Инклузија: Од идеје до реализације

Законом из 2009. године свој деци омогућено је образовање у редовним школама. Инклузија деце у образовни систем изазвала је најразличитије реакције. Сада, након одређеног времена од како је уведена, може да се говори и о конкретним резултатима њене примене. Како све то изгледа у пракси, најбоље ће сведочити они који раде са децом са инвалидитетом.

У Врању и округу релативно успешно се реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем. У основним школама у прошлој школског години било је укупно 77 ученика са инвалидитетом који су похађали редовну наставу, док је у средњим школама било 24 ученика обухваћених ИОП-ом 1 или 2. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Из прве генерације ученика, која је завршила 2018. године основну школу један је уписао Економску, један је отишао у Специјалну, један у боравак за децу са сметњама у развоју. Ево то дете има много већи напредак него од првог до осмог разреда код нас, дакле има школованих људи који раде са том децом, који су се школовали за рад са том децом и ти људи треба да раде са њима. Ја не кажем да деца са инвалидитетом треба да се искључе из редовне школе, они треба да буду ту и да се социјализују, али да буду са децом, на пример, на часовима као што су физичко, музичко, ликовно'', рекао је Ненад Стефановић, директор ОШ ''Радоје Домановић''.

''Инклузија би требало да заживи у школама, али она ће моћи да истински живи једино ако широка друштвена заједница предузме неопходне корака на различитим нивоима, од непрестаног усавршавања наставника за рад са децом са посебним потребама преко обезбеђивања додатних средстава, рецимо уџбеника'', истакла је Марина Стојановић, директорка ОШ ''Вук Караџић".

Дефектолози, са друге стране, сматрају да деца потпуни третман добијају тек у школи која је у потпуности прилагођена њиховим потребама.

''Сматрам да инклузија није организована на адекватан начин, сматрам да је све неприпремљено, ваљда су и родитељи увидели, па последње две три године имамо прилив деце већи него раније. Ми у односу на редовне школе радимо са мање деце у одељењу, групе су мање, имамо могућност да се посветимо сваком детету појединачно, према њиховим способностима. Настава се организује по редовном плану, али за сву децу се израђује ИОП 2, с тим што имају и могућност индивидуалних часова'', рекла је Ивана Цветковић, ШОСО ''Вуле Антић''.

Нажалост, има и деце са инвалидитетом која не похађају ни једну образовну установу и таква деца углавном су корисници других удружења или дневног боравка. Највећи проблем је то што многа деца са инвалидитетом живе у руралним подручјима, и они ни на један начин нису социјализовани, и из најразличитијих разлога не уживају ни један вид васпитно образовног рада.

Оцените овај чланак
(1 Глас)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Почео турнир у Златокопу - Радио Телевизија Врање https://t.co/maZkYqsVoX via @tripplesworld
ОШ „Предраг Девеџић“ добила нови намештај - Радио Телевизија Врање https://t.co/HRSi8Nmyif via @tripplesworld
Радови на пресецању улице Краља Петра Првог ослободиоца у Врањској бањи - Радио Телевизија Врање https://t.co/CA3U1dQXM3 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter