Вилотијевић: Савремена настава захтева савремене наставнике

Осавремењивање наставе, коме се тежи дуги низ година, убрзано је појавом корона вируса. Одједном су се школе нашле пред изазовом да наставу организују онлајн, при чему ученици у највећој мери самостално долазе до знања, уз инструкције учитеља или наставника. То је циљ коме се у настави тежи још од појаве информационе технологије, а колико ће још бити потребно да се настава и суштински промени у овом смислу, остаје под знаком питања.

На тему осавремењивања наставе разговарали смо и са истакнутим дидактичарем и педагогом, професором доктором Младеном Вилотијевићем. Он је аутор бројних уџбеника и промотер нових идеја и модела рада у образовању. Истиче да информациона технологија, која је посебно у настави дошла до изражаја последњих месеци, отвара нове могућности да школа буде ефикасна и да сваког ученика води до успеха. ''Информациона технологија уткана је у нову дидактику која је све више у развоју,'' наглашава Вилотијевић.

-Информациона технологија прави револуционарне продоре, настава до сада и настава убудуће није једна те иста. Данас се говори све више о новој, продуктивнијој наставној парадигми као што је информациона технологија, која доприноси томе, то је такозвана информатичко развијајућа настава, за разлику од традиционалне наставе која се заснива на предавању, на слушању, на пасивном учешћу ученика у наставном процес, каже проф. др Младен Вилотијевић, дидактичар.

Истраживање је кључ напредовања, наглашава Вилотијевић и додаје да је ученик истраживач у савременој настави. Велики алат за тако нешто представља информациона технологија, и није чак необично да ученици данас едукују своје наставнике из информатике, јер наставници често касне за ученицима. Оно што је проблем у осавремењивању наставног процеса је то што је школа конзервативна институција, закључује Вилотијевић.

-Школа је прилично неиновативна, застарела, мали број наставника је који крче пут, мали број је иноватора, а велики конзерватора. На увођење разредно-часовног система у неким земљама чекало се 100 година, неће ваљда то бити судбина и нове наставне парадигме, јер ове нове информационе технологије нагоне на промене. Не може наставник гледати да предаје, а стварност је друга, и сам мора радити на себи, наглашава проф. др Младен Вилотијевић, дидактичар.

Некада је чињеница да наставник може да образује стотину ученика истовремено представљала револуцију, али оно што је некада било револуционарно, данас је конзервативно, предавања су постала кочница стваралачке наставе.

Савремена школа није напредна, већ се у њој губи време кроз понављање градива које деца могу сама научити. Улога наставника требало би да се заснива на давању инструкција ученицима како да истражују, а не на предавању.

Коришћење информатичких средстава за стицање знања требало би да остане пракса и након завршетка онлајн наставе и повратка у школске клупе, мишљење је стручњака.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 23 децембар 2020 13:28

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter