Пољопривреда

Пољопривреда

Министарство пољопривреде  расписало  је конкурс за подношење пријава за подршку младим пољопривредницима у 2019. години. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Пријаве на конкурс подносе се  до 31. децембра 2019. године Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. По условима конкурса право на подстицај има пунолетни млади пољопривредник, уколико је као носилац, односно члан  пољопривредног газдинства први пут уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, почев од 1. јануара 2018. године и налази се у активном статусу. На дан подношења пријаве, пољопривредник мора да има навршених 18, а у календарској години у којој подносе пријаву највише 40 година живота. Инжењер сточарства Срђан Зафировић у Пољопривредној саветодавној служби напомиње да се подстицаји  односе на субвенције за  развој и унапређење примарне сточарске производње кроз набавку квалитетних приплодних грла, као и област примарне биљне производње на газдинствима пољопривредника. Подстицаји се утврђују у износу од 75 % од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Зафировић појашњава да се ради о нешто другачијој реализацији субвенционисаних средстава. Наиме, након одобравања пријаве, пољопривредник подноси предрачун инвестиције, а ресорно министарство унапред уплаћује 60 одсто вредности инвестиције. Пољопривредник је дужан да целокупну инвестицију реализује у року од три месеца. Овакви  подстицаји  подршка су  програмима за  унапређење квалитета живота у руралним подручјима, кроз подршку младим пољопривредницима. За попуњавање пријава за конкурс и припрему потребне документације млади пољопривредници се могу обратити стручњацима Пољопривредне саветодавне службе у Врању.

Последњи пут измењено четвртак, 14 новембар 2019 14:19

Уколико се потврде прогнозе метеоролога и киша данас или најкасније сутра, коначно стигне и до југа Србије, ратари ће ове јесени ипак моћи да засеју пшеницу до 10. новембра. Оптимални рокови су прошли, али ни до средине новембра  још није касно да се овај посао обави. Једно је сигурно, ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова  и тек са првом кишом  створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара .Чак ни они пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  не могу да  уђу у њиве. На неким местима земљиште је услед суше испуцало, а понегде подсећа на бетонске аеродромске писте. Метеоролози  прогнозирају да ће у наредним данима сигурно бити  падавина и то већином дана уз слабији пад температуре. Ово је друга година заредом да ратари не могу да засеју житарице у оптималном року. Међутим, искуство говори да због промене климе  род за наредну годину неће бити значајније умањен  због закаснелих радова. Оно што свакако може да утиче на смањење рода јесте опредељење већине пољопривредника да одустану од сетве декларисаног семена, већ ће  користити  такозвано „семе са тавана”.  Употребиће само 50 одсто декларисаног  семена,  а преостала половина биће такозвано семе са тавана. У оваквим годинама није касно и ако се сетва обави до 10 новембра. Приноси неће бити значајније нижи,  ако се примени агротехника односно ђубрење и заштита засејаних површина. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да  повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10. новембра  за један одсто. Што се тиче домаћих сорти, сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по хектару. Када је реч о иностраном сортименту норма је од 200 до 240 килограма на хектар. Уз то је обавезна примена НПК ђубрива. Дугорочније прогнозе метеоролога говоре да  би до 12. новембра  готово свакодневно требало да буде кише, повремено и јачег интензитета. Управо такве падавине најављене су за сутра.  Иначе, температура до краја месеца кретаће се максимално до 19  степени, с тим да ће крај новембра обележити пад температуре на 6 степени.

Последњи пут измењено среда, 06 новембар 2019 13:24

Због мање понуде живе стоке  на пијаци у Ристовцу и слабије тражње, цене товљеника и телади, сличне су као и прошле године. Време свињокоља се приближава и тада је могућа промена цена у зависности од понуде и тражње.

Цене живе стоке у Србији су и даље испод цене најјефтинијих цигарета, а по процени стручњака, цену би могла да подигне предстојећа сезона слава и традиционални свињокољ.  Главни разлог пада цене свиња је појава болести афричке куге и немогућност извоза који је, према наводима Министарства пољопривреде, био уговорен са Kином. Што се тиче јунећег меса, услед немогућности извоза у Турску, пале су цене и телади и товних јунади. Срђан Зафировић из Пољопривредне службе Врање каже да прасад  до 25 килограма  живе мере стаје око 200 динара за килограм. Цене товљеника до 120 килограма тежине нуде се за 170 динара за килограм живе ваге. Јагњад стаје од 260 до 280 динара по килограму у зависности од квалитета. Цена јунади је од 220 до 235 динара  за килограм живе ваге, јаради од 210 до 230  динара, излучених коза 130 до 140 , а оваца око 150  динара за килограм. Оно на шта  подсећају стручњаци, да је пре свињокоља потребан  опрез због могуће трихинелозе, која се са заражених свиња може пренети на људе, уколико месо није довољно термички обрађено. Зафировић напомиње да уколико дође до заразе трихинелом, симптоми  код људи  су повећана температура, повраћање, оток очних капака, а с обзиром да се трихинела стационира у мишићима, изазива болове.

Стога је неопходно да се  на трихинелоскопски  преглед  у овлашћену ветеринарску станицу доставе узорци издвојени из дијафрагме  товљеника. Уколико се установи да  је  трихинела присутна врши се нешкодљиво уклањање животиња. Најефикаснији начин  да се ова паразитска болест држи под контролом је стална дератизација у објектима за држање свиња.

Последњи пут измењено понедељак, 04 новембар 2019 14:22

Киша која се најављује почетком наредне недеље омогућила би ратарима да заврше њихов најважнији посао- сетву јесењих озимих житарица. Земљишту у овом тренутку недостаје најмање 15 до 30 литара  влаге по метру квадрaтном. Приближава се и 10. новембар када истиче и последњи оптимални рок за сетву. Сви ратари су забринути и надају се да ће киша, која је најављена следеће недеље, најзад стићи и до наших  поља. Управо због кашњења сетвених радова у Пољопривредној служби процењују да ће површине под житарицама бити значајно смањене. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе каже да је ово већ друга сушна година  како пољопривредници не могу да у оптималном року засеју озиме житарице. Раније је током 10 година била свега једна сушна година, а сада су то 3-4 такве године. Очигледно је да ће нам бити потребна селекција нових сорти, које ће моћи да се сеју и до почетка јануара. Најгоре је што ће бити посејано свега 20 до 30 одсто декларисаног, квалитетног семена, а остало ће ратари користити из својих амбара. То ће свакако смањити квалитет и укупну количину добијеног рода  за наредну годину. Нада Лазовић Ђоковић оцењује да је земљиште сиромашно влагом до дубине од једног метра и   потребно је најмање 15 до 30 литара влаге по метру квадратном, јер је земљиште до дубине од једног метра суво. Оптимално, потребно је око 70 литара падавина у овом тренутку. Уколико буде и минимума кише у наредним данима, препорука  ратарима је да предсетвену припрему земљишта обављају у касним поподневним сатима како не би дошло до испаравања  и ово мало влаге колико још има у земљишту. Сетва би требало да буде обављена  у року од дан-два како би се сва влага сачувала.

Последњи пут измењено петак, 01 новембар 2019 14:49

Произвођачи дуња на југу Србије , ове године могу бити задовољни  и  родом  и квалитетом  плодова. До сада је обрано  око 50 одсто рода. Очекује се да ће до средине новембра сав род бити убран. На југу Србије дуње су обране са 50 одсто површина. На територији  округа под овим воћем је укупно 120 хектара, од чега на подручју Врања 80 хектара. Климатски и други агро услови на овом терену изузетно погодују овом воћу. Тако ће и ове године произвођачи забележити добре резултате  и у количинама и квалитету. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе  каже да су приноси око 17 тона по хектару. Квалитет је одличан с обзиром на велики број сунчаних дана током сазревања. Берба је у старту каснила 10-ак дана те је зато и продужен период убирања плодова.Рачуна се да ће све бити завршено најкасније до средине новембра. Ова година била је повољна јер  током продуженог лета  није било влаге, а тиме и услова за појаву бактерија и вируса. Род је добар,  а ове године и цене по којима ће произвођачи моћи да пласирају плодове. Сузана Јеркић истиче да што се тиче сортимента на нашем подручју углавном су врањска и лесковачка дуња, ређе друге сорте. Откуп рода је у највећем броју случајева организован. Ценом  генерално произвођачи  могу бити задовољни. У малопродаји креће се од 50 до 70 динара за килограм, а у великопродаји од 25 до 30 динара. До сада подигнути засади  редовно се одржавају, јер је то једини начин да се очекује род. Дуња је осетљива на бројне болести које могу потпуно да  је униште а најчешће су то монилија, пепелница и пламењача, као и разне врсте штеточина. Воћарима  након бербе предстоје радови у засадима пре свега ђубрење згорелим  стајњаком и заоравање, као и заштита.

Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 18:39

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter