Образовање
Колико су наши млади предузимљиви, маштовити, креативни, па и пословни показаће сутра на такмичењу у предузетништву. Задатак је направити најбољи бизнис план, а на њему ради 150 ученика средњих и основних школа са територије града.
Такмичење у предузетништву са задатком израде бизнис планова, за ученике средњих и основних школа је у току. Данас се раде планови, а припремна радионица одржана је јуче.
"Циљна група су ученици осмог разреда основних школа и ученици прве године средњих школа. Врање је 24. град који учествује у овом такмичењу. Захваљујем се свим ученицима и свим школама и менторима који су се одазвали позиву и верујем да ће најбољи тим и бизнис пројекат, који буде завршен до четвртка, победити. Такмичарски дан је четвртак 21. март у сали Дома војске од 12 сати. Пријављено је 35 тимова", каже Зорица Јовић, градска већница.
Организатор такмичења је Савез проналазача Србије у сарадњи са градом и Канцеларијом за младе. Ово је пројекат Владе Србије.
"Ми треба да чујемо шта млади хоће, они су пут садашњости ка будућности. Ми њих само пратимо, а не они нас и то је велика разлика, ко то не разуме он је погрешио када су деца у питању. Они стварају генерације, не ми. Ми смо их увели у програм живота, а они стварају будуће генерације", каже магистар Слободан Бата Симић, заменик председника Савеза.
Искуство је показало да су млади врло заинтересовани и за пољопривреду и за ИТ сектор, што је одлично. Деца која долазе из руралних средина нарочито се интересују за област пољопривреде. И медицина је тема интересовања младих, а машта им је огромна, каже Симић.
Поводом Дана гимназије, професори и ученици ове школе организовали су бројне активности којима ће обележити недељу посвећену својој школи. Отварање Недеље школе је у четвртак 21. марта, а програм ће трајати до среде 27. марта када врањска Гимназија слави Дан школе у сали Дома војске, и за то вече предвиђен је музичко-сценски наступ. На програму ће се између осталог наћи и предавања, такмичења, представа, али и отварање новог кутка у Гимназији.
Висока школа за пословну економију и предузетништво „ПЕП“ у Врању, организује за средњошколце и своје студенте бесплатан одлазак на Форум младих лидера који ће бити организован у Београду 30. марта. За средњошколце у школама на територији Пчињског округа биће организоване презентације студијских програма овог факултета. Ова високошколска установа будућим студентима нуди могућност студирања на даљину, познатији као ДСЛ програм на акредитованим програмима академских и мастер студија.
Висока школа за пословну економију и предузетништво „ПЕП“ у Врању, организује за средњошколце завршних разреда који намеравају да упишу овај факултет, али и своје студенте, бесплатан одлазак на Форум младих лидера који ће бити организован у Београду 30. марта.
„Форум младих лидера се већ 3. годину за редом развија и рeализује на факултету са циљем да будући студенти, средњошколци и садашњи студенти размене своја знања, вештине и могућности и схвате да могу бити успешни, млади предузетници, руководиoци, лидери у Србији а не да одлазе ван ње. Форум младих лидера ће ове године имати више од 300 учесника, са територије Пчињског округа сви средњошколци заинтересовани за ову висoкошколску установу и студенти овог факултета могу отићи у Београд на форум лидера где ће слушати низ предавања еминентних предавача који ће говорити о свом путу успеха у сфери бизниса, развој малог и средњег предузетништва. Биће додељени и разни сертификати и референце учесницима Форума лидера“, рекао је Милош Николић, менаџер ВШП „ПЕП“ Врање.
Ова високошколска установа улаже у научноистраживачки рад својих студената кроз организацију конференција националног и међународног карактера, обзиром да се студирање може наставити и у земљама ЕУ.
„Сваке године организујемо конференцију која је међународног карактера. Имамо преко 20 учесника из разних земаља света. Учествују и студенти са својим истраживачким , развојним и приступним радовима што им омогућава усавршавање. Акценат је на студентима мастер студија, јер ако наставе академско образовање потребна им је истраживачка делатност. Ту факултет нуди бесплатну обуку, усавршавање, истраживачки развој“, истакао је Николић.
У наредном периоду, факултет ће радити на афирмацији идеје да Врање постане универзитетски град како би се зауставио одлазак младих људи из града и округа.
Иначе, на основу акредитације Националног просветног савета од 2017. године овај факултет има акредитацију за извођење наставе за студије на даљину и то на програмима основних академских и мастер студија, на српском и енглеском језику. Студенти могу наставити и студије на универзитетима широм земаља Европске уније. У понуди су три смера, пословна економија и предузетништво, Финансије, банкарство и осигурање и Смер право након чега је студентима омогућено и полагање правосудног испита.
Поводом успешне реализације едукације „Исти а различити у образовању“, у сали Скупштине одржана је јавна презентација и подељене су награде и сертификати школама и ученицима мањинске националне заједнице, који су пролазили кроз обуку.
Едукација „Исти а различити у образовању“ трајала је 6 месеци.
„Даћемо награде најбољим ромским ученицима, таблете и лап топове. Надам се да ће они то искористити на најбољи могући начин, и надам се да ће ово бити само један део неке шире приче, а то је подизање нивоа образовања код деце ромске националности. У едукацији су учествовале све основне и средње школе на територији Врања и Врањске Бање“, каже заменик градоначелника Ненад Антић.
„Улагање у образовање је најисправније улагање које се пре или касније враћа кроз бољу позицију у друштву“, додао је Антић. Присутнима се обратио и градски већник за националне мањине Дејан Ивановић.
„Повод данашњег окупљања је заиста леп и ја се надам да ћемо убудуће имати више оваквих окупљања и да ћемо имати још бољу сарадњу не само са основним и средњим школама него и са свим сегментима ромске националне мањине“, наглашава Ивановић.
На крају свечаности, осим сертификата, најбољим полазницима подељено је и 7 таблета и 2 лап топа. Рачунар је добила школа „Бранислав Нушић“ из Ратаја и „Предраг Девеџић“ из Врањске Бање.
Неурохирург професор доктор Даница Грујичић разговарала је са студентима Педагошког факултета и ученицима средњих школа, као и њиховим наставницима и професорима. Представила је фондацију ''Заједно за младе'' која носи њено име, а коју су основали студенти Педагошког факултета у Ужицу и дала смернице како да студенти и ученици остваре одређена права или стипендију путем Фондације.
Амфитеатар Педагошког факултета био је препун студената, али и ученика средњих школа, наставника и професора. Као неко ко је доказан у својој области рада, али и уопште у науци, професор доктор Даница Грујичић изазвала је огромно интересовање. Сви су хтели да поставе питања, а говорило се о проблемима одласка из земље, проблемима у образовању, о марихуани и наркоманији, култури и медијима, о томе како постати успешан у својој професији али и о последицама НАТО агресије.
''Наравно да сада нема повећане радијације, наравно да нема опасности која је постојала 1999. године, али нано честице уранијума су отишле ко зна где и ко зна у чија плућа, бубреге, дебела црева. Ми не можемо све болести повезати са осиромашеним уранијумом, али оно што је држава била дужна одмах да уради, а није урадила, то је једна детаљна анализа животне средине, рећи које воде треба пити, које не и до ког времена, које њиве треба сејати које не и до ког времена, то је нажалост изостало'', рекла је проф. др Даница Грујичић, неурохирург.
''Долазак једне овакве особе која се бави општим и националним интересима и то чини одоздо, не са позиција моћи и не као човек који партиципира у политици, је од великог значаја за југ Србије, поготову за оне који ће учити младе људе и који ће учити како да будућа поколења остају овде и да нас буде више'', истакла је проф. др Данијела Здравковић, професор Педагошког факултета.
''Оно што је за нас значајно и битно је да ова кућа, на неки начин, поново облачи старо рухо, да она постаје отворена кућа за науку, културу, јавне трибине и за сва оваква дешавања'', рекао је проф. др Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета.
Даница Грујичић представила је и фондацију ''Заједно за младе'' која носи њено име, а коју су основали студенти Педагошког факултета у Ужицу. Циљ је да се помогне свој талентованој деци, од првог разреда основне школе, до завршних година факултета.
''Покушавамо да нађемо средства и да заиста ону децу која су најспособнија, најпаметнија, најталентованија, да нађемо начина да им помогнемо. Посебно нас интересује унутрашњост и средине у којима родитељи не могу да испрате све потребе једног талентованог детета'', додала је проф. др Даница Грујичић.
Учитељи, наставници, професори, и сами ђаци, колеге са факултета предлагаће најуспешније из области науке, уметности и спорта, који би требало да остваре право на неку врсту помоћи. Даница Грујичић истакла је жељу да наредна посета у Врању буде поводом стипендирања неког од студената или ученика.
Опширније...
Под слоганом „Рециклирај-природу не дирај“ почео је трећи по реду Еко квиз у коме учествују ученици старијих разреда свих основних школа са територије Врања и Врањске Бање. Они који однесу победу, одлазе на полуфинале које се одржава 10. маја у Соко Бањи, након чега следи финале у Горњем Милановцу који је прошлогодишњи победник републичког Еко квиза.
Укупно 12 школа учествује у Еко квизу, и до финала у коме ће се наћи три екипе, биће близу тридесетак наступа, како би се деца што више дружила међусобно, што је и један од циљева квиза. Дружења су предвиђена два пута недељно све док се не добије победник овогодишњег квиза из екологије.
„Основни циљ и значај овог квиза је подизање еколошке свести. Код нас старијих мењање свести мало теже иде, а ово су деца узраста од 5. до 8. разреда, а то нам је и циљ да баш код тог узраста деце радимо на мењању свести како би они могли касније да утичу и нас старије, а и да преносе на млађе нараштаје да је важно чувати нашу планету, и да екологија на крају стварно буде на нивоу на коме и треба да буде“, објашњава градски већник за заштиту животне средине Жикица Антанасијевић.
Иста правила, тестови и пропозиције у Еко квизу важе за све градове Србије. Ипак, начин припреме пред такмичење зависио је од креативности и слободне воље наставника биологије који су радили са децом.
„Детаљно смо се припремали, сваку вежбу смо посебно радили, имали смо мало времена за припрему али надам се да ћемо да прођемо. Питања су искључиво из екологије, а вежбе су више физичке природе него теоријско знање“, каже наставник биологије Љубомир Станковић
„Нисмо се дуго припремали, неких недељу дана, припремали смо се у сали за физичко, радили смо разне вежбе које се и овде раде. Доста сам научила за ово време“, открива једна ученица.
У првом кругу такмичења учествовале су екипе из школа "Јован Јовановић Змај", "20. октобар" Власе, "Вук Караџић" и "Доситеј Обрадовић". Исти број поена освојили су ученици из Доситејеве и школе "20. октобар". Трећепласирани су ученици Вукове школе, док су Змајевци испали из такмичења. До финала има још два круга, средином априла ће деца са својим наставницима у склопу квиза ићи у Београд на једнодневни излет.
У Пчињском округу биће распоређено 165 детектора за мерење концентрације радона. Они ће бити распоређени у школама и предшколским установама. У зависности од величине објекте неки ће добити по два или три детектора Мерења ће бити вршена у наредна три месеца. На нивоу целе земље биће подељено укупно 5 хиљада детектора.
Економско-трговинска школа у Врању богатија је од данас за седам нових компјутера, које је добила захваљујући доброј сарадњи локалне самоуправе са донаторима.
Ова школа је једна од оних у којој се школују деца миграната, тренутно њих петоро. То је био и повод да баш она добије компјутере. Ово је акција социјалне кохезије којој је циљ што веће укључивање деце миграната у образовни систем.
"Основни нам је циљ да што више укључимо децу миграната у наш образовни систем. Да им помогнемо у ситуацији у којој су се нашли јер у 20 веку оставити децу без образовања, без елементарног права на стицање знања, је равно катастрофи", каже директор школе Моме Андоновић.
"Ово је један пример добре праксе, јер је Економско-трговинска школа једна од три које су укључене у сарадњи са Министарством просвете у рад са децом мигрантима. Задовољство нам је што је школа показала интересовање за рад са њима, захвалност читавом колективу на челу са директором", каже градска већница Зорица Јовић.
Деца мигранти посебно су задовољна због могућности да раде и уче на савремен и бољи начин.
"Ово је шанса да образовање постане боље. Лоши су услови у земљама из којих долазимо. Ми смо дошли у ову школу, где смо у контакту са новим људима, причамо са њима и постајемо пријатељи", каже Стара Рауфи, ученица.
Већ првог дана организована је радионица на новим компјутерима у којој учествују сви ученици. Велико је интересовање свих за нове програме и могућности које рачунари нуде.
Почело је друго полугође али и припреме за мерење радиоактивног гаса у школама и вртићима. Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, наставља мерење концентрације радона на територији наше земље. Још увек није познато да ли ће детектори за радон бити распоређени и у школама и вртићима у Врању.
Ученици основних и средњих школа Пчињског округа, вратили су се у школске клупе. Почело је друго полугодиште, након што је због грипа, на препоруку Министарства здравља, школски распуст продужен за још пет радних дана.
Како ће се изгубљени часови надокнадити, школе ће одлучити самостално, али је сигурно да продужетка школске године неће бити, поручују из ресорног министарства.
Осим ове, из министарства најављују и почетак дистрибуције пасивних радонских детектора за више од хиљаду школа и вртића у Србији. Ово је најавио и Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.
Међутим, састанак са руководиоцима школских управа биће одржан данас у Министарству просвете, након чега ће се знати у којим школама и вртићима ће бити обављено мерење, каже Јовица Станковић, просветни саветник. То значи да још увек није познато да ли ће нека од школа или вртића на територији нашег града добити радонски детектор.
Планирано је да пет хиљада интегралних пасивних детектора за мерење концентрације радона, три месеца буду постављени по школама и вртићима где ће се обављати мерења. По истеку тог периода, детектори ће бити послати у овлашћену лабораторију у Шведској, која ће након очитавања и обраде резултата податке доставити Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.
У Србији је већ рађена оваква провера, током 2015. и 2016. године када је утврђено да је просечна годишња концентрација природног радиоактивног гаса радона у Србији 105 бакерела по метру кубном и она је у границама просека у Европској унији.
Радон је природни радиоактивни гас без боје мириса и присутан је у многим материјалима одакле може да доспе у животну средину. У организам улази респираторним путем.
Ученици основних и средњих школа Пчињског округа вратили су се у школске клупе. Почело је друго полугодиште, након што је због грипа, на препоруку Министарства здравља, школски распуст продужен за још пет радних дана. О надокнади часова, школе ће самостално одлучивати. Продужетка школске године неће бити, кажу у ресорном министарству.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
