Образовање

Образовање

У Основној школи „Војвода Радомир Путник“ у Џепу, у општини Владичин Хан, настава се у потпуности одвија у школи. Родитељи и ученици одлучно су одбацили он лајн модел, јер желе директан контакт са наставницима.Настава је организована без проблема, јер поседују расположиве капацитете за безбедан боравак ученика и наставног особља.

Ученици нису имали дилему. Уморио их је дужи распуст и седење код куће и желели су да се врате у школске клупе. Кажу да лакше уче и разумеју градиво када могу директно да питају своје учитеље и наставнике, а ужелели су се и другова и другарица. Морали су да се привикну на нове епидемиолошке мере, на ношење маски, држање дистанце и појачану хигијену.

Лара Митровић каже да се већ навикла на маску и да зна да мора да је носи. Радује се што је опет у школи. Матеја Станисављевић каже да му маска по мало смета док је на часу. Настава се не разликује, а допада му се и што су часови скраћени.

Лани Величковић је мало чудно да иде у школу у доба короне, али сналази се. Навикла је да носи маску, скида је само када говори на часу, и на отвореном. Не воли он лајн наставу јер, како каже, неки настаници предају пуно и не чекају да се запише.

Директорка Милена Зафировић каже да је у овом случау позитивно што имају мањи број ђака него градске школе, јер су могли да испоштује све што налаже ресорно министарство и кризни штаб. Ученици су учионицама на прописаној дистанци, води се рачуна о хигијени и свему што је потребно. Иста је ситуација и у 6 подручних одељења.

-Ми у учионици имамо и 7 и 10 ученика, клупе су распоређене тако да је држање физичке дистанце испоштовано, ученици су на удаљености од 1,5 метара. свако седи сам у клупи.Ученици поштују то и врло су савесни каже Милена Зафировић.

Родитељи су у обавези да деци пре поласка у школу измере температуру и уколико посумњају на нешто, дете задрже код куће, а изостанак пријаве одељенском старешини. С обзиром на то да се школа налази у лепом природном окружењу, поред реке и окружена шумом и да поседује велико, уређено двориште, већи део наставе се одвија напољу.

-Ми смо у здравој, еколошкој средини, и настава може да се одвија напољу. Ту не треба да се носе маске. И настава физичког и здравственог васитања се такође изводе напољу. свакако је за децу најбоље у оваквим епидемиолошким условима да буду и напољу, у природи.

У школи наставу похађа и припремно предшколска група установе „Пчелица. И они су морали да се прилагоде новонасталој ситуацији и придржавају се мера заштите.

 

Последњи пут измењено уторак, 22 септембар 2020 16:52

У Гимназији „Јован Скерлић“ и Техничкој школи у Владичином Хану настава се одвија по плану и у доба короне. Услови су специфични, сви се слажу. Ученици су се изјаснили за комбиновани модел наставе. Морали су да приме и „госте“ из школе „Бранко Радичевић“ која се реконструише.

Настава је организована у складу са препорукама министарства. Све је припремљено на време и ученици су кренули на време са школским обавезама. Једне недеље су у школи, а друге прате наставу од куће. Пошто су у истој згради и гимназијалци и ученици Техничке школе водило се рачуна и о томе да подједнако буду пре подне и поподне. Епидемиолошке мере се такође примењују.

Ивица Марковић, директор Гимназије објашњава:“ После сваког часа се чисти у договору са Техничком школом, јер смо у истој згради, само у супротној смени. Организација је другачија, пошто је максималан број ученика 16. Поделили смо их у групе, било је мало проблема око распореда часова, али све је урађено како треба“

 У Техничкој школи су били у обавези да се побрину и за стручну праксу јер су им поједини смерови у дуалном образовању. Све време се води рачуна о безбедности деце.

-Имамо искуства с краја прошле школске године. Мислимо да је комбиновани начин наставе мало лакши и да су мање потребне онлајн платформе, презентације и сва остала електронска помагала. Професори могу ученицима да дају материјал оне недеље када су у школи, чак и за другу седмицу. Ми имамо и ученике на професионалној пракси. У договору са компанијама где иду одлучено је да се настави са тим. И тамо се максимално поштују епидемиолошке мере“, каже Слађан Ђорђевић, директор Техничке школе,  каже Слађан Ђорђевић, директор Техничке школе.

Ова школска година специфична је и по томе што у смени са гимназијалцима иду и ученици Основне школе „Бранко Радичевић“ чија се зграда реконструише. За њих су обезбеђена посебна одељења у којимасамо они слушају наставу.

Марковић каже да су и гости добродошли у њиховој школи.“ Зграда школе „Бранко Радичевић“ је у реконструкцији па смо и то мотрали да ускладимо. Ослободили смо учионице за њих, а наше пребацили у кабинете. То ће бити за кратко време, јер су нам грађевинци рекли да ће зграда Бранкове школе бити ускоро завршена наглашава Ивица Марковић директор Гимназије.

Директори обе школе потрудили су се да, у складу са епидемиолошком ситуацијом, обезбеде и наставу у природи. Па је тако у дворишту направљен летњиковац који се већ увелико користи. Постављене су клупе, табла и све функционише како треба. Само да потрају и сунчани дани.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 16:16

Ученици четвртог разреда основне школе ''Радоје Домановић'' радују се повратку у школске клупе. Директна настава омогућава им конверзацију са учитељицом, што је њима врло значајно. Маске им ускраћују невербалну комуникацију, чији недостатак сви осећају.

-Фали нам осмех, узајамна невербална комуникација, али навикавамо се да радимо под маскама, каже учитељица Сузана Стојилковић. Она води одељење четврто један и признаје да им је било лакше јер се већ познају.

Првацима и онима који прелазе на следећи ниво школовања је знатно теже, истиче учитељица.

- Мало отежано је кренула прва недеља, али научили смо да поштујемо све мере које су предложене од стране Кризног штаба, свакодневно причамо са децом како треба да се понашају. Е сад, колико нам је лепо, мислим да нам није лепо, носимо маске које су у првој недељи пале тешко свој деци, нека деца нису могла да се изборе са маскама, што због наочара, што због врућине, сада се већ некако навикавамо, мада мислим да нам и даље није пријатно. Ми смо већ успели да препознамо погледом једни друге, знамо се, тако да је нама лакше, мислим да је првацима најтеже, ипак су деца та која памте лик своје учитељице, па онда све остало, каже учитељица.

Часови трају тридесет минута, па се ради убрзано како би се пратио наставни план и програм. Учитељица каже да им фали времена за међусобну комуникацију, а ученици су сложни да је боље и овако, него онлајн.

- Мени је онлајн било мало теже, нисмо могли лепо да чујемо, а сада кад сам се вратио у клупу лакше ми је, лакше учим, али ми недостаје друг из клупе, каже Матеја Манасијевић.

-Онлајн настава ми уопште није пријала јер сваки пут кад нешто пишем немам довољно времена да све препишем и онда морамо да сликамо и да пишемо и ако нам нешто није јасно не можемо одмах да добијемо повратну информацију већ морамо да зовемо да питамо учитељицу., додаје Аница Богатиновић, ученица ове школе.

Ипак, има и оних који мисле другачије.

-Има и својих мана и предности. Предност је што не морам да радим сав домаћи, и друго могу да лежим у кревету и слушам, а овде морам да седим у дрвеној столици, али ова школа има и предности, могу да видим и другове и учитељицу, али ако ћемо отворено ја сам ти човек који је више за онлајн наставу, налашава Андрија Ђорђевић.

С обзиром да је 15 дана прошло од почетка школске године, ученици и наставници навикли су се на новонасталу ситуацију и наставу под маскама. Надају се да ће на овај начин сачувати себе и друге и да неће доћи до поновне обуставе рада у школи.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 14:04

Заменица градоначелника Зорица Јовић одржала је састанак са директорима свих основних и средњих школа са територије града Врања, као и директорком и главним васпитачима ПУ “Наше дете”. На састанку је разматрана тренутна епидемиолошка ситуација на подручју града, а било је речи и о неопходности одржавања континуитета у предузимању свих неопходних превентивних мера заштите од вируса корона.

Препоручено је да се запослени у васпитно-образовним установама придржавају препорука Кризног штаба Владе Републике Србије, Министарства здравља, препорука и упутстава Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и закључака и препорука Градског штаба за ванредне ситуације, које се односе на превенцију и сузбијање вируса ковид 19.

Такође, препоручено је да родитељи приликом довођења деце у школу, не улазе у школска дворишта и објекте, већ да децу испрате до школске капије и да су у обавези да том приликом и они носе заштитне маске.

Констатовано је да је основни и најважнији задатак свих у систему васпитно-образовног рада да се очува здравље деце и запослених.

Састанку су присуствовали градски већник Александар Стајић, саветник градоначелника за здравство Мирољуб Станковић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, представници Завода за јавно здравље у Врању, Здравственог центра, Канцеларије за ванредне ситуације, шефица Одсека за образовање и начелник Одељења за инспекцијске послове Градске управе.

У издању Педагошког факултета у Врању изашла је из штампе књига Писменост академије наука Хаџи Тодора Димитријевића.

Прво издање ове књиге изашло је 1936. године, а декан поменутог факултета професор доктор Зоран Момчиловић дошао је на идеју да приреди и изда све књиге из библиографије Хаџи Тодора до којих су он и његови сарадници дошли, а то подразумева 18 издања од 1913. до 1977.  године.

Хаџи Тодор Димитријевић био је контроверзна личност српског академског друштва двадесетог века.

У делу Писменост академије наука сажета је његова стална борба са Српском академијом наука, коју је овај лингвиста стално критиковао.

Често се назива Дон Кихотом свога доба, а то да ли је он био у праву или не, остаје вечита расправа стручне јавности.

Поф. др Зоран Момчиловић, приређивач каже: ''Мени је он био интересантан јер се дотакао неких тема које су мене јако интересовале и мени се чини да се ради о једном изузетно храбром човеку, о томе говори чак и ова књига, иако њега називају Дон Кихотом у тој борби, јер књига говори о једном, под знацима навода ''сукобу'', једном интелектуалном сукобу са српским естаблишментом пре Другог светског рата и неоспорно се ради о једном интелектуалном авантуристи".

Момчиловић истиче да је додатно интересовање за овог знаменитог Врањанца код њега побудио професор доктор Момчило Златановић, као и дело Ристе Симоновића.

Из свих ових разлога он је одлучио да сакупи сва доступна дела Хаџи Тодора Димитријевића и да она угледају светлост дана у издању Педагошког факултета.

''Ова књига заправо има за задатак, како сам је ја разумео и схватио, да направи један интелектуални конфликт међу лингвистима који ће се бавити овим проблемима којима се бавио хаџи Тодор Димитријевић у сукобу са Александром Белићем, нашим великим научником, ректором и председником Српске Академије наука и уметности", истиче проф. др Зоран Момчиловић.

Поред доктора Зорана Момчиловића, приређивач овог издања је и Владимир Момчиловић.

На списку књига које ће доживети своје реиздање налазе се дела Хаџи Тодора Димитријевића од 1913. до 1977. године, а нека од њих која су издата на енглеском, шпанском и португалском први пут ће бити објављена на српском језику.

У прикупљању и припреми грађе помогли су и Александра Јанковић, Ана Спасић Стошић и Марија Михајловић.

Последњи пут измењено четвртак, 10 септембар 2020 16:57

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter