Пољопривреда

Пољопривреда

Налажење нових тржишта за српске малине пресудно је за одређивање откупне цене, јер је  у овом тренутку понуда  већа од тражње, процене су у ресорном министарству. Подизање фабрике за прераду овог и других врста воћа у Ариљу, помоћи ће најпре  воћарима у Војводини. Осталих 40 одсто произвођача у Србији  и даље су у проблему.

До краја ове године очекује се да проради фабрика у Ариљу за прераду свих врста воћа, малине, купине, вишње, шљиве и  брескве. У првој фази производиће се каше и воћни концентрати. У Мађарској ће се радити дорада, а  план је да у каснијим фазама у Ариљу буде комплетна производња. Мађари су препознали Србију као доброг партнера, те  је та земља издвојила 32 милиона евра за инвестиције на западном Балкану.

Ресорни министар Бранислав Недимовић  рекао је да  прерада воћа и извоз у иностранство представљају спас за пољопривреднике у Србији.Тиме се осигурава  пласман и  унапред се знају   детаљи  везани за откупну цену и квалитет рода. За сада се фабриком у Ариљу решава проблем воћара Војводине , док је око 40 одсто произвођача у Србији и даље у недоумици вреди ли да уопште одржавају своје малињаке. Прошла година била је катастрофална за произвођаче,  јер је квалитет рода због кише био лош.  

У министарству пољопривреде најављено је да ће наредне недеље бити одржана седница Савета за малине. На тој седници ће између осталог, бити изнети и подаци о трошковима производње.Биће разговора и са воћарима и власницима хладњача  како би се  приближили њихови интереси.

 Чињеница је да је у Србији 2011. године било око 12 хиљада хектара малине, а прошле године 23.000 хектара малине, а тржишта су остала иста. Минимална цена коју ове године траже српски малинари је 1,45 евра за килограм и не сме варирати од 50 до 140 динара, као што је то било лане. С друге стране, када се узме у обзир неповољна прошла година, необрађене површине, као и болести којима су ишли на руку климатски услови, прогнозе пољопривредних стручњака су да ће ове године укупан род воћа у Србији бити мањи за осам одсто. Пад у очекиваним количинама малина биће још и већи. Нерешени су и проблеми увоза малина из Босне и Херцеговине и Пољске, које се код нас препакују и као српски бренд иду на тржиште Европе.  

Због тога у ресорном министарству оцењују да и ова година неће бити лака за малинаре, а да се значајнији бољитак може очекивати тек 2020. године. 

Последњи пут измењено среда, 13 март 2019 14:43

Иако је тек средина марта, почиње сезона интензивнијих радова у воћњацима. У малињацима је актуелна резидба и ђубрење, што би требало обавити до краја овог или најкасније почетком наредног месеца.

Многи власници малињака још увек су у недоумици да ли да наставе са пословима или да потпуно запусте засаде. Они који ипак очекују да се ситуација са ценом повољно разреши, до краја овог месеца требало би да заврше са резидбом. У зависности од тога  да ли су сви послови обављени на време, планира се и начин орезивања.

Сузана Јеркић из Пољопривредне службе појашњава да код оних малињака који су  редовно орезивани сада би требало оставити 6 до 8 добро развијених изданака, који имају до 120 пупољака, а да су без оштећења и без присуства болести и штеточина. Код оних који нису орезивани на време требало би оставити већи број изданака за род.

У овом периоду потребно је обавити и ђубрење азотним ђубривима. Када је реч о количини која би требало да буде употребљена најбољи показатељ је анализа земљишта. Уколико то није учињено воћари се могу руководити препорученим оквирним количинама.

Сузана Јеркић подсећа да је то количина од 200 до 250 килограма по хектару. Ова укупна количина дели се на два дела. Тако се половина уноси у воћњак сада а друга половина у мају месецу.

Требало би подсетити да се ђубриво не оставља на површини већ се уноси у земљиште. Због зиме током које није било довољно снега, веома је значајно обезбедити малињацима довољно воде, нарочито након ђубрења. Уколико буде кише, коју метеоролози најављују током ове недеље, то ће умногоме умањити овај проблем.

 

Последњи пут измењено уторак, 12 март 2019 15:19

Већ у марту, за пчеларе почиње период напорног рада, како би створили пчелиње заједнице које могу да им донесу већу добит током године. Прошла година није била најбоља, због веома кишовитог пролећа, па се пчелари  надају да ће ове надокнадити губитке из ранијег периода.

Од радова које пчелари  обаве до краја овог месеца  на развоју пчелињих заједница, зависи целокупан успех у прикупљању меда током целе године.Познато је да се главна берба меда на југу Србије заснива на багремовом меду. У зависности од ажурности и знања пчелара у припреми проширења и јачања кошница, зависи колико ће меда „убрати“ у пролеће. Циљ свих припрема је стварање јаког легла, са што већим  бројем младих пчела које ће убирати мед.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе подсећа да проширење друштва  мора да буде правовремено, никако преурањено јер може да доведе до назеба легла.Не би смело ни да се закасни јер успорава развој целе пчелиње заједнице. Постоји метод за стимулативно прихрањивање и то сирупом на 5 до 6 дана у количини од 300 милилитара.

Само од практичног и теоријског знања пчелара у процени сваког пчелињег друштва и уложеном труду, зависи каква ће бити укупна година у погледу бербе меда. Искуснији пчелари знају да је најбоље да ове припреме обаве  по мирном и  ведром времену са температуром ваздуха од око 20 степени. Пчелама се такође  морају свакодневно обезбедити и довољне количина чисте воде за пиће. Познато је да удружења пчелара у Врању током целе године организују бројне едукације, поготову за младе чланове. Осим тога, искусне колеге им  и практично и саветима помажу да стално уче, јер у овом послу, кажу, нема коначних истина.

 

Последњи пут измењено понедељак, 11 март 2019 14:42

Једна од најпрофитабилнијих раних повртарских култура је купус. За 15-ак дана почеће расађивање на отвореном пољу, а стручњаци подсећају да је најзначајније ђубрење у зависности од фазе развоја.

Само они повртари  који су имали системе за грејање успели су да припреме расад раних култура. Једна од најпрофитабилнијих је купус, који би произвођачи већ за петнаестак дана требало да почну да расађују на отвореном пољу.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да је потребно да се најпре изврши фрезирање како би се добила мрвичаста структура земље. Никако не прашкаста јер би могла да се створи тврда покорица на површини. Најбоље је поставити систем наводњавања кап по кап. Купус тражи доста воде али не и влажан ваздух.При расађивању размак би требало да буде 30 сантиметара а између редова 40. Тај размак је већи код садње на отвореном.

Код ове биљне културе веома је важно ђубрење минералним ђубривима у зависности од фазе развоја. Уколико повртари наводњавају системом кап по кап, количина ђубрива одређује се према броју биљака, а уколико је фолијарно према метру кубном простора. Повртари управо ту најчешће греше. Што се тиче врсте минералног ђубрива, превасходно је анализа земљишта.Ипак зна се да је у фази формирања главице неопходно ђубриво на бази калијума.

Почео је да тече рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за оне сточаре који имају најмање два крупна грла, ради узгоја телади за тов.

Ресорно министарство увећало је ове године подстицаје за узгој крупних грла за тов телади за 100 одсто. Овакав скок подстицаја требало би да мотивише сточаре да повећају број грла телади у тову.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе напомиње да је основни услов да имају најмање две краве које су се отелиле у периоду од 1. јула прошле до 30. јуна ове године. Битно је да се у захтев за остваривање подстицаја унесе тачан датум рођења телади. Рок за подношење захтева је 31. јул  ове године.

Број грла крупне стоке на сеоском подручју на територији Врања је око пет и по хиљада. Због недостатка системског откупа млека, ова грла углавном се и користе за репродукцију односно за производњу телади за тов. Право на  остваривање подстицаја имају правна лица, предузетници као и носиоци пољопривредних газдинстава.

Укупно су увећани и подстицаји за биљну производњу. Оно што је битно за подносиоце захтева је да у документ унесу тачне податке о површинама на којима заснивају биљну производњу, као и податке о културама које гаје.

Зафировић подсећа да је прошле године изнaд подстицаја био 4 хиљаде динара по хектару.Сада је увећан за суму која се даје за субвенционисање 60 литара горива по хектару. Тако ће сада укупан износ подстицаја износити 5 хиљада и 200 динара по једном хектару.

О ова мера, требало би да помогне произвођачима да умање трошкове производње и да на крају вегетационе сезоне уберу бар какву- такву добит.

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 март 2019 15:16

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радио Врању награда Сребрни В(РАБ)АЦ 2019 - Радио Телевизија Врање https://t.co/GvNCUEpfh3 via @tripplesworld
Полагање мале матуре - Радио Телевизија Врање https://t.co/Z0WtFKM4bk via @tripplesworld
Полагање венаца погинулим полицајцима, војницима и цивилима - Радио Телевизија Врање https://t.co/fOUE8MU9Rn via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter