Образовање

Образовање

Почело је друго полугође али и припреме за мерење радиоактивног гаса у школама и вртићима. Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, наставља мерење концентрације радона на територији наше земље. Још увек није познато да ли ће детектори за радон бити распоређени и у школама и вртићима у Врању.

Ученици основних и средњих школа Пчињског округа, вратили су се у школске клупе. Почело је друго полугодиште, након што је због грипа, на препоруку Министарства здравља, школски распуст продужен за још пет радних дана.

Како ће се изгубљени часови надокнадити, школе ће одлучити самостално, али је сигурно да продужетка школске године неће бити, поручују из ресорног министарства.

Осим ове, из министарства најављују и почетак дистрибуције пасивних радонских детектора за више од хиљаду школа и вртића у Србији. Ово је најавио и Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

Међутим, састанак са руководиоцима школских управа биће одржан данас у Министарству просвете, након чега ће се знати у којим школама и вртићима ће бити обављено мерење, каже Јовица Станковић, просветни саветник. То значи да још увек није познато да ли ће нека од школа или вртића на територији нашег града добити радонски детектор.

Планирано је да пет хиљада интегралних пасивних детектора за мерење концентрације радона, три месеца буду постављени по школама и  вртићима где ће се обављати мерења. По истеку тог периода, детектори ће бити послати у овлашћену лабораторију у Шведској, која ће након очитавања и обраде резултата податке доставити Директорату  за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

У Србији је већ рађена оваква провера, током 2015. и 2016. године када је утврђено да је просечна годишња концентрација природног радиоактивног гаса радона у Србији 105 бакерела по метру кубном и она је у границама просека у Европској унији.

Радон је природни радиоактивни гас без боје мириса и присутан је у многим материјалима одакле може да доспе у животну средину. У организам улази респираторним путем.

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 фебруар 2019 14:13

Ученици основних и средњих школа Пчињског округа вратили су се у школске клупе. Почело је друго полугодиште, након што је због грипа, на препоруку Министарства здравља,  школски распуст продужен за још пет радних дана. О надокнади часова, школе ће самостално одлучивати. Продужетка школске године неће бити, кажу у ресорном министарству.

 

Након десетодневног боравка у Русији, осамнаест гимназијалаца, са професорком руског језика Данијелом Спасић и директорком ове школе Сузаном Мишић Станковић, вратили су се у Врање са уговором о сарадњи са једним од руских Универзитета и пуни утисака о земљи, како кажу, братског народа.
Отварањем Руског кутка, врањској Гимназији су се отворила врата руског Универзитета. Уз сарадњу са Епархијом врањском, створила се могућност да ученици Гимназије посте Русију и ту прилику су искористили. Максимално. Отишли су, пре свега,  да потпишу  уговор о сарадњи између врањске Гимназије и Универзитета "Шухов" из Белгорода јер  сарадња на том нивоу,  отвара врата нашим ученицима да студирају у Русији.
"После званичног потписивања уговора о сарадњи Гимназије "Бора Станковић" и Универзитета "Шухов" у Русији, представници Универзитета презентовали су факултете који нуди 37 прогарма на основним студијама, 11 специјалистичких програма, 27 мастер програма и 15 докторских програма. Наши ученици су показали велико интересовање за студирање у Русији", рекла је професор руског језика Данијела Спасић.
Нашим ученицима је представљен програм студирања који је на високом нивоу.  Нуди се интерактиван начин рада, а  омогућено је и  учење на даљину. За већину њих ово искуство не значи дилему,  да ли или не студирати у Русији.
Николина Станковић каже да је било велико искуство посетити све катедре, било их је 42. Утисак су оставили и професори.  Посетила сам катедру архитектонског факултета, и опчињена сам и сви ми размишљамо о студирању у Русију.  
Новак Ђуровић каже да је свестан да је студирање у матици предност али да ће уколико се одлучи за Русију то бити прави погодак јер је студирање тамо пријатно јер је осетио породичну атмосферу где се нигде не може осетити.
Москва је предивна али не би тамо студирала јер је скупо, можда у другом граду али би отишла тамо јер су сви тамо пријатни и гостољубиви и то ме одушевило, каже Милена Ристић.
Ова група гимназијалаца је, поред образовних установа имала прилику да се упозна и са културом и традицијом руског народа што их је, кажу опчинило.
Сарадња са Русијом ће се наставити, а  у марту је планирана  узвратна посета студената Универзитета "Шухов".

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 14:32

Законом из 2009. године свој деци омогућено је образовање у редовним школама. Инклузија деце у образовни систем изазвала је најразличитије реакције. Сада, након одређеног времена од како је уведена, може да се говори и о конкретним резултатима њене примене. Како све то изгледа у пракси, најбоље ће сведочити они који раде са децом са инвалидитетом.

У Врању и округу релативно успешно се реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем. У основним школама у прошлој школског години било је укупно 77 ученика са инвалидитетом који су похађали редовну наставу, док је у средњим школама било 24 ученика обухваћених ИОП-ом 1 или 2. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Из прве генерације ученика, која је завршила 2018. године основну школу један је уписао Економску, један је отишао у Специјалну, један у боравак за децу са сметњама у развоју. Ево то дете има много већи напредак него од првог до осмог разреда код нас, дакле има школованих људи који раде са том децом, који су се школовали за рад са том децом и ти људи треба да раде са њима. Ја не кажем да деца са инвалидитетом треба да се искључе из редовне школе, они треба да буду ту и да се социјализују, али да буду са децом, на пример, на часовима као што су физичко, музичко, ликовно'', рекао је Ненад Стефановић, директор ОШ ''Радоје Домановић''.

''Инклузија би требало да заживи у школама, али она ће моћи да истински живи једино ако широка друштвена заједница предузме неопходне корака на различитим нивоима, од непрестаног усавршавања наставника за рад са децом са посебним потребама преко обезбеђивања додатних средстава, рецимо уџбеника'', истакла је Марина Стојановић, директорка ОШ ''Вук Караџић".

Дефектолози, са друге стране, сматрају да деца потпуни третман добијају тек у школи која је у потпуности прилагођена њиховим потребама.

''Сматрам да инклузија није организована на адекватан начин, сматрам да је све неприпремљено, ваљда су и родитељи увидели, па последње две три године имамо прилив деце већи него раније. Ми у односу на редовне школе радимо са мање деце у одељењу, групе су мање, имамо могућност да се посветимо сваком детету појединачно, према њиховим способностима. Настава се организује по редовном плану, али за сву децу се израђује ИОП 2, с тим што имају и могућност индивидуалних часова'', рекла је Ивана Цветковић, ШОСО ''Вуле Антић''.

Нажалост, има и деце са инвалидитетом која не похађају ни једну образовну установу и таква деца углавном су корисници других удружења или дневног боравка. Највећи проблем је то што многа деца са инвалидитетом живе у руралним подручјима, и они ни на један начин нису социјализовани, и из најразличитијих разлога не уживају ни један вид васпитно образовног рада.

За ученике завршних разреда средњих школа Министарство просвете спрема новине. Наиме, ради се о новом концепту уписа на факултет, тако да ће ученици који се спремају за полагање матуре и пријемног испита за две године полагати само један испит-велику матуру. А друго полугодиште доноси са собом кратку обуку из одбране и цивилне заштите.

Велика матура најављивана је 2014. па 2018. и сада 2019. године. Ове године као рок за њен почетак означена је 2021. година када ће полагање велике матуре заменити полагање пријемног испита. Формиран је и тим на нивоу Министарства који разрађује одређене процедуре које треба да се спроведу за увођење полагања опште, стручне и уметничке матуре на крају средњег образовања.

„Интересантно је да ћемо до 2021. године када ће прва генерација полагати велику матуру имати две пробе на којима ће да се одмери тежина тестова, тако да не буде неких већих изненађења на крају. Битно је да се на тај начин помаже добрим ученицима да не лутају од факултета до факултета, него да се на основу тога упишу или конкуришу на свим факултетима у Србији, што није био случај до сада. Друга добра ствар је да ће добри факултети имати добре студенте и неће бити толико путовања. У почетку ће ићи мало теже, па ће можда неки факултети радити додатне филтере, али временом ће вероватно да се поједностави процедура уписа“, каже просветни саветник Јовица Стевановић.

Велика матура подразумева полагање матерњег језика и математике под условом да је она заступљена више од две године, и изборни предмет који бирају ученици у зависности које факултете желе да наставе. Сваки од факултета ће дати списак предмета који су интересантни за групу коју они школују.

Предмет „Одбрана и заштита“ је избачен из образовног система 1992. године, али сада се осетила потреба, а то налаже и Закон о народној одбрани да ученицима ипак требају нека знања и вештине када је реч о одбрани и понашању у ванредном и ратном стању.

„Из тог разлога дошло се до заједничког решења Министарства одбране и Министарства технолошког развоја да се садржај обуке реализује у средњим школама за ученике завршних разреда. То ће почети од другог полугођа ове године и до краја школске године свака од школа треба да организује најмање два или четири часа. Биће заступљено 11 тема и школе саме бирају које ће да реализују. Обуке ће се радити на разредним часовима“.

Практичне обуке из овог предмета нису предвиђене.

 

Последњи пут измењено уторак, 12 фебруар 2019 14:33

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter