Пољопривреда

Пољопривреда

Министарство пољопривреде исплатиће пољопривредницима подстицаје за биљну производњу у износу од пет хиљада 200 динара по хектару. Од тога је хиљаду и 200 динара за набавку дизел горива, односно 60 литара дизела регресира се са 20 динара по литру, за максимално до 20 хектара земљишта.

Пољопривредници сада могу да се пријаве за субвенције, а новац ће бити уплаћен седам дана од подношења захтева.

 

У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.

Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада  – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.  

Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.

Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути  у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу,  неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.

Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.

Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.

Последњи пут измењено уторак, 03 март 2020 16:52

Најкасније до средине марта требало би урадити прву прихрану стрних жита, засејаних на око пет хиљада хектара. Неопходно је користити азотна ђубрива у количини од 120 до 150 килограма по хектару. Код сетве јарих житарица, јечма и овса, неопходно је користити искључиво декларисано семе и то од 130 до 170 килограма по хектару. Због лоших временских услова протекле јесени, остало је незасејано око десет хиљада хектара.

Сада када има  нешто веће  количине  влаге  у земљишту, ратари су почели са прихраном стрних житарица. Због закаснеле  јесење сетве, највећи део засејане пшенице је у фази развој три листа, на почетку бокорења. Зато није у могућности да усвоји веће количине азота из ђубрива па је неопходно да се прихрана обави у два наврата.

Нада Лазовић Ђоковић, инжењер ратарства препоручује да се пољопривредници сада користе у прихрани азотна ђубрива, да прихрану поделе у два дела и да се та прва прихрана обави најкасније до средине марта. Могу да користе кречно амонијачна или само амонијачна ђубрива. Прва прихрана иде у количини од 120 до 150 килограма ђубрива по хектару, како би биљке усвојиле целокупну количину  нитратног азота.

Коју врсту ђубрива ће користити зависи да ли је земљиште под стрним житарицама, кисело или неутрално. Онима који имају површине веће од 7 хектара на којима су засејали стрна жита, препоручује се употреба ђубрива новије генерације. Нада Лазовић Ђоковић каже да се ради о нешто скупљим ђубривима, али значајно утичу на бољи принос и квалитет рода. Таква ђубрива влага не испира, нити могу да испаравају, већ је целокупна количина азота стабилна и биљке је комплетно усвајају.

Због непогодних временских прилика с јесени остало је незасејано око 10 хиљада хектара. Зато би сада требало обавити сетву јарих житарица, са чиме су неки пољопривредници и почели. Препорука је да користе само декларисано семе. Уколико сеју семена из сопствених резерви, приносе могу умањити и до 60 одсто. Количине које се морају употребити су од 130 до максимално 170 килограма овса по хектару.

Последњи пут измењено петак, 28 фебруар 2020 13:52

Временске прилике омогућавају воћарима да ових дана  почну  са подизањем нових засада воћа. Најважнији су правилан одабир парцеле, агрохемијска анализа земљишта, ђубрење и дубока обрада земљишта и набавка садница од регистрованих произвођача. Према статистичким подацима производња воћа у Србији чини 11 одсто пољопривредне производње.   

Регионализацијом Србије у воћарству, очекује се да југ наше земље буде означен је као изразито погодан за производњу воћа. Како би се стало на пут непланском подизању воћњака, министарство пољопривреде ради на изради карте воћних регија. Ова карта показиваће које врсте воћа и где у Србији треба узгајати. Свако ће моћи да узгаја на свом земљишту било коју врсту воћа жели, али ће исплата државних подстицаја зависити од тога да ли је поштована препорука о сортама  предвиђеним за  регију у којој се воћњак подиже. Рано пролеће, када земљиште није замрзло, као ових дана, право је време за подизање нових засада. Они који то сада раде, требало је да на јесен изврше агрохемијску анализу земљишта, ђубрење на основу те анализе и дубоку обраду. У зависности од воћне врсте врши се распоред по коме ће се садити, односно копати јаме за садњу.

Сузана Јеркић стручњак за воћарство подсећа да приликом садње на коренов систем најпре се постави трошна земља, потом мешавина земље и стајског ђубрива, а онда од 100 до 120 грама комплексног минералног ђубрива по свакој садници. То би требало да буду комплексна минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума.

Приликом садње обавезно је додавање комплексних минералних ђубрива и наводњавање. На подручју Врања се поред винове лозе, по традицији, највише узгајају шљиве, малине, јабуке и вишње. Важно је да саднице буду набављене од регистрованих произвођача.

Приликом набавке и транспорта садница веома је важно да се обрати пажња да коренов систем буде заштићен од струјања ваздуха, односно да буде обмотан пластичном фолијом. Тиме се штите најфиније коренове жилице које се врло лако исуше услед струјања ваздуха.

Уколико земљиште није припремљено за садњу, саднице се морају оставити покривене земљом и заливене. Стручњаци увек препоручују јесењу садњу, али уколико није обављена може се урадити и с пролећа. Потпуно су погрешна уверења да у преступним годинама не би требало подизати засаде воћа.

Последњи пут измењено уторак, 25 фебруар 2020 14:24

Произвођачи цвећа у Врању и  округу припремају се за наступ на предстојећем Сајму лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа, који ће 7. марта по први пут бити организован у граду. Међу њима је и Јован Младеновић који се у насељу Собина цвећарством бави већ 16 година.

Комплетна породица Младеновић посвећена је производњи цвећа, где посла има целе године. Ипак, Јован Младеновић био је први који се упустио у овај захтеван посао који  тражи много знања и  рада, а пре свега љубави. Сада се припремају за излагање цвећа на Сајму који ће бити организован у Врању, уз подршку града и  Савеза  пчеларских организација Србије .

Јован Младеновић рекао је да су у потпуности спремни и да ће Сајам бити прилика да успоставе нове пословне контакте, с обзиром да су најављени посетиоци из региона, као и целе Србије. Сада је у току садња сезонског цвећа, али оно што су произвели  надају се да ће привући пажњу евентуалних пословних партнера.

Младеновићи годишње произведу 65 хиљада биљака у неколико мањих пластеника, где су увели грејање . Од тог посла живе и стално улажу, али кажу да  се задовољство када  виде  расцветало цвеће, ничим не може платити.

Младеновић каже да је потребно не само много улагања, много непроспаваних ноћи због загревања простора и сталне температуре које захтевају биљке, већ и много знање које су стекли едукацијама и искуством.

Стално повећавају површине на којима гаје биљке тако да им  већ недостаје простор. Комплатну производњу  продају, могу да пласирају не излазећи на пијацу. Али кажу да би размишљали и о већој површини и даљем ширењу производње.Сајам би био прилика да разговарају са потенцијалним партнерима. Иначе, посебна вредност  предстојећег  сајма биће уговарање  производње, јер тако могу обезбедити сигуран пласман. За ову сајамску манифестацију предвиђен је и изузетно богат пратећи програм који подразумева едукацију.

Последњи пут измењено петак, 21 фебруар 2020 14:54

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter