако вас је и стигао пролећни умор, па због тога прве пролећне дане не можете да дочекате пуни ентузијазма, не брините саветују лекари, јер траје 15- ак дана колико је организму довољно да се привикне на промену времена.

И не заборавите да уживате у пролећу  што више јер траје само до 21. јуна. Смејте се што више, шетајте... Јер како је објаснио наш нобеловац Иво Андрић „Ништа жив човек не може изгубити што му једно пролеће не може повратити, нити може човек бити трајно несрећан док Бог даје да се душа лечи заборавом и земља обнавља пролећем“.

Одлуком града, брига о напуштеним псима поново је у делокругу рада јавног предузећа Комрад. Након урађених процедура већ је спроведена прва акција хватања напуштених паса у близини вртића и школа. 12 паса је смештено у прихватилиште у Давидовцу.

Служба зоохигијене у врањском Комраду напокон почела да ради. Спроведена је јавна набавка, а посао смештаја паса добила је Ветеринарска станица Врање, која се и једина јавила на оглас и која има свој прихватилиште за псе.

"Прошле недеље смо званично кренули са хватањем паса. У четвртак је била прва акција. Ухваћено је 12 паса луталица. Они су смештени у прихватилиште, тамо  ће бити вакцинисани, стерилисани и чиповани, и тамо ће бити 30 дана", каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.

С обзиром на то да се уписује где су ухваћени, након 30 дана враћају се на прботно место.  Одатле, а и из прихватилишта, грађани могу да их узму ако желе, јер су вакцинисани и безбедни.

"Радиће се по потреби и у сарадњи са зооинспекцијом, јер они дају налог Комраду. У почетку ће то бити код школа, код установа попут Здравственог центра, а касније ћемо проширити акцију и на друге делове града. Најважније је око школа, јер су деца најосетљивија категорија".

Требало би да се смањи популација напуштених паса, истиче Цветковићева.Много пара из буџета је протеклих година одлазило на трошкове везане за уједе паса луталица.

Рампа и кочићи дочекаће сваког ко пожели да се паркира код доње пијаце, на Тгу братства и јединства. Дуго година станари околних зграда мучили су муку са паркирањем и на крају су узели ствар у своје руке.

Оваква слика дуго није виђене на овом простору. Можда само  онда када је Врање био град са тек неколико аутомобила, а не као данас трећи у Србији по броју аутомобила у односу на број становника.

Свакоме је било лако, било да је пошао на пијацу, да прати неког на аутобус или до продавнице да паркира баш ту. Да ли су и како са паркинга могли да крену они који живе у оклоним зградама, макар и до лекара, никога није било брига.  Због тога је саобраћајна полиција и паук служба имала врло честе позиве, баш од станара ових зграда.

"Сада је идеално, а биће још боље, када ставимо катанац. Имали смо проблема, са људима, свађали се, псовали нас, моткама, ишли на нас. То је наша инвестиција сами смо сакупили новац, платили мајсторе и направили. Сада ћемо ставити знак стоп. Обележићемо паркинг места за возила за свако возило из солитера, ове зграде и ових пословних људи у окружењу и свако ће имати савоје паркинг место и више неће бити проблема", каже један од станара.

Грађани су најпре добили сагласност Министарства одбране.  Након добијања сагласности, прикупили су новац и поставили кочиће и рампу. Већ на самом почетку страдало је неколико стубића.

Ипак, сада је сасвим друга слика поред доње пијаце, а постоји и нада да ће овај потез натерати све оне који немају где да се паркирају да почну да користе гаражу Текија, која је у непосредној близини.

Служба зоохигијене у врањском Комраду, напокон је почела да ради након одлуке да се тај посао врати овом предузећу. Спроведенa је јавна набавка, а посао смештаја паса добила је Ветеринарска станица Врање, која се и једина јавила на оглас и која има своје прихватилиште за псе. ‘’Већ је спроведена прва акција и ухваћено је 12 паса луталица. Приоритет имају школе, вртићи и друга места где се пси највише окупљају. Они ће бити вакцинисани, стерилисани и чиповани, а након 30 дана враћени на првобитно место, одакле грађани могу да их узму ако желе, јер ће бити безбедни. Акција ће се спроводити према потреби,’’ каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.